Psihosugestivni elementi u narodnoj medicini Svrljiškog Timoka
Tucakov, Jovan: Psihosugestivni elementi u narodnoj medicini Svrljiškog Timoka, SANU, Posebna izdanja knj, SSSLHHH, Odeljenje medicinskih nauka, knj. 18, Naučno delo, Beograd, 1965.
COBISS.SR-ID - 102801927 (https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/102801927)
NEKE VAŽNIJE BASME[uredi]
Među mnogobrojnim basmama zabeleženim u tom kraju, izabrane su samo one koje, prema verovanju basadžija, imaju manju ili veću psihosugestivnu moć i koje svojim sadržajem mogu pozitivno uticati na bolesnika koji se nečeg uplašio, pre svega neke opake bolesti i smrti. Ove reči ohrabrenja treba u izvesnoj meri da povrate izgubljenu veru u život i zdravlje i na taj način indirektno doprinose opštem psihičkom i fizičkom jačanju organizma.
1. BASAN OD UČIN[uredi]
(BASAN OD NAPRAVKU, BASAN OD STRA’) KAD NEKO NEKOM „NAPRATI“ (VEŠTICE, MAĐIJARKE NEKOM UČINE ZLO NABACE ČINI)
„Baje se s' bosiljak.“ Basadžija se triput prekrsti i očita ovu molitvu:
2. BASAN OD STRA’[uredi]
Najpre se očita Molitva (pod 1). Baje se bosiljkom „Napali se mašica u vatru i onda se gasi stra’ sas vodu i mašicu: uzme se zemljana panička sas čistu vodu, pa se panica turi nad glavu bolesnika; usijana mašica čvrljne se naglo u vodu i bolesnik udiše paru; zatim se na usijanu mašicu solne malo trave strašnika (Ceterach officinarum Lam. et DC.) i bolesnik udiše taj dim u sebe. Ponovo se panica turi nad glavu i usijana mašica čvrljne u vodu i kaže:
„Ja ne gasim vodu i mašicu,
tike gasim stra’ (Jovanu) na glavu’“.
To se ponovi triput. Uvek se ugrejana mašica turi u vodu nad gdavom bolesnika, a zatim se stavi ispred njega da udiše paru. Strašnik se drži nad glavom. Isto se ponovi u tri maha, ali se panica i strašnik drže na srcu bolesnika koji leži. Mašica se sada polako, malo-pomalo spušta u vodu i za to vreme govori:
„Ja ne gasim vodu i mašicu,
tike gasim stra’ (Jovanu) na srce“.
Zatim se to spusti na „mešinu“ (trbuh) i govori:
„Ja ne gasim vodu i mašicu,
tike gasim stra’ (Jovanu) iz mešinu;
ponovi se, dakle, tri puta: na glavi, na srcu i na „mešini“.
„Na kraju se bosiljak brkne u vodu u panici, panica sas bosiljak i strašnik metnu na glavu bolnika pa vrevi:
Kad se izbaje „Plaj stra’“ (plaj = plav; plaj znači žuti, prema tome: žuti stra) govori se („vrevi“) ovaj basan:
Za sve vreme dok se baje pokazuje se bosiljkom na glavu, na rame, srce, na trbuh, na kolena i na noge, pa se na kraju bosiljak triput otrese prema zemlji.
To se triput ponovi na desnom i triput na levom ramenu.
Zatim se govori basan „Puče stra’ iz nebo“
Ponekad basadžija najpre izbaje „Basan plaj stra’“, a zatim „Puče stra’ iz nebo“, pa tek onda uzima maišce i posudicu s vodom. i izvodi ceo napred opisani rituad. Ipak u većini slučajeva radi kako je u početku navedeno.
3. BASAN OD NAMER I OD VETAR[uredi]
Pre bajanja bajač stoji pored bolesnika, koji sedi; bajač se prekrsti i očita Molitvu:
„Gospode Bože, tebe se pomolim i poklonim.
Sveti Nikolo prevodniče...“ (kao kod bajanja pod 1).
Zatim se basadžija sagne i nožem na zemlji načini krst, pa govori:
„Ustu, ustupi,
natrag se vrni“ (misli na bolest).
„Uzme se jedna kitička bosiljak, prekrsti se, dune preko bolesnika i mane sas bosiljak i onda se počne da baje; ako je zdrav, nema zevanje. Ko boluje od drugi boles’, onda se opet ne može da zeva i onda se baje drugi basan. Od što prozevam — od to mu se baje“
Zatim dolazi basan:
Dokle god baje, bajač stalno maše bosiljkom preko bolesnika i često zeva.
4. BASAN OD UROK, OD OČI[uredi]
Skuva se tri cveta golemog cveća (Tagetes erectus L.). Napadi se ožeg (lopata za posipanje hleba žarom i pepelom), osrtuška (kuka za prenošenje vršnika — poklopca na crepulji) i konjska ploča (potkovica). Dete se nadnese nad čaj skuvan od golemog cveća i stavljen na ove tri ugrejane sprave, pa se zatim očita Molitva i prebaje, posle čega dete obično zaspi, i kad se probudi, ono je zdravo.
Baje se bosiljkom. Detetu se dadne krst da drži ili se stavi pored njega ako je sasvim malo.
Najpre se očita Molitva (vidi „Basan od učin“), zatim se govori basan:
Zatim se triput pljune na palac i triput se tim palcem dete pomaže po čelu nagore i govori:
„Beži, gade od pogana,
Ustu, ustupi, natrag se vrni“.
Bajač ili bajalnica za sve vreme bajanja zeva.
5. BASAN OD POČUDIŠTA[uredi]
Kad se neko nekom (lepom i naprednom detetu, momku...) začudi, on ga urekne, pa dotični zanemoća. Baje se, kao i svaki drugi urok, s metlom. Kao što se svaka nečistoća iz kuće metlom pomete, počisti, tako bi trebalo da i ovde metla ima, razume se uz tekst basme, ovu moć čišćenja, odstranjivanja, uklanjanja zla, bolesti. Basan glasi:
6. BASAN OD OSMAK DALAK I OD SMAMKU SAS VETAR[uredi]
Crvenilo oko zuba, po desnima, to je „osmak dalak“. „Smamka sas vetar“ to je kad se na desnima jave mehuri, prsnu i zagnoje: „Zapatil smamku sas vetar, pa mu zubi potkorili i isprovaljali se i tolki bolež istrpel" (Stomatitis aphtosa).
Najpre se očita Molitva (vidi pod 1).
