Нишнула се Тодорка
низ то поље широко
у шарену лелејћу.
У сречу вој делије;
„На ред, на ред делије, 5
да ватимо Тодорку,
да ју младу питамо:
је ли села сељанка,
је ли града граџанка?”
Уватише Тодорку, 10
а она им говори:
„Несам села сељанка,
нити града граџанка:
на друм сам седела,
сто сам пушке строшила, 15
триста коња менила!”
Напомене
Из рукописне збирке Милан Б. Станојевић „Из народних обичаја у срезу лужничком, округа Пиротског — КРАЉ“[1] песма бр. 7.
Референце
↑Архив Српске академије наука и уметности. Етнографска збирка, бр. 3.
Извор
Др Илија Николић: Милан Ђ. Станојевић и његова збирка народних песама из пиротског краја (1868—1934), „Пиротски зборник", бр. 4, Пирот, 1972., страна 201.
