Petrović, Alaksandar: Narodno bajanje u nekim selima Kragujevačke Jasenice
Petrović, Alaksandar: Narodno bajanje u nekim selima Kragujevačke Jasenice[uredi]
Pošto svaki poremećaj u normalnom radu organizma preti njegovom opstanku, to je, po svoj prilici, i borba protivu raznih bolesti bila jedna od najranijih potreba. Pretpostavlja se, da su ljudske bolesti postale sa pojavom čoveka. Možemo verovati da se i životinje bore protivu bolesti, jer ranjeno pseto liže svoju ranu i zavlači se duboko u svoje legalo.
Svaki narod ima svoju medicinu, koju je očuvao u predanjima. U nauci se pokazalo, da proučavanje narodne medicine nije uzaludan posao. Zato za skupljanje narodne medicine nije dovoljno samo zapisati čime se leče bolesti, nego po mogućnosti treba ispitivati u narodu
i o poreklu svakog lečenja.
Ovde se iznose narodna bajanja iz nekoliko sela u Kragujevačkoj Jasenici, koja je prikupila, u leto 1933 god., po mojim upustvima Stanojka Marković, iz Žabara.
1. Izdat je bolest grudi; pojavljuju se probadi i teško disanje. Mesto i vreme bajanju nije određeno. Baje se nožem, koji ima crne korice. Uz bajanje se zamahuje golim nožem preko obolelog mesta na telu. Bajalica se pred bajanje redovno pomoli Bogu i baje:
a) Oj, ti Luko, Božja slugo
Neko neće da „napraća“ bolest na drugog, jer se boji, da u tome času ne naiđe neko od njegovih rođaka, pa zato kaže: „Koga sretneš obiđi ga, koga stigneš mimoiđi ga.“ —
b) Druga basma je kao i prva sa ovim dodatkom:
...
pa ti idi u goru,
goru krši, goru lomi
i po moru pesak kupi;
kad si goru pokršio, polomio,
i po moru pesak pokupio,
i na moru ćupriju načinio,
preko ćuprije prešao,
ovde mesta našao.
O izdati, mili brate,
idi onom ko te prati“ (Belosavci). —
v) Oj, ti Luko, Božja slugo
r) O izdati, pobogu,
d) Ja pođoh jednim
2. Sirma je detinja bolest vratnih žlezda, koja nastaje obično od prehlade; sirmom zovu i bolest udova (reumatizam). Vreme bajanju nije određeno. Bolesna se mesta trljaju rukama i uz to se baje:
3. Vetar je vrlo dosadna bolest. Napada kožu i kost, kao: nos, obraz, ruku itd. Za svaki deo otečenog tela kaže se, da je tu vetar „udario“. Vetrova ima devet vrsta. Za bajanje su potrebni: vruć vatralj, metla i nož crnokorac. S vatraljem se baje:
a) Kroz polje se pomoliše
Sa nožem se baje:
b) Evo ide (Stanka)
v) Ide crveni čovek
4. Bajanje od ušiju. Kad se osete bolovi u ušima, onda se uzmu devet cvetova od bele loze, pa se sa svakim cvetom devet puta baje, držeći ga čas kod jednog, čas kod drugog uha. Baje se u svako vreme:
5. Od buba. Susedka: „To ti dete mnogo plače, mora da ima bube u glavi. Vodi ga kod babe K. da mu baje od buba“ . Bajalica uzme devet „buba“ (crvića), koje nađe na naćvima i stavi ih na bolesnikovu glavu, koju prethodno namaže mašću. Crvići se mešaju nožem uz izgovor:
Pošto se basma izgovori, nožem se obori jedna „buba“ na zemlju, pa se bajanje ponovi, kao i pre, sve dotle, dok se sve bube ne obore s glave (Žabare).
6. Od guše se baje kad je otečen vrat. Baje se uveče, kad iziđu zvezde. Bajalica uzme nož i stane na kućni prag sa bolesnikom, pa izaberu jednu zvezdu, najradije Danicu. Za vreme bajanja gleda se u zvezdu i govori:
Kad se izgovori basma nož se okrene prema zvezdi i „ova se kao preseče unakrst." Baje se tri puta, pa se zatim zaseku uglovi na vratima (Žabare).
