Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji
Писац: Шишко Менчетић
163. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji




13


Na razumijem je.


Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji
   negoli srdačce mojojzi gospoji
   zač na me pogleda tač vinu obično,
   tač da mnim od meda življen'je me vično;
a mnokrat odnosi od mene svoj ures, 5
   svoj obraz i kosi, - zatoj smrt meni jes,
   zatoj ću još umit suzami obraz moj,
   dokole razumit budu ja misal njoj.



Напомена[uredi]

Pj. 13: ak. 162, zad. 401. 3 vinu ak. vazda zad. 4 me ak. sve zad. 7 suzami zad. suzama ak.

Извор[uredi]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.8, Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.