Историја византијског царства (Ш. Дил) 10

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА
Писац: Шарл Дил


КРАТКА БИБЛИОГРАФИЈА ГЛАВНИХ ДЕЛА


На страним језицима[уреди]

Општа историја византиског царства. - Данас још не постоји, осим можда у Русији, подробна и потпуна општа историја византиског царства која би се оснивала на најновијим научним истраживањима. History of the decline and fall of the Roman empire од Gibbon-a је веома тенденциозна и застарела, а ново издање које је приредио Bury (Лондон, 1896, 7 св.) највише вреди због драгоцених примедаба којима га је пропратио приређивач. History of Grece from its conquest by the Romans to the present time од Finlay-a (ново издање од Tozer-a, Оксфорд, 1877, 7 св.) као и, нешто краћа, Geschichte der Byzantiner und des Osmanischen Reiches bis gegen Ende des XVI Jahrhunderts (Берлин, 1883, 1 св.) од Hertzberg-a појавиле су се пре великих научних радова последњих година; и ма да је дело Ch. Hopf-a, објављено у Енциклопедији од Ersch-a и Gruber-a (св. 85 и 86) под насловом Geschichte Griechenlands vom Beginn des Mittelalters bis auf unsere Zeit. 1867, још и данас задржало своју вредност, то је поглавито за доба после четвртог крсташког рата и за историју латинских држава које су основане у Грчкој после 1204. Chronographie byzantine од Muralt-a (Петроград, 1855-1873, 2 св.), упркос многобројним нетачностима, још увек је користан хронолошки зборник.

Ових последњих година неколико руских научника су отпочели са објављивањем општих историја Византије. Историја од Кулаковског (Кијев, 1910-1915) обухвата три свеске у којима су изнети догађаји од 395 до 717 г. Историја од Успенског (Петроград, 1913) обухвата досада само једну свеску и допире такође до 717 г. Историја од Васиљева (Петроград, 1917) обухвата, у првој свесци, доба од IV века до 1081 г. Треба најзад поменути и историју од Ламброса чије III-VI свеска (Атина, 1892-1908) излажу историју царства почев од Константина до 1453 г.

У недостатку опште историје Византије постоји неколико кратких приручника: најбољи су од Gelzer-a, Abriss der byzantinischen Kaisergeschichte (Минхен, 1897, у делу Geschichte der byz. Litteratur од Krumbacher-a), од Jorga, The byzantine empire (Лондон, 1907) и од Foord-a, The byzantine empire (Лондон, 1911). Најзад, свеска II и IV Cambridge mediaeval history (Кембриџ, 1913 и 1923) садрже одлична поглавља из византиске историје.

Монографије које се односе на византиску историју. - У накнаду постоје многобројна дела која расправљају о већем или мањем отсеку византиске историје. Овде ће бити поменута најглавнија:

За доба које се простире од краја IV века до краја IX века:
Bury, A history of the later Roman empire, from Arcadius to Irene (Лондон, 1889, 2 св.).
Исти, History of the later Roman empire (395-565) (Лондон, 1923, 2 св.).
Diehl, Justinien et la civilisation byzantine au VIe siècle (Париз, 1901).
Pernice, L' imperatore Eraclio (Флоренца. 1905).
Schwartzlose, Der Bilderstreit (Гота, 1890).
Bréhier, La querelle des images (Париз, 1904).
Lombard, Constantin V, empereur des Romains (Париз, 1902).
Bury, History of the eastern Roman empire (800-867) (Лондон, 1912).

За доба које се простире од краја IX века до почетка XIII века:
Vogt, Basile Ier (Париз, 1908).
Rambaud, L' empire grec au Xe siecle (Париз, 1870).
Schlumberger, Nicéphore Phocas (Париз, 1890).
Исти, L' épopée byzantine à la fin du Xe siecle (969-1057) (Париз, 1896-1905, 3 св.).
Bréhier, Le schisme oriental du XIe siècle (Париз, 1899).
Neumann, Die Weltstellung des byz. Reiches vor den Kreuzzügen (Лајпциг, 1894).
Chalandon, Essai sur le règne d' Alexis Comnène (Париз, 1900).
Исти, Jean II Comnène et Manuel Comnène (Париз, 1912).
Cognasso, Partiti politici e lotte dinastiche in Bisanzio (Турин, 1912).
Исти, Isaac Ange (Bessarione, 1915).
Luchaire, Innocent III: la question d'Orient (Париз, 1907).
Norden, Der vierte Kreuzzug (Берлин, 1898).

