Храст и трске

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Храст и трске
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Храст силним ветром искорењен и оборен, падне у реку. Почне га вода носити покрај трсака. Онда он упита трске: како то бива да оне, танке и сладе, при највећии ветрови остају на свом месту, кад силни храстови ломе се и падају. „Ми се крепчијим и јачим oд себе не противимо”; — одговоре трске — „него се уклањамо кад на једну кад на другу страну, и тако остајемо читаве, а ви велики, противстојећи силнијим oд себе, није чудо да падате и сокрушавате се.“

Наравоученије

„Господ гордим противит сја, а смиреним дајет благодат.” Не разумева се овде да човек до саме худости смирен мора бити, него да је разуман и да зна чему и кад је потреба противити се, гди ли пак и пред ким смиравати се и покарати: једно и друго у невреме бива погибелно.

Ово нам лепо каже наша стара пословица: „Нити буди овца међу курјаци, нити курјак међу овцама.” Како цело општество, тако и свак понасамо, кад се с здравим разумом и мудрим совјетом не управљају, нужно морају злопатити и пропадати. Опстојателства се случавају многочислена и различна, нити је могуће свима правила прописати, но ово је поглавито и всеопште правило: да се свако општество стара искусне и добродјетељне поглаваре имати, с којима у потреби да се совјетује и да их слуша; а свак понасамо нек се не стиди од разумних совјет искати и примати, и нека добро гледа зашто неразумни злопате, зашто ли паметни добро стоје и мирно живу. Не желимо да смо свуда зејтин на води.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.