Српска граматика (1902)/Кључ

Извор: Викизворник
Српска граматика
Писац: Новаковић Стојан
Кључ
Новаковић, Стојан (1902). Српска граматика. Београд: Државна штампарија


КЉУЧ[уреди]

Бројеви упућују на чланке[уреди]

  • А свеза или усклик, 22, 40, 114, 728, 730; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766; — заменички корен, 114.
  • а непостојано, 147, 159, 180, 234, 236, 322, 324, 363, 419, 447, 459; — постало од ь, 180, 189, 213, 236, 254-5, 257, 397; — постало од о, 130, 131, 153; — уметнуто међу сугласнике ради растављања, 81, 104 (вили горе непостојано); — уметнуто пред л, 325, 364; — уметнуто при образовању основе, 251; — уметнуто међу почетне сугласнике, 470, 530; — уметнуто у 2-ом падежу множине 323, 346, 357; — прирасли на крају 2-ог пад. мн., 323.
  • а-наставак именичких основа, 105, 146, 147, 148, 149, 150, 151, 152, 230, 279.
  • а-наставак глаголских основа, 105, 107, 127-133, 134, 141, 449, 519.
  • а постало од ѣ после непчаника, 124, 149, 239, 477, 508.
  • а̑ постало из аа и ае, 520, 528; — постало из аја 475; — постало из ае, 523, 543; — постало од аје, 475; — постало од ија, 457; — постало из ао, 807.
  • аа постаје а̑, 520.
  • аа, свеза, 729.
  • ав-наставак при придевским основама, 250; — при основама од заменичких облика изведеним, 261; — при заменичким основама, 271.
  • ава-наставак при именичким основама, 195; — при придевским основама, 250; — при заменичким основама, 271.
  • аво-наставак при придевским основама, 250; — при заменичким основама, 271.
  • а̀гин, 240.
  • ад-наставак при именичким основама, 194; — при збирним именичким основама, 372; — при именичким основама у слагању подмета с прироком, 588.
  • ад-ак-наставци при именичким основама, изведеним од прошастог придева, 227.
  • ае претворено у еее̑, 66; — претворено у а̄, 523, 528, 543.
  • азбука грађанска, 46; — црквена 46.
  • аи у српском правопису, 63, 807, б.
  • аја сажето у а̑, 475.
  • страна 412
  • аје изједначено, па сажето у а̑, 475.
  • аји и аи у српском правопису, 63, 807, б.
  • азъ, 268.
  • ак-наставак за диминутивну глаголску радњу, 136; — при именичким основама, 201, 205, 206, 208; — при именичким основама изведеним од облика, 226, 227, 228, 229; — при придевским основама, 254-5, 259; — при заменичким основама. 271.
  • ака-наставак при именичким основама, 201; — при заменичким основама, 271.
  • а камо ли, 744.
  • ако, 13, 40, 695, 739, 740.
  • ако Бог да̑, 822.
  • ако будем могао, 692.
  • ако будем послан, 692.
  • а́ко̑в, 22.
  • ако̑ва̑, 72.
  • ако знадбудемо, 692.
  • ако и, 740.
  • ако му, 75.
  • ако-наставак при заменичким основама, 271.
  • ако узмогбудем, 692.
  • акценат, 56, 69, 70; — у разлици српских говора, 77; — у разликовању падежа, 356, 375; — променљив при састављању акценатне речи, 76; — у разликовању одређеног и неодређеног придева, 415, 422; — у правопису, 805, 810, 818.
  • акценат логички, 818; — на подмету, 560.
  • акценатне речи, 75, 806.
  • ал, постало снажењем из л, 149.
  • алатаст, 245.
  • алва, 31.
  • алексиначки, 257.
  • али, 730.
  • Али-аги, 353.
  • али — али, 729.
  • алинеја у писању, 808.
  • алка, 31.
  • аљ-наставак при именичким основама, 170.
  • аљкав, 250.
  • -ам, стари наставак за 3-ћи падеж множине, 361.
  • ама, свеза, 730.
  • ами, стари наставак за 7-ми падеж множине, 361.
  • а̑мо, 272.
  • амо-наставак при прилошким основама, 272.
  • амина(ти), 133.
  • ан-наставак при именичким основама, 173; — при придевским основама, 236, 237, 241; — наставак — ѣнъ — при придевским основама, 239; — при придевским основама, изведеним од прилога времена садашњег, 260; — при основама, изведеним од заменичких облика, 261; — при бројним основама, 262.
  • ана-наставак при именичким основама, 173; — наставак — ѣна — при придевским основама, 239.
  • Андра, 152.
  • Андри̑ца, 64.
  • Андријица, 64.
  • Анђелија, 158.
  • анђелка, 91.
  • Анђуша, 224.
  • а некмо ли, 744.
  • ан-ин-наставци при именичким основама, 174.
  • Анка, 206.
  • ано-наставак, ѣно, при придевским основама, 239.
  • ански-наставак при придевским основама, 257.
  • ањ-наставак при именичким основама, 180.
  • страна 413
  • ао усклик 22; — постаје ааа̑, 66; — постаје ооо̑ или о́, 66; — изједначено у а̑, 807.
  • аорист, 685.
  • апозиција, 567, 568; — придев, 569; — уза сваку именицу, 571; — и њено слагање с главном речју 595; — тражи само неодређени вид придева, 599; — и први падеж, 615; — уз предмет, 642; — и пети падеж, 646; — и шести падеж, 653; — и запета, 769.
  • апостроф, 805, 812-813; — обуставља мењање сугласника, 812; — обележава једначење, 813.
  • ар, постало снажењем од р, 149.
  • ар-наставак и диминутивна глаголска радња, 136; — уз именичке основе, 162-163; — и пети и шести падеж, 327; — при именичким основама, 206.
  • ара-наставак уз именичке основе, 162, 163.
  • арапче, 192.
  • Арбанија, 158.
  • Арнаути, 126, 174.
  • Арнаутка, 206.
  • аспара, 358.
  • аспре, 358.
  • аспри, 358.
  • аст-наставак при придевским основама, 244-6.
  • аста-наставак при придевским основама, 244-6.
  • асто-наставак при придевским основама, 244-6.
  • ат-наставак при именичким основама, 187; — при придевским основама, 243.
  • ата-наставак при именичким основама, 190; — при придевским основама, 243.
  • ато-наставак при придевским основама, 243.
  • атрибут, понајвише придев, 567; — од 2-ог падежа, 570; — уза сваку именицу, 571; — и слагање са главном му речи, 595; — и први падеж, 615; — раширен у целу додану реченицу, 732.
  • ау, 22.
  • ах, усклик, 22.
  • ах-наставак за 7 пад. множине, 361; — за пређ. несвршено, 441, 447, 506.
  • ац-наставак при именичким основама, 213, 214, 215; — при именичким основама изведеним од прошлога придева, 227; — при имен. осн. изведеним од заменичких облика, 229.
  • ач-наставак при именичким основама, 218, 219.
  • ача-наставак при именичким основама, 218, 219.
  • аш-наставак при именичким основама, 221, 222.
  • Б уснени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — испада пред н, 497; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — тражи ј између себе и л, 86.
  • ба-наставак при именичким основама, 186, 195.
  • ба́ба, 342.
  • бабетина, 178.
  • бабин, 240.
  • ба́бо, 342.
  • баболичан, 279.
  • ба̀бура, 167.
  • бабурина, 175.
  • бављење, казано предлогом, 674.
  • бадава, 37.
  • бадар, 234.
  • бадемов, 252.
  • бадњак, 202.
  • бадњи, 241.
  • баја, 128.
  • бајало, 167.
  • страна 414
  • Бајчета, 132.
  • ба́ка, 200, 353.
  • ба́кин, 240.
  • бакрач, 219.
  • бакра̀чић, 133.
  • бакрен, 238.
  • балавац, 215.
  • Балканско Полуострво, 809.
  • балчак, 91.
  • баница, 214, 354.
  • бановица, 215.
  • банство, 188.
  • бањица, 212.
  • бардачина, 175.
  • баретина, 175.
  • барица, 212.
  • баровит, 247.
  • бахат, 187.
  • бацакати, 136.
  • бачва, 83.
  • Ба́чва̑на̑, 72.
  • Бачванин, 83, 174.
  • Бачванка, 206.
  • Ба́чва̑нче, 72.
  • баш и да, 740.
  • бв даје б, пошто в отпада због једнакости говорних оруђа, 100.
  • бе, 487.
  • бег, 124, 466, 508.
  • бегац, 216.
  • бе̑дни̑к, 72.
  • бедра, 159.
  • бедро, 159.
  • бежа, 124, 508.
  • бежати, 508.
  • бе̏жа̑х, 508.
  • бежи, 141.
  • без, 39; — у сложеним основама, 281; — с другим падежем, 663.
  • безазлен, 104, 281.
  • безазленост, 191.
  • безбожан, 281.
  • безбожност, 191.
  • безбратница, 281.
  • безроткиња, 281.
  • безглаван, 281.
  • безгрешност, 191.
  • безданица, 215.
  • безимен, 281.
  • безочан, 52, 281.
  • безочьнъ, 52.
  • безочанство, 189.
  • безумље, 72, 86, 111.
  • бејах, 690.
  • бејах запевао, 428.
  • бејах тресао, 547.
  • бејах чуо, 547.
  • бејах хваљен, 550.
  • — бе̏л, 91.
  • бел, 230.
  • Бела Река, 809.
  • белац, 215.
  • беле, 125.
  • белети, 33, 35.
  • бѐлило, 167.
  • Бели Поток, 599.
  • бѐлица, 77, 215.
  • беловљев, 253.
  • бело̀граб, 277.
  • белодани, 126.
  • белолик, 230, 279.
  • бе̑ли̑, 415.
  • белца (од белац), 91.
  • бељ, 155.
  • бељи, 85, 103.
  • бенетало, 167.
  • бео, 26, 92, 230, 259, 415, 419.
  • београдски, 257.
  • бео поток, 597.
  • берах, 541.
  • берачица, 214.
  • берба, 195.
  • берберка, 206.
  • берберин, 174.
  • береберо, 519, 534, 535.
  • беријах, 541.
  • бесан, 259, 419.
  • бесмртност, 191.
  • бесн, 419.
  • бесолица, 281.
  • беспослен, 273, 281.
  • беспослица, 281.
  • беспуће, 82.
  • страна 411
  • бесцен, 281.
  • бесцење, 82.
  • бех, 457, 690.
  • бех тресао, — чуо, 547.
  • бех хваљен, 550.
  • би (бити), 57, 106, 116, 479, 487, 549, 708.
  • библиотека, 63.
  • бива, 130, 822.
  • бивање и реченице за место, 746, — исказано глаголима, 609, 614; — и време садашње, 681.
  • би́вати, 58.
  • бивен, 479.
  • биво̑, 64.
  • бивол, 64.
  • биволски, 91.
  • би́во̑лче, 72, 91.
  • бивши хваљен, 550.
  • бијах, 90.
  • бијебијо, 474.
  • бијел, 92.
  • бијен, 479.
  • би̏ло, 165.
  • било (од бити), 821.
  • бимбер-грожђе, 296.
  • био, 92, 807.
  • биограф, 63.
  • биографија, 63.
  • био сам, 690.
  • био сам тресао, 547.
  • био сам хваљен, 550.
  • био сви чуо, 547.
  • бирати, 130.
  • Би̑рач, 322.
  • бировљев, 253.
  • бистар, 26, 234.
  • бисер, 70, 160.
  • бискати, 531.
  • бисмо, 549.
  • бисте, 549.
  • бистрина, 177.
  • бит, 479.
  • бити, 58, 116, 225, 473, 474, 487, 557, 684, 689, 690, 694, 708, 710, 810; — и време будуће, 691; — изостављено као познато, и као спона у прироку, 557, 558, 559, 749.
  • бити хваљен, 550.
  • битка, 116, 228.
  • битки, 353.
  • биће погинуо, 694.
  • бићу хваљен, 550.
  • бих, 549.
  • бих хваљен, 550.
  • бише, 708.
  • биштем, 531.
  • бјелица, 77.