За доба које се простире од 1204 до 1453:
Gerland, Geschichte des lateinischen Kaiserreiches (Хомбург, 1905).
Gardner, The Lascarids of Nicaea (Лондон, 1913).
Buchon, Recherches sur la principauté franque de Morée (Париз 1841-1846, 5 св).
Renell Rodd, The princes of Achaia (Лондон, 1907, 2 св.).
Miller, The Latins in the Levant (Лондон, 1908).
Schlumberger, Expédition des Almugavares (Париз, 1902).
Berger de Xivrey, Manuel II Paléologue (Париз, 1853).
Schlumberger, La prise de Constantinople (Париз, 1914).
Fallmerayer, Geschichte des Kaisertums Trapezunt (Минхен, 1827).

Треба споменути, осим тога, неколико монографија које се односе на историју појединих провинција или појединих градова:
Diehl, Afrique byzantine (Париз, 1896).
Исти, Etudes sur l' administration byzantine dans l' exarchat de Ravenne (Париз, 1888).
Gay, L' Italie meridionale et l' empire byzantin (867-1071) (Париз, 1904).
Gregorovius, Geschichte der Stadt Athen im Mittelalter (Штутгарт, 1889, 2 св.).
Tafrali, Thessalonique au XIVe siècle (Париз, 1912).
Diehl, Venise, une république patricienne (Париз, 1915).

Од монографија посвећених појединим знаменитим личностима поменућемо:
Hergenröther, Photius (Регенсбург, 1867-1869, 3 св.).
Diehl, Théodora (Париз, 1904).
Исти, Figures byzanties (Париз, 1906 и 1908, 2 св.).
Rambaud, Psellos (у Etudes sur l' histoire byzantine, Париз, 1912).
Vast, Le cardinal Bessarion (Париз, 1878).

За историју народа који су били у односима са грчким царством:
Jirecek, Geschichte der Bulgaren (Праг, 1876).
Исти, Geschichte der Serben, св. I (Гота, 1911).
Jorga, Geschichte des osmanischen Reichs, св. I и II (Гота, 1908-1909).

Најзад, за општу историју Византије поменућемо најновији рад:
Diehl, Byzance, grandeur et décadence (Париз, 1919).

За црквену историју:
Gasquet, De l' autorité imperiale en matière de religion (Париз 1879).
Pargoire, L' Eglise byzantine de 527 a 847 (Париз, 1905).
Norden, Das Papsttum und Byzance (Берлин, 1903).
Oeconomos, La vie religieuse dans l' empire byzantin au temps des Comnènes et des Anges (Париз, 1918).

За административну историју царства:
Diehl, Etudes byzantines (Париз, 1905).
Gelzer, Die Genesis der byz. Themenverfassung (Лајпциг, 1899).
Burу, The imperial administrative system in the ninth century (Лондон, 1910).
Schlumberger, Sigillographie byzantine (Париз, 1884).

За историју византиске цивилизације:
Paparrigopoulo, Histoire de la civilisation hellénique (Париз, 1878).
Hesseling, Essai sur la civilisation byzantine (Париз, 1907).
Turchi, La civiltà bizantina (Флоренца, 1910).

За историју права:
Zachariae von Lingenthal, Geschichte des griechisch - römischen Rechts (3 изд., Берлин, 1892).

За историју трговине:
Heyd, Histoire du commerce du Levant au mоуеп âge (Лајпциг, 1885, 2 св.).

За историју књижевности:
Krumbacher, Geschichte der byz. Litteratur (2 изд., Минхен, 1897).