Uzme se seljački kvasac (suvo testo), načine se „tri valjutke kako ore“, jedna se uzme i baje, a dve čekaju na stolu. Pipka se valjutkom (na koju se najpre pljune) po licu i baje:
Isti basan se ponovi sa sve tri grudvice, pa se testo na kraju spusti u pomije i da stoci da popije. Zatim se otkinu tri grančice od metle, pa se baje od „osmak dalak i od crveni vetar“ (jer ima „smamka sas vetar“, ima „osmak dalak sas crveni vetar“). Ovo se raspoznaje ovako: „Ako je smamka sas crveni vetar, ona traži ladno, a osmak dalak sas vetar traži žeško, vrućo.“
7. BASAN OD OSMAK DALAK I OD CRVENI VETAR[uredi]
Prekrsti se, dune preko bolesnika i maše grančicom od mstls ireko lica bajući:
8. BASAN OD USOV[uredi]
„Prvo se baje od stra’, od vetar i drugo dok se ne naiđe koja je bolest, dok ne prozevnem. Ima 13 basana. Ja bajem od svih 13, pa što mu primetim, to mu ponovim. Ako neko zaspi, to je dobro; čim prospi, ozdravi.
Baje se sas travu od usov (Potentilla sp.) i sas bosiljak. Sem toga usovkinja se kuva i pije“.
„S'g će da bajem Basan od usov“:
„Kad stignem kod bolesnika, onda sas petu desne noge unatraške dodirnem mesto gde se bolesnik tuži da ga boli, ali ja to mesto ne gledam dok ga triput ne dodirnem. Zatim govorim: ,Ustu, ustupi, natrag se vrni’. Posle se baje kako je napred zabeleženo“.
„Ako je usov nov, star svega 1 dan, mogu da ga rasturim za 1 dan. Kasnije, ako se usov otvori, ako zagnoji, onda traje 4 nedelje: 15 dana bere (gnoji), 15 dana teče (curi). Teški slučajevi mogu i 6 nedelja da traju. Usov ne treba prosecati. To lekari greše što ga prosecaju." (Usov — otok, upala ždezda).
9. BASAN OD BLAGU RANU[uredi]
„Sas bosiljak se baje. Prekrsti se i očita Molitva. Dune se na bolno mesto [da otera bolest, a malo i ohladi bolno mesto]. Blaga rana je crni prišt [antraks].“ Basan glasi:
10. BAJANjE OD BABICE[uredi]
„Rodilja koja se porodi, a nema npr. uz nju niko i ona padne, onesvesti se, stisne zube, rokće, guši se i može da umre.“
„Baje se s metlu, sas bosiljak, sas britvu... Najbolje je sas bosiljak, ali ako ga nema, onda može i drugo da se uzme.“
„Pre svaki basan se prekrsti i očita Molitva (pod 1)“, zatim se baje:
11. BASAN OD KAŠALj I OD VRZALjE POVORU[uredi]
Nagazio čovek na nečisto mesto, počeo da kašlje i ne može da to zaustaviš. Bolesnik donese belu vunicu basadžiji „da mu vrze povoru“ (da vezuje uzicu). Basadžija usuče uzicu na drvce (sukaljku), zatim sklopi dve struke dugačke oko 1 metar. Basadžija ode u kočinu (svinjac), stavi ruke na leđa, „vrzuje“ uzicu, „pravi čugljevi [čvorova]“ i baje:
Basadžija pominje i mnoge druge „zverke “ dok god se „čugalj ne uvati“, dok se čvor ne zadrži, a to se pozna po tom što basadžija „prozine“, zevne, znači da je to „divljina“ od koje mu se vrzalo, od koje kašlje. Veže se 3, 5, 7, 9 ili 17 čugljeva, što zavisi od toga koliko kašlje. Ako najjače kašlje i povraća, onda mu se veže 17 čugljeva; to se zove „stouzlica“, „od sto divljine mu se vrzalo“ i to je vrlo opasno.
Ako se čugljevi (čvorovi) uhvate na nejednakoj razdaljini, to je opasno za bolesnika. Najopasnija su tri: mečka, stršelj i zmija.
Basadžija naglo spusti, skoro baci uzicu sa čvorovima na zemlju i pogleda. Ako se uzica prekrsti, ne valja po bolesnika, jer će „umreti treći, peti eli sedmi dan“; ako se uzica ne prekrsti onda nije opasno. Ako se ukrstilo, basadžija mu kaže; „Nosete ovo, prosipete proz povoru (uzicu) vodicu ta ga napojite (bolesnika) i vrzete mu na gušu neka ga nosi“. Oprezan vračar ne sme da kaže bolesniku da će umreti, jer se ovaj uplaši!
Ako uzica nije pala na zemlju u obliku krsta, onda basadžija govori onom koji je došao od bolesnika: „Nosete ovo, pa prosipete vodu, ta ga napojte. Vrzete mu na gušu eli na ruku 24 sata. Da najdete od zmiju košulju [ili nešto drugo, od čega je basadžija zevnuo; on obično ima kod kuće te delove životinja: „od zmiju košulju, od krtičinu, od stršelja s’t, od vuka dlaku eli grkljan, od mečku dlaku, od crvotočinu...“], od zmiju da ga pokadite: metne se od zmiju košulja na uglen [žeravicu] i nakadi se“.
Posle 24 sata skinu uzicu, iseku čvorove, stave ih na žar da pougljenišu, iznad toga nakade, a ugalj stave u vodu; bolesnik to popije i ozdravi.
12. BASAN (BAJANjE) OD KRUPU[uredi]
„Odseje se pepel od drveta na sito. Napuni se njime vinska čaša. Prekrije sas brisaljče eli maramče [džepna maramica]. Bolesnik leži. Desnim palcom ruke pritisne bajač pepeo u čaši, držeći čašu pritiskiva po mešini [trbuh]" i baje:
I. — „Jedna krupa, dve krupe, tri krupe.... deset krupa i natrag:
devet krupa, osam krupa... jedna krupa, nijedna krupa." To se triput ponovi.
II. — Ostavi se čaša s pepelom na stranu. Ako dotični zaista boluje od krupe, pepeo je sav „izmušljikan", izbušen kao da su „miši izmušljikali."
