Jovadin — Monsieur de Pourceaugnac/7
| ←Šena šesta | Jovadin Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ŠENA SEDMA |
Šena osma→ |
DŽONO: Jedan poso, koji mi je sad u ovi čas pridošo, siluje me da se za malo odijelim od vas; ali evo vam ovdi jednoga čeljadeta u rukami od koga ja vas ostavljam i koji zaisto imat će namjesto moje svu pomnju za tratat vas sve što najbolje uzmože.
PURGONIO: Držanstvo od cmoje profesioni to ište i zadosta je da ste ga naslonili na mene.
JOVADIN: Ovo mu je doista handžija, nu što se viđa, nije pripros čovik.
PURGONIO: Više mene, da ću tratat ovega gospara metodicamente i sa svijem regulam od naše arti.
JOVADIN: Bre, meni ne maste kupusa tolike čaramunije, i ja ne dolazim ovđe za bit nikomu od dosade.
PURGONIO: Imat prigodu za služit vas, meni nije od truda, negli od veselja.
DŽONO (liječniku): Evo vam utoliko ova dva cekina; za saviše, dokle učinim ono što sam obećo.
JOVADIN: Jok do moje glave, ako nije ino, ja ne razumijevam da vi harčite i da šaljete išta pazarit za mene.
DŽONO: Za karita, pustite se služit. Ovo nije za što vi cijenite.
JOVADIN: Andžak neću da sa mnom inako prolazite već na jaransku.
DŽONO: To je ono što i ja ištem. (Purgoniju polako) Najveće vam priporučivam ne pustit ga iz vašijeh ruka; zašto kadgod ter kadgod uzčini sve što može za uteć.
PURGONIO: Ne bojte se, pustite me.
DŽONO (Jovadinu): Molim vas, pirostit mi na ovoj inčiviltati, ma imam veliku potrebu za koju valja da vas ostavim; opeta ćemo se sad ovijem časom vidjet.
JOVADIN: Šta velite? već me s tezijem suviše častite.
|