Андрија Хумски/7

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПРВИ ЧИН
◄   ПОЈАВА ШЕСТА ПОЈАВА СЕДМА ПОЈАВА ОСМА   ►

ПОЈАВА СЕДМА

ВЛАДИСЛАВ и остали излазе иза заклона

ВЛАДИСЛАВ:

Јесте ли вид’ли?

РАСТИСЛАВ:

Грдне срамоте!

РАДОШ:

Велика брука!

МИЛУТИН:

Тешка несрећа!

СТАНИСЛАВ:

Са брега камен то се одрин’о,
Пред собом крши, ломи, отима,
До вас је дош'о, нас ће смрвити.

ВЛАСТОЉУБ:

Ил' ће се о нас мож’да разбити,
Комади од њег' тек ће причати:
У Срба беше јоште поноса,
О кој’ се разби сила паклена!

БОГДАН:

И моје груди брана нек буду,
Где ће се сила страшне бујице,
Матицом што се пени, уздиже,
Ваљајућ’ дрвље, стење студено,
— У лаку пену само разлити!
Ево вам руке, крви и срца,
Ја вадим мача против престола,
На ком се вију гује, акрепи.
Што крвцу роду стално сисају.
Овог се часа крећем Андрији,
А ви се жур’те за мном ускоро,
Јер ја вам речју дајем потврде,
Да пријатељу своме хитате,
Да ће вас врло радо видети
У своме дому седа старина.

(Вади мач, а за њим и остали)

Не бој се, земљо славе вечите,
Стубови витки, стојте весело,
Јер вама хита кита витеза,
Која ће за вас крвцу пролити,
Рад спаса вашег богу с’ молити!
У братској слози много се може,
Кунем се, браћо. Помози, боже!

(Укрштају мачеве)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 90 година.