III. — „Uzme se u panicu ladna voda. Otkrši se tri granke od požegu slivu (šljiva požegača) i tri granke od ora. Panica sa vodom turi se bolniku (koji leži) na mešinu." Britvom se polako režu one grančice da padaju u vodu u panici i baje se:
IV. — „Pepel iz čašu sipe se u panicu u vodu, pa se promeša; dodade se još voda. Uzme se taze [neupotrebljavano] zemljano grnence, sipe se sve u njega i turi se uz oganj da prokipi, pa se sipe u tepsiju eli u zemljani đuvek. Vrućo grnence se poklopi vrz tepsiju i ono zbere vodu iz tepsiju. Obrne se, oladi i to bolnik pije nekoliko put. Projuri ga, pročisti ta voda, istera krupu, očisti mešinu. Treći dan iz čoveka izađe žuto, pa smrdi. Čovek ozdravi."
13. BASAN OD RUSU[uredi]
„Ako je za muškarca, uzme se lajno [balega] od crnoga vola. Treba uzeti balegu od vola koji nije jeo ječmenu slamu, jer je ječam ljut, ima ose, pa bolesnika bocka. Ako je za žensko da se baje uzme se lajno od crne krave. Od balege se načini lopta kao krupan ora, to drži u levu ruku, a desnom se prekrsti.“ Zatim bajač uzme onu loptu u desnu ruku, dune na bolesnika, pljune preko njega i onom loptom od badege dodiruje mesta na telu gde se nalaze ruse (kraste; najčešće ova bolest napada lice) i kao bajagi maže, blago i pažljivo. Sve se „s njega tako maže po lice“ dokle god se baje:
Za 2—3 sata bolest nestane.
Rusa se leči i ovako:
„Bajač žvaće konopno seme eli so sa malo vode, pa tim „zaprsne“ bolesnika, tj. po licu ga popljuje kao kad se pilići, bajagi, popljuju da se ne ureknu i govori:
„Stana, Stanija, Stanica, Stojanka, Stanka...“ (dakle da stane, prestane bolest). To ponavlja 3 h 9=27 puta.“
14. BASAN OD PROBODI[uredi]
Uzme se vinska čaša, stucaju se tri korena od trave od probodi (Heracleum spondylium L.) i stave u čašu, doda se voda, sastave se dve viljuške, stave u čašu i njima se trava u čaši meša i za to vreme govori:
Ista basma se triput ponavlja. Sem bajanja, bolesnik treba da pije vodu u kojoj je prokuvano iverje od probušenog badnjaka (Quercus).
15. BASAN OD METELjKU (meteljka — mali plik na samoj zenici: Hordeolum externum ili Ulcus corneae)[uredi]
„Uzme se tri klastića od rženu slamicu. Dve se drže u levu ruku, a jedna u desnu.“ Klas se okrene prema basadžiji, a slamka prema bolesniku. Slamkom se „rčka“ (bajagi bocka blizu, ali ne u oko) i baje:
Triput se bocka svakom slamkom (devet puta ukupno). „Klastići“ se bace preko bolesnika. Zatim se nastavi:
„U zemljanu posudu (panicu) sipe se ladna voda, u desnu ruku se uzme leća [sočivo], priđe sasvim blizu oka, pa se iz desne ruke pušta pomalo leća da pada u panicu s vodom. To se radi dok god se baje“:
„Ovo zato što mu oko pocrveni“.
„Ako se odmah prebaje i upotrebi ljuta trava [Inula oculis Christi L.], to prestane za 24 sata! A ako ne, pa uvati crvenu mrežu na oko, oida mora da se kine meteljka sa oko: uzme se grančica od šipak divlja ruža, Rosa canina L.], odelje se da sve bodlje nestanu, samo jedna kukička [bodlja] ostane“, podviju se kapci dole i gore, pa se onom bodljom vrlo, vrlo oprezno skida skramica, „dor se procepi skramica kako krpče, dole spane, teče krv, suze isto tako.“ Uzme se listak od broća (Rubia tinctorum L.) (on je oštar), podvije donji kapak i istrlja onim. broćom. Potopi se žutog ili belog šećera u vodu i tim mije. Za 2—3 dana prođe. Ovo je narodna operacija. I babe to znaju da rade. Ne može svakoto da radi. Mora biti vešt. Inače pacijent „može da oćoravi.“
16. BASAN I LEČENjE OD ŽIVAK[uredi]
Da bi nekom naškodile, mađijarke, zle žene, „naprate živak“, tj. dadu mu tajno da pojede u hrani ili da popije u piću omađijanu živu (Hydrargyrum). Takav čovek nema mira, propada i on i njegova porodica, pa i cela kuća i imanje. On traži pomoć od vračara i bajalnika koji mogu „živak isterati".
Bolesnik dođe do basadžije i potuži mu se da u sebi ima „živak“. Vrač uzima travu živačicu (Erodium cicutarium L.), skuva je ili, ako nema vremena, on tu travu istrlja među dlanovima, stavi u vinsku čašu i tu spusti oko 1 gram žive, nabaje, i tu živu, zajedno sa travom živačicom i plovčijom krvi, da bolniku da naiskap popije. To ga brzo protera. Bajalnik smesta hitro pokupi izmst, iz njega ispere živu, metne u šupalj lešnik, zatvori lešnik voskom od božićne sveće i to ušije bolniku u tkanicu koju ovaj nosi kao „najbolju zaštitu (amajliju) protiv svih zlih sila.“
Spravljanje čudotvorne, lekovite i zaštitne žive vrši se ovako: bajalnik u levoj ruci drži bosiljak ili britvu (povelika „šiptarska čakija“), a desnom tuca u čaši živu i travu živačicu govoreći glasno, razgovetno i ubedljivo:
Bajadnik malo predahne, dugo i jako zevne, pa nastavi, ali na ovaj način:
Bolesnik sedne iza vrata, opkoli se žarom svuda unaokolo kao nekim zaštitnim zidom, pred njega se metne malo vatre, panica s vodom i sekira ili najveći kuhinjski ili kasapski nož za klanje stoke. Sekira ili nož se postavi sečivom na gore. Bajalnik u desnoj ruci drži čašu u kojoj je živa, plovčija krv i trava živačica i tu čašu pažljivo i vešto prenosi kao da kadi iznad noža ili sekire, vode i vatre, pa govori:
„Projdo’ sekiru, ne poseko’ se,
projdo/ vodu, ne udavi’ se,
projdo’ oganj, ne izgore’ se.“
Bajadnik ovo čini bar triput, a ako se bolnik mnogo uplašio, onda ponovi još tri puta tri. Za sve to vreme zeva tako jako i dugo da čovek ima utisak da će usta razvaliti.
