Историја византијског царства (Ш. Дил) 9

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА
Писац: Шарл Дил


ДОДАТАК

I Византиски цареви[уреди]

Константинова династија
Константин I Велики 306-337 г.; сам владао 323-337 г.
Констанције II 337-361 г.; сам владао 353-361 г.
Јулијан 361-363 г.
Јовијан 363-364 г.
Валенс 364-378 г.

Теодосијева династија
Теодосије I Велики 379-395 г.
Аркадије 395-408 г.
Теодосије II 408-450 г.
Маркијан 450-457 г.
Лав I 457-474 г.
Зенон 474-491 г.
Анастасије 491-518 г.

Јустинова династија
Јустин I 518-527 г.
Јустинијан I 527-565 г.
Јустин II 565-578 г.
Тиберије II 578-582 г.
Маврикије 582-602 г.
Фока (отмичар) 602-610. г.

Ираклијева династија
Ираклије 610-641 г.
Константин III и Ираклона 641-642 г.
Констант II 624-668 г.
Константин IV Погонат 668-685 г.
Јустинијан II Ринотмит 685-695 г.
Леонтије (отмичар) 695-698 г.
Тиберије III (отмичар) 698-705 г.
Јустинијан II (по други пут) 705-711 г.
Филипик 711-713 г.
Анастасије II 713-716 г.
Теодосије III 716-717 г.

Исавријанска (сирска) династија
Лав III 717-740 г.
Константин V Копроним 740-775 г.
Лав IV 775-780 г.
Константин VI 780-797 г.
Ирина 797-802 г.
Никифор I (отмичар) 802-811 г.
Ставракије 811 г.
Михаило I Рангав 811-813 г.
Лав V Јерменин 813-820 г.
Михаило II Тепави 820-829 г.
Теофило 829-842 г.
Михаило III Пијаница 842-867 г.

Македонска династија
Василије I 877-886 г.
Лав VI Мудри 886-912 г.
Александар 912-913 г.
Константин VII Порфирогенит 913-959 г., имајући за савладара Романа I Лакапина (отмичара) 919-944 г.
Роман II 959-963 г.
Никифор II Фока 963-969 г.
Јован I Цимискије 969-976 г.
Василије II Бугароубица 976-1025 г.
Константин VIII 1025-1028 г.
Зоја 1028-1050 г., имајући за савладаре своје узастопне мужеве:
- Роман III Аргир 1028-1034 г.
- Михаило IV Пафлагонац 1034-1041 г.
- Михаило V Калафат (сестрић Михаила IV, усињеник Зојин) 1041-1042 г.
- Константин IX Мономах 1042-1054 г.
Теодора 1054-1056 г.
Михаило VI Стратиотик 1056-1057 г.

Династија Дука и Комнина
Исак I Комнин 1057-1059 г.
Константин X Дука 1059-1067 г.
Роман IV Диоген 1067-1071 г.
Михаило VII Дука 1071-1078 г.
Никифор III Вотанијат (отмичар) 1078-1081 г.
Алексије I Комнин 1081-1118 г.
Јован II Комнин 1118-1143 г.
Манојло I Комнин 1143-1180 г.
Алексије II Комнин 1180-1183 г.
Андроник I Комнин 1183-1185 г.

Династија Анђела
Исак II 1185-1195 г.
Алексије III 1195-1203 г.
Исак II (по други пут) имајући за савладара свога сина Алексија IV 1203-1204 г.
Алексије V Мурзуфло (отмичар) 1204 г.

Латински цариградски цареви
Балдуин Фландриски 1204-1205 г.
Хенрик од Ангра 1206-1216 г.
Петар од Куртнеја 1217 г.
Јоланда 1217-1219 г.
Роберт II од Куртнеја 1221-1228 г.
Балдуин II 1228-1261 г., имајући за намесника Јована од Бријена 1229-1237 г., сам владао 1240-1261 г.

Грчки никејски цареви
Теодор I Ласкар 1204-1222 г.
Јован III Ватац 1222-1254 г.
Теодор II Ласкар 1254-1258 г.
Јован IV Ласкар 1258-1259 г.
Михаило VIII Палеолог (отмичар) 1259-1261 г.

Династија Палеолога
Михаило VIII 1261-1282 г.
Андроник II 1282-1328 г., имајући за савладара свога сина Михаила IX 1295-1320 г.
Андроник III 1328-1341 г.
Јован V 1341-1376 г.
Јован VI Кантакузин (отмичар) 1341-1355 г.
Андроник IV (син Јована V) 1376-1379 г.
Јован V (по други пут) 1379-1391 г.
Јован VII (син Андроника IV, отмичар) 1390 г.
Манојло II 1391-1425 г.
Јован VIII 1425-1448 г.
Константин XI Драгаш 1448-1453 г.

