Голубенце воду пије
насред реке на растоке;
ту ми беше девојчица,
па си бели бело платно,
ал се вода замутила; 5
„Ишо, ишо голубенце,
не мути ми бистру воду,
да промакнем бело платно,
да накројим бели дари!”
То не било голубенце, 10
него било — детенце!
Напомене
Из рукописне збирке Милан Б. Станојевић „Из народних обичаја у срезу лужничком, округа Пиротског — КРАЉ“[1] песма бр. 53.
Референце
↑Архив Српске академије наука и уметности. Етнографска збирка, бр. 3.
Извор
Др Илија Николић: Милан Ђ. Станојевић и његова збирка народних песама из пиротског краја (1868—1934), „Пиротски зборник", бр. 4, Пирот, 1972., страна 204.