  • благ, 259.
  • бла̏го (усклик), 22.
  • Благовести, 809.
  • благосиљање, исказано прошастим придевом, 699.
  • благослов, 111.
  • благост, 191.
  • блаженство, 188, 228.
  • блато, 183.
  • Бла́шко, 207.
  • блебеташ, 221.
  • блебетуша, 223.
  • блебеће, 143.
  • блед, 26, 230, 259.
  • бледе, 125.
  • бледети, 125.
  • блѣдѣ, 125.
  • бле̑ј, 148.
  • блеја, 124, 508.
  • блејати, 35, 508.
  • близу, 37, 39; — и други падеж, 664.
  • ближе, 37.
  • ближњајив, 251.
  • блистати, 33.
  • бо̑, 91.
  • бобац, 216.
  • бобов, 252.
  • Бог, 73, 809.
  • бог Јупитер, 809.
  • бо́га, 152, 353.
  • Бога (за пра̑, за права), 64.
  • богаљаст, 245.
  • богатији, 259.
  • богатство, 23, 188.
  • страна 412
  • богац, 216.
  • Богдан, 156.
  • богдице, 822.
  • бог-зна, 811, 822.
  • Бог ме, 811, 822.
  • богме, 811, 822.
  • Богов, 252, 809.
  • боговетни, 809.
  • боговски, 809.
  • богомилски, 809.
  • богомоља, 155.
  • Богородица, 111, 213, 273, 278.
  • Богородице, 354.
  • Богородичин, 240.
  • богиња, 53.
  • Богић, 156.
  • Бог-помоћ, 811.
  • Бог те веси, 823.
  • бод, 130, 147.
  • бодац, 213.
  • бодља, 169.
  • бодљика, 203.
  • бодљикав, 250.
  • бодцати, 136.
  • бо̏жа̑, 101.
  • божанство, 189.
  • божански, 257, 809.
  • божаство, 189.
  • Боже, 88.
  • бо̏же̑, 101.
  • бо̏жи̑, 101.
  • Божидар, 156.
  • Божиј, 231, 809.
  • Божији, 231.
  • Божић, 809.
  • божићњи, 241.
  • божјак, 201.
  • Божји, 26, 101, 231, 423, 599.
  • божо̀гробац, 277.
  • божур, 164.
  • божьство, 189.
  • бо-зна, 822.
  • бој, 57, 116, 149.
  • боја, 124.
  • бојажљив, 251.
  • бојазан и знак узвика, 800; — у одрицању, 722.
  • бојази, 251.
  • бојак, 116.
  • бојати се, 124, 509; — тражи 2-ги падеж као допуну, 629.
  • бојац, 116, 213.
  • Бо́јо, 156.
  • бој се, 509, 811, 822.
  • бол, 91, 147, 154.
  • болесник, 102.
  • болест, 72, 73, 251.
  • болестан, 237.
  • болест-љив, 102.
  • болест-ник, 102.
  • болећ, 443.
  • болећица, 226.
  • болешљив, 102, 251.
  • болна, 91.
  • болник, 72.
  • болта, 91.
  • болтаџија, 91.
  • боља, 154.
  • бољарка, 206.
  • бољма, 272.
  • боме, 811, 822.
  • бора, 149.
  • борави, 126.
  • борба, 195.
  • борик, 203.
  • борје, 157.
  • боро́вница, 71.
  • Босанка, 206.
  • Босна, 54.
  • босоног, 230, 279.
  • босотиња, 182.
  • бости, 130, 451.
  • боцати, 136.
  • боцкати, 136.
  • бочина, 175.
  • Бошњак, 85.
  • Бошњакиња, 182.
  • Бошњакуша, 224.
  • бошњачки, 257.
  • бошњо, 342.
  • Бошко, 82,
  • страна 417
  • бр, 130, 149, 534.
  • бра, 128, 519, 534.
  • брза, 133.
  • бравче, 192.
  • брадат, 243.
  • брадвурина, 175.
  • брадетина, 175.
  • браздаш, 222.
  • брале, 318, 343.
  • бра-н, 448.
  • бранити (кратити) тражи 3-ћи падеж, 636.
  • Бранко, 207.
  • брао сам, 546.
  • брат, 183, 339, 597.
  • братац, 216.
  • братов, 252.
  • братови, 597.
  • братом, 89.
  • брати, 35, 130, 534, 541, 597; — као образац мењања 535.
  • братија, 158.
  • братим, 126.
  • братимити, 126.
  • братимство, 188.
  • братити, с додатком шестог падежа, 655.
  • бра́то, 152.
  • братственик, 204.
  • братски, 257, 807.
  • братство, 82.
  • братучед, 273.
  • браћа, 86, 158, 339, 597; — и слагање с прироком, 588.
  • бра́цин, 240.
  • брачан, 52.
  • брачьнъ, 52.
  • брашанце, 216.
  • брашнар, 163.
  • брашнара, 163.
  • брашнарка, 206.
  • брашнен, 238.
  • брвнара, 163.
  • бр̏да, 810.
  • бр̀да, 810,
  • бр́да̑, 810.
  • брдељак, 206.
  • брдијех, 350.
  • брдина, 175.
  • брдина(х), 361.
  • брдо, 70.
  • брег, 74.
  • бре̑га, 74.
  • Брегава, 196.
  • брегови, 74, 103.
  • брего̀вима, 74.
  • бре̑гу, 74.
  • бред, 149, 232.
  • бређ, 232.
  • брежина, 175.
  • брезик, 203.
  • брезовача, 219.
  • брекиња, 182.
  • бреме, 199.
  • бремена, 103.
  • бремено-ноша, 278.
  • бременоша, 278.
  • бременит, 247.
  • бре̏са̑ка̑, 357.
  • бреска, 357.
  • бресква, 115, 357.
  • брешчић, 193.
  • брз, 230, 259.
  • брзак, 201.
  • брзац, 215.
  • брзина, 177.
  • брзо, 37.
  • брзолов, 277,
  • брзоплет, 20, 273, 277.
  • брзорек, 230, 277.
  • брзо-те, 811.
  • брига, и четврти падеж, 643.
  • бри-ица, 213.
  • брија, 128.
  • брѝјаћи̑, 248.
  • бритва, 186.
  • брица, 213.
  • брјегови, 103.
  • брјемена, 103.
  • бркат, 243.
  • брод, 149.
  • број и именица састављени у једну реч 815; — и њему додане речи, 596; — као обележје страна 418 одређеног начина, 702; — како се слаже кад је прирок, 583; — у подмету, 555; — у прироку, 557; — у старини обична именица, 596.
  • бројач, 110, 218.
  • бројеви, 21, 28, 310, 311, 316; — и почивка, 795; — и именички облици, 411-412; — како се пишу, 805; — у подмету, 554, 591-4; — прости, 262; — прости и редни, већи и мањи у писању, 824; — редни, слажени, 811; — састављени у писању, 815; — у сложеним основама, 298.
  • бројена ствар уз број, 593, 594; — у 2-ом падежу, 621.
  • бројне основе, 262.
  • броћаст, 245.
  • броћем, 39.
  • бржи, 86.
  • брснат, 243.
  • брст, 183.
  • бубња, 133.
  • бубрежак, 206.
  • бубрези, 87.
  • бубуљ, 171.
  • Бугарин, 46, 126, 174.
  • Бугарка, 206.
  • бугар-кабаница, 296, 811.
  • бугарски језик, 42.
  • буд 740, 822.
  • будебудо, 487.
  • будем, 692; — и остали облици тога глагола, 487; — и време будуће, 691.
  • буди 740, 822.
  • Будимац, 214.
  • Будимка, 206.
  • будизам, 809.
  • буди хваљен, 550.
  • будуће време, 34, 545, 548, 691; — за прошлост, 693; — казано пређашњим свршеним, 688; — казано временом садашњим свршеним, 145, 612, 680.
  • будуће историчко, 693, 707.
  • будуће са значењем неизвесности, 694.
  • будуће погодбено, 695.
  • будући, 747.
  • будући хваљен, 550.
  • бу́кали̑ште, 227.
  • букач, 218.
  • буква, 83.
  • буквик, 203.
  • Буковик, 204.
  • Буковица, 215.
  • Букуља, 171.
  • буљоок, 278.
  • буника, 203.
  • бурад 194.
  • бу̑рња̑к, 72, 202.
  • бусенит, 247.
  • бусење, 157.
  • бућ, 22.
  • бућкало, 167.
  • буча, 508.
  • бучати, 508.
  • бучје, 157.
  • бушак, 205.
  • буши, 205.
  • буџуља, 171.
  • бъд, 234.
  • бы, 487.
  • быти 487.
  • бѣ, 487.
  • бѣлѣ, 125.
  • бѫде, 487.
  • В испада после б, 100; — попуња зев, 61, 128, 131, 132, 148, 479, 532, 534, 540, — при једначењу и сажимању самогласника, 64, 65; — не једначи се само по звучности, нити пред собом тражи једначења, 83; — тражи да се уметне л између њега и ј, 86; — уснени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80.
  • ва, заменички корен, 114.
  • страна 419
  • ва-наставак при придевским основама, 249.
  • вабац, 213.
  • вавек, 816.
  • вадивек, 299.
  • вазда, 272.
  • вал, 91, 119.
  • ваљада, 822.
  • ваља да, 822.
  • ваљда, 822.
  • Ваљевац, 214.
  • ваљевски, 26.
  • вам, 390.
  • вами 391.
  • ван, 816; — и други падеж, 663.
  • ва̀пити, 473.
  • варалица, 227.
  • вареник, 228.
  • варићак, 202.
  • варошанин, 174.
  • варошанка, 206.
  • варошанче, 192.
  • вас, сва, све, 32, 96, 269, 397, 815.
  • ва̑с, 2. пад. мн. 261.
  • Васа, 162.
  • Ва̀си̑љ, 72.
  • васколик, -а, -о, 32, 427, 816.
  • васколики, 427.
  • ватраљ, 170.
  • ватриште, 209.
  • ватромет, 20.
  • ваш, 32, 261, 366.
  • ва̀ши̑ 2. пад. мн. 366.
  • вашију, 366.
  • ве, 4. пад. мн. 389.
  • вед, (довести), 57, 116, 149.
  • ведар, 116, 234.
  • ведро, 159.
  • веже, 142.
  • вез (извести), 213, 456.
  • ве́зак, 206.
  • везанија, 228.
  • везач, 218.
  • везивавши, 429.
  • везивали, 429.
  • везиват, 429.
  • везивати, 429.
  • везиваху, 429.
  • везиваше, 429.
  • везир, 72.
  • везица, 805, 811.
  • везу међусобну у језику који корени показују, 114.
  • везују, 429.
  • везујући, 429.
  • век, 77, 78.
  • веко̀вати, 78.
  • веле, 440.
  • вели, 441, 440.
  • велика и мала слова, 808.
  • Велика Школа, 809.
  • великац, 216.
  • великачак, 255.
  • Велики Петак, 809.
  • велико село, 599.
  • Велико̑ Село, 599, 809.
  • величанство, 189.
  • величина, 71.
  • вељу, 51, 440, 504.
  • вену, 122.
  • венче, 88.
  • венчић, 87.
  • веома, 37, 38, 272.
  • ветар, 321.
  • ве̑ра̑ разних имена писати малим словом, 809.
  • вербални корени, 113.
  • вереник, 228.
  • веридба, 195.
  • ве̏рити, 611.
  • верност, 191.
  • верова, 449.
  • весаоце, 216.
  • весалце, 216.
  • веселије, 157.
  • веселити се, 33.
  • весељак, 202.
  • весеље, 86, 157.
  • весео, 807.
  • вес’о, 807, 812.
  • веси, 823.
  • весло, 346.
  • ве́сти, 456.
  • страна 420
  • ве̏т, 96.
  • ветриц, 212.
  • ветрогоња, 278.
  • ветромет, 147, 278.
  • ветъхъ, 96.
  • већ, 730.
  • веће, 154.
  • већма, 272.
  • вечан, 52, 78.
  • вече, 338, 370.
  • вечер, 160, 338, 370.
  • вечера, 155.
