Pređi na sadržaj

Narodne pesme iz časopisa "Pirotski zbornik"

Dodaj veze
Izvor: Викизворник

Novica Živković: Narodna ljubavna lirika iz pirotskog kraja [izbor], „Pirotski zbornik", br. 1, Pirot, 1968., strana 173-182.

[uredi]

     Tridesetak priloženih pesama predstavljaju izbor iz većeg broja narodnih lirskih pesama koje sam prikupio u Pirotu i selima pirotskog kraja. Prikupljanje i beleženje narodnih pesama vršio sam tokom više godina, ali osobito intenzivno u periodu od 1952. do 1958. godine, za vreme svog službovanja u Učiteljskoj školi u Pirotu, pri čemu su mi učenici starijih razreda ove škole, koje sam za ovaj posao zainteresovao, veoma mnogo pomogli u tome.
     Od pesama različitog sadržaja, raznih oblika i dužina, ovde su date
samo kraće pesme ljubavnog karaktera, koje su, inače, najlepše i najbrojnije.

                                                NOVICA ŽIVKOVIĆ

Petar Cvetković: Lazarice, „Pirotski zbornik", br. 2, Pirot, 1969., strana 189-196.

[uredi]

Dr Ilija Nikolić: „Nikola Jakševac kao skupljač pirotskih narodnih umotvorina“, „Pirotski zbornik", br. 3, Pirot, 1971., strana 121-131.

[uredi]

Dr Ilija Nikolić: Milan Đ. Stanojević i njegova zbirka narodnih pesama iz pirotskog kraja (1868—1934), „Pirotski zbornik", br. 4, Pirot, 1972., strana 197-207.

[uredi]
Dr ILIJA NIKOLIĆ

MILAN Đ. STANOJEVIĆ I NjEGOVA ZBIRKA NARODNIH PESAMA IZ PIROTSKOG KRAJA (1868—1934)

