Jovadin — Monsieur de Pourceaugnac/8
| ←Šena sedma | Jovadin Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ŠENA OSMA |
Šena deveta→ |
PURGONIO: Meni je, gosparu, velika čas da su me izabrali za služit vas.
JOVADIN: Ja vi sam dobra sluga; ringraziato ga se.
PURGONIO: Evo ovdi jednoga vrla čoeka od moje iste proifesioni, s kojijem se idem porazgovorit više načina s kojijem imamo s vami proć.
JOVADIN: Ja vam veljuh, nije fajde da se mnogo starate, eman ja sam čeljade za uzet što god mi se pripravi.
PURGONIO: Ončas stočiće.
JOVADIN: Bre, jednomu mladu čoeku da ga prefati odmaha manlnkunija, kad opazi ovaku obuću po kući, već nije ine odjeće do crne kape, crne japundže, sve crno! Ružno, ljudi!
PURGONIO: Gosparu, uzmite vaše mjesto, ako vam je drago. (Iza kako su sjeli obadva liječnika, uzimlju Jovadina jedan za jednu, a drugu ruku za obit mu polas)
JOVADIN (pružajući ruke): Klanjam vi se. (Videći dje mu oblazu polas) Te šta tu tražite? Šta to hoće reći?
PURGONIO: Imate li dobar apetit, gosparu? ijete li dobro?
JOVADIN: Do moje duše, i jedem i pijem golemo, eman da je šta.
PURGONIO: Toliko gore; ta velika appetenza del freddo е dell'umido nije drugo negli jedna očita vrućina i sušina koja je unutra. Spite li jako?
JOVADIN: Kad sam dobro ijo, a boje pio, spavam ko krmak.
PURGONIO: Uža li vam se snijevat?
JOVADIN: Biva kadgod.
PURGONIO: Od koje naravi budu ti srni?
JOVADIN: Zdravo mi pametno, od naravi od sana! Čudna belaja! Ter kakva je ovo vražja besjeda, ljudi?
PURGONIO: Kakva vam u jutro bude materija?
JOVADIN: Jok, da ni je prosto; ja ne fatam vražiji kus te vaše jazije, već bi bolje bilo da ja uzmem ponajlahše i popijem jednu čašu vina i jedno po oke dobre rakije; a što će te lakrdije?
PURGONIO: Uztrpite se jednu mrvu, mi ćemo se uzet ovdi prid vami porazgovorit vrhu vašega posla i govorit ćemo naški za da se bolje razumije.
JOVADIN: Koje se trice hoće za izjez jedan zalogaj.
PURGONIO: Bivši je stvar istinita da se ne može ozdraviti jedna nemoć kad je se dobro ne pozna, a ne može se dobro poznat prije nego si dobro začeo u pameti osobitu i pravu vrstu od nemoći po putu od nje biljega dijanjostikijeh i pronjostikijeh, zato vi, gosparu, ko stariji od mene, valja da mi dopustite uljesitit u razmišljanje od ove nemoći koju imamo pod rukom prije negli dođem na terapeutiku i na lijeke od kojijeh ćemo imat potrebu per la perfetta curazione della medesima. Ja dake govorim, gosparu, con vostra permissione, da ovdi ovi naš nemoćnik jes veoma jako zaokupjen, osvojen i mučen od one vrste od mahnitosti koju jako dobro mi nazivamo malinkonija ipokomdrdjaka, spečija od mahnitosti veoma trudne i ikoja ne ište manje negli jednoga Eskulapija kako je vaše gospostvo, konsumano u našoj arti, i koji ste se, kako se reče, ustarali i posijedjeli među tijem nemoćima i komu ih je toliko i toliko prošlo priko ruka od svake vrste. Ja je nazivam malinkoniju ipakondrijaku za razlučit je od druge dvije; zašto slavni Galeno jako pametno na svoju običajnu postavlja tri vrste od ove nemoći koju mi imenujemo malinkoniju, tako nazvanu ne samo od autora latinijeh negli i od grčkijeh, stvar .koju je dobro notat za našega posla. Prva koja izhodi dal propria vizio od moždani; druga ikoja izhodi da tutto il sangue fatto е resosi atrabilare; treća nazvana ipokodrijaka, koja je džusto sad ova naša, koja izhodi dal vizio od koga dijela donje utrobe, to jes dal basso ventre е dalla region inferiorе, ma osobito od sl'jezene; vrućina i oganj od koje nosi u moždani našega nemoćnika dosta i dosta čineća gustijeh i krupnijeh para, od kojijeh crna i nezdrava uzrokuje depravazione alle funztoni della facoltà principale, i čini nemoć, od koje je po putu od našega razloženja uhićen i zabezočen. Che поп sia così per via diagnostica incontrastabile, sve što govorim, vi ne imate drugo negli razgledat ovu savišnju stavnos koju vidite u njemu, ovu zlovoljnos punu strahe i neuzdanja, segni patognomonici et individuali od ove nemoći jako dobro zabilježeni od vrhunaravnoga staroga Ipokrata. Ova fizoinomija, ove oči crljene i feroče, ova brada ovoliko velika, ovi stas od tijela ovako droban, crnomastan, mledan d vas dlakav, tutto segni koji ga kažu d'essere fortemente travagliato da questa malattia procedente dal vizio dell'ipocondria, koja nemoć s vremenom, ako mu ne otide u narav, ustara se, obikne se i uzme oblas vrhu njega, mogla bi lasno dedženerat oli u pomamu, oli u sičiju, oli u apopleziju, old nasvrhu joštera i u freneziju. Supposto dunque tutto questo, pokli jedna nemoć dobro poznana napola je ozdravjena, zašto ignoti nulla est curatio morbi, neće vam biti mučno pogodit se zajedno sa mnom za lijeke koji se imadu dat ovdi ovemu gosparu. Najprvo per rimediare a questa plettora obturante е questa disposizione lussuriante d'umori malsani per tutto il corpo, ja sam od opinioni da ga se slobodno flebotomisa, to jes da mu se češće pusti krv, i sveđ podosta. Najprvi put iz žile koju zovemo bazilika, iza tega iz čefalike, a paka, ako se nemoć unetrmi, da mu se ima otvorit vena na čelu, i da mu se otvori jako široko za da krv, koja je gusta, može slobodno izlazit; i u isto doba da ga se ima purgat, disipilat i evakuat is purgativima pristojnijem i kojijeh prosi ova nemoć, to hoću rijet per via di colagoghi, melangoghi et caetera; i kako pravi uzrok od sve ove nemoći jes jedan sok mastan i mutan, aliti jedna para crna i gusta, koja potamniva, opoganiva i izmrljiva duh živinski, zato bi bilo na pripozit da učini banje od vode bistre d čiste s dosta vode od džonkate, za očistit po putu od same vode mutež od soka gusta i pretila i razbistrit po putu od vode od džonkate crnoću od ove pare. Ma prije ičesa ja nahodim za mene da bi ga bilo dobro raztrestit s razgovorima veselijem, kantima i udaranjem, uz što neće biti nepristojno sadružit balarina, za da s njihovijem krećanjem, hitrostim i lakostim od života mogu raztrestit i razbudit lijenos od njegova duha prinemožena, koji uzrokuje gustinu od njegove krvi iz koje izhodi ova njegova nemoć. Ovo su lijeci koji su meni mogli doć na pamet, na koje mogu bit pristavljeni množi tća bolji ovdi od našega meštra i najstarijega među nami, kako ga uči esperijenca, svijes, bistrina i izvrsnos koju je steko u našoj arti. Dixi.
