Momirović, Petar: Bajanje u našem narodu

Momirović, Petar: Bajanje u našem narodu

     Bajanja i vračanja su vrlo rasprostranjena u našem narodu, osobito ova prva. Retka je žena iz naroda i po varošima a pogotovu u selima, da ne zna bar neku najobičniju basmu od „uroka“, „odoči", od „stra“. „Vračke" retko ko hoće da kaže, redovno se odlučno brane izgovorom kako ne znaju ili ne umeju. Brižljivo kriju, jer narod na vračare gleda s podozrenjem, strahuje od njih, čak ih i mrzi. Zato je teško doznati nešto više o vračanju. Međutim, na bajanje se gleda blago kao na nešto potrebno i korisno. Bajalice bez snebivanja priznaju da baju. Hoće i da kažu „basmu“ i način bajanja ali nerado, vele da
to ne valja govoriti, jer bajanje posle izgubi silu, „ne vredi im“, neće da im se „primi". Vračarije i bajanja saopštavaju se i predaju tajno svojim rođenim — majka ćerki ili baba unuci. Ako ih nemaju onda nekom bližem iz rodbine. U starosti, pri koncu života, to se
saopštava ženskoj deci pre no što se zadevojče. Za muškarce ne znam.
     Ova bajanja iako su skupljena uzgred iz raznih mesta, iz Ćuprije, Jagodine, Smedereva i njihovih okolina, ipak su iz istog kraja — iz Pomoravlja Velike Morave. Otuda imaju puno sličnosti i zajedničkih crta. Sva su bajanja pribeležena od starih žena i ljudi, koji su iaučili od svojih starijih roditelja ili baba.

Bajanje od „liše“. Kad se čovek isperuta po licu ili snazi — izliša, izlišajivi — baje se pahuljem od žara ma kakvog drveta, samo treba da bude „frišak paulj“. Pljuvačkom se ovlaži prst, nalepi se pahulj sa ugljena i mažući preko liša govori se basma:

• Lišaj njiva
  

To se ponavlja po tri puta za tri dana uzastopce. Baje se kad počne dan da opada, od podne do uveče, da se lišaj gubi kao što opada dan.

Bajanje od „sekavine". Bolovi i sevanje u polovini ili celoj glavi, sa osećajem kao da nešto oštro seče, štreca da sve suze udaraju na oči, naziva se „sekavina“. Baje se na drvljaniku. Bolesnik sedne na panj, a bajalica sa sekirom u ruci stoji. „Ostriljem“ — rezom dotiče mu čelo malo iznad veđa i prekrstivši se šapuće reči:

• Sele sekavina
  

Ponavlja se tako tri puta i uvek se po završetku vrhom sikire udari u zemlju. Ako bude potrebno to se vrši tri dana svagda od podne, da bolest opada. Uopšte svaka bolest kad se „tera“, to se radi popodne, oko praznika, kad je mesec u opadanju da se boljka gubi^[1].
Nešto različito je bajanje od „sekavine“ iz Dragocveta blizu Jagodine^[2]. Baje se na kućnjem pragu, nožem, sekirom i vrućom posipkom. Redom nožem i sekirom dotiče se bolesnikova glava, a vatraljem se „manda“ i svaki put se izgovara:

• Sekulj poš’o
  

Svaki put po izgovorenim rečima, udara se nožem i sikirom po tri puta u gornji i donji prag, a posipkom uzem.

Bajanja od „stra“. Često se mala deca plaše u snu i plaču. Tome se može stati na put bajanjem od „strave“. Kad se dete metne u kolevku i zaspi, uspe se u zelenu panicu sveža, „nenačeta voda“ iz bunara. Dok se voda ne preda vračari ne sme se ništa govoriti. Onda bajalica uzima usijan kukač sa ognjišta, i držeći nad detinjom glavom ulevoj ruci panicu a u desnoj užeženi kukač, govori: „Krs’ na glavu!“ pa zamoči vrh kukače u panicu. Zatim na sredini iznad grudi kaže: „San na srce!“, pa ponova „čvrkne“ kukačem u vodu. Najzad nad nogama rekne: „Vuk na noge!“ i opet „čvrkne“ i pljusne kukačem malo vode iz panice, govoreći: „Bešte strave u dubrave!“ Ponavlja se po tri puta za tri dana, uveče kad dete spava. Prebajana voda ne sme se upotrebiti ni za šta drugo, nego se prospe u ugao na sastavu dva plota. Panica se ostavlja poklopljenz, pa se tek sutradan uzima^[3].
     Ako se dete ili čovek preplaše toliko da prosto „postanu ludi od stra“ treba im prebajati ovako: Uzme se u desnu ruku brašno „pčenično“, a u levu so, pa se dodiruju: glava, ramena, ruke, kolena noge i telo po strani i govori tri puta: „Otud ide deda, sir siri plač da umiri“. Baje se napolju, ispred kuće. Onda se „udari" — baci brašno na vrata ili odžak. Ako se brašno zaustavi, t. j. prilepi ili ostane na zidu ili vratima, onda je „stra“ ako li ne onda je nešto drugo. Ako je „stra“, broje se devet tuđih odžaka i na deveti se „nabaci“ : Na ovu kuću neka ide plač i stra!"^[4].