За топографију Цариграда:
Ducange, Constantinopolis christiana (Париз, 1680).
Mordmann, Esquisse topographique de Constantinople (Лил, 1892).
Ebersolt, Le grand palais de Constantinople (Париз, 1910).

За историју уметности:
Bayet, L' art byzantin (2 изд., Париз, 1904).
Millet, L' art byzantin (Париз, у A. Michel, Histoire de l' art, св. I 1905 и св. III 1908).
Diehl, Manuel d' art byzantin (Париз, 1910).
Dalton, Byzantine art and archeology (Оксфорд, 1911).
O. Wulff, Altchristliche und byzantinische Kunst (Берлин, 1914-1918, 2 св.).

На српскохрватском језику (израдио преводилац)[уреди]

Политичка историја
Анастасијевић Др. Драгутин, Остроготски одлазак са Балкана у Шпанију 488 г. (Прилози за књиж. I, 1921).
Исти, Чланци у »Народној енциклопедији« I-IV (Важнији: Византија, Далмација, Епирска деспотовина, Ј. Кантакузин, Константин Драгаш, Латинско цариградско царство, Маврикије, Македонија, Манојло II Палеолог, Михаило VIII Палеолог, Никејско царство, Сеоба Срба и Хрвата на Балкан, Хрвати и Византија, Цариград).
Богдановић Симеон, »Синиша«, Ратови Стевана Немање с Византинцима и Дубровчанима (Летопис М.с. 177-8, 1894).
Вулић Др. Никола, Константин Велики (Братство XVII, 1924).
Исти, Ратовање цара Констанција у данашњој Бачкој (Гласник Ист. друштва II, 1929).
Исти, Justiniana Prima (Гласник Скопског научног друштва V, 1929).
Klaić Vjekoslav, Byzantisko vladanje u Hrvatskoj za vreme cara Emanuela Komnena (Izvješće o kralj. vel. gimn. u Zagrebu za 1882-3).
Ласкарис Др. Михаило, Византиске принцезе у средњевековној Србији (Београд, 1926).
Manojlović Dr. Gavro, Jadransko primorje IX stoljeća u svijetlu istočno-rimske (bizantiske) povijesti, I (Rad J. a. 150, 1902).
Isti, Carigradski narod (»Demos«) od god. 400-800 po Hr. s osobitim obzirom na njegove vojne sile, elemente njegove i njegova ustavna prava u ovoj periodi (Nast. vjesnik XII, 1904).
Мијатовић Чедомир, Пад Цариграда 1453 г. (Годишњица Н. Ч. III, 1879).
Николајевић Константин, Критичка покушенија у периоду од првих пет векова Србске Историје (Летопис М. с, 103-113, 1862-1872).
Новаковић Стојан, Стара Византија и живот у њој /По Др. Ј. X. Краузу/ (Матица, 1869).
Исти, Деспот Ђурађ Бранковић и оправка цариградског града 1448 г. (Глас С. к. а XXII, 1890).
Исти, Срби и Турци XIV и XV века (Београд, 1893).
Исти, Струмска област у XIV веку и цар Стефан Душан (Глас С. к. а. XXXVI, 1893).
Nodilo Natko, Historija srednjega vijeka za narod hrvatski i srpski: I Rimski svijet na domaku propasti i varvari. - II Bizantija i germanski zapad do smrti cara Justinijana I. - Ш Varvarstvo otima mah nad Bizantijom, do smrti cara Heraklija (Zagreb, 1898, 1900, 1904).
Radojčić Dr. Nikola, Dva poslednja Komnena na carigradskom prijestolu (Zagreb, 1907).
Исти, O неким господарима града Просека на Вардару (Летопис М. с. 259-260, 1909).
Исти, Прва женидба Стефана Првовенчаног (Глас С. К. а. ХС, 1912).
Радонић Др. Јован, Западна Европа и балкански народи према Турцима у првој половини XV века (Н. Сад, 1905).
Исти, Лиутпранд, епископ Кремоне, и његов извештај о Византији и источно-европским приликама (Просветни гласник, 1913).
Исти, Германска опасност у Цариграду пре 1500 г. (Летопис М. с. 335, 1933).
Rački Dr. Franja, Borba Južnih Slovena za državnu neodvisnost u XI vieku (Rad J. a. 24, 25, 27, 28, 30, 31, 1873-5; II изд. C. к. акад. наука, 1931).
Срећковић Панта, Стање и односи српских архонтија према Угарској и према Византији у половини XII века (Гласник Срп. ученог друштва LIV, 1883).
Станојевић Др. Станоје, Византија и Срби, I-II (Н. Сад, 1903, 1906).
Franić D., Stanje Balkanskog poluostrva na osvitku XIII vijeka (Glasnik zem. muz. VII, 1898).
Šišić Dr. Ferdo, Zadar i Venecija od god. 1159 do 1247 (Rad J. a. 142, 1900).
Šufflay Dr. Milan, Hrvatska i zadnja pregnuća istočne imperije pod žezlom triju Komnena (1075-1180) (1901).


