Београд некад и сад/17

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЈЕЈСТВО ДРУГО
◄   4 5. 6   ►

5.


ЉУБА, СТАНИЈА


ЉУБА: Шта је, мајка?

СТАНИЈА: Ништа.

ЉУБА: Бáба вели да ме вичеш.

СТАНИЈА: Викам те. Тај те твој слуга проси.

ЉУБА: Па шта каже бáба?

СТАНИЈА: Оће да те да, да не шурујеш са ш њим.

ЉУБА (весела): Ју! Идем одма да јавим Пијади.

СТАНИЈА: Како би девојка испрошена ишла по сокаку?

ЉУБА: Па то је ништа.

СТАНИЈА: Куку, ништа? Девојку испрошену да гледа свет. Имаш ли ти памет, кјерко?

ЉУБА: То је изишло из обичаја.

СТАНИЈА: И то је изишло из обичаја, и све ће изићи. Леле си га мене! Девојка се стиди од род, кад је испрошена, а ви оћете да вас гледа свет. Иди те викај:„Ја сам испрошена.“

ЉУБА: Теби све није право.

СТАНИЈА: Ама како ће да ми буде право, побогу, што не ваља?



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.