Коштаче, оловаче, ветроваче,
не зуцај, не пуцај,
не боли, не гори, не севај!
Пераицом ћу те расперјати,
барутом ћу те препалити, 5
тамјаном ћу те окадити;
отпратићу те у Калесну гору,
где се ништа не чује,
где коњ не вришти,
где во ие риче, 10
где овца не блеји,
где коза не вречи,
где народ не говори,
где петао не пева,
где мајка колач 15
детету није умесила,
где ништа нема;
ту ћу те отпратити.
Бајања од главобоље, „очобоље" и „коштака” прибележио сам од Стефаније, жене Милана Маринковића, служитеља гимназије у Смедереву. Родом је из Лозовика у околини Смедерева, стара 57 год. Научила је бајање од своје мајке.