  • вечерас, 114.
  • вечерњача, 219.
  • вечерњи, 241.
  • ве̏чери, 376.
  • вечерица, 212.
  • вечьнъ, 52.
  • вешала, 167.
  • вештак, 202.
  • вештаствене именице, 24.
  • вештац, 215.
  • вештица, 215.
  • ве̏штичина, 175.
  • ве́шћу, 548.
  • ви (заменица), 29, 31, 268.
  • ви, 3-ћи пад. мн. 390.
  • ви (вити), 57, 64, 116, 479.
  • вид, 184.
  • вид у придева, одређени и неодређени, 414 итд.; — у глаголских придева, 447, 448.
  • видан, 236, 237.
  • видар, 110, 162.
  • виде, 343, 432, 449.
  • видевши, 34, 513.
  • видела, 166.
  • видео, 34, 63, 166.
  • видело, 166.
  • видети, 33, 432; — као образац мењања, 504, 505.
  • видети се, у прироку, 558.
  • видећи, 34.
  • види, 432, 434.
  • види-видјо, 141, 432, 434, 501, 504.
  • видик, 203.
  • видим, 432, 440.
  • видје, 449.
  • видјевши, 513.
  • Видов, 252.
  • видра, 159.
  • видѣ, 106, 124, 432, 501.
  • виђати, 71.
  • виђах, 428, 506.
  • виђен, 34, 36, 507.
  • виђен сам, 428.
  • виђење, 754.
  • виђи, 505.
  • виђу, 440, 504.
  • виј, 64.
  • вијалиште, 227.
  • вијати, 116.
  • вије, 477.
  • вијек, 77, 78.
  • вијоглава, 116.
  • вик, 236, 466.
  • викати, 33.
  • викач, 218.
  • викни-де, 811.
  • викну, 122.
  • ви́ла̑, 74; — ви́ла, 74, 165; — ви̑ле, 74; — ви̑ло, 74.
  • ви̏ле, 165; — ви̏лама, 71.
  • виленик, 204.
  • вилин, 240.
  • виловњак, 202.
  • виме, 50, 199.
  • вина, 24.
  • винарина, 176.
  • винобер, 20, 278.
  • виноградски, 257.
  • винопија, 148, 278.
  • вир, 149.
  • вис, 198.
  • висибаба, 299.
  • висина, 23.
  • висок, 256, 259.
  • високо-дуг акценат, 70, 73; — у положају спореднога нешто различит, 72.
  • височији, 259.
  • ви̑т, 73, 242, 479.
  • витак, 116, 419.
  • страна 421
  • ви̏тао, 116, 325.
  • витеже, 328.
  • витез, 328.
  • вити, 116, 473.
  • витк, 419.
  • витла, 133.
  • вѝтлић, 193.
  • виторог, 230, 279.
  • вичан, 236, 237.
  • више, 37, 39; — други падеж, 665.
  • вишњи, 423, 809.
  • вишњица, 212.
  • вјековати, 78.
  • вјечан, 78.
  • вк, група не мења се по звучности, 83.
  • вл, 149.
  • вла̑, 64.
  • влага, 149.
  • влад, 184, 185.
  • владалац, 227.
  • владаоца, 91.
  • владаоцем, 89.
  • Владета, 192.
  • владика, 352.
  • владичански, 257.
  • владичанство, 189.
  • владичин, 240.
  • влажити, 149.
  • влак, 116, 149.
  • влака, 116.
  • влакно, 116, 172.
  • власат, 243.
  • власи, 87, 340.
  • власт, 93, 184.
  • властела, 339, — и слагање прирока с подметом, 588.
  • властелака, 357.
  • властелин, 174, 339.
  • властелка, 206, 357.
  • властељ, 185.
  • властеока, 206, 357.
  • вла́сти̑ имена пишу се великим словима, 809.
  • власуља, 171.
  • влат, 597.
  • влатак, 206.
  • влаће, 157, 597.
  • влаха, 64.
  • влахиња, 182.
  • влачити, 116.
  • влашад, 194.
  • влаше 88, 192.
  • влашик, 203.
  • влъг, 149.
  • влък, 149, 172.
  • влъна, 172.
  • во, 64, 91.
  • во- наставак при придевским основама, 249.
  • вода, 23.
  • водати, 611.
  • водац, 116.
  • воде, 1. пад. мн., 24, 597.
  • воде (овде), 96.
  • воден, 238.
  • воденбика, 296.
  • воденичар, 163.
  • воденичарка, 206.
  • воденичиште, 72.
  • водењака, 202.
  • водио, 807.
  • водити, 57, 116, 516.
  • водица, 354.
  • вододерина, 278.
  • водолија, 148.
  • водојажа, 278.
  • водоплаван, 278.
  • водоток, 111.
  • вођ, 116, 155.
  • вођа, 86, 155.
  • вођах, 516.
  • вођев, 252.
  • вођем, 89.
  • вођен, 62, 516.
  • војевода, 149.
  • војује-војујо, 543.
  • вожња, 179.
  • возак, 254.
  • возакати, 136.
  • возаљка, 206.
  • возар, 162.
  • возац, 213.
  • возидба, 186, 195.
  • страна 422
  • вој, 149.
  • војак, 202.
  • војвода, 116, 278, 352.
  • војводин, 240.
  • војводић, 193.
  • војводство, 188.
  • војсака, 358.
  • војска, 358.
  • војски, 358.
  • војева, 135, 449.
  • војевати, 36, 610.
  • војевода, 278.
  • војује,војује, 144, 543.
  • во́ко, 207.
  • вол, 64.
  • волак, 206.
  • волар, 163.
  • воловом, 340.
  • воловије(х), 340, 425.
  • вол-ько, 207.
  • воликац, 216.
  • волим, 440.
  • волујак, 202.
  • воља, 57.
  • воља, — и четврти падеж, 643.
  • воља — воља, 729.
  • вољу, 440.
  • восак, 322.
  • воск, 239.
  • восковарина, 278.
  • вотњак, 94.
  • во̏ћкање, 82.
  • во̏ћкати, 82.
  • во̏ћкоша, 82.
  • воћњак, 94.
  • вочић, 193.
  • во́ша, 220.
  • воштан, 26, 239.
  • воштара, 163.
  • воштах, 516.
  • воштен, 516.
  • воштити, 516.
  • вр, 130, 149, 165, 180.
  • врабац, 14.
  • врабаца, 74.
  • враголство, 91.
  • вражиј, 231.
  • вран, 235.
  • вранчев, 253.
  • вранчина, 175.
  • вранчић, 193.
  • врањи, 233.
  • врапче, 74.
  • врапчев, 253.
  • врапци, 82.
  • врат, 149.
  • врати, 107, 109, 433, 611.
  • вратило, 167.
  • вратина, 175.
  • враћа, 107, 109, 131.
  • враћати, 107, 109, 433, 611.
  • враћен, 62.
  • врача, 133.
  • врачара, 162.
  • врачев, 252.
  • враџбина, 82.
  • вр́ба, 70.
  • врбица, 212.
  • врбовина, 178.
  • вргнем, 466.
  • вргнут, 466.
  • вргнути, 466.
  • вредност, 191; — исказана 2-им падежем, 627.
  • врело, 165.
  • време, 4, 5, 74, 78, 199.
  • време будуће, 548, 691; — за прошлост, 693; — казано временом садашњим свршеним, 680.
  • време давнопрошло, 547, 698.
  • време и глагол у реченици, 552.
  • време и предлог у синтакси, 661.
  • време казано 2-гим падежем 626; — 4-им падежем, 645; — предлогом, 37, 39, 656, 658; — предлогом по, 817; — казано разним начином, и правила о запети, 780; — казано подређеном реченицом, 745; — казано уметком у реченицу, и запета, 783; — казано 6-им падежем, 651; — као обележје одређеног начина, 702; — означено предлозима, 668.
  • страна 419
  • време пређашње несвршено, 429.
  • време пређашње свршено, 429.
  • време прошло, 546, 698, 689.
  • време радње глаголске у реченицама, 4, 5, 22, 34, 430, 572, 576, 679, итд.
  • време садашње, 429, 679; — и неодређени подмет, 682; — и исторички и приповед. слог, 683.
  • време у подређеној реченици, 732, 754.
  • време у питању, 716.
  • вре̏мена, времѐна, 74, 78, 103; — време́на̑, 74.
  • времена прошаста, 684.
  • временске реченице, 774,
  • времена сложена: прошло давнопрошло и будуће, 545.
  • временит, 247.
  • врео, 698. .
  • вретено, 71.
  • вретенце, 216.
  • врети, 512.
  • вре́ћи, 95, 467.
  • вре̏ћина, 175.
  • врже, 88.
  • врз, 456.
  • врзи, 87, 466.
  • ври, 512.
  • вријеме, 78.
  • врим, 512.
  • вримо, 512.
  • вриск, 124, 508.
  • врите, 512.
  • вриш, 512.
  • вришти, 124.
  • вришта, 508.
  • врјемена, 103.
  • врлет, 72.
  • врлетан, 237.
  • врло, 37, 38, 165.
  • врста, 183, 358.
  • врста прва именичке промене, 318 итд.; — друга, 344 итд.; — трећа, 351 итд.; — четврта, 362 итд.; — пета, 378 итд.
  • врста прва промене глаголске, 450; — друга, 494; — трећа, 501; — четврта, 514; — пета, 519; — шеста, 543.
  • врстан, 237.
  • врста се, 133.
  • врсте глаголских облика, 449.
  • врсте именичке промене, 317.
  • врсте речи у реченицама, 21, 597 и д.
  • вр́сти̑, 358.
  • врт, 149, 180.
  • вртети, 610.
  • вртоглав, 278.
  • вртоглавац, 215.
  • вр́ћи, 463.
  • врћи, 466.
  • вру, 512.
  • врутци, 807.
  • врућ, 259, 343.
  • врућица, 226.
  • врх, 39, 206, 656; 665; — и други падеж, 665.
  • врх, 450, 463.
  • врцкати, 136.
  • вршај, 150.
  • вршак, 206.
  • вр́ша̑х, 467.
  • врше, 88.
  • вршидба, 195.
  • вршика, 203.
  • вршилац радње глаголске казан наставком, 167, 185. Види и Извршилац.
  • вса, 96.
  • всаки, 271.
  • вт- група не мења се, 83.
  • Вугдраг, 82.
  • Ву́ја, 342.
  • Вујак, 202.
  • Вујо, 156, 342.
  • Вујчета, 192.
  • Вук, 156.
  • Вукаљ, 170.
  • Вукац, 216.
  • Вукић, 193.
  • Вукмиљ, 155.
  • Вуле, 343.
  • страна 424
  • Вулета, 192.
  • вуна 172.
  • вунара, 163.
  • вунат, 243.
  • вунен, 238.
  • вући, 116, 149, 462.
  • вуци, 87.
  • Вучета, 192.
  • вучина, 175.
  • Вучић, 193.
  • вучица, 53, 214.
  • вучјак, 202.
  • вучца, 99.
  • вц- група не мења се, 83.
  • вч- група не мења се, 83.
  • вши- наставак ва прилог времена прошлог 446.
  • въ- наставак при придевским основама, 249; — при редним бројевима, 265; — при заменицама, 269.
  • въ- наставак за прилог времена прошлог, 446.
  • въе- наставак за прилог времена прошлог, 446.
  • вьсь, 269, 397.
  • вьсаки, 271.
  • вьсда, 272.
  • вьсма, 272.
  • вьсѫда, 272.
  • вѣд, 183, 184.
  • вѣт, 154.
  • Г грлени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — иде у ж у 5-ом падежу, 328; — иде у з пред наставцима који почињу са и, 87, 331, 353; — иде у ж пред и 87; — иде у ж пред е, 88, 537; — промењено у з без довољно јасног узрока, 130; — непретворено, 353.
  • га- наставак при именичким основама, 210.
  • га, заменички облик, 402.
  • гавран, 96.
  • гаврани, 332.
  • гавранови, 532.
  • гадљив, 251.
  • гађа, 131.
  • Гаврило, 96, 156.
  • газиблато, 299.
  • Га́јо, 156.