Грчки деспоти Мистре
Манојло Кантакузин 1348-1380 г.
Матија Кантакузин 1380-1383 г.
Теодор I Палеолог 1383-1407 г.
Теодор II 1407-1443 г.
Константин Драгаш 1428-1448 г.
Тома 1432-1460 г.
Димитрије 1449-1460 г.

II Хронолошки преглед најважнијих догађаја византиске историје[уреди]

330 г. - 11 маја. — Константин Велики извршио освећење Цариграда, Новог Рима.
343 г. — Црквени сабор у Сердици.
351 г. — Битка код Мурсе.
353 г. — Констанције сам влада.
359 г. — Црквени сабор у Риминиу.
376 г. — Насељење Западних Гота у Мезији.
378 г. — Битка код Адријанопоља и смрт цара Валенса.
381 г. — Васељенски сабор у Цариграду.
395 г. — Теодосијева смрт. Подела царства између његових синова Аркадија и Хонорија.
396 г. — Аларихова најезда у Грчку. Стилихон опколио Западне Готе код Фолоје.
399-400 г. — Гаинасова буна.
404 г. — Збацивање и прогонство св. Јована Златоустог.
410 г. — Аларих осваја Рим.
431 г. — Васељенски сабор у Ефесу.
438 г. — Објављивање Теодосијевог Законика.
439 г. — Грађење великог цариградског бедема.
441 г. — Атилина најезда у Панонију.
447 г. — Нова Атилина најезда.
449 г. — Црквени сабор прозван Ефеско разбојништво.
451 г. — Васељенски сабор у Халкедону.
476 г. — Пад западног римског царства.
482 г. — Унијонистички указ или Хенотикон.
487 г. — Теодорих, краљ Источних Гота, добио је налог од Зенона да поврати Италију.
502 г. — Продужење рата са Персијанцима.
512 г. — Грађење Анастасијевог Дугог Зида.
514 г. — Виталијанова буна.
519 г. — Успостављање споразума са Римом и крај Акакијеве шизме (484-519).
527 г. — Продужење рата са Персијанцима.
529 г. — Објављивање Јустинијановог Законика.
529 г. — Затварање школа у Атини.
532 г. — Вечити мир склопљен са Персијанцима.
532 г. — Побуна Ника.
533 г. — Објављивање Дигеста и Институција.
533-534 г. — Велизар поново осваја Африку.
535 г. — Јустинијанове Новеле за административно преустројство царства.
535 г. — Рат са Источним Готима.
536 г. — Црквени сабор у Цариграду.
537 г. — Освећење Свете Софије.
537-538 г. — Опсада Рима који брани Велизар.
540 г. — Велизар осваја Равену.
540 г. — Хозроје упада у Сирију.
540 г. — Најезда Хуна у Илирик.
543 г. — Јустинијанов указ о Трима поглављима.
548 г. — Теодорина смрт.
549 г. — Тотила наново осваја Рим.
552 г. — Пораз Источних Гота код Тагине и крај њиховог краљевства.
553 г. — Васељенски сабор у Цариграду.
554 г. — Освајање југоисточног дела Шпаније.
559 г. — Хуни пред Цариградом.
562 г. — Мир са Персијанцима.
568 г. — Најезда Лангобарда у Италију.
572 г. — Продужење рата са Персијанцима.
579 г. — Смрт Хозроја Великог.
581 г. — Авари освајају Сирмиј.
Око 582 г. — Оснивање афричког и равенског егзархата.
591 г. — Мир са Персијанцима.
601 г. — Прискове победе над Аварима.
602 г. — Фокин устанак.
608 г. — Персијанци освајају Сирију и стижу у Халкедон.
610 г. — Ираклијев устанак и Фокин пад.
615 г. — Персијанци освајају Јерусалим.
617 г. — Персијанци покоравају Мисир.
622 г. — Ираклије предузима напад против Персијанаца.
626 г. — Авари и Персијанци нападају Цариград.
627 г. — Битка код Ниниве.
629 г. — Мир са Персијанцима.
Почетак VII века. — Насељење Хрвата и Срба у Илирику.
634 г. — Арабљани упадају у Сирију.
636 г. — Битка на Јармуку.
637 г. — Предаја Јерусалима.
638 г. — Ираклије објављује Ектезу или Тумачење вере.
640-642 г. — Арабљани покоравају Мисир.
