Петровић, Алаксандар: Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице
Петровић, Алаксандар: Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице[уреди]
Пошто сваки поремећај у нормалном раду организма прети његовом опстанку, то је, по свој прилици, и борба противу разних болести била једна од најранијих потреба. Претпоставља се, да су људске болести постале са појавом човека. Можемо веровати да се и животиње боре противу болести, јер рањено псето лиже своју рану и завлачи се дубоко у своје легало.
Сваки народ има своју медицину, коју је очувао у предањима. У науци се показало, да проучавање народне медицине није узалудан посао. Зато за скупљање народне медицине није довољно само записати чиме се лече болести, него по могућности треба испитивати у народу
и о пореклу сваког лечења.
Овде се износе народна бајања из неколико села у Крагујевачкој Јасеници, која је прикупила, у лето 1933 год., по мојим упуствима Станојка Марковић, из Жабара.
1. Издат је болест груди; појављују се пробади и тешко дисање. Место и време бајању није одређено. Баје се ножем, који има црне корице. Уз бајање се замахује голим ножем преко оболелог места на телу. Бајалица се пред бајање редовно помоли Богу и баје:
а) Ој, ти Луко, Божја слуго
Неко неће да „напраћа“ болест на другог, јер се боји, да у томе часу не наиђе неко од његових рођака, па зато каже: „Кога сретнеш обиђи га, кога стигнеш мимоиђи га.“ —
б) Друга басма је као и прва са овим додатком:
...
па ти иди у гору,
гору крши, гору ломи
и по мору песак купи;
кад си гору покршио, поломио,
и по мору песак покупио,
и на мору ћуприју начинио,
преко ћуприје прешао,
овде места нашао.
О издати, мили брате,
иди оном ко те прати“ (Белосавци). —
в) Ој, ти Луко, Божја слуго
r) О издати, побогу,
д) Ја пођох једним
2. Сирма је детиња болест вратних жлезда, која настаје обично од прехладе; сирмом зову и болест удова (реуматизам). Време бајању није одређено. Болесна се места трљају рукама и уз то се баје:
3. Ветар је врло досадна болест. Напада кожу и кост, као: нос, образ, руку итд. За сваки део отеченог тела каже се, да је ту ветар „ударио“. Ветрова има девет врста. За бајање су потребни: врућ ватраљ, метла и нож црнокорац. С ватраљем се баје:
а) Кроз поље се помолише
Са ножем се баје:
б) Ево иде (Станка)
в) Иде црвени човек
4. Бајање од ушију. Кад се осете болови у ушима, онда се узму девет цветова од беле лозе, па се са сваким цветом девет пута баје, држећи га час код једног, час код другог уха. Баје се у свако време:
5. Од буба. Суседка: „То ти дете много плаче, мора да има бубе у глави. Води га код бабе К. да му баје од буба“ . Бајалица узме девет „буба“ (црвића), које нађе на наћвима и стави их на болесникову главу, коју претходно намаже машћу. Црвићи се мешају ножем уз изговор:
Пошто се басма изговори, ножем се обори једна „буба“ на земљу, па се бајање понови, као и пре, све дотле, док се све бубе не оборе с главе (Жабаре).
6. Од гуше се баје кад је отечен врат. Баје се увече, кад изиђу звезде. Бајалица узме нож и стане на кућни праг са болесником, па изаберу једну звезду, најрадије Даницу. За време бајања гледа се у звезду и говори:
Кад се изговори басма нож се окрене према звезди и „ова се као пресече унакрст." Баје се три пута, па се затим засеку углови на вратима (Жабаре).
7. Од чира се баје средњим прстом леве руке унакрст уз изговор:
8. Бајање од подљути. Кад се неко удари или убоде, па му се рана „подљути", баје се овако: —
а) (Марко) има грдну рану
б) Пођох високим пољима
в) Пошла љута по песку
9. Од злога. То је болест кад некога наздраво заболи, отекне и поцрвени неко место на телу. Зове се „пришт“. Баје се ножем, каменом и пером. Прво се узме нож па се њиме маше као да се жели пресећи болесно место и говори се: —
а) Исус Христос бакчу заградио
б) Што затекох, то пресекох
в) Изађи мирни, изађи добри
10. Ницина је болест жлезда. За бајање се спреми: по комад лоја, воска, тамњана, и перо од кокошке, камен и мала кост од неке животиње. Баје се домалим прстом леве руке дотичући болесно место: —
а) Лева рука крста нема
Затим се узме кост:
Пошто се бајање понови три пута, на ницину се стави лист од свежег купуса, који је изнутра намазан „зејтином“ (маслиновим уљем) и завеже се крпом. Време и место бајања нису одређени (Ст. Марковићева чула од бабе из Јунковца, а она од неке жене из Ђуниса).
