Pjesan 78 (Nikola Nalješković)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pjesan 78
Писац: Никола Наљешковић




PJESAN 78

Kad godi, gospođe, promislim žalosti
   i nemir, kî dođe vrh tvoje mladosti,
duša me zaboli od muke i jada,
   ter mi se na poli srdačce raspada;
jer tvoje veselje, ali kî nepokoj 5
   inako meni nije, neg kako da je moj.
Ma kad mi, gospođe, tvoj razum jedini
   na pamet pak dođe, prilike komu nî,
i tvoje krjeposti, gospođe od svih vil,
   moje se žalosti odloži velik dil. 10
Zašto znam, da poznaš, jer ovi žalostan
   i trudni život naš drugo nî nego san,
i da nije stvar, druga ova smrt neg samo,
   da po njoj od tuga svrhu mi imamo;
i da nas čini poć u slave velike, 15
   gdi ćemo dan i noć počivat u vike.
Cić toga bratac, tvoj priminul ako je,
   znam da ćeš sve ovoj promislit, gospoje;
i da ćeš ti bolje razgovor dat tebi
   u take nevolje neg itkor pod nebi; 20
ter ćemo vaskolik razum tvoj vidjeti,
   kakav nije bio vik, ni će bit na sviti.
Jer scijenim, veće nî, na svijetu pod nebi
   razuma u ženi, kakav je u tebi.
Meni se togaj rad veće ne pristoji 25
   razgovor davat sad takojzi gospoji;
koja bi vladala razumom vas saj svijet,
   i svjeta davala svakomu, mogu rijet.
Tijem nemoj uzrok bit od smeće velike,
   i nemoj izgubit ures tvoj i dike, 30
neg bogu slavu daj i njemu zahvali
   jer ćemo svi u raj i mi poć ostali.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.