  • гало-бела, 276.
  • галијаш, 222.
  • гања, 131.
  • гарав, 250.
  • гарван, 96.
  • Гарвило, 96.
  • гари, 126.
  • гат, 183.
  • гатара, 162.
  • гвожђара, 163.
  • гвожђе, 85, 597.
  • гвоздензуба, 296.
  • гвоздењак, 202.
  • где, 37, 272, 733, 737, 740, 746, 747, 774, 775, 776, 816, 817, 821; — у питању 716.
  • где било, 817.
  • гдегде, 816.
  • гдѐгод, 816, 817.
  • где го̏д, 817.
  • гдекоји, 816.
  • гдекад, 816.
  • где му драго, 817.
  • где-но, 811.
  • гдешто, 816.
  • географија, 63.
  • геометрија, 63.
  • гиб, 122, 168.
  • гибак, 420.
  • гибка, 109.
  • гину, 122, 449.
  • гинути, 497.
  • гипка, 82.
  • гипка(ти), 109, 336.
  • гј иде у ж, 86.
  • главан, 237.
  • главит, 247.
  • главна основа у сложеним основама, 275, 277.
  • главна реч, 725; — према својим додатцима и запета, 368; страна 425 — и подређена јој реченица 772.
  • главна реченица, 9, 10, 12, 725, 726, 727, 734; — и глаголски прилози, 696; — и прилог времена прошлог, 697; — у реду речи, 757; — после подређене реченице и запета, 778; — и подређена, 731.
  • главни члан у основама, 280.
  • главни акценат, 72; — и споредни, 71.
  • главни део реченице трпни или радни, 709.
  • главничар, 163.
  • главобоља, 20, 111, 273.
  • главобољан, 278.
  • главура, 164.
  • глагол и време у реченици, 552.
  • глагол у прироку, 556.
  • глаголи, 21, 22, 33, 310, 311; — састављени с другим речима, 814; — без подмета и 2-ги падеж, 633; — и корени њихови, 113; — и облици њихови, 428; — непрелазни и 3-ћи падеж, 636; — повратни, просто-повратни и узајмичноповратни, 35; — повратни сложени с на траже као допуну 2-ги падеж, 628; — повратни и 3-ћи падеж, 637; — помоћни у питањима, 715; — у одрицању, 718; — по трајању радње, 36, 610; — прелазни и непрелазни, 35, 609, 701; — свршени и време будуће, 691; — свршени и време садашње, 681, 683; — свршени и време пређашње несвршено, 686.
  • глаголска именица, 632, 754; — у сложеним основама, 297.
  • глаголска радња, казана именицом, 632, 754.
  • глаголске основе, 118, 119; — и ну-наставак неодређенога начина, 122, 123; — и предлози, 302; — од облика, 137.
  • глаголски корени 112, 113; — у образовању диминутивних глагола, 136.
  • глаголски наставци, 436; — за облике, 437,
  • глаголски облици, 430, 679 итд.; — и једнина и множина, 431; — и њихови наставци, 439; — и њихове врсте, 449; — сложени, 545; — и не, 818.
  • глаголски прирок, 556; — и слагање с подметом, 582.
  • глаголско-именски облици, 430; — и једнина и множина, 431; — и не, 818.
  • гладак, 254, 259, 420.
  • гладан, 237; — и други падеж као допуна, 627.
  • гладибрк, 299.
  • гладне, 125.
  • гладнети, 125.
  • гладова, 135.
  • глађен, 62.
  • глас, 19; — кад се избаци, обележава се каткад апострофом, 813.
  • гласак, 19.
  • гласан, 19.
  • гласат, 19.
  • гласина, 175.
  • гласит, 247.
  • гласник, 19.
  • гласница, 44, 45.
  • гласови и наука о њима, 43; — и слова српскога језика, 46; — при састављању основа и наставака приликом образовања нових основа, 109; — у правопису, 805, 806.
  • гласовне промене и акценатне речи, 806.
  • глацнути се, 136.
  • гледање, 23.
  • гледати, 58; — се, 35.
  • Гли́шо, 220.
  • страна 426
  • глогов, 252.
  • глогиња, 53, 182.
  • глода, 128, 449.
  • глодјем, 103.
  • глођем, 103.
  • гложје, 157.
  • глоца, 122.
  • глоцну, 122.
  • глух, 230, 259.
  • глухац, 216.
  • глухну, 123.
  • гмежденик, 94.
  • гмеждити, 94.
  • гмежђен, 94.
  • гна, 128.
  • гнати, 537.
  • гнежђах се, 516.
  • гнездити се, 516.
  • гној, 149.
  • гнојавица, 215.
  • гнусан, 237.
  • гњеве́тало, 167.
  • гњѐсти, 451.
  • гњи, 473.
  • гњи̏ла, 165.
  • гњио, 415, 419.
  • гњи̑ли̑, 415.
  • гњурац, 213.
  • го̑, 415.
  • говедар, 163.
  • говедарка, 206.
  • говедарина, 71.
  • говеђи, 233.
  • говети, 502.
  • говѣ, 124.
  • говор, 34, 126, 161; — нечиј и почивка, 796; — недоречен, 802; — прекинут, 802.
  • говори српски, 54; — и мењање акцента, 78.
  • говори, 141.
  • говорити, 34, 126.
  • говоркати, 136.
  • говорна оруђа, 44, 45; изједначивање по њима, па по том избацивање, 100; — избацивање ради несклада у њима, 102.
  • говоруша, 223.
  • год, 147, 817, 821.
  • годишњи, 102, 241.
  • гозба, 102.
  • голет, 72.
  • го̏ли̑, 415.
  • Голија, 158.
  • голобрад, 20, 111, 273, 279.
  • голобрадаст, 246, 279.
  • головрат, 279.
  • голомразица, 277.
  • голуб, 25.
  • голубак, 322.
  • голубаст, 245.
  • голубачки, 257.
  • голубињак, 202.
  • голубићи, 193.
  • голубица, 25.
  • голубље, 157.
  • голупче, 192.
  • голцат, 91.
  • го́љо, 162, 342.
  • гомила, 133.
  • гон, 126.
  • гонену, 122.
  • гонета, 122.
  • гонити, 126.
  • гоњење, 228.
  • гор, 130.
  • Горажде, 94, 345.
  • горак, 254, 259.
  • горе, 37.
  • горејах, 506.
  • горети, 36, 610.
  • гори, 141, 501.
  • горијах, 506.
  • горица, 212.
  • горњак, 202.
  • горњоземац, 111.
  • горовит, 247.
  • горопад, 163.
  • горчина, 177.
  • гочобија, 116.
  • горѣ, 124.
  • Господ, 809.
  • господа, 339; — и прирок, 588.
  • господарев, 26.
  • страна 427
  • господарем, 327.
  • господару, 327.
  • господин, 339; — како се пише скраћено, 823.
  • господинов, 252.
  • госпођа, 155; — како се пише скраћено, 823.
  • госпођица, како се пише скраћено, 823.
  • госпићки, 257.
  • гост, 334.
  • гост-ба, 102.
  • го̀сти̑, 334.
  • гостију, 334.
  • готовост, 191.
  • гошћа, 86.
  • граб, 17.
  • грабац, 17, 213.
  • грабеж, 17, 217.
  • грабикапа, 299.
  • грабић, 193.
  • грабљив, 17, 251.
  • град, 17, 19, 23, 25, 74.
  • гра̑да, 74.
  • градац, 17, 216.
  • гра̑ди̑м, 72.
  • градина, 17, 19, 25.
  • градић, 19, 193.
  • градиште, 17, 19, 25.
  • градљика, 203.
  • градобитина, 278.
  • градови, 74, 332.
  • градовијех, 340, 425.
  • градовима, 74.
  • градојевићки 257.
  • градски, 19, 807.
  • гра́ду, 74, 810; — гра̑ду, 810.
  • грађа, 86, 151.
  • грађа глаголских речи, 119.
  • грађан, 105, 106, 107.
  • грађани, 106, 333.
  • грађанин, 107, 333.
  • грађанка, 206.
  • грађанска азбука, 46.
  • грађанство, 107.
  • граја, 148.
  • гракће, 143.
  • граматика шта је, 41; — упоредна, историјска, описна, 42; — како се дели, 43; — и правопис, 814.
  • граматичке речи, 806, 807, 814.
  • грана, 172.
  • граничар, 163.
  • грах, 206.
  • гра́ша, 220.
  • грашак, 206.
  • грашара, 163.
  • грашац, 216.
  • грашка, 206.
  • грбав, 250.
  • грд, 230.
  • грдуљина, 175.
  • грђи, 230.
  • греб, 149, 460.
  • гребача, 218.
  • гребе-гребо, 218, 141.
  • гребенаља, 169.
  • гредурина, 175.
  • греја, 128.
  • грести, 451.
  • грепсти, 460; — као образац мењања, 460.
  • грехота, 190.
  • грешан, 103.
  • гриваст, 245.
  • грижа, 86.
  • гриз, 450.
  • гризица, 213.
  • грискати, 136.
  • гристи, 456.
  • грјешан, 103.
  • гр̑к, 259.
  • Гркиња, 182.
  • гркљан, 44.
  • гркне, 145.
  • гркну, 123.
  • грлат, 243.
  • грлени сугласник и ѣ за њим, 124; — прешао у непчаник, 259.
  • грлени сугласници, 79; — пред самогласником и, 87; — пред самогласником е, 88; — пред и-наставком начина неодређеног, страна 424 126, 213; — пред ъ, 153; 188, 189, 205, 213, 257; — претворена у непчане, 180, 254-5, 508; — непретворени 193; — непретворени у непчане, 216, 240.
  • грм, 149, 198.
  • грмаљ, 170.
  • грмљава, 196.
  • грмовина, 178.
  • гроб, 149.
  • грожђе, 85.
  • грожња, 179.
  • гроздић, 193.
  • гром, 149.
  • громи, 332.
  • гронтуља, 171.
  • грохот, 187.
  • гр̈оце, 346, 807 ђ.
  • грошић, 193.
  • грст, 184.
  • грт, 184.
  • груб, 230.
  • Грубета, 192.
  • грубљи, 86, 259.
  • Гру́ја, 342.
  • Грујица, 352.
  • Гру́јо, 342.
  • грумење, 152.
  • грунути, 610.
  • групши, 259.
  • грушалина, 227.
  • Гр̏че, 192.
  • грчки, 257; — језик 42.
  • гр́ша, 220.
  • гт постаје ћ, 95, 444.
  • губа, 147.
  • губав, 250.
  • губавац, 215.
  • губаљ, 170.
  • губац, 213.
  • губер, 160.
  • гужвара, 162.
  • гуњић, 193.
  • гуркати, 136.
  • гусла, 133.
  • густ, 242, 259.
  • густну, 123.
  • гутља, 150.
  • гутљај, 150.
  • гуштер, 160.
  • гушчад, 597.
  • гушче, 597.
  • гушчићи, 597.
  • гъ-наставак, 210, 265.
  • Д, зубни сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — где се избацује ради несклада говорних оруђа, 102; — избачено пред м, 440, 452; — испада пред л, 447; — испада пред н, 497; — остаје без промене пред с и ш, 82 напомена, 807; — испада пред личним наставцима, 480; — испада пред ц, ч, џ, 98; — може остати неизбачено пред ц, ч, џ, 98; — пред ц и ч који пут се и не мења, 807; — за јачање значења основе глаголске, 511, 481, 488, 500, 503, 517, 525; — д и с, 82; — мења се у с, 183, 184, 185.
  • да, 13, 116, 480, 706, 714, 715; — у питању, 715, 733, 737, 738, 739, 740, 747, 775, 776, 810.
  • да̑, 480, 810.
  • да-наставак при прилошким основама, 272.
  • да-а, 109.
  • да Бог да, 822.
  • да, Бог ме, 822.
  • да боме, 811, 822.
  • дава, 109, 130, 532.
  • да́вало, 167.
  • давати, 109, 480, 532, 611.
  • давнашња прошлост, 684; — у глаголској радњи, 690.
  • давнопрошло време, 545, 547, 690, 698.
  • да видиш, 822.
