Jovadin — Monsieur de Pourceaugnac/5
| ←Šena četvrta | Jovadin Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ŠENA PETA |
Šena šesta→ |
DŽONO: (kuca): Olà, ja držim, gosparu, da ste vi liječnici u koga sam maloprije posilo da s vami govore od moje strane.
KRISTO: Ne, gosparu, ja nijesam liječnik; ne imam te časti, nijesam drugo nego spičar, spičar nedostojan za služit vas.
DŽONO: Da gospar liječnik je li on doma?
KRISTO: Jes, onamo je zameten oko njekijeh nemoćnika; ma mu idem rijet da ste vi ovdi i da ga čekate.
DŽONO: Ne, ne hodi ništa, čekat ću dokle dospije. Meni je od potrebe pridat mu u ruke njekoga moga rodjaka, više koga mu je bilo govoreno, i koji se nahodi da je štogod šenuo, to bismo i žudjeli i ja i ostali njegovi rodjaoi, jeda bi mogo ozdravit prije nego ga oženimo.
KRISTO: Ja znam što je to, znam što je to, i ja sam se namjerio s liječnikom kad mu su govorili više tega posla. Per verità, per verità, nijesu vas mogli naputit na boljega liječnika; ovo je jedan čovjek koji zna medičinu do kraja; ovo je jedan čovjek koji zna medičinu do kraja koliko ja A b c d, i koji, da imaš crknut, ne bi ti odpustio od regula koje su stavili antiki liječnici. Valja rijet istinu, sveđ ide po pravomu putu, po pravomu putu, niti ide iskat dlake po jaju, i za sve blago od svijeta ne bi htio bit ozdravio jedno čeljade s družijem lijecima izvan onijeh, kojijeh oblas medika dopustiva.
DŽONO: Čini veoma dobro: jedan nemoćnik ne bi omo htjet poništa ozdravit ako oblas medika ne dopustiva da ozdravi.
KRISTO: Ne govorim ovo er mu sam ja prijatelj, nego zaisto uživa se bit njegov nemoćnik; i ja bih veće volio umrijet pod njegovijem lijecima negoli ozdravit s onijem koje bi mi ko drugi davo. Zašto, neka ti izide kako god hoće, sikur si sveđ da su stvari otišle po pravomu putu; i kad se mre pod njegove ruke, eredi ti ne imadu česa rijet.
DŽONO: To je jedna velika konsolacion za jednoga koji je umro.
KRISTO: Šikuro, аkо ništa, lijepa je stvar da si umro metodicamente. Del resto, paka nije on od onezijeh liječnika koja trguju s nemoćima: ovo je jedan čoek pospiješan, koji nastoji opravljat nemoćnike sve što prije može; i kad se ima umrijet, to se s njim čini časom časom.
DŽONO: Veramente, nije bolje stvari nego kad činiš koji poso, pospiješit ga ončas i dospjet je.
KRISTO: To je istina. Za šta služi toliko produljivat i hodit od tamo i od ovamo? Valja znat ončas ali je jedna nemoć duga ali kratka.
DŽONO: Imate razlog.
KRISTO: Jesu došle moje troje dijeti, kojijeh me počastio liječit, i umrli su pod njegovom kurom u manje od četr dni, i koji, da su bili u čijem druzijem rukami, bili bi se prinemagali veće od tri mjeseca.
DŽONO: Dobro je imat takijeh prijatelja.
KRISTO: Bez dubija. Ostaje mi još dvoje dijeti, zakojijeh mi se brine koliko da su njegovi; on ima pomnju više njih i vlada ih kako hoće, bez da se ja prtim u išta; i najveće što mi čini ostat jes da, kad god se odkle vratim, nađem dje ih je činio ili propurgat ili im pustit krv.
DŽONO: To je jedna рomnја za koju se ima ostat jako držan.
KRISTO: Evo ga, evo ga dje ide.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|