Hrast i trske
| ←Ris i lisica | Hrast i trske Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Putnici i topola→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Hrast silnim vetrom iskorenjen i oboren, padne u reku. Počne ga voda nositi pokraj trsaka. Onda on upita trske: kako to biva da one, tanke i slade, pri najvećii vetrovi ostaju na svom mestu, kad silni hrastovi lome se i padaju. „Mi se krepčijim i jačim od sebe ne protivimo”; — odgovore trske — „nego se uklanjamo kad na jednu kad na drugu stranu, i tako ostajemo čitave, a vi veliki, protivstojeći silnijim od sebe, nije čudo da padate i sokrušavate se.“
„Gospod gordim protivit sja, a smirenim dajet blagodat.” Ne razumeva se ovde da čovek do same hudosti smiren mora biti, nego da je razuman i da zna čemu i kad je potreba protiviti se, gdi li pak i pred kim smiravati se i pokarati: jedno i drugo u nevreme biva pogibelno.
Ovo nam lepo kaže naša stara poslovica: „Niti budi ovca među kurjaci, niti kurjak među ovcama.” Kako celo opštestvo, tako i svak ponasamo, kad se s zdravim razumom i mudrim sovjetom ne upravljaju, nužno moraju zlopatiti i propadati. Opstojatelstva se slučavaju mnogočislena i različna, niti je moguće svima pravila propisati, no ovo je poglavito i vseopšte pravilo: da se svako opštestvo stara iskusne i dobrodjeteljne poglavare imati, s kojima u potrebi da se sovjetuje i da ih sluša; a svak ponasamo nek se ne stidi od razumnih sovjet iskati i primati, i neka dobro gleda zašto nerazumni zlopate, zašto li pametni dobro stoje i mirno živu. Ne želimo da smo svuda zejtin na vodi.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|