Изиш'о пришт у ливаду
и три га девојке чувају,
једна слепа, друга глува, трећа нема,
дође курјак те га однесе у црну гору,
па та тури под трулу крљу[1]5
да трули ки трула крља;
да црни ки црна гора.
Усту! Шта ћеш ту!
— Ни слепа виде, ни глува чу, ни нема прозбори. —
Певач, место записа и напомена
Бајање од „злика" „благе бољке" и „намере" казивала ми је баба Станија Нешић из Драгоцвета.