Bajanje od „ustobolje". Kome iziđu „ljaštavice“ (bubuljice kao plikčići po jeziku) boli ga da ne može ni jesti ni piti. Ti se bolovi utoljavaju i leče na sledeći način. Leti se bolesnik vodi na potok, nabere se trava „sabljar" sa obale pa se kvasi u vodu i prevlači preko jezika, govoreći:

• Upali se Carigrad
  

Zimi se tako isto radi ali samo u bašti kod plota, sa nekom suvom travom i vodom iz kakvog suda.

Bajanje od nicine. Ova se bolest javlja kao otok — žljezda ispod uva, pod „pazuvom" i na preponama, sve „u žilama“, Kad je čovek „natrutan" njega to mnogo snalazi. Prvo se baje rukom, pa starim češljem i najzad gladilom što se oštre kose. Skupe se pet prsta u „grumen“, prinose se nicini kao da je hoće dodirnuti i ponavlja se više puta Ustu! Ustu! U stu! Zatim: „Ja tebe sa pet (prstiju) a ti mene sa jednim“. I to se govori nekoliko puta. „Kad se sastavi nebo i zemlja onda tu da vojevaš“ ponavlja se mnogo puta. To se isto čini i sa češljem i gladilom.
     Ovako se baje i kad ženu zaboli sisa, kad „naiđe“ bol i kad se „ubremti“^[5].
     Još se od nicine baje i na ovaj način: Nađe se kakva kost od životinje. Gde se nađe na tom se mestu i baje. Koskom se dodiruje žljezda i govori:

• Rodila se nicina u subotu
  

To se ponavlja tri puta pa se kost ostavi na isto mesto gde je nađena^[6].

Bajanja od glavobolje. Glavoboljnoj osobi bosiokom se prevlači preko čela i baje ovom basmom:

• Susrela ga Majka Božja, Bogorodica
  

Još se od glavobolje baje perom, nožem i uzme se malo od metle. Ovim se maše ispred glave i izgovara:

• Otud idu devet sestrica ili
  
• Otud idu devet snaja ili
  
• Otud idu devet brata
  

Svaki se deo basme ponovi po tri puta^[7].

Bajanje od „očobolje“. Zacrveni li, zasvrbi ili zaboli oko, treba prebajati šivaćom iglom i belim kokošinjim perom. Pored očiju se s njima „manda“ i šapuće:

• Otud lete dva arvana garvana
  

Basma od „koštaka". „Koštak" je opasna i teška boljka, praćena strahovitim bolovima. Skupi leđa te čovek ogrbavi. „Koštak" mahom hvataju deca mala i odrasla, retko stariji. Za bajanje od „koštaka" treba parče od „peraice", ono čime se perja težina (trlica), parče od metle, nož „crnokoran" i belo pero od kokoške. Ovim se prevlači preko leđa i govori:

• Koštače, olovače, vetrovače
  

Kao lek uzima se „trava od koštaka" zvana „prostreo“. Ona izgleda „bušna kao šipka“, seče se i metne u rakiju, pa se time zapaja bolesnik.^[8]

Bajanje od zapaljenja vilice. Za bajanje uzima se proja i so. Basma glasi:

• Iziđi Dobrice
  

Posle bajanja, proja i so bace se psu da pojede.

