Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji

Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji
Писац: Шишко Менчетић

163. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.

* * *

13

Na razumijem je.

Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji
   negoli srdačce mojojzi gospoji
   zač na me pogleda tač vinu obično,
   tač da mnim od meda življen'je me vično;
a mnokrat odnosi od mene svoj ures, 5
   svoj obraz i kosi, - zatoj smrt meni jes,
   zatoj ću još umit suzami obraz moj,
   dokole razumit budu ja misal njoj.

Напомена

Pj. 13: ak. 162, zad. 401. 3 vinu ak. vazda zad. 4 me ak. sve zad. 7 suzami zad. suzama ak.

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.8, Zagreb, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.