Пошли усов и устрел на војску да иду

Извор: Викизворник


[Пошли усов и устрел на војску да иду]

Пошли усов и устрел на војску да иду,
па код (Јована) конак законачише.
До пол' ноћи конак коначише,
од пол’ ноћи пута путоваше.
Ал' им конак не поднесе; 5
а они се наљутише
па си (Јована) у с'н устрелише (у руку),
у (руку) га ударише, па му руку заузеше,
па сева, па смуца, па буца,
па кљуца, па боли, па гори, 10
па му не даде с’нак да спи,
по кревет се ваља и плаче.
Божја га мајка слуша са таван,
у писке се сажалела, па га њега запитала:
- Што ти је, (Јоване), што цвилиш, што пиштиш, 15
што не спиш како сви људи што спију?
А он јој се претужио, ко што истин био:
- Фала тебе, божја мајко- богородице,
кад си мене нашла и запитала.
Ти ћеш мене упитати, 20
ја ћу тебе замолити,
ти ћеш мене поучити,
па ће мене лако бити.
Пошли усов и устрел на војску да иду,
па код мен’ конак законачише; 25
до пол’ ноћи конак коначише,
од пол’ ноћи пута путоваше.
Ал’ им конак не поднесе,
а они се наљутише,
па си мене устрелише, 30
у руку ме ударише,
па ми руку заузеше;
па сева, па смуца, па буца, па кљуца,
па боли, па гори,
па за тој у с’нак не могу да спим. 35
Божја му мајка слободу даде:
- Не бој се ти од тој, (Јоване),
тој је тебе ударил усов сас устрел;
него ти се од тој не бој!
Теб’ је тамо близу (Борко), 40
он знаје од усов и устрел да баје.
На (Борка) је лака рука,
у (Борка) је блага душа;
он ће с руку да одма’а,
а сас душу да одува, 45
а с метлицу да одмете,
а сас бритву да одеље,
да остане лако како лако перо,
чисто како чисто сребро,
па ће усов да растури. 50
Још божја мајка у говору беше,
стиже (Борко), донесе китку босиљак,
што је бога молитвила,
тајни басан забајао, од зло отимао,
од бога одмолио, од смрт откупио, 55
усов и устрел уступио,
па га њега распратио,
у гору зелену, у воду студену,
по туђе ледине.
Усту, уступи, натраг се врни! 60

Усов пасле три девојке:
една глува, една нема, а една ћорава.
Залете се вук па уграби усов.
Докле глув чу, докле ћорав виде,
докле нем провреви, 65
растури се разрину се,
како пиле из љуспину,
како баба из рубину,
како змија из кошуљу;
очешља га, огребе га, 70
на чешљику, на тршљику,
на вучји зуби, на мачји нокти,
на змијини кости.

Усту, уступи, натраг се врни!
Од мен’ бајање. 75
од бога живот и здравље.

(417, с. 26-28)



Певач, место записа и напомена[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 120-122. бр. 173.
  • Туцаков, Јован: Психосугестивни елементи у народној медицини Сврљишког Тимока, Научно дело, Београд, 1965., стр. 26-28.