Историја византијског царства (Ш. Дил) 11
| ←библиографија | ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА Писац: Шарл Дил |
НАПОМЕНА
1) Преводилац је допунио ову књигу аналитичним регистром и библиографијом расправа из византиске историје и југословенско-византиских односа које су штампане на српскохрватском језику сматрајући да ће тиме олакшати изучавање ове важне научне области свима онима који за њу имају интереса, али су још недовољно упућени.
Код састављања библиографије тежило се што већој потпуности (тога ради прегледани су скоро сви научни и неки важнији књижевни часописи), али она није могла бити постигнута поглавито из следећа два разлога: а) што на нашем језику још увек не постоји (сем старе Новаковићеве) никаква опширнија општа библиографија и б) што је у неким случајевима било тешко одлучити се која дела да се унесу у ову библиографију а која не, јер због испреплетаности односа између средњевековних Југословена и Византинаца скоро свака расправа из наше средњевековне историје додирује и питања из историје Византије. Због тога су осим радова из чисто византиске историје овде поменути још само они који о југословенско-византиским политичким и културним везама расправљају на непосреднији начин.
Расправе су распоређене у неколико главних одељака (ни ту се граница није могла каткад поставити) по азбучном реду писаца а не по хронолошком реду догађаја који се износе, јер је избор врло мали.
Преводи нису уношени; и они су, уосталом, малобројни, на пр.: Ј. V. Bury, Rasprava "De administrando imperio" (у Vjesniku kralj. zem. arhiva X. 1908), J. Bidlo, Vizantijska kultura (Zagreb, 1924), Ш. Дил, Византиске слике I-II (Београд, 1928 и 1930), а изнад свега од Јиречека Историја Срба I-IV (Београд, 1922-1925).
2) Регистар је углавном израђен за потребе студената. Поред имена владалаца (сем византиских царева и деспота Мистре и латинских цариградских царева, чији се списак налази на стр. 159-162), папа и патријараха цариградских и александриских стављене су године владања, а поред имена осталих личности стављене су године рођења и смрти или само смрти, ако су познате, и то у загради, а ако нису познате означен је век коме већим делом свога живота припадају.
Када је Дил поред презимена наводио и име личности оне су у регистру наведене под именом, а када је наводио само презиме њихово је име стављено у заграду иза презимена.
Градови који више не постоје означени су у загради са стари, а ако су променили име њихов данашњи назив стављен је такође у заграду (све ово уколико се могло доћи до података). Исти је случај и са областима. Код локализовања градова и области узета је за базу карта Средоземни свет у доба Јустинијана која је приложена уз ову књигу. Слова M. А. у загради значе Мала Азија.
3) Потпуности ради помиње се да су итацизам и витацизам, као и одбацивање наставака, што је могуће доследније спроведени да би се унела извесна потребна уједначеност у наше веома неуједначено транскрибовање грчких властитих именица. - Исто тако напомиње се да су у тексту извршене неколике ситније исправке, нарочито у питању назива Самуилове државе, година његове владавине и имена његовог оца, где су унети резултати домаће историске науке. Пошто је ово питање и иначе важно за нас и пошто је потребно са њиме се упознати сва литература о Самуилу на нашем језику, нажалост веома оскудна, издвојена је у засебан одељак. - Васељенски сабори означавани су према рачунању православне цркве, по коме их има свега седам, а не према рачунању католичке.
Ових неколико напомена, можда излишних, учињене су ради шире читалачке публике.
Г. Др. Драгутину Анастасијевићу, професору београдског универзитета, који је са ретком предусретљивошћу и љубазношћу прегледао у рукопису библиографију и регистар, поправио их и допунио, помогао ми око уједначења транскрипције и дао ми многобројне корисне напомене и на овом месту изражавам своју дубоку захвалност.
Преводилац