При бих знал суначце кад зађе гди стоји

При бих знал суначце кад зађе гди стоји
Писац: Шишко Менчетић

163. песма првог дела Рањинина зборника.

13

На разумијем је.

При бих знал суначце кад зађе гди стоји
   неголи срдачце мојојзи госпоји
   зач на ме погледа тач вину обично,
   тач да мним од меда живљен'је ме вично;
а мнократ односи од мене свој урес, 5
   свој образ и коси, - затој смрт мени јес,
   затој ћу још умит сузами образ мој,
   доколе разумит буду ја мисал њој.

Напомена[уреди]

Пј. 13: ак. 162, зад. 401. 3 вину ак. вазда зад. 4 ме ак. све зад. 7 сузами зад. сузама ак.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.8, Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.