LANKRONIO: Da Bog sačuva, gosparu, da bi mi igda došlo na pamet htjet išta pristavit na to što ste vi rekli! Vi ste veoma dobro razložili više senja, sintoma i uzroka od nemoći ovega gospara. Razloge koje ste donijeli tako su pametni i tako ljepi da se ne imože dat da on nije mahnit i pun malinkonije ipokondrijake; i kad bi se moglo dat i dogodit da nije ni mahnit ni ipokondrijak, valjalo bi da za l'jepotu od stvari, kojijeh ste rekli, i za učesnos, s kojom ste donijeli vaše razloge, valjalo bi da bude mahnit. Tako je, tako je, gosparu, voi avete dipinto assai graficamente, graphice depinxisti, sve ono što nosi sobom ova nemoć; ne može se ništa pametnije ni mudrije začet, promislit i iznać kako ono što ste vi izustili na pripozit od ove nemoći, sia per la diagnosa o la prognosa o la terapia; i ne ostaje mi sad veće drugo neg se veselit ovdi s gosparom da je upo u vaše ruke i rijet mu da je veoma čestit er je mahnit, kad ima po temu putu mogujstvo i blagoću od lijeka kojijeh ste mu tako svijesno donijeli porid oči. Ja ih svijeh potvrdivam, manibus et pedibus descendo in tuam sententiam. Sve ono što bih htio pristavit nije drugo nego, kad mu se uzpuštavaju krvi i uzpropurgava se, da se sve čini u lih, a ne u tak, zašto numero deus impare gaudet, da uzimlje scol di latte prije banja; da mu se učini [...] u koji ulazi soli, so bo je zlamenje od mudrosti; da mu se činu obijelit miri od njegove kamare, per dissipare le tenebre dei suoi špiriti: album est disgregativum visus; i da mu se učini sad ončas ončas jedan malahan servicijalić il quale servira di preludio е d' introduzione a questi giudiziosi rimedi od kojijeh ako uzima ozdravit ima primit dosta pomoći. Jeda Bog da, gosparu, da ovi liječi, koji su sve vaši, pomogu nemoćnika onako kako bismo mi žudjeli!
JOVADIN: Gospodari, jest više od sahata da stojim ter slušam gdi ludovetate. Ali ste postali činjavat ovdje kakav rug ali kaku maškaru?
PURGANIO: Ne, gosparu, mi se ne rugamo poništa.
JOVADIN: Da koja je fajda od sve te leturdije? šta li hoćete s tijem sprdnjam i ludijem besjedam?
PURGONIO: Bravo, još i psovat. Ecco un diagnostico koji se džusto htio za utemeljit njegovu nemoć, i ovo bi lasno lasno moglo dat u pomamu.
JOVADIN: Te dje me ovdje navedoše, u čije li me ruke postaviše? (Ovdi zapljuva tri-četr puta).
PURGONIO: Un altro diagnostico: česte pljuvotine.
JOVADIN: Bacimo te trice, de iđimo odovle, kumim vas.
PURGONIO: Un altro ancora: inquietezza stat na istomu mjestu i htjet prihodit s jednoga na drugi.
JOVADIN: Bre ljudi, kažite mi, šta ovo biva? šta li tražite od mene?
PURGONIO: Ozdravit te onako kako nam je bilo naređeno.
JOVADIN: Šta, šta, mene ozdravit?
PURGONIO: E, e, tebe apunto.
JOVADIN: Pođte, govna jejte, ja ni jesam bolan.
PURGONIO: Cattivo segno, kad nemoćnik ne ćuti svoje nemoći.
JOVADIN: Ja vam velim da sam ja zdrav među sve što je zdravijeh i da se ćutim da ne imadem kud bolje.
PURGONIO: Mi znamo bolje od tebe kakav si i kako se ćutiš. Mi smo liječnici koji vidimo veoma dobro i poznamo biće u komu se nahodiš.
JOVADIN: Ako .ste vi hećimi, ja niti imadem šta s vami niti za vas marim; već ako nijeste znali, rugam se ja svom tom vašom medižinom, ter niti mi trebujete vi ni ona.
PURGONIO: Oho, evo ti mahnica vele gorega nego smo se igda nadali.
JOVADIN: Čujte. U mene toliko moj babo koliko moja mati nijesu nigda u život htjeli ikakva lijeka dokle god su bili u životu; a potom toga, kad je Bog hotio, lijepo su mirno umrli bez da im smije prismrdjet ni smetat ih niko od tezijeh l'jekara.
PURGONIO: Sad se ne čudim nimalo da su porodili sina mahnita. Via, mi slijedimo što nas toka; počnimo ga liječit, i po putu od kanta vesela i od muzike nastojmo štogod utažit, umirit i rasladit ijutinu od njegova duha, koga vidim da je blizu za užeć se i uzavret na čudan način.
|