Анђица ми оро игра,
а Јова јој нође гази.
Анђица му говореше:
„Не гази ми, Јово, нође,
нечу, Јово, твоја да сам!" 5
„Очеш, Анђо, моја да си!"
„Богме нечу твоја да сам:
че се створим јеребица,
че улетим у пшеницу!"
„А ја, Анђо, сиви јастреб, 10
че улетим у пшеницу,
че уловим јеребицу,
па че, Анђо, моја да си!"
„Богме нечу твоја да сам:
че се створим пра' по пута!" 15
„А ја, Анђо, вији ветар,
че одувам пра' по пута,
па че, Анђо, моја да си!"
„Богме нечу твоја да сам:
че се створим црна овца, 20
у стадо чу да с' умешам!"
„А ја, Анђо, млади ћеја,
че помлзем сиво стадо,
че познајем црну овцу,
па че, Анђо, моја да си!" 25
„Богме нечу твоја да сам:
че се створим мренка риба
че запловим у бел Дунав!"
„А ја, Анђо, ситна мрежа,
че замрежим бели Дунав, 30
че уловим мренку рибу,
па че, Анђо, моја да си!"
„Богме нечу твоја да сам:
че се створим струк босиљак,
струк босиљак у градину!" 35
„А ја, Анђо, криво јаре,
че ме види чорбаџија,
че ме врљи у градину,
че преједем струк босиљак,
па че, Анђо, моја да си!" 40