     Jugozapadni deo nekadašnjeg pirotskog okruga, brdoviti i prostrani lužnički srez bio je do 1892. godine u pogledu narodne poezije gotovo neispitan. Tada se pojavio mladi striževački učitelj Milan Đ. Stanojević, jedan od prvih zapisivača narodnih pesama toga kraja. Rođen 19. ssptembra 1868. u Gorčincu.[1] Osnovnu školu učio js u Striževcu, gde mu je otac obavljao dunđerske poslove. Po očevoj želji, trebalo je da bude u njegovom zanatu, međutim, pošto je bio odličan ćak, po nagovoru učitelja, otišao je u Pirot na dalje školovanje. Sa ušteđenim novcem i bez očeva znanja doputovao je u Beograd, upisao se u učiteljsku školu, završio je i bio postavljen za učitelja u Striževcu, u koji je došao ujesen 1889. i otpočeo sa radom u tek otvorenoj školi izvan sela, u zaseoku Bela Voda. Uz pomoć sedam, istina nepismenih, ali vrednih članova školskog odbora, sa 52 učenika u četiri nepodeljena razreda, mlad i poletan postigao je zapažene rezultate.[2] U toj osnovnoj školi ostao je do 15. maja 1892, zatim je premešten u Brestovac, gde se oženio učiteljicom Milevom Janković s kojom je učiteljevao u Osniću, Metovnici i Brzohodu.[3]. Siromašni roditelji živeli su mu u Pirotu. U želji da im pomogne, obratio se 7. jula 1896. s molbom ministru prosvete da ga premesti za Pirot, navodeći, između drugih i razlog taj: „Što sam — piše on još ranije počeo prikupljati narodne umotvorine u pirotskom okrugu, i kad bih dobio Pirot, mogao bih isti posao produžiti.[4] Premešten u Pirot, došao je sa ženom i bio najpre učitelj V i VI razreda osnovne škole u Pazaru, zatim njen upravitelj i dugogodišnji školski nadzornik za pirotski okrug, sve do 1911. kada je na svoj zahtev premešten u Beograd, gde je kao učitelj osnovie škole blizu Saborne crkve i penziopisan 1924. godine. Umro je 11. maja 1934.[5]
     Milan Đ. Stanojević se zanimao i književnim radom. Blage naravi, muzakalan i vredan, on se još od rane mladosti, pored beleženja narodnih pesama, bavio i pisanjem ljubavnih i dečjih pesama, te bio dobar pedagog i pisac. Sarađivao je u Zorici, Zraku, Zvezdi Janka Veselinovića, Učitelju, Nevenu, Delu i drugim. Napisao je knjigu za decu „Na proplanku" i pozorišni komad „Jastrebački soko".
     Narodne pesme beležio je u prvim godinama svoga učiteljevanja u Striževcu (1889—1892) i u Pirotu (1899). Ne znamo tačno koliko je zabeležio, tek sačuvala se u rukopisu njegova zbirka kraljičkih narodnih pesama, koju je, u vidu svog saopštenja, čitanog na zboru pirotskih učitelja 1892. pod naslovom „Iz narodnih običaja u srezu lužničkom, okruga Pirotskog — KRALj“, prepisao u Crnoj Reci 1893. i poslao Etnografskom odboru Srpske akademije nauka.[6] U njoj je, posle deklarativno-patriotskog uvoda, opisao narodni običaj KRALj (KRALjICE, u drugim delovima Srbije) i uza nj priložio 76 tekstova narodnih pesama, koje je zabeležio iz usta samih pevača „kraljeva".
     Kada je predao rukopis Etnografskom odboru, Milan Đ. Stanojević je — kao i ostali skupljači — očekivao da će mu se zbirka što skorije štampati u Zborniku Akademije. Međutim, godine su prolazile, a do toga nije dolazilo. Predsednik Etnografskog odbora Akademije Pera P. Đorđević podneo je 1794. u svom izveštaju mišljenje da se, pošto se sve prikupe, izda jedan veliki zbornik narodnih umotvorina u više knjiga, u izboru; i pošto je njegov predlog Predsedništvo Akademije na svom sastanku od 11. aprila 1894. usvojilo,[7] do pojediničanog štampanja zbirki — pa ni Stanojevićeve — nije došlo, to je, kako smo utvrdili, M. Đ. Stanojević štampao u „Zvezdi" Janka Veselinovića, pod nazivom PIROĆANKE, među devetnaest 14 narodnih pesama iz svoje rukopisne zbirke.[8] Pet ljubavnih (tri lirske i dve epske) koje se ne nalaze u Akademijinom rukopisu, prvi put je štampao u „Zvezdi: (Sestra brata na obeda zvala (Dogovor, 21). Oj ubava, ubava devojćo (Devojačke čini, 11) Pročula se Milica (Milica, 27) Da što mi se na planin beleje (Miloš i Milica, 80) a Obloži se Todore vezire (Todor vezir i Jevreje, 161).
     Iz Stanojevićeve rukopisne zbirke štampao je 1903. ugledni norveški slavista OLAF BROH[9] sedam narodnih (pet njih kraljičkih) pesama u svom znamenitom delu: „Die Dialekte des sūdlichsten Serbiens"[10] kao potvrdu svojih dijalektoloških ispitivanja, koja je 1899. po nalogu Bečke akademije nauka vršio na teritoriji pirotskog, zatim leskovačkog i vranjskog okruga. Broh je to učinio po ličnoj dozvoli M. Đ. Stanojevića, s kojim se sreo u Pirotu u jesen 1899. Nekoliko njih nisu iz originala Akademijina rukopisa. Tekstovi narodnih pesama u Broha zabeleženi su stručnije nego kod M. Đ. Stanojevića. Akcentovani su, a sačuvana je u njima i dvopadežna imenička deklaracija. Postoji razlika i u nešto skraćenim tekstovima. Na tačnost beleženja pesama kod Broha ukazao je svojevremeno i Aleksandar Belić u oceni njegove knjige.[11]
     Milan Đ. Stanojević je u nastavku donošenja narodnih pesama iz lužničkog sreza štampao u Zvezdi još 25 drugih narodnih orskih pesama.[12] Sakupljao je i narodne reči iz Pirota, koje je u vidu zbirke takođe poslao Akademiji za njen Rečnik.[13]
     Svojom rukopisnom zbirkom od stotinu uglavnom kraljičkih i orskih narodnih pesama Milan Đ. Stanojević je među prvima otkrio narodne umotvorine Lužnice, tog zabačenog, planinskog dela pirotskog kraja. Rođen u njoj, on je tamo i mladost proveo, a po školovanju, posvetio joj je i prve dane svoga učiteljevanja. Narodne pesme zabeležio je dosta dobro. Melodijski ritam sačuvan je u njima, osobito u orskim pesmama u kojima pevanje uslovljeno i tempom igre dominira nad rečima. Šteta što pesme nisu akcentovane, ne znamo im ni imena pevača i igrača, ni mesto i vreme beleženja — što se ne da nadoknaditi. Možemo zažaliti i što njihova melodija nije zabeležena — pogotovu kada se zna da je Milan Đ. Stanojević učitelj nadarene prirode i izvesnog muzičkog obrazovanja.
     Pregršt narodnih pesama iz njegove zbirke donosimo ovde u prilogu.[14]

