Ђул-кадуна мобу намолила,
Све је каде на мобу сазвала,
И дозвала прошену ђевојку,
Што је проси Болозановићу.
Тражио је Болозановићу, 5
Тражио је љетни дан до подне,
Тражио је не мог'о је наћи;
Није м'ого срцу одољети,
Већ он иде Ђул-кадуни младој:
„Богом сестро! Ђул-кадуна млада, 10
„Дај ти мене танану кошуљу,
„Што је носиш у неђељу младу,
„И метни ми расток на обрве,
„Кара боју на кара зулове,
„Руменило на бијело лице, 15
„Оплети ме ситно ђевојачки:
„Од петоро и од деветоро;
„И дај мене варакли преслицу,
„Уз преслицу шимширли вретено,
„На преслици Мисирско повјесмо, 20
„Па ме пусти међу твоју мобу,
„Да ја видим прошену ђевојку."
То је када за Бога примила,
Па му даде танану кошуљу,
Што је носи у неђељу младу, 25
И метну му расток на обрве,
Кара боју на кара зулове,
Руменило на бијело лице;
Оплете га ситно ђевојачки:
Од петоро и од деветоро; 30
И даде му варакли преслицу,
Уз преслицу шимширли вретено,
На преслици Мисирско повјесмо;
Још га када љепо сјетовала:
„Курво једна, Болозановићу! 35
„Када дођеш међу моју мобу,
„Што је старо, пољуби у руку,
„Што је младо, у шећерна уста,
„А ђевојке под ђердан у грло."
То је курва за савјет примио: 40
Кад је уш'о међу њену мобу,
Што је старо, пољуби у руку,
Што је младо, у шећерна уста,
А ђевојке под ђердан у грло;
Кад је дош'о до своје ђевојке, 45
Под грлом јој рану начинио;
Ал' повика прошена ђевојка:
„Мобарице, моје другарице!
„Удрите га колом и дилчиком
„То је курва Болозановићу!" 50
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 582-583.
