Кроз поље де помолише
ласи - таласи и Турци џамбаси.
Сусрела их мајка божја - богородица:
- Куд сте пошли,
ласи-таласи и Турци џамбаси? 5
- Ми нисмо ласи-таласи
и Турци џамбаси,
већ смо сви осам ветрова
и с нама је тихи коњштак.
- А куд сте пошли? 10
- Ми смо пошли (Леки)
да му кости поломимо,
да се меса насечемо,
да му месо покупимо
и да га поарамо. 15
- Ах, говори мајка богородица,
- вратите се натраг,
сусрела ве (Јула) бајалица
са врућим ватраљем,
поправила па ве отправила 20
у Камен-гору,
где девојке косе не чешљају,
где невесте хлеб не месе,
где орач не оре,
где копач не копа, 25
где петао не пева,
где псето не лаје,
где овце не блеје,
где свиње не грде,
где краве не мучу, 30
где коњи не вришту,
где козе не врече,
тамо се скрасите,
овде места немате!
(314, с. 85)
Певач, место записа и напомена
Прикупила, у лето 1933 год., Станојка Марковић, из Жабара.
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 93. бр. 126.
Петровић, Алаксандар. Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице, ГЕМ, VIII (1933), с. 85.