Самуилово македонско царство и питање о »западној Бугарској«
Анастасијевић Др. Драгутин, Хронологија изашиљања Бориса II и Романа у талаштво на византиски двор (Гласник Скопског научног друштва II, 1927). Исти, Хипотеза о »Западној« Бугарској (Гласник, Скопског научног друштва III, 1928).
Исти, Година савеза Фокина с Бугарима против Руса (Гласник Скопског научног друштва XI, 1932).
Исти, Самуило (»Народна енциклопедија« IV).
Прокић Др. Божидар, Почетак Самуилове владе (Глас С. к. а. LXIV, 1901).
Исти, Војвода Ивац (Братство IX-X, 1902).
Исти, Постанак једне словенске царевине у Маћедонији (Глас С. к. а. LXXVI, 1908).
Исти, Јован Скилица као извор за историју маћедонске словенске државе (Глас С. к. а. LXXXIV, 1910).
Исти, Први охридски архиепиекоп Јован (Глас С. к.а. LXXXVIII, 1911).
Исти, Постанак охридског патријархата (Глас С. к. а. -{ХС, 1912).
Rački Dr. Franja, вид. Borba Južnih Slovena za državnu neodvisnost u XI vieku, стр. 12-74 II изд.

Црквена историја
Аврамовић Димитрије, Св. Гора са стране вере, художества и повестнице (Београд, 1848).
Анастасијевић Др. Драгутин, Света Гора у прошлости и садашњости (С. к. гласник XVIII, 1907).
Исти, Првобитни постанак имена и манастира Хиландара (Богословље II, 1927).
Исти, Чланци у »Народној енциклопедији« (Важнији: Лионска унија, Света Гора, Флорентиска унија, Фотије, Цариградска патријаршија у средњем веку).
Гранић Др. Филарет (Бранко), Однос измећу државе и цркве у источноримској (византиској) империји (Црква и живот III, 1924).
Исти, Оснивање архиепископије у граду Justiniana Prima 535 г. по Хр. (Гласник Скопског научног друштва I, 1926).
Исти, Правни положај организација грчких манастира по Јустинијановом праву (Богословље III, 1928).
Исти, Приватно-правни положај монаха у грчким областима позноримске историје у V и VI веку (Гласник Скопског научног друштва V, 1929).
Исти, Акт оснивања манастира у грчким областима позноримског царства у V и VI веку (Гласник Скопског научног друштва VII-VIII, 1930).
Исти, Новеларно законодавство цара Лава VI у ствари манастира и монаха (Скопље, 1930).
Исти, Прилози правној историји манастира у грчким областима позноримског царства у IV-VI века (Богословље VI-VII, 1931-1932).
Исти, Узимање монаха у клир у стapoj цркви (Богословље VII, 1932).
Исти, Црквени односи на територији Војводине до конца византиске владавине (Гласник Ист. друштва V, 1932).
Грујић Др. Радослав, Хришћанска православна црква (Београд, 1920).
Живковић Ј., Проповед на Истоку од Прокла до раздељења Цркве (Богословски гласник, 1904).
Jelenić Dr. fra Julijan, Povijest Hristove crkve II-III /312-692-1054/ (Zagreb, 1924, 1928).
Kanižlić Antun, Kamen pravi smutnye velike iliti pocsetak i uzrok istinti rastavlyenya cerkve istočne od zapadne (Osijek, 1780).
Ласкарис Др. Михаило, Повеље српских владалаца у грчким публикацијама (Прилози за књиж. VIII, 1928).
Манојловић Др Гавро, Нешто о црквеној лирици вазантиско-грчкој (Гласник Зем. муз. XVI, 1904).