647 г. — Арабљани у северној Африци.
648 г. — Константин II објављује Тип.
655 г. — Пораз византиске флоте у ликиским водама.
Средина VII века. — Установљење азиских тема.
668 г. — Арабљани у Халкедону.
673-678 г. — Арабљани опсађују Цариград.
679 г. — Насељење Бугара јужно од Дунава.
680-681 г. — Васељенски сабор у Цариграду.
692 г. — Арабљани побеђују Јустинијана II код Севастопоља.
697-698 г. — Арабљани освајају Картагину. Губитак Африке.
708 г. — Неуспех Јустинијана II против Бугара.
710 г. — Устанак у Италији.
712-717 г. — Напредовање Арабљана у Малој Азији.
717-718 г. — Арабљани опсађују Цариград.
726 г. — Указ против икона.
727 г. — Устанак у Грчкој и Италији.
739 г. — Битка код Акроина.
740 г. — Објављивање Еклоге.
751 г. — Лангобарди освајају Равену.
752 г. — Успеси над Арабљанима.
753 г. — Иконоборачки црквени сабор у Ијерији.
754 г. — Пипинов дар папству. Губитак византиске Италије.
755 г. — Рат са Бугарима.
762 г. — Пораз Бугара код Анхијала.
765 г. — Гоњење присталица икона.
787 г. — Васељенски сабор у Никеји.
797 г. — Ирина обара Константина VI.
800 г. — Обнављање западног римског царства.
809 г. — Најезда бугарског кана Крума.
811 г. — Цар Никифор убијен у борби са Бугарима.
813 г. — Крум пред Цариградом.
813 г. — Победа Византинаца код Месимврије.
815 г. — Иконоборачки сабор у Цариграду.
822 г. — Томин устанак.
826 г. — Арабљани освајају Крит.
827 г. — Арабљани у Сицилији.
832 г. — Теофилов указ против икона.
838 г. — Арабљани освајају Амориј.
842 г. — Арабљани освајају Месину.
843 г. — Црквени сабор у Цариграду и успостављање православља.
858 г. — Збацивање Игњатија. Фотије изабран за патријарха.
863 г. — Посланство Ћирила и Методија у Моравској.
864 г. — Прелажење Бугара у хришћанство.
867 г. — Црквени сабор у Цариграду. Раскид са Римом.
869 г. — Црквени сабор у Цариграду.
876 г. — Грци освајају Бари.
878 г. — Арабљани освајају Сиракузу.
879 г. — Црквени сабор у Цариграду.
887-893 г. — Објављивање Василика.
893 г. — Раскид са бугарским царем Симеоном.
902 г. — Арабљани освајају Таормину. Губитак Сицилије.
904 г. — Арабљани освајају Солун.
915 г. — Битка на Гариљану.
917 г. — Победа Бугара код Анхијала.
919 г. — Роман Лакапин отима престо.
924 г. — Симеон пред Цариградом.
927 г. — Смрт цара Симеона.
934 г. — Византинци освајају Мелитину.
944 г. — Освајање Нисива и Едесе.
944 г. — Пад Романа Лакапина.
961 г. — Никифор Фока повраћа Крит.
963 г. — Никифор Фока отима престо.
965 г. — Покорење Сицилије.
967 г. — Продужеше рата са Бугарима.
968 г. — Руси у Бугарској.
968 г. — Освајање Антиохије.
969 г. — Убиство Никифора Фоке.
971 г. — Устанак Варде Фоке.
971 г. — Пораз Руса код Силистрије. Присаједињење Бугарске.
976 г. — Цимискијино ратовање у Сирији.
976-979 г. — Буна Варде Склира.
977-986 г. — Напредовање македонског цара Самуила.
986 г. — Пораз Грка код Трајанове Капије.
987-989 г. - Буна Варде Фоке.
989 г. — Руси примају хришћанство.
995 г. — Ратовање Василија II у Сирији.
996 г. — Пораз Македонских Словена на Сперхију.
998 г. — Ратовање у Сирији.
1000-1014 г. — Рат са Македонским Словенима.
1010 г. — Буна у јужној Италији.
1014 г. — Битка код Кимвалонге. Смрт цара Самуила.
1018 г. — Пропаст македонског словен. царства.
1018 г. — Победа код Кане.
1021-1022 г. — Присаједињење Јерменске.
1032 г. — Грци освајају Едесу.