  • да-ви’ш 822.
  • Давидовци, 83.
  • страна 429
  • давор-те, 811.
  • дад, 139, 435, 440, 480.
  • даде-дадо, 480.
  • дадем, 480.
  • дадеш, 480.
  • дади, 480.
  • дадијах, 480.
  • дадијаше, 480.
  • дадне, 500, 612.
  • дадох, 480.
  • даду, 480.
  • дажд-ем, 327.
  • даждиц, 212.
  • дај, 64.
  • дај-буди, 822.
  • даје-дајо, 532.
  • дај-дер, 811.
  • да камо ли, 744.
  • дакле, 13.
  • дајући, 480.
  • далеко, 37.
  • далка (од далак), 91.
  • далматинско-дубровачки, 811.
  • Далмација, 54.
  • даље, 37.
  • дам, 139, 435, 440, 480.
  • дамо, 480.
  • дан, 52, 336.
  • да̑н, (од дати) 475, 479.
  • данак, 116, 206, 228.
  • данас, 37, 114.
  • данаске, 815.
  • данашњи, 423.
  • дангуба, 151, 297.
  • дангуби, 126.
  • дан-данас, 811.
  • Даничић Ђ. 47.
  • дан по дан, 817.
  • данце, 216.
  • дању, 336.
  • дао сам, 546.
  • дар, 19, 116, 159.
  • дарак, 333.
  • даск, 239.
  • дат, 475.
  • да́те, 480.
  • дати, 19, 36, 116, 475, 478, 480, 610.
  • дах, 147, 480.
  • дахтати, 531.
  • да̑ш, 480.
  • дашћем 531.
  • дашчан, 239.
  • дашчара, 163.
  • дба-наставак при именским основама, 195.
  • два, 262, 267, 313, 316, 405, 407, 411, 607; — и прирок, 593; — два, две, два у мењању, 407.
  • два́-дни̑, 336, 313.
  • двадесет, 28.
  • двадесетак, 266.
  • двадесет-први, 811.
  • два ј остају, 807.
  • дванаест, 66, 298.
  • дване̑ст, 66,
  • двапут, 815.
  • два пута, 815.
  • дваред, 815.
  • две, 815.
  • две основе у једну сложене, 111.
  • две радње у будућности, 692.
  • две реченице у одрицању, 720.
  • двеста, 407, 815.
  • двеста-седамдесет-седми, 811.
  • две тачке где се пишу, 788.
  • две тачке и велико слово, 808.
  • двије, 407.
  • дво̑га, 66, 410.
  • двогодишњи, 277.
  • двогрошац, 277.
  • двоје, 267, 316, 405, 410, 412, 413, 607; — образац мењања, 410; — у подмету, 594.
  • двојега, 66, 410.
  • двоји, -е, -а, 28, 267, 405, 413, 607.
  • двојина, 145, 312; — у остатцима, 366, 368, 382, 373, 397, 410, 411, 593; — у речима око и ухо, 348; — у речи плеће, страна 430 349; — у речима јагње, теле, прасе, итд. 382.
  • двојити, 59.
  • двојица, 316.
  • двома, 410.
  • двоножац, 52.
  • двоножьць, 52.
  • дворани, 333.
  • дворанин, 333.
  • дворски, 257.
  • де, 488, 811.
  • дебељи, 259.
  • дебељко, 207.
  • дебео, 259.
  • дебљи, 86, 259.
  • деведесет, 97, 298.
  • девер, 160.
  • деверство, 188.
  • деверуша, 224.
  • девет, 263, 374.
  • девети, 28, 263.
  • деветори, -е, -а, 607.
  • девова, 335.
  • девојаштво, 71, 188.
  • девојчица, 87.
  • девојчура, 164.
  • девѧть, 263.
  • дед, 200, 482.
  • деде, 488.
  • дедем, 482.
  • дедер-те, 811.
  • деле те, 811.
  • дедовина, 178.
  • дедох, 482.
  • де́ка, 353.
  • де́ко, 200.
  • де̏ла, 810; — де̑ла, 810.
  • дела-те, 811.
  • делијин, 240.
  • делити и два четврта падежа, 642.
  • де̏ло, 70, 77, 347.
  • дељкати, 136.
  • денак, види дењак, 228.
  • дене-дено, 478.
  • денем, 478.
  • дени, 478.
  • дењак, 228.
  • део, 92, 165.
  • дер, 57, 488, 811.
  • дере-деро, 141, 492.
  • дерем, 103.
  • деригуша, 299.
  • дерјем, 103.
  • дерњава, 196.
  • десет, 28, 263, 316, 374.
  • десетак, 202, 208.
  • десети, 28, 263, 316.
  • десетина, 266.
  • десетица, 266.
  • десетори, 28.
  • десеторо у подмету, 594.
  • десечар, 163.
  • десно 37.
  • деспотство, 188.
  • дести, 482.
  • десѧтъ, 263.
  • дете, 25, 54, 78, 597.
  • де-те, 811.
  • детета, 78, 597.
  • дети, 473, 481, 482, 488.
  • детињство, 188.
  • деца, 77, 597; — у подмету и прирок, 588.
  • дечији, 26.
  • дж је џ 79, 98.
  • дз, јасни сугласници, 80.
  • ди̑ван, 71, 257.
  • дивит, 24.
  • дивји, 423.
  • дивљака, 202.
  • ди̏вља̑ч, 153.
  • дивљачан, 237.
  • дивљење и знак узвика, 800; — казано пређашњим временом, 687; — казано упитном реченицом, 717.
  • дивљи, 26, 423.
  • дивокоза, 20, 277.
  • дивор, 161.
  • диво̀та, 190.
  • дигне, 145.
  • дигнем, 466; — дигну, 122.
  • дија, стегнуто у ђа, 455.
  • дијалекат, 63.
  • страна 431
  • дијалекти, види Говори.
  • дијалектичке појаве, обележене апострофом, 813.
  • дијалог, 63.
  • дијел, 92.
  • дијете, 54, 78.
  • ди́ка, 70, 353.
  • дим, 198.
  • диминутив, исказан наставком, 153, 156, 193, 200, 203, 206, 207, 212, 216, 220; — у придева, 240, 255; — ић, 193.
  • диминутивно казана радња, 136.
  • динара, како се пише скраћено 223.
  • дио, 90, 92,
  • диркати, 136.
  • дисати, 130.
  • дите, 54.
  • дићи, 466.
  • дихај, 150.
  • дихати, 130.
  • дици, 353.
  • дичан, 52, 257.
  • дичьнъ, 52.
  • дј прелази у ђ, 86, 486.
  • дје̑ла̑, 347.
  • дјело, 77.
  • дјетета, 78.
  • дјеца, 77.
  • длака по длака, 817.
  • длакав, 250.
  • длакавица, 215.
  • длето, 183.
  • длъб, 183.
  • дне, 336, 811, 815.
  • дневи, 336.
  • дневљу, 336.
  • дни 336.
  • днити, 131.
  • до, 39, 486, 795; — и други падеж, 664; — при глаголским основама, 307; — у сложеним основама, 282.
  • до̑б, 360.
  • доба, 360.
  • добар, 234, 415, 419.
  • доби, 479.
  • добивен, 479.
  • добијен, 479.
  • добит, 184, 479.
  • добитак, 228.
  • добити 488.
  • добр, 419.
  • Добрана, 173.
  • до̏бри̑, 415.
  • добрина, 174.
  • добросретњик, 94.
  • добросрећњик, 94.
  • доброта, 190.
  • доброћуд, 279.
  • доброчинство, 188.
  • довде, 37, 815.
  • довести, 116, 451.
  • довече, 815.
  • довечер, 815.
  • довика, 134.
  • довикива, 134.
  • довикује, 144.
  • довле, 272.
  • довод, 116.
  • довољан, 282.
  • довољан и 6-ти пад. додатак, 655.
  • довољно, 38.
  • довољност и 2-ги падеж, 627.
  • довратак, 282.
  • доврх, 816.
  • довршетак редних бројева зашто се пише, 825.
  • довршива, 134.
  • довршује, 144.
  • догађај 150.
  • доглавни, 282.
  • додавати, 116.
  • додане реченице, 9; — једна другој, 566; види Подређене и споредне реченице.
  • додатак, 228; — једна реченица другој, 726; — подметов и прироков и подређена реченица, 731; — придевни, 732; — прироков за место и подређена реченица, 746; — самосталан, страна 432 642, 732, 735; — уз други падеж припадања и својине, 618, 619.
  • додатака више у одрицању, 720; — и запета, 764.
  • додатци заменички но, зи, ке, 815.
  • додатци једнаки у сложеним реченицама изостављају се, 751; — једне врсте и запета, 768; — непознати или у питању, 713; — падежни у питању, 716; подметови или прирокови непознати или неизвесни, 714; — подмету 567; — подмету и прироку, 6, 8, 564; — подмету, прироку и предмету као начин скраћивања реченица, 753; — поређену придеву, 600, 601; — према својој главној речи и запета, 768; — прирокови и подређене реченице, 737; — прироку, 572; — реченични, 758; — у реду речи, 755; — у реченицама, 727; — самостални, 732, 735; — самостални уз предмет, 641; — додати речима које су и саме додатци 566.
  • додно, 816.
  • дођем, 486.
  • до-идем, 486.
  • дој, 515.
  • дојах, 516.
  • дојдем, 486.
  • дојен, 516.
  • дојиља, 163.
  • дојити, 515, 516.
  • дојкиња, 53.
  • дојти, 486.
  • док, 654, 739, 745, 817.
  • докле, 739, 745, 746, 815, 817; — у питању, 716.
  • докле — дотле, 272, 745.
  • доколан, 282.
  • доколенице, 282.
  • доколица, 282.
  • доктор како се пише скраћено, 823.
  • доле, 37.
  • долевак, 205.
  • долете, 122.
  • долетну, 122.
  • доликова, 135.
  • доликује, 144.
  • долина(х), 361,
  • домазет, 273.
  • домак, 147.
  • домаће речи, 115.
  • домисли, 243.
  • дометак, 205.
  • домишљат, 243.
  • донде (до онде), 37, 815.
  • донео, 458.
  • донесао, 458.
  • донес’-дер, 488.
  • донесе, 458.
  • донесен, 458.
  • донесох, 458.
  • донет, 458.
  • донети, 116, 458.
  • донех, 458.
  • донијех, 458.
  • донијети, 458.
  • донијет, 458.
  • донио, 458.
  • доњоселац, 277.
  • допирати, 130.
  • дописати, 307.
  • до пред, 816.
  • допрети, 130.
  • допуне у реченици, 725; — једне реченице другој, 726; — прирокове и подређене реченице, 737.
  • допуња, 131.
  • допуштање, казано заповедним начином, 706; — погодбеним реченицама, 740; — прошастим придевом, 700; — у опште о реченицама допуштања, 732.
  • дорамак, 282.
  • досада, 151.
  • страна 433
  • досадан, 236, 237.
  • досадити и З-ћи падеж, 636.
  • досељава, 132.
  • досетити се и 3-ћи падеж, 637.
  • досе́ћи, 466.
  • досле, 272, 815.
  • доспети, 473.
  • дослућива, 134.
  • доста, 37.
  • достижан, 236, 237.
  • достојанство, 188.
  • дотле, 87, 104, 745, 752.
  • дотрајати, 611.
  • доћи, 71, 486,
  • доћи ћемо, 548.
  • доћи ћу, 548, 691.
  • доцкан, 53.
  • доцне, 37.
  • доцно-легалац, 297.
  • дочути, 307.
  • доша̑, 66, 807.
  • дошао, 66, 807.
  • дошљак, 227.
  • дошо̑, 66, 807.
  • др, 121, 130, 149.
  • драг, 230, 259.
  • драгац, 216.
  • Драгиња, 182.
  • Драгић, 193.
  • Драгојло, 72.
  • Драгољуб, 111, 276.
  • драго-миље, 276.
  • дража, 155.
  • дражи, 86.
  • драживашка, 299.
  • Дракша, 82.
  • драмуша, 224.
  • драпав, 250.
  • Драшко, 82.
  • дрв, 381.