Posle tog veoma sugestivnog obreda bajalnik da bolniku da dvaput proguta malo vode iz paničke, a treći put bolnik nagne i sve popije, tj. živu, plovčiju krv i travu živačicu. Zatim bolnik popije čašicu čaja skuvanog od trave živačice i proguta parče crnog luka, a bajač ga drži „za nos da mu živa ne bi izišla kroz nos“. Potom pojede tri zalogaja hleba (dakle, opet broj 3).
Posle ovog ponovo se bolniku baje napred navedeni „Basan od živak („Živače, junače...“), a zatim se „vrevi“ Basan od vetar (stra’). Triput se ponovi Basan od živak i Basan od vetar. „Od vetar“ se baje zbog toga što se veruje da i „živak“ dolazi s vetrom: „Došal je živak sas vetar u kuću, a oni ga uvatili.“ „Nosete ga kod lovdžiju da ga turi u pušku, da ga ispadi proz komin [odžak], e da crkne koji ga je napratil“.
I druge slične izreke se u tom kraju čuju za živak, praznoverje koje je tamo prava mora, strah, stalna bojazac da im neko ne „naprati živak“. „Živak dojde u sobu, noću, ide po sobi isvetli kako svitka buba. Retko ko sme da ga uhvati. Ako ne smemo, mi se odmah čim ga primetimo na njega pomočamo [pomokrimo] i iz lopate na njega bacimo što više žara sa ognjišga...“. Kad izgori, počiste ga iizbace napolje. „Ako je živak bio nabajan na oganj, ne mogu da ga uhvate niti da ga sagore, jer im on pobegne“. Jedini način da se takav živak uhvati jeste cev iz razboja ili malo stakdence, pa kad ga u to ulove, to voskom zatvore i odmah donesu basadžiji koji zna da baje, da nabaje, da vrne (vrati) živak otkuda je došao. Ako u selu i u blizini nema basadžije koji to zna da nabaje, onda se ona cev ili staklence sa živakom okači o verige i tako drži 40 dana na dimu iznad vatre, gde na ognjinggu po vasceli dan gori, tinja ili se puši, da se „tuj živak ispeče i uništi, uguši u dim“. Zatim se bočica ili cev 'skine i odnese daleko od sela pa se zakopa pod stolovan kamen (ogromna stena koja se ne može pokrenuti). Posle toga onaj ko je kriv, koji je „napratio živak“, mora da dođe i da moli i bogoradi da mu se oprosti jer ako to ne učini, razboleće se. Ako tom krivcu, mađijarki, bolnik ili basadžija ne pokloni izbačeni živak (iz izmeta), onda onaj krivac (obično to žene rade) „mora da umre i mnogo se muči pre smrti jer je mnogo grešan pa Bog neće da ga primi“.
Da spomenemo još neki detalj te neobične i čudotvorne, prave homeopatske psihoterapije arhaičnih vremena najmračnijeg praznoverja. Kad bolnik popije živak i kad se spali pomoću žara i vatre izmet sa ostacima žive, pepeo koji iza toga ostane smete se i baci na raskrsnicu puteva da ga vetar raznese ili se baci u živu vodu da ga voda odnese. Posle svih ovih složenih i čudnih radnji, bolnik izađe malo napolje dok se soba ne očisti. Zatim se vrati u sobu i 24 sata pije čaj od trave živačice, ali ne sme da pije vino i raki]uu „jer ako se opije, lek ne deluje“.
17. BAJANjE OD DETINjSKO („od u glavu“, „bube u glavu“)[uredi]
„Ako mati umorna i ugrejana podoji dete, ono dobije vatru i crve u glavu. Zato mati treba pre dojenja da se odmori i ohladi, ili da pod dojku stavi kašiku da se dojka ohladi“.
Uzmu se tri listići cedina (Artemisia absinthium L.), stave se pod dstinju kapu. Roditelji isto tako treba da nađu „goljaci", crve iz brašna (3 ili 5 ili 7). Donesu ih u čašu vračaru. Utorkom, sredom i subotom može da se baje od te bolesti. Dogovore se ranije, jrr basadžija uoči toga dana skuva travu sredomašku (Gnaphalium sp.). Basadžija uzme tri lista pelina,tri treščicr i crne. Mati drži dete na drvniku (panju, gde se seče drvo aa kuću). Crve metne na krpicu i stavi detetu na teme. Basadžija uzme tri treščice i tri lista pelina i njima baje preko dečje glave govoreći:
Isti basan se prebaje na levom kolenu, pa na desnom ramenu, zatim na srcu, pa na desnom stopalu, pa na levom ramenu, na desnom kolenu, pa na levom stopalu — sve isti basan. Zatim se treščice bace preko deteta.
Crve bace u tekuću, brzu vodu da ih voda odnese.
Pelin se kuva zajedno sa sredomaškom i pije. Kad ode kući nabere svež pelin, istrlja između šaka, dete na to pomokri i to se meće detetu na teme da izvdači vatru. Svako veče meće detetu po tri kapi smlačenog zejtina u oba uha i u obe nozdrve. Tako se čini tri dana. Ovako se crvi unište u samom telu.
Pre bajanja basadžija uvek pita roditelje da li je crve vadila ciganka. Ako je to ciganka radila, onda ovo lečenje ne pomaže; takve crve ne mogu bajanjem da unište, nego bolesnik mora da ide ciganki da mu ona vadi crve.
Čubar (Satureia hortensis L.) stuca se u prah i dune kroz cevčicu u obe nozdrve. Dete kine i izbaci sve što nije zdrav u njemu. Može se upotrebiti i neka druga biljka, ali se ipak kao najpouzdaniji sternutatorijum smatra čubar, omilljena mirisna, lekovita i začinska biljka koja se u narodu odavnina vrlo mnogo ceni i raznovrsino upotrebljava.
18. BASAN OD ŠKROFULE[uredi]
„Baje se sas britvu eli sas metlu“. Pre bajalja se uvek prekrsti.
„Ovaj basan se triput ponavlja. Daje se i lek i baje se jer jedno bez drugog ne pomaže, kao i Basan od probodi.“
19. BASAN DA SE MOMCI (DEVOJKE) NAPRATE[uredi]
Uveče se uhvati ljiljčić (slepi miš), zakolje zlatnom ili srebrnom parom i osuši. Naberu se trave: omilen, vratika, navada, dren, selin, kupina,račinka, carevica (beli kopitljak), grmadičje. Trave i krilce od ljiljčića potope se u vodu uoči petka, praznika, najbolje uoči Đurđevdana, stave „na čandiju [krov] pod dzvezde“ da prenoće i nabaju se:
Na krovu stoje celu noć. Pre sunca se skinu.
