Janko svojoj besidio majci:
„Ženi mene, mila moja majko,
Ženi mene Ružicom divojkom!"
Ali Janku odgovora majka:
„Da ti bora, drago dite moje! 5
Ne će Ruža; dala bi je majka,"
Al je Janko majci besidio:
„Poslušaj me, mila moja majko!
Steri meni mekane dušeke,
A pod glavom ne meći mi ništa! 10
Pokrivaj me šarenim jordanom,
Pak poruši bile dvore tvoje,
Pak zaupi iza svega glasa:
„„Ajmeh majci, preminu mi Janko.""
To će čuti Ružica divojka; 15
Ružica je srca milostiva,
Ona hoće mene pohoditi."
Svoga Janka poslušala majka;
Sterala mu mekane dušeke,
Vrlo kratke i vrlo uzahne, 20
A pod glavu ne meće mu ništa.
Pokriva ga šarenim jordanom,
Pak poruši bile dvore svoje.
Pak zaupi iza svega glasa:
„Ajmeh majci, preminu mi Janko 25
To je čula Ružica divojka,
Pak Ružica majci besidila:
„Pusti mene, mila majko moja,
Da oplačem prvu sriću moju!
Pusti mene do Jankova dvora!" 30
Ružici je besidila majka:
„Ne hod' tamo, drago dite moje,
Jer je Janko mlada haramzada,
Strah je mene, privarit će tebe."
Ali Ruža za to i ne haje, 35
Već uzimlje devet divojaka;
Svaka ima klobuk od dukata,
Mlada Ruža od devet dukata,
Pak odoše do Jankova dvora.
Svaka kleči, gdigod koja može, 40
Mlada Ruža na pragu od vrata.
A veli joj Jankulova majka:
„Uliz' u dvor, draga neve moja,
Nestečena koli i stečena;
Mrtav Janko ustati se ne će." 45
A veli joj Ružica divojka:
„Bora tebi, Jankulova majko!
I ti cviliš, ama suza nemaš."
Ali joj je stara besidila:
„Muči, Ruže, mukom zamuknula! 50
Otkad cvilim i suze prolivam,
Već bi vrutak-vrilo prisušilo,
Kamo ne bi jadne suze moje!"
Kada ju je Ruža razumila,
U bile je dvore ušetala, 55
Pak mu diže sa lica mahramu.
Na to se je Janko nasmijao.
Kad to vidi Ružica divojka,
Skoknu mlada da će pobignuti,
Za njom trknu u košulji Janko; 60
Za bilu je ruku uhvatio,
Pak je vodi u bijele dvore,
A divojke natrag otpravio.
Kad je čula Ružicina majka,
Tad napisa listak knjige bile, 65
Ter je šalje Jankulovoj majci:
„Kone moja, Jankulova majko!
Tamo mi je utva poletila,
I u tvoje dvore uletila;
Pošlji mi je, draga kone moja!" 70
Ali kone koni odgovara:
„Istina je, draga kone moja,
Da je tvoja utva doletila,
I u moje dvore uletila,
Moj ti ju je soko uhvatio; 75
Tvrdo drži, pustiti je ne će."
Miroslav Alačević, II, br. 83. Iz Makarskog Primorja.
Hrvatske narodne pjesme, knjiga šesta, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio drugi, Ženske pjesme, sveska druga, Pričalice i lakrdije, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, izdanje "Matice hrvatske", Tisak dioničke tiskare, 1914. str. 101-103.