  • дрвар, 163.
  • дрвара, 163.
  • дрвен, 26.
  • дрвенарија, 158.
  • дрвенаст, 246.
  • дрвет, 381.
  • дрвеће, 157.
  • дрвље, 24, 86, 597.
  • дрво, 23, 148, 381, 597.
  • дрводеља, 169, 278.
  • дре, 121, 492.
  • дрезга, 210.
  • дрекавац, 215.
  • дремеж, 217.
  • дреновача, 219.
  • дре́ти, 490, 492; — се 490.
  • дрѣ, 492.
  • држава, 196.
  • државни, 26.
  • Државни Савет, 809.
  • држ’-де, 488.
  • држак, 205, 322.
  • држалица, 227.
  • др̏жа̑н, 508.
  • др̏жа̑т, 508.
  • држећ, 443.
  • дрктати, 533.
  • дрљача, 218.
  • Др̏ма̑љ, 170.
  • дрндало, 167.
  • дробан, 237.
  • дрождина, 84, 94.
  • дрозаг, 84, 326.
  • дрозак, 84, 326.
  • дрозг, 326.
  • дрозговљи, 233.
  • дроњак, 206.
  • дртина, 228.
  • друг, 210.
  • друга врста глаголске промене, 494; — промене именичке, 344.
  • другар, 18, 163.
  • другарица, 18.
  • другда, 272.
  • другде, 272.
  • други, 265.
  • други падеж како се тражи, 314; — једнак с четвртим, 380; — у синтакси, 617-633; — за својство и каквоћу, 620; — за меру, 621; — за количину, 622; — за неодређени део, 623–625; — за предмет, 625; страна 430 за време, 626; — после придева, 627; — у допуни глагола сложених с предлогом на, 628; — у допуни уз друге неке глаголе, 629; — за чуђење, 630; — за заклињање, 631; — уз именице глаголске радње, 632; — у реченицама без подмета, 633; — с предлогом с, 675; — с предлогом против, супрот (проћу), 676; — с предлогом од уз трпно глаголско стање, 710; — и трпно стање, 712; — множине и акценат, 810.
  • други раздео прве глаголске промене, 450, 456; — треће врсте глаголске промене, 504; — пете врсте глаголске промене, 526.
  • друго лице место 3-ег у заповедном начину, 705.
  • другова̑, 135.
  • дружба, 195.
  • друже, 88.
  • дружина, 176.
  • друкуда, 272.
  • друкчије, 82.
  • друштво, 188.
  • друштво, казано предлогом, 39, 675.
  • дрхат, 187.
  • дрхтати, 531, 533.
  • дрхтећи, 533.
  • дрхти, 533.
  • дрхтим, 533.
  • дрхћем, 531.
  • дс не једначи се, 82.
  • дт, како се разједначује, 93, 183, 184, 185, 444.
  • дуб, 147.
  • дубак, 205.
  • дубок, 256, 259.
  • дубље, 157.
  • дубљи, 259.
  • дубодолина, 277.
  • Дубрава, 196.
  • дуван-кеса, 296.
  • ду̏г, 230, 259.
  • дуг акценат, 70, 73.
  • дуга, 147.
  • дугачак, 255.
  • дуговрат, 230, 279.
  • дугоња, 181.
  • дуљи, 259.
  • дугуљ, 171.
  • дудара, 163.
  • дудиња, 182.
  • дудовина, 178.
  • дуж, 39, 153; — и други падеж, 667.
  • дужи, 259.
  • дужност, 191.
  • дује, 474.
  • ду́јо, 156.
  • ду̏лац, 324.
  • дулца, 91.
  • дуљење самогласника, 56, 58, 59, 121, 130, 149, 611; — види ширење.
  • дуљи, 259.
  • ду́псти, 460.
  • дути, 473, 474.
  • дух, 154, 211.
  • духовник, 156.
  • ду́ша, 74, 86, 154.
  • ду̑ша̑, 74.
  • Душанов, 809.
  • душановски, 809.
  • ду̑ше, 74.
  • душник, 44, 45.
  • ду̑шо, 74.
  • дхор, 83.
  • дш не једначи се, 82; — и тш, 82.
  • дъм, 130, 469.
  • дъх, 177.
  • дъхъ, 147.
  • дьнь, 52.
  • дѣ-наставак при прилошким основама, 272.
  • дѣлъ, 165.
  • Ђ ко је увео у српску азбуку, 47; — Đ ко је увео у латиницу, страна 435 47; — непчани сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — постаје од дј, 86, 486; — и претварање у ђ, 82.
  • ђа постало од дија, 455.
  • ђаволаст, 245.
  • ђаволица, 214.
  • ђаволка (ђаволак), 91.
  • ђаволски, 91.
  • ђаволство, 91, 188.
  • ђаволче, 91.
  • ђавољи, 233.
  • ђаков, 252.
  • Ђаковица, 215.
  • ђа́че, 192.
  • ђачина, 175.
  • ђачић, 193.
  • ђевојка, 78, 86.
  • ђетета, 78.
  • ђогин, 240.
  • Ђоко, 152, 200.
  • Ђука, 193.
  • Ђукић, 199.
  • Ђуко, 200.
  • Ђурђева-дне, 811.
  • Ђурђеву-дне, 336.
  • Ђуро, 152.
  • Ђурђиц, 212.
  • Е савез, 737, 776.
  • е промењено у и, 130; — снажењем постало о, 149;- претворено у о, 378, 381; — постало од о због непчаног сугласника, 252-3, 392, 417; — постало од о после ц, 354; — продуљено у ѣ, 130, 458; — постало од ѧ, 378, 468; — у српским говорима, 54; — у источноме српском говору 77.
  • е̑ или е́ постало сажимањем, 64; — постало од еје, 476; — постало од ѣе или ее, 502.
  • е-наставак за значење од милости, 343; — за основу времена садашњег, 140, 141, 434, 440, 450, 452, 474, 501, 502, 504, 514, 534.
  • е-наставак основе времена садашњег продуљен у ѣ за основу пређ. несвршеног времена, 441, 477.
  • ее сажето, 64.
  • ев-наставком образовани придеви пишу се великим словом, 809.
  • ев- уметак међу основом и наставком у множини, 332.
  • ева-наставак за 6-ту врсту глаголске промене, 135, 449, 543.
  • ево, 630.
  • еда, 715, 738.
  • еж-наставак за именичке основе, 217, 227.
  • еи постаје еее̑ или ѐ, 66.
  • еј, 22.
  • еје се сажима у е̑, 476.
  • ел постало снажењем из л, 149.
  • ем м. ом у 6-ом падежу, 319, 327.
  • ем, стари наставак за 3-ћи падеж, 340, 350.
  • ен претворено у ѧ, 378.
  • ен-паставак при придевским основама, 238, 239; — за трпни придев, 448, 475, 479, 507, 508.
  • ена-наставак при придевским основама, 238, 239.
  • ено, 630.
  • ено-наставак при придевским основама, 238, 239.
  • ено га, 75.
  • ео постаје ооо̑, 66.
  • ер снажењем постало од р, 149.
  • ер-наставак за именичке основе, 160.
  • еро-наставак за именичке основе, 160; — за бројеве, 267.
  • Еснаф Трговачки, 809.
  • ет-наставак за именичке основе, 187, 192, 194.
  • ета-наставак при именичким основама, 175, 192.
  • ето, 630.
  • Ж непчани сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — постаје страна 436 од зј, 86; — постаје од гј, 86; — постало од г пред и, 87; — од г пред е, 88, 328, 537.
  • жалостив, 251.
  • жа̏лац, 324.
  • жалфија, 91.
  • жалца (жалац), 91.
  • жамор, 161.
  • жа̏њах, 470.
  • жањежањо, 470.
  • жањем, 470.
  • жањи, 470.
  • жањући, 470.
  • жарач, 218.
  • жаркаст, 246.
  • жбањиц, 212.
  • жвакутати, 136.
  • жвалав, 250.
  • жд на крају речи, 322, 346, 357, 419; — постало равједначавањем од жж, 94; — постало разједначавањем од жђ, 94, 516; — у раздвајању слогова, 67.
  • жде́ра, 152.
  • ждерем, 103.
  • ждерјем, 103.
  • ждр, 130.
  • ждребе, 192.
  • жђ разједначени у жд, 94, 516.
  • жђацима, 806.
  • жђуром, 806.
  • же, 470.
  • жевши, 470.
  • жег, 130, 450.
  • жед, 154.
  • жедан, 237.
  • жеђ, допуна 2-им пад., 627.
  • жеђа, 154.
  • жеђца, 82.
  • жѐжа̑х, 467.
  • жел, 154.
  • желевши, 513.
  • желја, 109.
  • желѣ, 124.
  • жеља, 109, 154.
  • жеља и 3-ћи падеж, 639.
  • жељевши, 513.
  • жељење и начин заповедни, 705; — и допуштање начином заповедним, 706; — и знак узвика, 800; — казано пређашњим временом, 687; — казано прошастим придевом, 699.
  • жена, 23, 25, 810; — као образац промене, 351.
  • женам, 361.
  • женами, 361.
  • женах, 361.
  • жене, 537.
  • женидба, 82, 195.
  • женка, 206.
  • женски род, 25.
  • жео, 470.
  • жѐрава, 196.
  • жестика, 203.
  • жесток, 259.
  • жесточији, 259.
  • жетва, 186.
  • жетелац, 324.
  • жетеоци, 91.
  • жети, 35, 469, 470.
  • жећи, 462.
  • жех, 470.
  • жж разједначено у жд, 94.
  • жив, 220, 259.
  • Живан, 173.
  • Живана, 173.
  • Живанчић, 193.
  • живарити, 136.
  • живац, 215.
  • живљи, 259.
  • живодерац, 213.
  • живот, 187.
  • живина, 24.
  • живкарити, 136.
  • живљи, 86.
  • жиг, 206.
  • жидак, 254, 259.
  • жижак, 205.
  • Жико, 200.
  • жила, 165.
  • жир, 159.
  • жирка, 206.
  • жиропађа, 154, 273.
  • страна 437
  • житак, 259.
  • жито, 24, 183.
  • жишка, 206.
  • жлъна, 172.
  • жлътъ, 242.
  • жњежњо, 142, 470.
  • жњевен, 470.
  • жњевши, 470.
  • жњео, 470.
  • жњети, 470.
  • жњех, 470.
  • жрвањ, 70.
  • жрвња, 133.
  • жубер, 160.
  • жубор, 161.
  • жудња, 179.
  • жудња, казана 2-им падежем, 627.
  • жуђети, 86.
  • жујо, 342.
  • жуљајив, 251.
  • жуна, 172.
  • жура, 159.
  • жут, 242, 259; — -а, -о, као образац мењања, 417.
  • жу̑ти̑, -а̑, -о̑, као образац мењања, 421, 432.
  • жутну, 123.
  • жућети, 86.
  • жьн, 130, 186.
  • жьм, 469.
  • З зубни сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — иде у ж пред непчаним сугласницима, 85; — и с пред љ понекад избегавају једначење по говорним оруђима, 85; — од г пред и, 87, 331, 353; — постало од г, 130.
  • за, 39, 486; — у сложеним основама, 294; — при глаголским основама, 303, 306; — и други падеж, 668; — са 4-им и 6-им падежем, 677.
  • забава, 151.
  • забелети се, 610.
  • забити, 488.
  • за-Бога, 76.
  • заболети, 610.
  • заборавак, 205.
  • Забрежје, 273, 294.
  • забрђе, 72, 294.
  • забудем, 488.
  • забуди, 488.
  • заваљеник, 228.
  • заваљива, 134.
  • завежљај, 150.
  • завести, 451.
  • завет, 77.
  • завијача, 116.
  • зависна основа у сложеним основама, 275, 277.
  • зависне реченице, 726.
  • завист, 184.
  • завитак, 228.
  • завјет, 77.
  • завој, 57, 72.
  • за́во̑ја̑, 72.
  • завојит, 57, 247.
  • заворањ, 180.
  • заврети, 490.
  • заглавља, 134.
  • заглављива, 134.
  • загорел, 91.
  • загоријел, 92.