Uveče se izvadi taze voda iz bunara, zakači bakrač na verige, u njega se metnu trave (bosiljak, golemo cveće i napred pomenute) i to prenoći. Ta voda se naziva „voda očajnica“ jer je celu noć stajala na „žeško“, tj. iznad žara i smlačila se, „voda je čajala celu noć“, „očajilo se“.
Pre sunca se zagreje voda očajnica toliko da se njom može okupati, doda se voda iz trava koje su stajale na krovu i tom vodom se dotična osoba okupa kad se „viđeva sl’nce“, „kad izgrevuje sl’nce“. Kupa se u bašti, u „gradinče“, u „slivak“, na sklonjenom mestu da ne vidi svak „što raboti“. Skine se, okupa i „obuče čiste dreje“. Lepo se obuče i ide na sabor.
Tako se devojka oslobađa straha da će ostati usedelica i uverava se da će biti lepa, zdrava i privdačna, da će momku zapasti za oko, da će se još mlada udati.
20. BASAN DA SE RASPRATE POGANCI (miševi i pacovi), da se drugom naprate (pošalju)[uredi]
Uzme se ostan oraćni [veliki prut od vrbe, leske idi drugog drveta, dugačak oko dva metra; njime orač tera volove kad ore] pa kad bude sprama sredu idi spram petak, rčka (bode) oko ambara, po sobu, po tavanu i svuda di ima poganci [miševi su mali, a pacovi veliki eli golemi poganci] i vrevi se“:
Tako se triput prođe svuda, pa se uzme prut i krene iz kuće na ulicu i „duma [govori]“: „Pomente poganci, pomente poganci....“, dođe do kapije svoga neprijatelja i kradom mu „vrlji u dvor ostan oračni (eli u polje, šumu...)“, već prema tome gde želi da „rasprati poganci“.
Sutradan, kod onog su svi miševi prešli.
Ako domaćin primeti ostan, on ga uzme i baci na „raskrsište“, tj. mesto gde se dva puta ukrštaju i čine krst. Posle toga poganci napuste njegovu kuću, odu negde daleko i više se ne vraćaju.
21. BASAN I LEK DA ŽENA PRESTANE DA RAĐA[uredi]
Kad žena neće da ima više dece zbog bolesti, starosti, siromaštva, nesloge u braku i tome slično, onda posle porođaja iskopa rupu na ćošku kuće ispod streje, na istočnoj strani, tamo „gde se dve grede ukrštaju“, dakle „na krst“. U tu rupu stavi svoju posteljicu i u nju 5 obarenih jaja pa sve zatrpa zemljom. Zatim se skine gola i cela se preko glave posipa iz bakrača vodom koju je neko od ukućana pre toga spremio pa govori:
Ovo se čini u zoru, pre sunca. Porodilja pri tome gleda na zapad, prema zidu kuće, jer ako gleda na istok, lek neće uspeti.
Voda za kupanje se ovako sprema: iz 3 kuće uzmu se svetijovanske trave (tj. one koje su brane na Svetog Jovana Biljobera, 7 jula), parče zemlje sa međe ili sklada tri kuće i 3 ivera od 3 ograde. Uzima se iz kuća gde ima neko po imenu Stanoje, Stanija, Stanimir, Stojan i tome slično („da stane, prestane rađanje“).
Čuveni narodni vračar Borko tvrdi da je mnogima na taj način pomogao, pa čak i svojoj ženi!? On to tako ubedljivo priča i tvrdi da mu sujeveran svet mora poverovati.
DELIMIČNA INTERPRETACIJA BASAMA[uredi]
Nemoguće je dati podrobnu interpretaciju tako velikog broja i tako složenih basmi na ovako malom prostoru. Pogotovo kad se čitaocu ne mogu dati sve basme u celini. Zbog toga će se ovog puta dati samo delimična obrada i pokušaj možda jednostranog i nepotpunog tumačenja izvesnih najkarakterističnijih psiho-sugestivnih, simboličnih i homeopatskih tekstova i refrena koje bajač često ponavlja i smišljeno ubacuje u tekst basme prema potrebi, čitajući na licu svoga klijenta dejstvo svojih mističnih radnji i reči. Dok god baje, basadžija stalno motri na bolnika i čim primeti izvesno psihičko poboljšanje, on stalno ponavlja te tekstove gde god nađe za shodno, jer je bajalnik psihoterapeut pre svega. Sva snaga ohrabrenja i isceljenja zasniva se na sugestivnoj moći njegove ličnosti, rituala i reči koje izgovara.
Godine 1954. u januaru Borko basadžija mi je saopštio da zna 13 basama. Kasnije, kad smo se sprijateljili i kad je nestalo sumnje i neverice u mene, mogao sam utvrditi da ih zna mnogo više, preko 30.
Zbog ograničenog prostora ovde se navodi samo 21. I Borko i ostali, mnogo manje čuveni vrači iz okoline Svrljiga, tvrde da su najvažnije basme one koje se govore „od vetrovi“. Po nekima ima 3, a po Borku ima 9 opasinh vstrova od kojih čovsk možs da nastrada. Borko mi je saopštio tih 9 bisama od 9 vetrova, od kojih neke imaju i preko 70 stihova, prava arhaična i originalna poezija, puna socijalnomedicinskih, paganskih i hrišćanskih motiva primitivnih ljudi bliskih prirodi. Niko u Timoku ie zna ni toliko ni takvih basama kao Borko basadžija.
Beležeći tekstuelno i u dijalektu tekstove basmi iz usta Borkovih, onako kako ih je on izgovarao, primetio sam, osobito kad se on zanese i padne u trans, da se neki tekstovi ponavljaju. Tako, na primer, svaka se basma završava stereotipnim: „Ustu, ustupi, natrag se vrni", ili, ako po sredi nije jedna, nego više bolesti („Rusa s rusići“ i t. sl.), onda se govori: „Ustu, ustupete, natrag se vrnete“, tj. bajač odgoni bolest da se vrati odakle je došla, dakle ne uništava je, nego samo tera od bolesnika da ga oslobodi bede, straha.
Isto tako se ponavlja: „Da se rasturi, da se razrine“, a zatim poređenja: „...kako baba iz rubinu...“
U nekim basmama bajalnik češće ponavlja ovaj poetski, homeopatski i psihoterapijski tekst:
„...Petli poju da s'vne [da svane],
sečem ora’ da s'ne [da usahne, osuši se].
