Секуљ пош’о

---

[Секуљ пош’о]

Секуљ пош’о,
секуљчићи повео,
сикиру понео,
лопату понео,
нож понео. 5

Секавино, брекавино,
сеци се, не бреци се!
Ту ти место није.
Што затеко’ ја засеко’!

(61, с. 77)

---

Певач, место записа и напомена

Прибележено од бабе Станије Нешић, удове, старе 60 година. Научила је бајање још као дете од своје бабе. Каже да јој бајање добро иде, још јој „нико није погинуо од руке“.

Из Драгоцвета близу Јагодине.

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 238. бр. 395.

• Вуковић, Војин. Бајање у нашем народу, ГЕМ, (1938), с. 77.

• Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 231. бр. `125.