Bajanje od krasta. Baje se crnim perom. Kad se prebaje pero se baci da ga vetar odnese. Basma je:

• Poš'o crn čovek u crnu goru
  

Bajanje od krajnika. Baje se samo uveče. Bajalica gleda u jednu zvezdu i dodiruje rukom bolesnikov vrat, govoreći:

• Uveče zvezda i žljezda
  

Bajanje od čira. Malim prstom leve ruke krsti se čir uz izgovaranje reči:

• Mali prst krsta nema
  

Bajanje od „zlika“. Zlik je crni prišt. Izlazi najčešće na ruci i nozi, ređe na drugim mestima. Za bajanje od „zlika“ potreban je „crnokoras“ nož, perce i nekoliko struka od metle. Pri bajanju ovo se drži u desnoj ruci, „manda" se njima i govori:

• Iziš'o prišt u livadu
  

     Od „jedan ma“ (jednog maha) baje se po tri puta, pa se prekine da bi se posle opet ponovilo. Ako bolesniku „prolaze mravci“ kroz snagu onda će ozdraviti. Ako ga još više boli treba prekinuti bajanje.^[9]
     Od zlika se baje u svakoj prilici kad god se javi potreba.

Bajanje od „blage boljke“. Kad čoveku izađe plik ma gde, iz ma kakvih uzroka, kad se potajno pojavi kao „promicaljka", to se naziva „blaga boljka“. Baje se crnim percem, koje je samo otpalo od kokoške, strukom od metle, crnokorastim nožem i još se „turi blaga trava“ koja ima list kao neven. Sa svim ovim bajššca maše govoreći:

• Doš’o mi gos'
  

Trired se baje, u svako doba dana, po tri puta. Kad se obaje jednom, tukne se nožem u zem, a drugi put metlom počisti po zemlji.

Bajanje od „namere“. Ako se desi da kogod stane na neki uvražani predmet po raskrsnicama, ili da mu bude „podbačeno" kuda prolazi, pa oboli, onda se kaže da je „namerio“ ili „nagazio“. Od toga može čovek da dobije boljku, koju je već neko imao, pa se vradžbinom od nje spasao. To se zove „namera“. Nameriti se može još ako čovek nagazi na vrzino kolo, gde se vile ili veštice sastaju. Od toga može da se osakati ili zgrči.
     Od „namere" se baje crnokorastim nožem i travom „zgrušnicom" sa prostom basmom:

• Devet namere (ime) udarile
  

Bolesniku se posle da trava „zgrušnica“ da se njome banja tri puta, u ponedeljak, kad se deli dan i noć, u četvrtak, kad se deli dan i noć i u subotu kad se rastura pazar. Vodu posle kupanja valja prosuti gde se plotovi sastaju, na „ćoške“, gde navrću kučići. Ako bolesnik može da se kreće, onda neka se okupa na sastavu plotova.^[10]

Bajanje od „krupe". Dešava se često da se deca prejedu, bude im teško i iziđu im bubuljice po telu. Za to se veli da se dete „okrupilo“ i baje mu se od „krupe“ travom koja je rasla kraj bunara i vodom iz istog bunara. Basmarica govori:

• Trčite svinjari^[11]
  

Bajanje od „krepe“. Od krepe se naduva trbuh te čovek ne može „da jede leba“, zbog toga „užuti ki vosak“. Da bi se to izlečilo uzme se „staklo" (boca od zejtina) pa se dnom načini u tri reda devet rupa u pepelu na ognjištu. Iz svake rupe uzme se među prste po malo pepela i stavi u čašu. Čaša se metne na bolesnikov trbuh, pokrije krpom i lagano udara odozgo rukom uz izgovaranje:

• Od jedno sunce srčoboljno
  

     Tako se ponavlja mnogo puta.^[12]

Bajanje od „podljute" ili „podljutice". Kad se rana podljuti, ponovo bukne, to je „podljuta", kako zovu u Dragocvetu, ili „podljutica", kako vele u Smederevu. „Podljuticom“ se zovu još i čirići što izlaze oko većeg čira. Od „podljutice" u Smederevu baju parčetom metlice, crnim perom, „crnokornim" nožem i belom parom, pa se kaže:

• Ide podljut po pesku
  

Od „podljute“ se u Dragocvetu baje metlom i crnim percem ovako:

• Pošo (ime) uz polje, niz polje
  

Bajanje od „uroka“ ili „počudišta". U Smederevu sam zabeležio o urocima: da čovek „slatkokrv vata od zli očiju“, „pada na oči“ od urokljivih ljudi. Od toga mu pripadne muka, zaboli ga pod grudi i noge mu se otseku. Urokljiv čovek je veštac i rodi se sa posteljicom. Ali urokljivost se može osujetiti. Kad se rodi dete sa posteljicom, majka treba da izađe na krov i da viče: „Ljudi, rodio se veštac“. Posle toga, kad dete odraste, neće moći da uriče.
     Ima dvojakih uroka: „velikih uroka“ i običnih. Od „velikih uroka“ baje se ovako: Ovlaže se ruke pljuvačkom, uzme se bosiljak pa se sa tri prsta stavi na slepoočnicu urečenog. Ta se radnja propraća rečima:

• Ajte uroci u potoci
  

Za ovo bajanje može se upotrebiti i voda sa bosiljkom. Još se gasi i ugljevlje, pa se umiva obajanom vodom „na gore“, uz lice.^[13]
     Kod običnih uroka isteruju se uroci iz urečenog ovom basmom:

• Pokraj puta bela vrba
  
• Urok sedi na pragu
  
• Miš trči po polici
  

Po svršenoj basmi, prska se urečeni bogojavljenskom vodom i malo pije.
     U Dragocvetu za uroke vele „počudište", tj. kad se neko udesi pa iziđe u narod ili ako je ličan te svi gledaju u njega sa divljenjem, onda ga „počude" — ureknu, te mu pripadne muka. Baje mu se nožem i bosiljkom, gasi mu se ugljevlje u zelenom „kalenčetu" (kalenče — kalenica — mala zelena panica). Ovoj vrsti uroka odgovara i sastav basme:

• Otud ide čudan čovek
  

     Po završenom bajanju, urečeni pije od prebajane vode po tri gutljaja, na tri razna mesta, na „glamnjama" — drvima kraj ognjišta, na pragu i na drvljeniku. Još mu se daju tri ugljena da ponese kući i metne u vodu za umivanje. Ostali se ugljenovi vraćaju u vatru da „ožive“, kako bi i urečeni ponovo postao zdrav kao što je bio i pre.

Bajanje od „ruse". Ruse su kraste, koje izlaze najčešće po licu, nogama i rukama, ređe po ostalim delovima tela. Ima ih dve vrste: vodene i suve ruse. Vodene se u početku javljaju kao bubuljice, prskaju i iz njih teče neka žućkasta vodica, i kad se zapeku imaju žućkastocrvenkastu (narandžastu) boju. Otuda im je verovatno i došlo ime, jer narod veli za riđeg čoveka: „rus čovek" ili za riđu kosu: „ruse kose“.
     Suve „ruse“ ne puštaju vodu nego se šire po licu, ili se rasipaju po telu sa nesnosnim svrabom. Uopšte, i jedne i druge šire se dosta brzo, nesnosno svrbe, bole i gore „ki vatra“.
     Od vodenih „rusa" baje se goveđom balegom, za muškarce od vola, za žene od krave. Balegom se dotiču i mačkaju ruse i baje:

• Rusa deva
  

Posle bajanja balega se zalepi na duvar. Baje se po tri puta: izjutra kad izlazi sunce, u podne i uveče kad sunce seda.
     Od suve „ruse“ baje se percem i metlom uz izgovor:

• O, rusice, devojačka kosice
  

Za suve „ruse“ „gradi se melem od vinskog sirćeta, gleđi i zejtina^[14].
     U Smederevu se od „rusa“ baje drukčije. Uzme se neupotrebljeno zemljano lonče. U njemu se pomeša kiselo mleko sa „rusanom" travom, koja ima reckave listiće i nalazi se po baštama. Jednobojnim kokošijim perom zamače se u lonče i maže po „rusama“. Basmu ne znam^[15].

Bajanje od „izdati“ ili „izdata". Ima više vrsta „izdata". U Dragocvetu kod Jagodine znaju za dva: „izdat potajan" i „izdat brzak“. Od „potajnog izdata“ čoveku se naduje s vremena na vreme trbuh, saviju ga bolovi „prosto da crkne“. Ovaj izdat može da drži čoveka no deset, dvadeset i više dana. Za bajanje se uzima trava „izdatka", nož
sa crnim koricama i tamjan. Sve se to drži u desnoj ruci i prevlači nad bolesnikom odozgo na dole i govori:

• Pošla Jana
  

Ovo se bajanje ponavlja nekoliko dana, doklegod „izdat" drži bolesnika. Ali u petak, nedelju i praznik ne sme se bajati. Uopšte u te dane ne valja bajati ni od jedne boljke, sem „izdata brzaka" i „zlika". Bajanje na „svetak“ (praznik) ne pomaže i bolest odmah prelazi na vračaru.
     „Izdat brzak“ snalazi čoveka ili životinje „u ma“ (na mah). Udari u glavu i srce te može čovek naglo da umre ili životinja da ugine. Trbuh se strahovito nadima i vatra obuzme celo telo. Stoga treba hitno prebajati sa travom „izdatkom“, nožem i tamjanom. Time se manda nad čovekom ili životinjom. Nad glavom se veli: „Šaran glava!“ iznad grudi: „Šaran srce!“ a kod nogu: „Od medveda noge!“ Pa se onda „vrće“ izdat kod onoga koji ga je napratio, rečima:

• Brate izdate
  

     U Smederevu se baje od „izdati“ nožem sa crnim koricama i parčetom obične metle. Ovim se bolesnik lagano udara po stomaku i pritom se baje:

• Ista jedan, ista dva
  

     Zatim se dune preko bolesnika i tri puta udari nožem i metlom u zemlju. Sve se ponavlja više puta, dok bolesniku ne bude lakše.
     Još za „izdati" vele da je to bolest grudi, leđa i glave. Takođe se baje nožem i „parčetom“ metle i krsteći se govori se basma:

• O, izdati, časan vas krs ubio
  

     Tako se govori devet puta naizmenice. Svaki put se ubode nožem u zemlju.

Bajanje od „uglavu". Baje se živim moljcima i običnim češljem. Živi se moljci stave na glavu i baje se češljem sve dok oni ne uginu, izgovarajući ovo:

• Srdo masi, masi, devet braće imaju
  

Bajanje od „strave“. Bajalica stane nogom na balegu a dete drži u rukama i baje:

• Ja stado’ na sve trave
  

Bajanje od ušiju. Od ušobolje pomaže bajanje belom lozom i crnokorastim nožem. Basma glasi:

• Usa pođe u polje, sa njom tri vojvode
  

Kad se jednom prebaje, loza i nož se metnu na zemlju „da se malo odmore". Tako se ponavlja dok bolesniku ne prestanu bolovi. Po svršenom bajanju loza se baca na đubrište.^[16]

„Bajanje od nastupa“. „Nastup" je bolest stomaka. Baje se petom nad bolesnikovim stomakom. Može da baje svako ali je najbolje kad se nađe ko je petom stajao zmiji na glavu. Basma glasi:

• Nastup, ustup, ustukni
  

To se ponavlja devet puta.^[17]

                                                                         Petar Momirović

Reference

1. Ova sam bajanja zabeležio od babe Milke Stajić, udove iz Ćuprije. Rodom je
   iz Trstenika, ima oko 70 godina. Basmu o sekavini naučila je od neke devojke u Ćupriji
2. Pribeleženo od babe Stanije Nešić, udove, stare 60 godina. Naučila je bajanje još kao dete od svoje babe. Kaže da joj bajanje dobro ide, još joj „niko nije poginuo od ruke“.
3. Pribeleženo od Milke Stajić iz Ćuprije.
4. Pribeleženo u Smederevu
5. Zabeleženo od Petra Cvetkovića iz Selevca smederevskog, starog 56 godina. Ovu je basmu naučio od majke.
6. Iz Smedereva
7. Iz Smedereva.
8. Bajanja od glavobolje, „očobolje" i „koštaka” pribeležio sam od Stefanije, žene Milana Marinkovića, služitelja gimnazije u Smederevu. Rodom je iz Lozovika u okolini Smedereva, stara 57 god. Naučila je bajanje od svoje majke.
9. Uopšte kod svakog bajanja ako bolesniku ne bude bolje
   treba prekinuti.
10. Bajanje od „zlika" „blage boljke" i „namere" kazivala mi je baba Stanija Nešić iz Dragocveta.
11. Iz Smedereva.
12. Iz Dragocveta kod Jagodine.
13. Pribeleženo od Stefanije Marković.
14. Pribeleženo od Stanije Nešić iz Dragocveta.
15. Zapisao Vojin Jelić, uč. VIII razr. gimn. iz Smedereva.
16. Bajanje od „uglavu", od „strave“ i „uš iju“ su iz okoline Smedereva.
17. Iz Smedereva.

Izvor

Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 13, 1938.; Momirović, Petar: Bajanje u našem narodu, str. 76-85.