GOVOR ŠESTI
Prid šatorom.
Uputiše se Abram i Izak s djetićima, djevojke obstupiše Izaku.
Kujača, Izak, Gojisava druga djevojka.
KUJAČA:
Tako li misliš poć, Izače? rec' pravo, 445
pohodnju neć' li oć? tako ti bit zdravo!
IZAK:
Ako se ja spravljam, sestrice ljuvene,
majku vam ostavljam u zaklad za mene;
a ja ću ostavit božji mir, vječni goj,
a ona će ispravit pohodnju i dug moj. 450
Sve z Bogom ostajte, nada sve molim vas,
majku mi slušajte, čin'te joj svaku čâs,
i sve se ljubite kak prave sestrice,
i u svem se bljudite, ne ogriješ'te dušice.
Vrh svega vrh toga čestite do vika 455
i mol'te sve Boga za mene grešnika.
GOJISAVA:
Ti z Bogom putuješ, Izače dragi moj,
nu tamo kad budeš u gori zelenoj,
u gori zeleni i dubravi slavni,
od nas se spomeni, tako te Bog shrani! 460
Molim te rad Boga, ako t' se rijet more,
cvijetja nam svakoga donesi iz gore,
gorske nam ljubice donesi najliše
i poljske ružice, ka rajski miriše.
IZAK:
Sestrice pridrage, ne štedim ja od vas 465
ni truda ni snage, sve vam će bit na čâs,
ako snijeg ne bude tamo me zamesti,
da vam se sve zbude, to vam ću donesti.
Dijeliše se Abram i ostali. Kujača djevojka pođe za njima da vidi kud će poć.
|
|