  • Загорје, 111, 157, 294.
  • Загорка, 206.
  • за-госте, 76.
  • заграда, 151.
  • заграде знак, 803.
  • загризак, 205.
  • загрнуо, 497.
  • загрнути, 497.
  • за-грош, 76.
  • загртох, 497.
  • задавача, 218.
  • задирем, 103.
  • задиркивало, 167.
  • задиркивати, 136.
  • заднивен, 518.
  • заднити, 518.
  • заднивати, 131.
  • задобити, 488.
  • задовољан, 282; — и додатак 6-ог пад., 655.
  • страна 438
  • задовољство, 23, 188.
  • задодвољнији, 259.
  • задремати, 306.
  • задржава, 132.
  • задрмати, 610.
  • задруга, 294.
  • задужбина, 82, 294.
  • зажутну, 123.
  • зазрети, 512.
  • зазубица, 294.
  • заиграва, 132.
  • заиграти, 306.
  • заиста, 815.
  • заједница, казана предлогом, 39, 675; — показана свезом, 40.
  • заједничие именице, 24; — сличне с придевима неодређеним, 414; — кад значе људе неке вере пишу се малим словом, 809.
  • заједно, 37, 816.
  • за́клад, 147.
  • заклада, 147.
  • заклетва и 2-ги падеж, 631; — и 3-ћи падеж, 631.
  • заклети и додатак у 6-ом пад., 655.
  • заклинјем, 103.
  • заклињање, казано прошастим придевом, 699.
  • заклињем, 103.
  • закључава, 132.
  • закон, 147.
  • закраћивање у одрицању, 722.
  • зал, 230.
  • залагива, 134.
  • залаз, 149.
  • заламати, 59.
  • залац, 324.
  • залет, 147.
  • залива, 130.
  • залца (залац), 91.
  • заљуштак, 205.
  • замазива, 134.
  • замаћи, 303.
  • замахива, 134.
  • замахује, 144.
  • замена казана предлогом, 39, 669.
  • заменице, 21, 29, 310, 311; — личне, именичке и придевне, 30, 31; — и њихова промена, 316; — и два вида, 426; — и придевске промене, 421; — главна реч, 734, 736; — главна реч за подређену реченицу, 773; — личне у старијој и познијој промени, 400, 401; — и именица у једној речи, 815; — и предлог у једној речи, 815; — и прилози у једној речи, 816; — и редни број у једној речи, 816; — у прироку, 557; — како се слаже кад је прирок, 583; — савезне, 752, 772; — у питању, 716; — бројне, 316; — и именичка реченица, 735, 736; — и самостални додатци реченични, 769-771; — једносложне, 75; — и придевне реченице, 733; — и присвајање, казано З-им падежем, 638; — најобичнији подмет, 553; — неодређене средњега рода за количину, 632; — неодређене у одреченој реченици, 721; — непознате 3-ег лица, 740; — непознатог лица и свезе и и ни, 821; — од којих су корена̑, 114; — придевне, 32; — познатог и непознатог лица, 745, 746; — састављене с другим речима, 814; — упитне у питању, 713; — у реченичној служби, 732; — у реченицама поређења или начина, 741.
  • заменичка формација падежа у придева, 422.
  • заменичке основе, 118, 268 и д.
  • заменички додатци но, зи, ке, 815.
  • заменички корени, 112, 114.
  • заменички облици, градиво за основе, 229, 261; — помешани с облицима придевским, 426.
  • страна 439
  • замењивање начин скраћивања, 748, 753.
  • заметљив, 251.
  • замка, 147.
  • за̀мрћи, 466.
  • за̀мући се, 466.
  • замчица, 87.
  • Занатлијско Удружење, 809.
  • занемогнем, 466.
  • занемоћи, 466, 819.
  • занети, 303.
  • зановеташ, 221.
  • за њега, 404.
  • за-њга, 404.
  • зао, 230.
  • западно-хришћансни, 811.
  • западни, 241.
  • западни говор, 54; — и акценат, 77.
  • западњи, 241.
  • запеватн, 36, 58, 306, 610.
  • запевка, 83.
  • запета, 762 и д.; — и знак узвика, 801; — при скраћеним речима, 823.
  • запећак, 294.
  • запинати, 130.
  • запињати, 130.
  • запис, 20.
  • записати, 36.
  • запиткивати, 136.
  • заплакати, 610.
  • заплитати, 130.
  • запнем, 471.
  • заповедати, 703.
  • заповедни начин, 34, 429, 430, 702, 705, 706, 811; — како постаје, 442; — у сложеним именичним основама, 299; — у одрицању 719.
  • заповест, 33, 77, 93, 184.
  • заповијест, 77.
  • запрети, 490.
  • запре́ћи, 466.
  • зар, 714, 715.
  • зарад и други падеж, 670.
  • заради, 816.
  • зарашта, 815.
  • зар̈ђали, 698.
  • зар̈ђати, 807, ђ.
  • зарубаст, 244 засебан, 261.
  • заседа, 147.
  • засека, 147.
  • за́селак, 324.
  • за́села̑ка̑, 72.
  • засена, 172.
  • засипати, 130.
  • заслада, 151.
  • за-срце, 76.
  • застава, 148.
  • застајкиватн, 136.
  • застареле речи како се пишу, 814.
  • застарели облици, 815.
  • застирак, 205.
  • застирати, 130.
  • застор, 149.
  • застрети, 130, 490.
  • застрт, 429.
  • за́струг, 147.
  • засути, 303.
  • затвор’-де, 488.
  • затворени слогови, 67.
  • затег, 147.
  • зато, 747, 817.
  • за то, 817.
  • затрка, 71.
  • затрчава, 132.
  • затубаст, 244.
  • зау́стити 306.
  • захвалан, 236, 237.
  • захвалност, 91.
  • захтети, 511.
  • зацрвенити се, 306.
  • зачетци, 98.
  • зачедци, 98.
  • зачети, 469.
  • зачетци, 98.
  • зашива, 130.
  • зашто, у питању, 716, 817.
  • за што, 817.
  • за што ћеш, 75.
  • збабаст, 244.
  • страна 440
  • збег, 82.
  • збиља, 169.
  • збирна именица, 24, 153, 157, 194, 203; — и велико слово, 809; — на ад у промени, 372; — и прирок, 587; — не употребљују се у множини, 597.
  • збирни бројеви, 28, 607; — у подмету 594.
  • збити се, 488.
  • због, 39; — и други падеж, 670.
  • збогом, 806.
  • зборник, 82.
  • збратити, 82, 305.
  • збратом, 806.
  • збудем се, 488.
  • зв, 534.
  • зва, 128, 449.
  • зна-н, 448.
  • зва̑ни̑к, 72.
  • звање, казано 5-им падежем, 646.
  • зват, 448.
  • звати, 35, 534, 541; — се спона у прироку, 558; — у својим облицима недовољан прирок, 703.
  • звездар, 163.
  • звека, 147.
  • звекет, 187.
  • звер, 371.
  • звере, 192.
  • зверје, 24.
  • звецка, 122.
  • звецну, 122.
  • звиждукати, 136.
  • звонарка, 206.
  • звонце, 216.
  • зврк, 147.
  • зврка, 147.
  • звучност у подели сугласника, 80; — као мера за једначење сугласника, 81, 420; — води к једначењу, па по том к избацивању сугласника, 97.
  • зг у двојењу слогова, 67.
  • згарати, 130.
  • згорети, 130.
  • зграда, 82.
  • зградити, 82.
  • згуснезгусне, 145.
  • згусну(ти), 109, 123.
  • зд у двојењу слогова, 67; — пред неким сугласницима не остаје, 102; — на крају основа, 322, 346, 357, 419.
  • здела, 165.
  • здепаст, 244.
  • здрав, 73.
  • здравији, 259.
  • здравица, 110, 213.
  • здравља, 86, 157.
  • здрављице, 212.
  • здравши, 259.
  • здружити, 305.
  • зђацима, 806.
  • зђуром, 806.
  • зеб, 163, 450, 460.
  • зев, 56, 148; — како се избегава, 60; — како се попуња, 61, 130, 131; — како се укида, 62, 128; — остаје непопуњен, 63.
  • зекаљ, 170.
  • зекаст, 245.
  • зелен, 26, 238.
  • зеленак, 341.
  • зеленац, 341.
  • зеленети, 35.
  • зелѐни̑ (зеленији), 64.
  • зеленко, 72, 207, 341.
  • зеленци, 341.
  • зеље, 86.
  • зе́љо, 342.
  • земља, 597.
  • земљан, 239.
  • земље, 24, 597.
  • земљурина, 175.
  • зепсти, 82, 460.
  • зетов, 252.
  • зец, 327, 332.
  • зецови, 332.
  • зецом, 327.
  • зечеви, 332.
  • зечевина, 178.
  • страна 441
  • зечиј, 231.
  • зечић, 193.
  • зи, 261, 815.
  • зид, 24.
  • зидина, 175.
  • зима, 198,
  • зими, 656,
  • зимова, 135.
  • зимски, 26.
  • зимус, 37.
  • зипарати, 136,
  • зј иде у ж, 86.
  • златар, 163,
  • златарка, 206,
  • златарски, 257.
  • златија, 355.
  • златнорог, 279.
  • злато, 24, 183, 597.
  • златокрил, 230, 279.
  • злехудан, 276.
  • злопамтило, 167.
  • змај, 148.
  • змијоглав, 279.
  • знад, 481.
  • знадбуде, 692.
  • знадбудемо, 692.
  • знадезнадо, 481.
  • знадем, 481.
  • знади, 481.
  • знадијах, 481.
  • знаднезнадно, 145, 500, 612.
  • знадох, 481,
  • знај, 64, 442,
  • знајезнајо, 475.
  • знајем, 475.
  • знајеш, 475.
  • знам, 475.
  • зна̑н, 448, 475, 479.
  • знао, 63, 91, 428.
  • знао бих, 428,
  • знати, 442, 473, 475, 481.
  • знаћеш, 34.
  • зна̑х, 475.
  • знаци реченични, 759; — корист од њих, 760; — који су, 760; — при скраћеним речима, 823.
  • значење главно у основи, 15; — опште у корену, 17; — глаголских основа, непосредно од корена образованих, 121; — засебно у саставку, 816; — првобитно и промењено у сложеним речима, 814; — речи и правопис, 814; — саставних делова гдекојих сложених речи, 817.
  • знаш, 475.
  • зна̑ше, 475.
  • знаш ли, 75.
  • зоб, 147, 153, 365.
  • зоба, 128.
  • зобљу, 365.
  • зове, 534.
  • зовијах, 541.
  • зовни-де, 487.
  • зоологија, 63.
  • зопца, 216.
  • зорица, 212.
  • зр, 149.
  • зракав, 250.
  • зрео, 698.
  • зрети, 512.
  • зри, 512.
  • зрим, зриш, 512.
  • зримо, 512; — зрите, 512.
  • зрно, 172.
  • зрно по зрно, 817.
  • зру, 512.
  • зрући, 512.
  • зуб, 17, 19, 335.
  • зубат, 17, 19, 243.
  • зубац, 17, 19.
  • зубача, 219.
  • зуби, 44, 45.
  • зубима, 335.
  • зубић, 17, 19.
  • зубља, 169.
  • зубма, 335.
  • зубни сугласници, 79.
  • зубно-носни сугласници, 79.
  • зубоња, 19.
  • зуквара, 162.
  • страна 438
  • зч иде у сч, 85.
  • зъ-наставак у заменица, 268.
  • И, именица, 114, 269, 400, 401, 416, 421, 426, 427.
  • и, глагол, 61, 121.
  • и, свеза или усклик, 13, 22, 40, 728, 740, 777, 821; — и запета, 763, 765; — при набрајању или ређању, 766; — у правопису, 805.
  • ии, свеза, 720.
  • и кратко снажењем постаје ѣ, 149; — пспада испред ј, 151; — иде у ј у начину заповедном, 442; — ишчезава, 479, 509, 515, — на крају постаје ј., 522; — оснажено у ој, 149; — мења се у ј, 131, 486, 506, 516; — постаје ј ради укидања зева, 62; — постаје и̑ снажењем или сажимањем, 64, 130, 149; — постало из ы, 130, 182; — постало из ъ, 130; — постало из ѣ, 90, 92; — у српским говорима, 54, 77; — пред је испада, 157.
