Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/59

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


— 53 —

— јесам, драги оче. А ви, јесте ли ви мало прилегли?

Он не опази разлику у моме понашању. Одмахну руком и одговори с уздахом:

- Нијесам, али ја сам навикао. Спаваћу доста кад бог рекне Помози боже, утјеши боже!

— Помоћи ће Господ и утјешиће свакога, ко се у њега узда! рекох, готово нехотице.

Агатон се загледа у мене. Најприје опазих му на очима тренутно изненаћење, па онда тиха радост засија у њима.

— Тако, синко, тако!

Ja му стискох руку, која уздрхта.

Онда се Стеван окрене и загледа у попа.

— Шта је, Стеване? пита овај.

— Ама, овај човјек питао ме за тебе, и ко си, и какав си, и за звијезде, знаш, и за дјецу, а ја сам му све испричао.