Понови се три пута, па се болесном месту принесе десном руком лој и изговори:
Стопићеш се од моје руке
као лој од ватре.
Тако се учини и са осталим предметима и изговара:
Стопићеш се од моје руке 5
као восак на ватри и као тамњан.
Најзад се узме перо и говори:
Ти си ница каменица,
ја (име бајалице) басмарица,
одбићу те као теле од краве,
као дете од мајке; 10
без бритве те закла,
без ватре те опеко,
без зуба те поједох.
Усту тамо не овамо,
да си мања од макова зрна! 15
Певач, место записа и напомена
Прикупила, у лето 1933 год., Станојка Марковић, из Жабара.
Референце
Извор
Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 8, 1933.; Петровић, Алаксандар: Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице, стр. 88.