LjUBAVNA PESMA

ORSKE PESME

Reference

[uredi]
  1. ↑ Kada sam 20. juna 1958. zajedno Sa 80-godišnjom učiteljicom Stanom Jovanović, jednom od prvih učenica pirotske gimnazije posetio Milevu, suprugu Milana Đ. Stanojevića i njenu kćer Smiljku Vasić u njihovom stanu u Beogradu, ljubazno su mi omogućile pregled porodične zaostavštine iz koje sam za ovaj rad uzeo izvesne podatke i fotografiju M. B. St. — Sećajući se sa poštovanjem plemenitih likova danas pokrjne i Stane i Mileve, zahvaljujem se i ovom prilikom Stanojevićevoj kćeri dr Smiljki Vasić na pomoći koja mi je tom prilikom ukazana.
  2. ↑ Arhiv Srbije. Min. prosvete 1890. fasc. VI. Izveštaj M. Đ. Stanojevića od 30. novembra 1899. o stanju striževačke osnovne škole.
  3. ↑ Arhiv Srbije. Min. prosvete 1894. fasc. 17, 28. Molba M. Đ. St. od 2. jula 1894. da ga premesti iz Osnića u Pirot.
  4. ↑ Arhiv Srbije. Min. prosvete 1896. fasc. 32, 158. Molba M. B. St. od 7. jula 1896. za premeštaj u Pirot.
  5. ↑ (Nekrolog:) Smrt Milana Đ. Snatojevića — Mlađinca, učitelja i dečjeg književnika. NARODNA PROSVETA (lat). Beograd, 1934, br. 47. 20. maj, 1934. str. 4.
  6. ↑ ARHIV Srpske akademije nauka i umetnosti. Etnografska zbirka, br. 3.
  7. ↑ IZVEŠTAJ o radu Etnografskog odseka Srpske kralj. akademije od 12. II 1896. GODIŠNjAK X, 1896. str. 221—227.
  8. ↑
    Stanojević, M. Đ.: Narodno blago. PIROĆANKE. Pribeležio M. Đ. Stanojević, učitelj.
    ZVEZDA, Beograd, 1899, br. 15. 4. februar, str. 120 i b,
    ZVEZDA, Beograd, 1899, br. 16. 6. februar, str. 128 a i b,
    ZVEZDA, Beograd, 1899, br. 17. 9. febru&r, str. 135 a i b,
    ZVEZDA, Beograd, 1899, br. 18. 11 februar, str. 142 —143,
    ZVEZDA, Beograd, 1899, br. 19. 4. mart, str. 150.
    ZVEZDA, Beograd, 1899, br. 100. 21. novembar, str. 1.
    ZVEZDA, Beograd, 1899, br. 104. 9. decembar, str. 825 — 826.
    Zahvaljujem i na ovome mestu svome profesoru, danas pokojnom dr Vojislavu M. Jovanoviću koji mi je ukazao na postojanje ovih narodnih pesama štampanih u retko dostupnoj „Zvezdi" Janka Veselinovića.
  9. ↑ Moskovljević, Miloš: OLAF BROK (1867 — 1961). NAŠ JEZIK. Beograd, 1961. knj. XI, str. 121 —124.
  10. ↑ Olaf Broch: Die Dialekte des sūdlichsten Serbiens von mit einer Dialektkarte. Wien 1903. S. 342+I.—Vidi ztr. 2 i 316—321—8° Ko1: Keiserlich Akademie der Wissenschatten... Sūdslavische Dialektstudien, III
  11. ↑ Belić, A.: O dijalskatskom materijalu O. Broha u knjmzi „Die Dialekte des sūdlichsten Serbiens", SRPSKI AIJALEKTOLOŠKI ZBORNIK, knj. II. Rasprave i građa
  12. ↑ Stanojević, Milan. Srpske narodne pesme iz Pirotskog okruga. Iz zbirke Milana Đ. Stanojevića, učitelja. ORSKE PESME-ZVEZDA, list za zabavu, pouku i književnost, 1900. Urednik Janko M. Veselinović, sv. II, septembar, str. 304 — 311.
  13. ↑ Stanojević, Milan. Zbirka reči iz Pirota, 1899. REČNIK sriskohrvatskog književnog ili narodnog jezika I. Srpska akadsmija nauka. Beograd, 1959. str. SI.
  14. ↑ Izbor i numeracija pesama izvršio je I. N. Prvih 14 pesama su iz rukopisne zbirke „Kralj" (i to ovde br. 1 — u rukopisu je br. 47=1(47), 2(1), 3(7), 4(10)„ 5(67), 6(13), 7(15), 8(30), 9(35), 10(38), 11(53), 12(56), 13(73), i 14 (str. 10); pesmu br. 15., doneo sam iz štampane zbirke „Piroćanke" (Zvezda III/1899, br. 15., 4. februar, str. 120/b; sledećih 6 pesama su takođe iz štampane zbirke M. Đ. Stanojevića, pod naslovom: „Orske pesme (iz pirotskog okruga), objavljene u Zvezdi, 1900, st. II, str. 304 — 311.

Reference

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Народне_песме_из_часописа_%22Пиротски_зборник%22&oldid=133693”