Београд некад и сад/16

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЈЕЈСТВО ДРУГО
◄   3 4. 5   ►

4.


НЕША, ПРЕЂАШЊЕ


СТАНИЈА: Фала ти, синко, баш ти фала, што ме доведе у Београд!

НЕША: Што је опет, мајка?

СТАНИЈА: Ама не знаш ко је горе, мушко ли, женско ли? Што говори, што ради, што пева, што чита, само безобразлук.

НЕША: Љубо, изиђи мало напоље. (Љуба изиђе.)

СТАНИЈА: Мало сам спавала. Што да видим, кад дојдем у собу? Седи онај стран момак, па се разговара сас њу.

НЕША: Знаш шта је, мајка? Тај исти момак послао ми човека, и проси Љубу.

СТАНИЈА: Казала ми је. Зато су се и договарали.

НЕША: Ја мислим да је дам. Момак је добар, има лепу службу, што ћу више. Него да је питаш, оће ли да пође, пак да је дамо.

СТАНИЈА: Што ћу да је питам? Ако је не даш, сама ће отићи. Не видиш ли да је свет покварен?

НЕША: Немој тако, мајка. Ако су мало слободни, опет нису покварени.

СТАНИЈА: Ама зашто да се не удаје ка девојка, да има образ, и да се стиди.

НЕША: Сад је тако, па бађава. Него је зови, па јој кажи, да дамо људма одговор. (Одлази.)

СТАНИЈА: Еј Нешо, покварише и тебе.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.