Храст и трске
| ←Рис и лисица | Храст и трске Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Путници и топола→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Храст силним ветром искорењен и оборен, падне у реку. Почне га вода носити покрај трсака. Онда он упита трске: како то бива да оне, танке и сладе, при највећии ветрови остају на свом месту, кад силни храстови ломе се и падају. „Ми се крепчијим и јачим oд себе не противимо”; — одговоре трске — „него се уклањамо кад на једну кад на другу страну, и тако остајемо читаве, а ви велики, противстојећи силнијим oд себе, није чудо да падате и сокрушавате се.“
„Господ гордим противит сја, а смиреним дајет благодат.” Не разумева се овде да човек до саме худости смирен мора бити, него да је разуман и да зна чему и кад је потреба противити се, гди ли пак и пред ким смиравати се и покарати: једно и друго у невреме бива погибелно.
Ово нам лепо каже наша стара пословица: „Нити буди овца међу курјаци, нити курјак међу овцама.” Како цело општество, тако и свак понасамо, кад се с здравим разумом и мудрим совјетом не управљају, нужно морају злопатити и пропадати. Опстојателства се случавају многочислена и различна, нити је могуће свима правила прописати, но ово је поглавито и всеопште правило: да се свако општество стара искусне и добродјетељне поглаваре имати, с којима у потреби да се совјетује и да их слуша; а свак понасамо нек се не стиди од разумних совјет искати и примати, и нека добро гледа зашто неразумни злопате, зашто ли паметни добро стоје и мирно живу. Не желимо да смо свуда зејтин на води.
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|