7. Od čira se baje srednjim prstom leve ruke unakrst uz izgovor:
8. Bajanje od podljuti. Kad se neko udari ili ubode, pa mu se rana „podljuti", baje se ovako: —
a) (Marko) ima grdnu ranu
b) Pođoh visokim poljima
v) Pošla ljuta po pesku
9. Od zloga. To je bolest kad nekoga nazdravo zaboli, otekne i pocrveni neko mesto na telu. Zove se „prišt“. Baje se nožem, kamenom i perom. Prvo se uzme nož pa se njime maše kao da se želi preseći bolesno mesto i govori se: —
a) Isus Hristos bakču zagradio
b) Što zatekoh, to presekoh
v) Izađi mirni, izađi dobri
10. Nicina je bolest žlezda. Za bajanje se spremi: po komad loja, voska, tamnjana, i pero od kokoške, kamen i mala kost od neke životinje. Baje se domalim prstom leve ruke dotičući bolesno mesto: —
a) Leva ruka krsta nema
Zatim se uzme kost:
Pošto se bajanje ponovi tri puta, na nicinu se stavi list od svežeg kupusa, koji je iznutra namazan „zejtinom“ (maslinovim uljem) i zaveže se krpom. Vreme i mesto bajanja nisu određeni (St. Markovićeva čula od babe iz Junkovca, a ona od neke žene iz Đunisa).
b) U Nice tri sina ima
11. Krupa je bolest usta. Uzme se lonac sa drškom, pa se na ognjištu zaravni pepeo i sa dnom od lonca otisnu devet krugova. Zatim se u jednu čašu uzme iz svakog kruga pomalo pepela. Pepeo se na ognjištu ponova zaravni i ponovi otiskivanje krugova. Tako se ponavlja devet puta. Zatim se čaša zaveže maramicom i nadnosi se na bolesna mesta uz bajanje: —
a) Krupa devet
b) Bolesnik treba rano, pre sunca, da ode na reku. Tamo se nađe trava na obali, ali koja
dodiruje vodu. Ta se trava provuče kroz bolesnikova usta i pusti niz vodu i baje:
Krupo krupice
Baje se tri puta, pa se kući vraćaju bez osvrtanja.
v) Kad sunce zalazi, odvede se dete pod krušku žuticu, pa se oko nje obiđe tri puta i govori:
Zatim se detinja glava tucne o kruškino stablo (Žabare).
12. Od plača. —
a) Bajalica uzme tri drenova prutića i sa bolesnim detetom stane na goveđu balegu:
a) Ja stadoh na sve trave
Na put se baci jedan prutić i ponovi bajanje. Baje se uveče pored puta (Žabare i Junkovac).
b) Od goveđe balege se umesi kolač, pa se stavi u hlebni kolač i ispeče. Bajalica uzme dete i tri glavice bela luka, pa stane na kolač, i okrećući se traži neku svetlost. Kad
svetlost spazi, izgovori:
b) Ja stadoh na sve trave
Kad bajalica izgovori basmu, zaniha dete prema vatri, pa baci kolač i luk preko detinje glave, i ne osvrćući se natrag pobegne s detetom kući. Baje se samo uveče (Žabare).
13. Strava je bolest od straha. Bajalica stane sa bolesnim detetom na goveđu balegu i baje:
Baje se tri puta, a kući se vraćaju bez osvrtanja (Mramorac).
14. Vija je bolest u stomaku kod male dece. Majke poznaju tu bolest po tome, što se dete grči i savija, i ako mu prisloni uho na trbuh ona čuje, kako se detetu „komešaju" creva. Tada majka tobož stane detetu petom na trbuh i izgovori:
Tako se ponovi tri puta uzastopno, a ako bolest ne prestane bajanje se ponavlja devet jutara. Od vije baje gotovo svaka žena (Žabare).
Bajanjem se na magičan način bolesti proklinju, preti im se i odgone se. Bolesti se gone naročitim predmetima: nožem, vatraljem, metlom i travama. Bajanja, koja se sastoje samo iz pripremne radnje i iz izgovaranja čarobnih reči nazvaćemo prostim. Mnoga su bajanja
složena iz više prostih delova, na primer bajanje br. 9, pod b). Po svoj prilici su prvobitna bajanja bila samo prosta. Složena su postala, a mogućno i sad postaju, ili zbog toga što je sama basmarica zaboravila ono, što je nekada, u detinjstvu, naučila, pa je spojila nekoliko delova raznih basama ujedno, ili što je bajalica svesno pojačala neke basme delovima iz drugih basama.
Lečenje bajanjem osniva se na verovanje u čarobnu moć izgovorenih reči. Snaga reči povećava se ritmom, koji ima svaka basma u većoj ili manjoj meri. Ako se zapitamo, šta izaziva, po narodnom mišljenju, bolesti kod čoveka, odgovor neće biti osobito težak. Nečiste su sile glavni prouzrokovači bolesti. „Izdat“ se nabacuje ili šalje uz izgovor: „O izdati, pobogu, oteraću te u more, u duboku vodu“ itd. Uostalom, to je i razumljivo. Bajanje je lečenje rečima. Da bi neka reč imala dejstvo na bolesnika, treba da je on čuje i razume. Moć slušanja živih reči i njihovo razumevanje osobina je razumnih bića. Prema tome, i bolesti su slične živim bićima, pa se zato od njih i baje.
D-r Aleksandar Petrović
Izvor[uredi]
Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 8, 1933.; Petrović, Alaksandar: Narodno bajanje u nekim selima Kragujevačke Jasenice, str. 84-90.