Odseče l' ga?
Odseko'.
Ustu, ustupi, natrag se vrni.“
Za to vreme bajač čakijom seče grančicu oraha iznad posudice s vodom tako da iverje pada u vodu (bolesnik sve to gdeda i prati). Petli pevaju da svane, dakle i bolesniku da bude lakše. Bodest neka ide na orah, neka se on čak i osuii, glavno je da čovek ozdravi.
„Basan od kašalj i od vrzanje povoru“ je neobičan i pun strave, mistike: „Otud ide vuk tutava...“ pa tako redom spominje mečku, zmiju i druge strašne životinje, zveri i otrovnice.
„Basan od usov“ je veoma složen, pun originadnih pripovedačkih motiva i vrlo plastičan: „Pošli usov i ustrel na vojsku da idu, pa kod [toga i toga] konak konačiše...“ Bajač daje skoro tačnu kliničku sliku jedne teške živčane bolesti. Tu ima dramatičnih slika bolesti protiv koje se bajač svom snagom svoje ličnosti bori ulivajući bolesniku poverenje da će bolest biti pobeđena. Mestimično se jasno vidi do finesa opisana slika delirijuma: „U ruku ga udariše [misli se na usov i ustrel], pa mu ruku zauzeše, pa seva, pa smuca, pa buca, pa kljuca, pa bodi, pa gori, pa mu sanak ne da da spi, po krevet se valja i plače... gde mu je glava, tuj su mu ioge...“. Ovde je bolest sasvim tačno opisana.
Narodni lekar, osobito bajalnik, svojom blagošću, krotkošću, smernošću, prisnošću i samouverenošću veoma pozitivno i. blagotvorno utiče na uznemirenu psihu bolesnika. I samo onaj basadžija koji ima takve osobine, samo taj ima uspeha jer on svoju veru u uspeh ubedljivo prenosi na bolesnika. Tako, na primer, jedan od dosta čestih, veoma blagotvornih i sugestivnih tekstova te naradne primitivne psihoterapije i verovatno iajstarije i najsadržajnije narodne poezije, refren koji se ponavlja u mnogim basmama od vetrova, od straha, od poremećene psihe, koji neosporno snažno sugestivno deluje na uplašenu decu, žene, pa i na ljude, bio bi ovaj:
„...on će tebe prebajati,
blagu boljku oturiti,
na Borka je laka ruka,
u Borka je blaga duša,
on će s ruku da odmaa,
a sas dušu da oduva,
blagu boljku da rasturi.
Ustu...“
Ni ovaj tekst, koji se kao refren često ponavlja, osobito na kraju izvesnih basama, nije manje snažan i sugestivan od prethodnog:
„Ja vi bajem da razbajem,
ja oturam da rasturim,
drvo, kamen da rasturim,
i [toga i toga] da izbavim.
Ustu...“
Ili ovi stihovi narodnog pesnika-lekara:
„Da se rasturi, da se razrine,
kako sol u vodu,
kako metle u devojke,
kako kobilke po neveste [kobilke — obramice].
Ustu...“
Lekar magičar govori glasno i razgovetno i ponavlja ove reči da bi bolesnik sve to čuo i da bi se ohrabrio, da stekne poverenje i da povrati izgubljenu veru u sebe. On će čak i kamen i drvo da rasturi i bolest će da nestane kao što se so rastvori i izgubi kad se spusti u vodu... Kakva sila!
Još su lepši ovi stihovi:
„...u goricu pod listak,
u vodicu pod kamenčak..."
Ili ova divna, poetska, prefinjena umetnička poređenja:
„...ti [misli se na bolest] si idi po svet,
kako pčela po cvet“.
Vrač-pesnik, nikao u narodu, koristi osnovne, najsnažnije i kajupečatljivije prirodne pojave za sugestivnu terapiju, jer niko ne zna koliko cvetova pčela poseti i niko ne može da odredi pravac njenog kretalja, niko joj ne može ući u trag; pčelu smatraju za svetu životinju!
Za krupu, tešku, ružnu i strašnu bolest, i taj refren je grublji od onih napred navedenih za bolesti koje se ne vide, koje prenose zle sile vetrovima; ovde bi se moglo reći „prema svecu i tropar“:
„...Da se rasturi, da se razrine,
kako pile iz ljuspinu,
kako baba iz rubinu [stara haljina],
kako zmija iz košulju.
Ustu...“
Ili ono „Beži gade od pogana...“
I ovi stihovi su veoma lepi i puni sadržaja, komparacije i sugestivne moći:
„...Ostade lako kako lako pero,
čisto kako čisto srebro,
blago kako presno mleko.
Ustu, ustupete, natrag se vrnete.
Ajd’ u zdravje, laka ti snaga.
Od men’ bajanje, od Boga život i zdravje.“
Sve su to divna narodna poređenja, prava narodna poezija i homeopatska psihoterapija: lak kao pero, čist kao srebro... Jedno lepše od drugog! Svuda se u narodu za nešto lako kaže „kao pero“, a srebro se smatra za nešto što je najčistije. Presno mleko je lek za mnoge spoljne i unutrašnje bolesti jer deluje veoma blago i spada u farmakološku grupu zvanu „emolijencija“.
Neosporno je da je jedan od naših najlepših pozdrava „ajd’ u zdravlje“. Ovde je ta želja da neko bude zdrav i da se ponovo vidimo „u zdravlju“ još više potencirana divnim poređenjem „laka ti snaga“, jer je zdrav i mlad čovek lak, ništa mu nije teško, a najmanje sopstveno telo („snaga“).
U refrenu „Od men’ bajanje, od Boga život i zdravje“ basadžija nam jasno i nedvojbeno kazuje da je on samo posrednik između Boga i bolesnika, a da je Bog glavni i vrhovni lekar, da on zna sve, da je sve u njegovim rukama, da od Boga sve zavisi i da u krajnjoj liniji jedino Bog može povratiti sve izgubljeno, pa i zdravlje, mir, spokojstvo... Ovo verovanje je sasvim razumljivo jer su sve basadžije pobožne, a neke i fanatični bogomoljci. To isto jasno se ističe i kad na početku bajanja basadžija čita molitvu i u njoj poziva svece u pomoć, pa kaže „ja da bajem, a vi da pomagate“. Jasno se oseća samo skromna posrednička uloga basadžije i da je njegova radnja od sasvim sekundarnog značaja, da je to samo jedan oblik i način da ponizno i skrušeno zamoli i pridobije nakdonost moćnih svetaca da bi bolesniku, kome baje, sveci pomogli i da bi ga iscelili.