Marić Dr. Ј., Novi pogled u monoteletizam i monergetizam (Bogoslovska smotra, 1917-8).
Marković Dr. fra Ivan, Cesarizam i bizantinstvo u poviesti istočnoga razkola, I-II (Zagreb, 1891).
Matasović Dr. Josip, Ogledi paulikijanske historiografije (Гласник Зем. муз. XXXII, 1920).
Милаш Др. Никодим, Достојанства у православној цркви по црквено-правним изворима до XIV века (Панчево, 1879).
Исти, Цариградски сабор 381 r. (Извјештај о правосл. богосл. сјеменишту у Задру за школску 1879-80 г.).
Исти, Грчко-римско законодавство о црквеној имовини (Београд, 1908).
Новаковић Стојан, Црква Пантократорова-Зејрек-џамија (Искра, 1898).
Исти, Охридска архиепископија у почетку XI века (Хрисовуље цара Василија II) (Глас С. к. а. LXXVl, 1908).
Pavić Matija, Arijanstvo u Panoniji Srijemskoj (Đakovo, 1891).
Поповић Петар, Лепота цариградске Свете Софије (Зборник Б. Поповића, Београд, 1929).
Радонић Др. Јован, Византија и римокатоличка црква у првој половини XV века (Источник, 1905).
Ружић Никанор, Кратки историјски преглед узајамних одношаја између српске и грчко-цариградске пркве и њихових представитеља од првог времена њиховог познавања па до данас (Београд, 1875).
Станојевић Др. Станоје, Како је постао Хилендар (»Политика« од 7 јануара 1933).
Srebrnić Dr. Josip, Odnošaj pape Ivana X prema Bizantu i Slavenima na Balkanu (Zagreb, 1925).
Carević Dr. Josip, Konstantin Veliki i kršćanstvo (Spljet, 1913).

Правна историја
Веснић Др. Миленко, Јустинијанови закони и старо српско прво (Бранич III, 1889).
Гранић Др. Бранко, Основи државног устројства источноримске (византиске) империје (Јужна Србија IV, 1924).
Ђорић Св., Постанак домаћих компилација византиског права (Архив за правне и друштвене науке IV, 1909).
Новаковић Стојан, Римско-византиско право и народни правни обичаји (Годишњица Н. Ч. IX, 1887).
Исти, Средњовековна Србија и римско право (Архив за прав. и друшт. науке I, 1906).
Исти, Синтагмат Матије Властара (предговор) (Београд, 1907).
Поповић Др. Реља, Интерполације у пандектама (Архив за прав. и друшт. науке IV, 1922).
Исти, Нека питања из Јустинијанове кодификације (Архив за прав. и друшт. науке XVI, 1928).
Исти, Чланци у »Народној енциклопедији« (Важнији: Византиско или грчко римско право, Јустинијанова кодификација, Римско и византиско право код С. X. С.).
Радојчић Др. Никола, Снага закона по Душанову законику (Глас С. к. а. СХ, 1923).
Соловјев Др. Александар, Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка (Скопље, 1928).
Исти, Значај византиског права ua Балкану (Годишњица Н. Ч. XXXVII, 1928).
Исти, Један словенски утицај у византиском праву (Арив за прав. и друшт. науке XXV, 1932).
Strohal Dr. Ivan, Pravna povijest dalmatinskih gradova. Dio I, Osnovke razvitku pravne povijesti dalm. gradova (Zagreb, 1913).
Strohal Dr. Rudolf, Tako zvani zakon cara Konstantina i Justinijana u Srba i uopće u Južnih Slovena (Mjesečnik, 1911).
Тарановски Др. Теодор, Политичке и правне идеје у Синтагмату Властара (Н. Сад, 1928).

