При бих знал суначце кад зађе гди стоји

При бих знал суначце кад зађе гди стоји
Писац: Шишко Менчетић

163. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

13

На разумијем је.

При бих знал суначце кад зађе гди стоји
   неголи срдачце мојојзи госпоји
   зач на ме погледа тач вину обично,
   тач да мним од меда живљен'је ме вично;
а мнократ односи од мене свој урес, 5
   свој образ и коси, - затој смрт мени јес,
   затој ћу још умит сузами образ мој,
   доколе разумит буду ја мисал њој.

Напомена

Пј. 13: ак. 162, зад. 401. 3 вину ак. вазда зад. 4 ме ак. све зад. 7 сузами зад. сузама ак.

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.8, Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.