Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/58

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


— 52 —

да даје кола и коње под кирију, само да заради који динар . . . А ено га! заврши Стеван, обазријев се на врата од крчме.

— Зар, болан, још нијеси напојио коње? пита поп, бришући рупцем образе.

— А заговорих се овим човјеком! Одох, попо! Можете замислити како ми је било послије тога откривења, како ме нарочито дирну оно „да даје на рад кола и коње, само да заради који динар!“ Био сам веома збуњен и узбућен и избјегавао сам га до поласка.

Од те крчме не бјеше више од часа вожње до варошице X***, а од ње до попова села толико. Тако ми рекоше.

Бјеше се разданило кад поћосмо узбрдицом. Поп се опет молио. Сунце грану замагљено, а вјетар је пирио све хладнији.

—Јеси ли се одморио? запита ме ненадно поп.