Византиски историчари
Анастасијевић Др. Драгутин, Порфирогенит (»Народна енциклопедија« III).
Županić Dr. Niko, Bela Srbija (Narodna starina II, 1922).
Јовановић Д., Краљ Урош I и грчки повесничар Лахимер (Братство III, 1889).
Manojlović Dr. Gavro, Studije o spisu »De administrando imperio« cara Konstantina VII Porfirogeneta (Rad J. a. 182, 186, 187, 1910-11).
Новаковић Стојан, Српске области X и XII века (Гласник Срп. ученог друштва XLVIII, 1880).
Pavić Armin, Cara Konstantina VII Porfirogenita »De administrando imperio« glave 29-36 (Zagreb, 1906) (II изд. Zagreb, 1909. III изд. предговора под насловом »Postanje Gundulićeva Osmana i glava 29-36 u Porfirogenitovoj »De adm. imp.«, Zagreb, 1913).
Радојчић Др. Никола, Како су називали Србе и Хрвате византиски историци XI и XII века Јован Скилица, Никифор Вриеније и Јован Зонара (Гласник Скопског научног друштва II, 1927).
Исти, Вести Ане Комнине о Србима (Гласник Скопског научног друштва III, 1928).
Исти, Грчки извори за косовску битку (Гласник Скопског научног друштва VII-VIII, 1930).
Радонић Др. Јован, Критовул, византиски историк XV века (Глас С. к. а. CXXXVIII, 1930).
Rački Dr. Franja, Ocjena starijih izvora za hrvatsku i srbsku poviest srednjega vieka (K. Porpirogenita) (Književnik I, 1864).
Isti, Biela Hrvatska i Biela Srbija (Rad J. a. 52, 1880).
Skok Dr. Petar, Kako bizantiski pisci pišu lična i mjesna slovenska imena (Starohrvatska prosvjeta N. s. I, 1927).
Tomašič pl. Nikola, Život i djela cara Konstantina VII Porfirogeniia (Vjesnik kralj. zem. arhiva XX, 1918, i N. s. III, 1923).
Шишић Др. Фердо, Име Хрват и Србин и теорије о досељењу Хрвата и Срба (Годишњица Н. Ч. XXXV, 1923).

Разно
Анастасијевић Др. Драгутин, Византиологија, Византиологија у Јужних Словена (»Народна енциклопедија« I).
Ђорђевић Др. Владан, Грчка и српска просвета (Београд, 1896).
Ђорђић Др. Петар, Језик и културна оријентација у нашој прошлости и садашњости (Богословље VII, 1932).
Николајевић Др. Божидар, Византиска уметност (Дело XXXVI-XXXVII, 1905).[1]
Новаковић Стојан, Византиски чинови и титуле у српским земљама XI-XV века (Глас LXXVIII, 1908).
Поповић Павле, Преглед српске књкжевности, I изд. (Одељци »Стара књижевност« и »Издања и расправе«) (Београд, 1909).
Тривунац Др. Милош, Вита или бета? Итацизам или етацизам? (С. к. гласник XXIX, 1930).
Ћоровић Др. Владимир, Утјецај и одношај измећу старих грчких и српских записа и натписа (Глас LXXXIV, 1910).
Исти, Грчки сликари у Котору у XIV веку (Старинар V, 1928-9).
Šišić Dr. Ferdo, Kako je vizantiski car Justinijan postao Slaven (Ivan Tomko Mrnavić) (Nast. vjesnik IX, 1901).


Белешке[уреди]

  1. О утицају византиске уметности на нашу средњевековну вид. L' art byzantin chez les Slaves. - Les Balkans. - A la mémoire de Théodore Uspenskij. Tome II (Paris 1930) (Библиографија).