Преварио је преобучен у женске хаљине
„Коллка је рика од Рибника
никаква ми не оста дивојка
коју нисам, мајко, приварија,
приварија и лице обљубија,
само нисам мудру Мандалину. 5
Не могу је, мајко, приварити,
нит јом било лице обљубити!"
Ал му вели остарила мајка:
„Мој Иване, драго дите моје,
лако ти је Манду приварити, 10
приварити лице обљубити.
Потајај се за годину дана;
гоји косе ко дивојка млада,
па ти ајде мудрој Мандалини,
зови Манду у Јању планину 15
да берете ружице румене.
На то ће се Манда приварити
па ш јом било лице обљубити."
То је Иван мајку послушао,
потаја се за годину дана; 20
косе гоји ко дивојка млада,
па он иде Манди под прозоре,
па он зове мудру Мандалину:
„Мандалине, моја другарице,
дај ајдемо у Јању планину 25
да беремо румене ружице!”
Проговара мудра Мандалина:
"Ја не смијен у Јању планину
од зулума Карловић Ивана.”
Али њојзи Иван проговара: 30
„Не будали, мудра Мандалино,
давно ти је Иван преминио,
давно му је звоно зазвонило
давно га је мајка ожалила.”
Кад то чује мудра Мандалина, 35
одма се је она опремила
те одоше у Јању планину.
Кад су дошли у Јању планину,
бере Манда ружице румене,
једну бере, меће у нидарца 40
па је она њојзи говорила:
“Вени, вени, ружо у нидарцу,
ко што вене срце Иваново!”
Другу бере, меће је на стину:
„Вени, ружо, на студеној стини, 45
ко но вене тило Иваново!”
Трећу бере, у воду је баца:
“Вени, вени, ружо у водици,
ко но вене Иванова мајка!"
Кад то чује Карловић Иване, 50
проговара мудрој Мандалини:
„А бора ти, мудра Мандалино,
шта, би сада млада учинила
да ти видиш Карловић Ивана?"
Проговара мудра Мандалина: 55
„Ја би’ тргла ноже иза паса,
клала би' се по бијелу врату."
Проговара Карловић Иване:
„А бора ти, мудра Мандалино,
ја сан главон Карловић Иване, 60
па сад ради што је теби драго.“
Кад то зачу мудра Мандалина,
она трже ноже иза паса
да ће клат се по бијелу врату.
Ал је ујти Карловић Иване 65
па је баца у зелену траву
и Мндино обљубија лице.
Проговара мудра Мандалина:
„Пуни, витре, мој вечерњи ладе,
мојој мајци ти однеси гласе 70
да је мене младу приварија,
приварија, лице обљубија
а на име Карловић Иване."
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
ПЈЕСМЕ, КАЗИВАЧИ I ВАРИЈАНТЕ ПЈЕСАМА[уреди]
Загреб, 30. XI 1965. Казивао Никола Сикирица. рођ 1901. у Јабуци крај Сиња гдје и сад живи. Народни пјесник и првоборац Сињске крајине. Писмен. Самоук.
Публициране варијанте: Вук Ст. Караџић, Српске народне пјесме. Књ. I итд Бр. пјес. 736 (није ознаћено откуда је); Исти, Српстке народне пјесме Књ. V итд Бр. пјес: 494 (није означено откуда је). бр пјес. 495 (исто); Ф. Курелец, Јачке. Загреб, 1871 Бр. пјес.; 447 (Парапатићев Бриг); M Лагиња. Хрватске народне пјесме, што се пјевају по Истри и на Кварнерских отоцих Трст, 1879 Пјес. бр. XXII, I. Јунаћке (Премантура), други дио пјесме, бр XI. II. женске (Добрињ, оток Крк) бр. LXVIII, II. женске (оток Црес), други дио пјесме; С. D. Караман, Марјанска вила Итд : стр. 24—26. "Сењанин и љепа Мандалина" (Сплит); Н. Андрић. Хрватске народне пјесме. Књ. VI. Загреб, 1914. Изд. МХ Пјес бр.: 35 (Одворац, Славонија), 36 (Грахово, Босна), 37 (Повља, оток Брач). 39 (Макарско приморје), дјеломично налик на ову; Исти. Хрватске народне пиесме. Књ X Загреб. 1942 Изд МХ. Пјес бр.: 20, стр. 41—42 (Херцеговина), дјеломично налик на ову; V. Берса, Збирка народних попиевака (из Далмације). Уредили, Б. Широла и V. Дукат Загреб, 1944. Пјес бр. 373 (Тијесно, оток Муртер) и 374 (Стари Град. оток Хвар); V. Жганец, Хрватске народне пјесме. Кајкавске итд. Пјес. бр: 209 (Врховац код Озља, околица Карловца) и бр. 366 (Ђурђевац, Подравина); О. Делорко, Златна јабука, II књ. итд. Пјес. бр: 84 (околица Пакраца, Славонија); Исти, Народне лирске пјесме итд Пјес. бр. 11 (Хрватско приморје).
Референце[уреди]
Олинко Делорко, Народне пјесме Сињске Крајине (Пјесме традиционалног садржаја), Народна умјетност: хрватски часопис за етнологију и фолклористику, Вол. 5 и 6 Но. 1, 1967., стр. 134-135.
Бошковић - Стулли, Маја: Фолклорна грађа Сињске крајине, 1965., св. I.- III., ИЕФ ркп 751, стр. 579-582., пјесма бр. 22