Kao svaki umetnik i pesnik, i naš basadžija se igra rečima, pa istu stvar, istu temu i pojam u raznim, basmama, daje u drugom ruhu, što bi rekli, „to isto, ali ipak drukčije“, jer u sugestivnoj terapiji reč je sve;
„...pa ga njega rasturio,
po svet kako pčela po cvet.
Povernice poveriše,
rasturnice rasturiše.
raspratnice raspratiše,
nastupnice nastupiše,
od svaka zla, od svaka naprata,
Ustu...(„Basan od stra'“)
Ovo je, dakle, prava ofanziva dobrih sila protiv zlih u odbrani od zla, od sgraha, od bolesti i smrti.
„...to je tebi lek,
od danas do vek,
ostade zdrav nego što je bio...“
Vrač spominje reč lek i upotrebljava je u pravom značenju i na ubedljiv način, što takođe treba pozitivno da utiče na bolesnika.
Po narodnom verovanju vetrovi mogu da prenesu na čoveka razne bolesti i drugu nevolju. U Svrljiškom Timoku „vetrovite bolesti“ narod smatra za najopasnije, ali veruje da se i protiv njih može boriti bajanjem. I ovde se ističu reči ohrabrenja:
„...Beli vetre, crni vetre, '
beži od men’, ja sam vuk, ja sam mečka.
Ti da ideš u goru zelenu, -
u goru da se potikaš,
ti da ideš u vodu duboku,
u vodu da se udaviš.
Izdate, samandate,
ti si izdat, ja sam indat.
Ustu...“
Basadžija plaši strah najstrašnijim zverima, vukom i medvedom i odgoni ga u goru zelenu i da se utopi u dubokoj vodi. Ovde, kad se baje, daje se i trava izdatkinja, trava od izdat ili izdatljivica (Hyperacium perforatum L.), koja treba da pomogne isto tako kao i reči u basmi. Basadžija preti belom i crnom vetru:
„...ti si izdat, ja sam indat“, kao ono: „Ja sam paša, a ti si subaša“. Bajač identifikuje rutavu mečku, surog vuka i druge zveri sa agresorom. To je zaštita, imitacija, amajlija.
Kad su u pitanju basme od straha, uroka, zlih očiju i uopšte nevidljivih uzročnika koji izazivaju duševne poremećaje, funkcionalne i emotivne pojave, basadžija je veoma pažljiv, bogobojažljiv, diskretan i oprezan. On moli i priziva u pomoć isto tako nevidljive, ali dobre sile (Bogorodicu i druge svece). Basadžija na dosta originalan način čita molitve, on kumi razne svece („sveti Jovane Krstitelje, božji kume, 6ožji mučeniče...“), jer i oni kojima basadžija pomogne s njim se okume i nikad mu u životu neće zlo činiti jer js kumstvo najviša veza između naših ljudi. Moćno, sveto trojstvo ovde se još i potencira kad basadžija poziva u pomoć „... pomognete tridevet pomagači, tridevet apostola, tridevet božja anđela...“, to znači tri puta tri puta tri (ukupno 27). Basadžija ovu molitvu čita glasno, polako i razgovetno na početku bajanja da bi sve to bolssnik čuo i da bi celom ritualu dao ozbiljan, mističan, ubedljiv i pobožan karakter. Uopšte u basmama od straha oseća se blagost i prefinjenost duha, što sve zajedno treba di umiri uznemirenu psihu bolesnika.
Čak i crni prišt, opasnu i iajčešće neizlečivu, smrtonosnu bolest, vračar naziva „blaga boljka“, „blaga rana“, sve da je ne uvredi, da se ona na bolesnika ne naljuti, da ga ne uništi.
„Basan od blagu ranu“ je zaista jedna od najlepših basmi, a možda je i najsadržajnija. I sam početak je neobičai i potpuno se razlikuje od ostalih, manje više stereotipnih:
„Zaženi se pliš rana,
pa sve rane na svadbu pozva,
al’ ne pozva blagu ranu.
Naljuti se blaga rana...“
I ovde se tako jasno vidi ono preistorijsko verovanje prmitivaca da je bolest živo biće, koje treba umilostiviti molitvom, postom, dobrim delima i tome slično, da iz čoveka izađu.
Izvanredno je lepo, dinamično i umetnički vrač-pesnik, bajalnik u ovoj i u mnogim drugim basmama iskoristio aorist: „Naljuti se...“, „Zaženi se...“ i na taj način dao puno dinamizma, životne snage, plastičnosti i sugestivne moći ovoj neobičnoj poeziji.
Ovu boljku može da izleči samo basadžija koji ima „laku ruku“, „blagu dušu“, čovek naročitih vrlina, snage i poštenja.
Isto tako je zanimljivo primetiti kako za ovu „blagu ranu“, zapravo opasnu bolest, basadžija kaže:
„... ubodo se na glogov trn,
na zmijin zub...“
Jedno zlo gore od drugoga: zmija kroz svoj zub ispušta smrtonosan otrov, a glogov trn je po narodnom verovanju „nečist“, opasan. Tim i mnogim drugim stihovima u drugim basmama vrač-poeta daje divna homeopatska poređenja, similia similibus curantur (slično se sličnim leči).
Svaki se čovek plaši bolesti, neko više neko manje. I taj strah utoliko više pogoršava opšte stanje bolesnika ukoliko je osoba slabijih živaca. Nesumnjivo je da i mnogi drugi činioci, a osobito okoliina, imaju velikog uticaja na bolesnika. U navedenim basmama od vetrova, od straha, često se ponavlja ovaj sugestivan tekst i akt:
„Božja ga majka za ruku privati,
pa mu slobodu dade:,
,Ne boj se ti od toj..'...“
Moć i presudan uticaj nevidljivih dobrih sila jasno se ističu i u ovim blagotvornim i sadržajnim stihovima:
„...Tajni basan zabajao,
od zlo otimao,
od Boga odmolio.
od smrt otkupio,
sve je boljke smamio i skupio,
namer s nečistivnicu na stranu odbio,
pa ga njega raspratio..."
Basan je, prema tome, velika i duboka tajna, kao što postoje tajne u hrišćanskoj i drugim religijama.
Od zla se čovek otima, koprca se, upotrebljava i koristi sve što može, a od Boga se moli, a ne otima, jer se od vrhovnog sudije ne može ništa silom dobiti, nego se mora krotko moliti i izmoliti.