б) У Нице три сина има
11. Крупа је болест уста. Узме се лонац са дршком, па се на огњишту заравни пепео и са дном од лонца отисну девет кругова. Затим се у једну чашу узме из сваког круга помало пепела. Пепео се на огњишту понова заравни и понови отискивање кругова. Тако се понавља девет пута. Затим се чаша завеже марамицом и надноси се на болесна места уз бајање: —
а) Крупа девет
б) Болесник треба рано, пре сунца, да оде на реку. Тамо се нађе трава на обали, али која
додирује воду. Та се трава провуче кроз болесникова уста и пусти низ воду и баје:
Крупо крупице
Баје се три пута, па се кући враћају без освртања.
в) Кад сунце залази, одведе се дете под крушку жутицу, па се око ње обиђе три пута и говори:
Затим се детиња глава туцне о крушкино стабло (Жабаре).
12. Од плача. —
а) Бајалица узме три дренова прутића и са болесним дететом стане на говеђу балегу:
а) Ја стадох на све траве
На пут се баци један прутић и понови бајање. Баје се увече поред пута (Жабаре и Јунковац).
б) Од говеђе балеге се умеси колач, па се стави у хлебни колач и испече. Бајалица узме дете и три главице бела лука, па стане на колач, и окрећући се тражи неку светлост. Кад
светлост спази, изговори:
б) Ја стадох на све траве
Кад бајалица изговори басму, заниха дете према ватри, па баци колач и лук преко детиње главе, и не осврћући се натраг побегне с дететом кући. Баје се само увече (Жабаре).
13. Страва је болест од страха. Бајалица стане са болесним дететом на говеђу балегу и баје:
Баје се три пута, а кући се враћају без освртања (Мраморац).
14. Вија је болест у стомаку код мале деце. Мајке познају ту болест по томе, што се дете грчи и савија, и ако му прислони ухо на трбух она чује, како се детету „комешају" црева. Тада мајка тобож стане детету петом на трбух и изговори:
Тако се понови три пута узастопно, а ако болест не престане бајање се понавља девет јутара. Од вије баје готово свака жена (Жабаре).
Бајањем се на магичан начин болести проклињу, прети им се и одгоне се. Болести се гоне нарочитим предметима: ножем, ватраљем, метлом и травама. Бајања, која се састоје само из припремне радње и из изговарања чаробних речи назваћемо простим. Многа су бајања
сложена из више простих делова, на пример бајање бр. 9, под б). По свој прилици су првобитна бајања била само проста. Сложена су постала, а могућно и сад постају, или због тога што је сама басмарица заборавила оно, што је некада, у детињству, научила, па је спојила неколико делова разних басама уједно, или што је бајалица свесно појачала неке басме деловима из других басама.
Лечење бајањем оснива се на веровање у чаробну моћ изговорених речи. Снага речи повећава се ритмом, који има свака басма у већој или мањој мери. Ако се запитамо, шта изазива, по народном мишљењу, болести код човека, одговор неће бити особито тежак. Нечисте су силе главни проузроковачи болести. „Издат“ се набацује или шаље уз изговор: „О издати, побогу, отераћу те у море, у дубоку воду“ итд. Уосталом, то је и разумљиво. Бајање је лечење речима. Да би нека реч имала дејство на болесника, треба да је он чује и разуме. Моћ слушања живих речи и њихово разумевање особина је разумних бића. Према томе, и болести су сличне живим бићима, па се зато од њих и баје.
Д-р Александар Петровић
Извор[уреди]
Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 8, 1933.; Петровић, Алаксандар: Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице, стр. 84-90.