1038 г. — Успеси Ђорђа Манијака у Сицилији.
1040 г. — Устанак у Македонији.
1042 г. — Буна у Цариграду. Пад Михаила V.
1043 г. — Устанак Ђорђа Манијака.
1054 г. — Патријарх Керуларије раскида са Римом.
1057 г. — Устанак Исака Комнина.
1064 г. — Турци Селџуци освајају Ани.
1071 г. — Нормани освајају Бари. Губитак Италије.
00 г. — Битка код Манзикерта.
1078 г. — Устанак Вријенија и Вотанијата.
1078 г. — Турци у Никеји.
1081-1084 г. — Најезда Роберта Гвискара у Епир.
1082 г. — Уговор са Млецима.
1091 г. — Пораз Печенега код Левунија.
1096 г. — Крсташи у Цариграду.
1097 г. — Крсташи освајају Никеју.
1107-1108 г. — Рат са Бохемундом.
1116 г. — Битка код Филомила.
1122 г. — Пораз Печенега.
1122-1126 г. — Рат са Млецима.
1124-1126 г. — Посредовање у Угарској.
1137-1138 г. — Ратовање Јована Комнина у Киликији и Сирији.
1147 г. — Други крсташки рат.
1147-1149 г. — Рат са Рожером II краљем Сицилије.
1151 г. — Византинци у Анкони.
1152-1154 г. — Рат са Угарском.
1158 г. — Ратовање Манојла Комнина у Сирији.
1168 г. — Присаједињење Далмације.
1171 г. — Раскид са Млецима.
1176 г. — Битка код Мириокефала.
1182 г. — Устанак Андроника Комнина.
1185 г. — Нормани освајају Солун.
1185 г. — Оснивање другог бугарског царства.
1189 г. — Фридрих Барбароса на Истоку.
1190 г. — Исак Анђел потучен од Бугара.
1197-1207 г. — Бугарски цар Јоаница.
1204 г. — Латини освајају Цариград. Оснивање латинског цариградског царства.
1205 г. — Пораз Латина код Адријанопоља.
1206 г. — Теодор Ласкар крунисан за никејског цара.
1210 г. — Сабор у Равеници.
1222 г. — Епирски Грци ослобођавају Солун.
1230 г. — Бугари уништавају грчко солунско царство.
1236 г. — Грци и Бугари нападају Цариград.
1244 г. — Солунска деспотовина никејски вазал.
1254 г. — Потчињење епирског деспота Михаила.
1259 г. — Битка на пољу Пелагонији.
1261 г. — Нимфејски уговор.
1261 г. — Грци ослобођавају Цариград.
1262 г. — Византинци ступају у Мореју.
1267-1272 г. — Напредовање Карла Анжујског у Епиру.
1274 г. — Црквени сабор у Лиону.
1281 г. — Пораз анжујских трупа код Берата.
1302-1311 г. — Каталонски велики одред на Истоку.
1311 г. — Битка на Копајском Језеру.
1326 г. — Турци освајају Брусу.
1325-1328 г. — Рат између двојице Андроника.
1330 г. — Бугари потучени од Срба на Велбужду.
1340 г. — Напредовање Срба у Епиру и Турака у Азији.
1341 г. — Устанак Јована Кантакузина.
1342-1349 г. — Устанак Зилота у Солуну.
1341-1351 г. — Исихастички спор.
1345 г. — Стефан Душан покорава Македонију.
1346 г. — Крунисање Стефана Душана за цара у Скопљу.
1347 г. — Кантакузин заузима Цариград.
1348 г. — Оснивање деспотовине Мистре.
1354 г. — Турци у Галипољу.
1355 г. — Смрт Стефана Душана.
1365 г. — Турци преносе своју престоницу у Адријанопољ.
1371 г. — Битка на Марици.
1373 г. — Јован V Палеолог султанов вазал.
1376 г. — Устанак Андроника IV.
1389 г. — Бој на Косову.
1390 г. — Устанак Јована VII.
1391 г. — Турци освајају Филаделфију.
1396 г. — Никопољски крсташки рат.
1397 г. — Бајазит напада Цариград.
1402 г. — Битка код Ангоре.
1422 г. — Турци опседају Цариград.
1423 г. — Турски поход на Мореју.
1430 г. — Турци освајају Солун.
1439 г. — Црквени сабор у Флоренци.
1444 г. — Битка код Варне.
1446 г. — Турска најезда у Мореју.
1451 г. — Ступање на престо Мухамеда II.
1453 г. — 29 маја. — Турци освајају Цариград.