Čovek se može od smrti otkupiti preko basadžije, skromnog božjeg posrednika.
„Basan od stra’“ pun je neobično snažnih, sugestivnih, mističnih i ritualnih radnji: trava strašnik, „usijana mašica“ koja se stavlja u vodu, a sve te radnje se obavljaju nad glavom, nad ramenom, nad srcem i tako redom, sve niže i niže, do samih nogu, kao da se želi sukcesijom odstraniti bolest od mozga na organe sve niže i niže od sve manje i manje važnosti za čovekovu psihu, pa kad dođe do nogu, onda bajalnik odgoni bodest u kamen, u vodu itd. Za sve to vreme se glasno i ubedljivo govore i ponavljaju neobične reči ohrabrenja:
„Nego ti se o toj ne boj.
S’g će da dojde Borko basadžija,
što znaje da baje od divji preki straovi,
od suvos’nski vetrovi,
od divji preki izedi,
od viovirska virišta.
On će tebe prebajati, pa će tebe lako biti.“
„Divji preki straovi“, „suvos'nski vetrovi“ (oni koji se u snu javljaju), „viovilska virišta“ (mesta u dubokim rekama gde virovi odnose na dno reke zbunjenog i poplašenog kupača), — sve je to stihija, sve su to moćni i neukrotivi prirodni fenomeni od kojih čovek blizak prirodi često može da nastrada i zbog toga sve to uliva strah bolnom i nemoćnom.
U basmi „Od osmak dalak i od crveni vetari početak je pun lakoće i dinamizma, velike umetničke lepote i sugestivne terapijske moći:
„Tri otoka, tri potoka.
Ozdol idu tri momčeti,
ponošuju do tri noža,
do tri koža, do tri sablje,
do tri sablje, do tri puške.
S’s puške će ubiju,
a sa sablje da zakolju,
s’s noževi da oderu.“
„Bajanje od babice“ puno je divnih motiva pastoradnog života na selu, a isto tako je bogato sutestivnim terapijskim elementima. Neobično su jaki ovi stihovi u kojima vrač i ohrabruje bolesnia i ubeđuje ga da je uspeo da daleko otera bolest:
„...u Vlaško, po vlaške devojke,
u Madžarsko, po madžarske devojke,
od Dunav do Dunav,
do Belo more,
od Belo more na Ledeno more.
Na vazduk more prejdoše,
tam najdoše zlaćanu tepsiju;
u tepsiju riba zlatokrilka;
tam najdoše meka dušeka,
tam najdoše žeška jorgana,
tam najdoše meso da se jede,
tam najdoše krv da se pije,
tam otoše, tamo i ostaše.“
Kad baje od ruse, basadžija vidi čitavu porodicu onih koji prouzrokuju_ovu bolest:
„Pošla rusa s rusići,
u petak i u sredu meso da prosi...“
Bolest napada kožu i „jede meso“ i to vrač jasno ističe. Rusa je ružna i odvratna bolest; kraste po celom telu brzo se šire i stoga basacija preduzima čitavu ofanzivu, pravu masovnu, frontalnu borbu protiv neprijatelja, koji se kao blatnjava poplava širi po čovekovom, telu:
„Pozvaše tridevet starca, s tridevet matike,
tridevet momka, s tridevet lopate....
Tridevet starca s tridevet matike otkopaše,
tridevet momka s tridevet lopate odrinuše,
tridevet devojke s tridevet metlice odmetoše..."
„Basan od meteljku“ je majstorski izatkan kao šaren ćilim crvene boje u bezbroj nijansa:
„Pošal je crven čovek,
pošal je u crvenu goru,
ponel je crvenu sekiru..."
Sve je tu crveno, čak i ono što ne može biti jer narodni lekar koristi čuda i neverovatne stvari koje treba da utiču na bolesnika, s jedne strane, da se začudi i da skrene njegovu pažnju na drugu stranu da bi zaboravio na bolest, a, s druge strane, da ga ubede da se i te strašne i čudotvorne pojave (crveni vetar...) mogu odstraniti.
U „Basan, od živak“ bajalnik živi daje neobično snažnu natprirodnu moć kad kaže:
„Živače, junače,
ti si živak, pa si junkk,
pa mož’ vodenicu da ustaviš,
drvo, kamen da oboriš,
i čoveka da umoriš..."
Ali taj isti „živak“ može i dobro da čini, jer sve zavisi od toga da li je u rukama dobrog ili zlog čoveka. To je ona večita istina u prirodi po kojoj su vatra i voda prava blagodat i izvor bogatstva prosvećenog i dobrog čoveka, a zao čovek i zla sila mogu vatru i vodu iskorisgiti ia najgori način čineći pustoš i nesreću. Basadžija pomoću jednog grama, jedne jedine kapi žive koju drži u ruci, koja drhti na ddanu uplašenog bolesnika, može vodenicu da ustavi! Prema tome, može i svaku bolest da zaustavi. To se jasno vidi u daljem tekstu te iste basme.
„Bajanje od detinjsko“ je neobično složeno, puno je rituadnih radnji, a i tekst je snažan, ubedljiv i bogat originalnim motivima:
„...pa imate tri mlade neveste,
po tri noći sve jednu ljubite....“
„....vi se mnogo zapatiste
pa si [tome i tome] mozak izedoste“,
pa tako redom: oči, nos, usta, zube, i sve niže, srce, ruke i najzad noge. Basadžija preti vlasima (crvima):
„Što ste pojeli da vrnete:
glavu za glavu, mozak za mozak...“
Dakle, kao u Starom zavetu u Bibliji „oko za oko, zub za zub“.
Škrofulama i probodima bajalnik preti i samo što im tamo nešto ne opsuje kad počinje bajati: „Oj škrofule, vi škrofule, vi se silno posiliste...“.
„Basan od škrofule“ ima nešto što u drugim basmama nema: „Bez tatka se začeste, bez majku se rodiste, bez kuma se krstiste“. I pošto nemate ni oca, ni majke, ni kuma, vi da se selite („Ustu, ustupete, pa se izgubete!“), jer vam u čoveku nije mesto!
Izvor[uredi]
- Tucakov, Jovan: Psihosugestivni elementi u narodnoj medicini Svrljiškog Timoka, SANU, Posebna izdanja knj, SSSLHHH, Odeljenje medicinskih nauka, knj. 18, Naučno delo, Beograd, 1965., str. 15-54.