11
производи на сат 20 литара угљене киселине; за исто време,
један гасни пламен произведе 80 литара угљ. киселине а то
значи 4 пута више него што производи један човек. Кад
неко ради у соби а светли му један обичан гасни пламен,
онда се производи толико угљене киселине као кад би у
соби било њих петорица. У том погледу стоји са свим
другојаче са електричном светлошћу. Електрична свет-
лост може да постане сагоревањем угљена на ваздуху, (ту
долазе такозване „пламене лампе“ и „електричне свеће”),
или усијањем угљене или платинске жице у безваздуш-
ном простору (то су лампе „сијалице“) Прве се узимљу
искључиво за осветлење улица и врло великих локала,
а за обично кућевно осветлење служе сијалице. И ево
како стоји гасно осветлење према електричном у том
погледу:
Један гасни пламен од 10 свећа утроши 127 литара светл. гаса на сат и произведе 86 литара угљ. киселине, потрошивши на то још 182 куб. метра ваздуха.
Једна електрична пламена лампа од 100 гасних пла- менова утроши 44 куб. метара ваздуха и произведе 22 литра угљене киселине. Дакле 100 пути јача светлост електрична утроши 4 пута мање ваздуха од гасне све- тлости.
Што се тича лампа сијалица, о трошењу кисеоника и произвођењу угљенене киселине не може бити ни го- вора, поштоје угљена или платинска жица херметички за- творена у безваздушну стаклену куглицу, те у њој сво- јим сијањем светли. Као што видите у хемијском погледу је велика разлика између те две врсте осветљења. Докле гасно осветлење троши кисеоник, т. ј. оно што нама треба за наш живот, дотле електрична светлост светли без ваздуха. Па зато је дакле са хемијског гледишта, електрична светлост далеко измакла пред гасном те јој се зато мора дати и првенство над гасном светлошћу.
