Page:Djordje M. Stanojevic - O elektricnoj svetlosti.djvu/12

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
There was a problem when proofreading this page

10


лости за 5/10 до 10/10 слабије види. А то значи да се дв пут боље види спрам електричне светлости него спрама гасне.

Свака светлост, била дневна или вештачка, није про- ста ; она је сложена из неколико других светлости које се зову боје. Па зато, кад хоћемо да заменимо дневну светлост вештачком, треба да видимо како стоје боје код вештачких светлости према дневној. Ево како стоје у бе- лој електричној светлости: два дела црвене светлости и један део зелене, 0∙18 плаветне и један део љубичасте. Код петролеумских лампи 3 дела црвене, зелене 0∙16, плаве 0∙10 дела. Код гасне светлости има 4 дела црвене 0∙6 црвене, 0∙2 плаветне и 0∙10 дела љубичасте.

Кад упоредимо те три светлости онда излази да се електрична светлост по боји највише приблпжује днев- ној јер је електрична светлост исто тако бела као и дневна, а у петролеумској светлости а нарочито у гасној светлости, преовлађује црвена.

*

Али најважнија ствар која нас треба да интересује у овом питању са хигијенског гледишта јесу хемијски про- цеси које налазимо код обе светлости. Ви знате да светлост као и топлота, постаје једи- њењем кисеоника из ваздуха са угљеном оних материја, које горе и светле. Том приликом развија се водена пара која није штетна за наша плућа и угљена киселина (СО2 угљен диоксид) који је за плућа прави отров. Јер у оби- чном ваздуху има 4 на 10000, угљене киселине. Ако се она увећа на 7 на 10000 или на 1 на 1000 онда постаје опасна за живот. Угљену киселину производе не само пламенови који горе (свећа, лампа светлећи гас и т. д.) него и људи својим дисањем, јер и дисање није ништа друго до једна врста горења. Отуда долази, што многе особе налазе да је ваздух загушљив и добију главобољу кад дуже седе у локалима где има много света, где издишу угљену кисе- линну и покваре ваздух. Кад један човек дише, онда он