Ова страница је лекторисана
— 53 —
— јесам, драги оче. А ви, јесте ли ви мало прилегли?
Он не опази разлику у моме понашању. Одмахну руком и одговори с уздахом:
- Нијесам, али ја сам навикао. Спаваћу доста кад бог рекне Помози боже, утјеши боже!
— Помоћи ће Господ и утјешиће свакога, ко се у њега узда! рекох, готово нехотице.
Агатон се загледа у мене. Најприје опазих му на очима тренутно изненаћење, па онда тиха радост засија у њима.
— Тако, синко, тако!
Ja му стискох руку, која уздрхта.
Онда се Стеван окрене и загледа у попа.
— Шта је, Стеване? пита овај.
— Ама, овај човјек питао ме за тебе, и ко си, и какав си, и за звијезде, знаш, и за дјецу, а ја сам му све испричао.
