Андрија Хумски/8
| ◄ ПОЈАВА СЕДМА | ПОЈАВА ОСМА | ПОЈАВА ДЕВЕТА ► |
ПРОМЕНА
Пред бедемима замка кнеза Андрије у Хуму. — Ноћ.
ПОЈАВА ОСМА
Пред великим вратима шета стражар. Долази ЗАВИША
ЗАВИША:
Ниси опазио никаква знака?
СТРАЖАР:
Ништа. А и шта бих имао да опазим? Ноћ већ дубока, а богме и хладна. Али и време му је, јер је јесен у велико завладала.
ЗАВИША:
Лето је дошло и прошло, јесен издише а код нас никакве промене. Све је, што нам казује разлику, само то, што око зими гледа бео поаривач а лети суро стење с једне и скоро пусто. зеленило с друге стране.
СТРАЖАР:
А кад сдушам, да причају, како је некада овде било, заплакао бих се као мало дете.
ЗАВИША:
Некада је и кнез Андрија био друкчији. Волео је весеље, буран живот, веселе ноћи. А лов је био — кажу — тако сјајан, да данас ни код краља нема такве светковине. Кад се крене због витезова у сјајној опреми на бесним ждралима, па кад зајечи ловачки рог — ех, то беше живот!
СТРАЖАР:
Волео бих видети такав тренутак, ма се никад и не кренуо са том господом. А данас ти се скоро све већ и за6оравило. Колико има, како се овим крајем није разлегао рог ловачки! А зверад ће ми једнога дана и уши одгристи. Е, ал’ тако хоће наш господар, а онда мора бити и нама право.
ЗАВИША:
Па опет господара воле сви у Хуму.
СТРАЖАР:
А ко би могао њега и мрзити? Он је истина строг али и правичан. Слабога помаже. Кад пре оно долажаху војводе и жупани, да га питају, хоће ли примити неке људе, што проповедају нову веру, он им је — а то су баш чули многи — рекао: „кад их гоне из других крајева српске земље, пустите их, нека нађу уточишта у мом закриљу.
ЗАВИША:
То беху Богомили. Он им не тражи ни пара нити каквих радова, јер што му овако одељеном треба, то узимље од оближњих жупа. — Мир, неко додази.
|