  • и — ја — је, и одређени придеви, 416, 421, 426, 427; — образац мењања, 402.
  • и-наставак, 105; — у начину неодређеном и значење које придаје, основи, 126, 134, 449; — у 2-ом падежу множине у речи на а, 358; — за начин заповедни, 442; — за четврту врсту, 449, 514; — уз основе којима се придаје још и а за учесталу радњу, 131; — уз глаголске основе и основа времена садашњег, 141; — уз глаголске основе које се узимљу као градиво именичких основа, 151; — стари наставак за 3-ћи пад. мн., 380; — стари наставак за 6-ти пад. мн. 350, 384.
  • иа страних речи у српском писању, 63.
  • ив постало из у, 144.
  • ив-наставак при придевским основама, 251, 260.
  • ива-наставак за глагол. основе, 134, 449, 543; — и основа времена сад., 144.
  • ива-наставак при придевским основама, 251, 260.
  • Ивањ, 233, 418, 809.
  • ивањски, 809.
  • ивати-наставак глаголских основа и његово значење 611.
  • ивер, 160.
  • иверје, 72.
  • Иво, 152.
  • иво-наставак при именичким основама, 197; — при придевским основама, 251, 260.
  • игла, 165.
  • Игњо, 152.
  • иго, 147.
  • игра, 159.
  • играј, 34.
  • игралиште, 227.
  • играње, 228.
  • играти, 33, 34.
  • играчица, 214.
  • игриште, 209.
  • ид (иде — идо) 485.
  • иди, 34.
  • идолопоклоник, 809.
  • иже, 104, 269, 400.
  • ижљубити, 85.
  • ижљутити се, 85.
  • из, 13, 39, 486, — с другим падежем, 666, 670; — при глаголским основама, 304, 307; — у сложеним основама, 283.
  • иза, 39; — с другим падежем, 666.
  • изабрати, 104, 304,
  • изагнати, 104.
  • изадрети, 104.
  • изазвати, 104.
  • страна 439
  • изапрати, 104.
  • избацивање појединих сугласника, 81, 97; — избегава се уметањем самогласника а, 104.
  • избавити тражи 2-ги пад. као допуну, 629.
  • избирак, 205.
  • избљувак, 205.
  • избор, 149.
  • извадити, 304.
  • изван, 39, 816; — с другим падежем, 663.
  • изветшати, 96.
  • извештати, 96.
  • извирати, 130.
  • извише, 816.
  • изводња, 179.
  • извор, 130, 149, 283.
  • извор радње глаголске, 609, 709.
  • изворац, 216.
  • извршена радња у будућности, 692.
  • извршилац радње глаголске, означен наставком, 169, 201, 213, 218, 221, 223.
  • извући, 304.
  • изговор српских речи, 807.
  • изгорео, 447.
  • изгорели̑, 447.
  • изгорелина, 227.
  • издавати, 611.
  • издаја, 116, 148.
  • издајица, 213.
  • изданак, 283.
  • издати, 304,
  • издвајање између нечег, обележено предлогом, 671.
  • издер, 149.
  • издирало, 167.
  • изелица, 227.
  • изидем, 486.
  • изиђем, 486.
  • изити, 486.
  • изићи, 486.
  • изједначењем два сугласника један испада, 97, 100, 101.
  • изједначивање сугласника по звучности, 82; — по говорним оруђима, 100.
  • излити, 304.
  • изљутити се, 85.
  • измаглица, 283.
  • измахнути, 304.
  • између, 39, 601, 816; — с другим падежем, 671.
  • измена, 151.
  • измишљава, 132.
  • измолити, 304.
  • изнад, 39, 816; — с другим падежем, 665.
  • изнемогао, 690.
  • изнемоглога, 690.
  • изнемогнем, 466.
  • изнемоћи, 466.
  • изненада, 815.
  • изненађење и знак узвика, 800.
  • изнети, 458.
  • и̏зни̑као, 168.
  • изнутра, 37, 815.
  • изнутрица, 283.
  • изобила, 815.
  • и̏з-ока, 76.
  • изостављање у скраћивању речи, 748, 749.
  • изостављен прилог или заменица главне реченице, 752; — неки део реченице и почивка, 795.
  • израсла, 102.
  • и̏зра̑стао, 168, 364.
  • израстл, 364.
  • израст-ла, 102.
  • изручке, 815.
  • изуба̑ха, 815.
  • изузимање, казано предлогом, 39; — означено 2-им падежем, 663.
  • изумрли облици, 814, 815.
  • изути, 473.
  • ии сажето, 64.
  • иј- гласови и њихове промене, 64, 231; — у правопису, 807.
  • иј- наставак у придевским и заменичким основама, 231, 271; — за поређење, 259.
  • страна 444
  • ија- наставак, 158, 228, 231, 259.
  • ија- гласови стежу се у ја, или а̑, 151, 455, 457, 472, 467.
  • ије (од јести), 452.
  • ије јужнога говора, 54, 77, 347.
  • ије- наставак, 108, 157, 228, 231. 259, 286, 754; — постало је, 157.
  • ијем, 452, — ијеш, 452, — ијемо, 452, — ијете, 452, — ију, 452.
  • ијем- наставак у придевских заменица, 293.
  • ијех- наставак у придевских заменица, 393.
  • ијех- наставак 7-га падежа, 340, 350, 425.
  • ији- гласови у правопису, 807.
  • ик- наставак, 108, 203, 228.
  • ика- наставак, 203.
  • икад, 37, 821.
  • икоји, 821.
  • Иконија, 158.
  • иконо-нос, 278.
  • иконос, 278.
  • Иле, 343.
  • или, 13, 40; — међу више реченичних делова, 765; — и запета, 763; — при набрајању или ређању, 766.
  • или — или, 720, 729.
  • Илија, 352, 355.
  • Илијин, 240.
  • илијински, 809.
  • Илијић, 64, 193.
  • ѝли̑нски, 809.
  • Или̑ћ, 64, 193.
  • им, 402.
  • им- наставак у придевских заменица, 393; — стари наставак за 3-ћи пад. мн. 376, 399, 424.
  • има, 525.
  • имад, 525.
  • имадем, 525.
  • имадијах, 525.
  • имадне, 500, 612.
  • имаднем, 525.
  • имадох, 525.
  • имађах, 525.
  • имам, 440.
  • имати, 440, 525.
  • име, 50, 199.
  • име и предлог у једној речи, 815, 816.
  • имена, 22; — и њихова промена, 316; — особна и велико слово, 809; — у слагању основа, 274, 275; — шта су и које су, 311.
  • именица, глаголска, 754.
  • именица и број састављени у једну реч, 815.
  • именица и заменица у једној речи, 815.
  • именица и придевна реченица, 733; — како се слаже кад је прирок, 557, 584.
  • именице, 21, 310, 311; — бројне, 316; — и именичке реченице, 735; — и њихова промена, 316, 317; — и њихови корени, 113; — и њима придате придевске реченице, 775; — и њихов самосталан додатак, 769–771; — најобичнији подмет, 553; — од готових облика састављене, 811; — од прошастих придева образоване, 807; — особне, заједничке, збирне, вештаствене, 24; — састављене у једну реч с другим речима, 814, 815; — свеколике могу имати атрибут и апозицију, 571; — стварне и мислене, 23; — у петом падежу и запета, 70; — у реду речи, 756; — у реченичној служби, 732.
  • именичка реченица, 732, 736; — како се скраћује, 755.
  • именичке заменице, 30, 31, 385; — њихова промена, 386.
  • именичке основе, 118.
  • именичке подређене реченице и запета, 771, 773.
  • именичке подређене реченице уз именице и заменице, 735.
  • страна 441
  • именичке основе, 433; — и не, 818.
  • именичке основе и основа времена садашњег, 143; — и ѣ- наставак начина неодређеног, 125; — и ну- наставак начина неодређеног, 122, 123; — и не- наставак основе времена садашњег, 145; — и и- наставак начина неодређеног, 126; — и а- наставак начина неодређеног, 133.
  • именски додатак глаголски, казан начином неодређеним, 703.
  • именски облици, 615 и д.; — у глагола, 430; — прирок, 556, 557.
  • именски прироки начин неодређени, 703; — и слагање, 582, 583; — и 6-ти падеж, 652; — у ком је падежу, 616; — у трпним реченицама, 710.
  • ими, стари наставак 6-ог падежа, 399, 425.
  • имперфекат, 441, 686.
  • имућ, 440, 443.
  • имућан, 260, 440.
  • ин -а -о, 269.
  • ин- наставак, 107, 174, 206, 240, 333, 418.
  • ина- наставак, 175, 176, 177, 178, 227, 228, 229, 240.
  • има, заменица, 269.
  • и̏на̑ко, 271.
  • индојевропско стабло језика, 42.
  • индијски језик, 42.
  • ино- наставак, 240.
  • ино, заменица, 269.
  • иња- наставак, 182, 228.
  • ир наместо р, 130, 149.
  • исећи, 97.
  • исечак, 109, 205.
  • исисати, 97.
  • искати 531.
  • исклучивање у побрајању, 817.
  • искон, 283.
  • искрај, 816.
  • искрасти, 304.
  • искупити, 304.
  • искушеник, 228.
  • исходати, 611.
  • испашта, 131.
  • испек, 147.
  • испирати, 130.
  • испирача, 218.
  • испис, 20.
  • испита, 307.
  • испи-чутура, 299, 811.
  • исповест, 93.
  • испогибати, 611.
  • испод, 39; — и други падеж 665, 816.
  • испод-леда, 76.
  • исполца (исполац), 91.
  • испоразболевати се, 611.
  • испрва, 816.
  • испред, 39, 816; — и други падеж, 666.
  • испреко, 816.
  • испровлачити, 611.
  • исред, 816.
  • истерати, 304.
  • истећи, 36, 304, 307.
  • исти, -а, -о, 32, 427, 485.
  • истинит, 247.
  • истина, 816.
  • истицати, 130.
  • истјецати, 130.
  • исток, 82, 149.
  • истом, 37.
  • историјска граматика, 42.
  • историјски, 64, 807.
  • истори̑ски, 807.
  • исторички слог и време садашње, 683.
  • историчко будуће, 693.
  • источни говор, 54; — и акценат, 77.
  • источно-словенски, 811.
  • иструнути, 499.
  • иструо, 499.
  • ит- наставак, 247, 261.
  • ита- наставак, 247.
  • страна 446
  • Италија, 63.
  • и тако даље, како се пише скраћено, 823.
  • ити, 121, 473, 485, 486.
  • ито- наставак, 247.
  • ић- наставак, 107, 193, 261.
  • ићи, 34, 35, 61, 121, 473, 485, 486.
  • их, усклик, 22, 402.
  • их- наставак за 7-ми падеж у старо време, 340, 350, 376, 384, 393, 399, 425; — при основама, 212.
  • ица- наставак, 18, 107, 212, 213, 214, 215, 226, 227, 229.
  • ица- наставком изведене бројне именице у подмету, 594.
  • ице- наставак, 212.
  • иш, усклик, 22.
  • ишавши, 485.
  • ишибати, 97.
  • ишло, 165.
  • иште- наставак, 209, 227, 345.
  • иштем, 531.
  • ишчачкати, 85.
  • ишчашити, 85.
  • ишчезнути, 819.
  • Ј, непчани сугласпик, 79; — ко је увео у српску азбуку, 46; — и и претварају се једно у друго, 64; — иза и не изоставља се, 64; — постало од и, 131, 442, 486, 506, 516, 522; — и спајање с разним сугласницима, 86, 526; — испада после р, 103; — испада после непчаних сугласника, 101, 365; — у попуњању или укидању зева, 61, 128, 148, 150, 151, 474, 479, 502, 534, 540; — писано следствености ради, 807; — предметнуто наставку, 245, 250; — при једначењу самогласника, 65; — у сажимању самогласника, 64; — прионуло на крају речи, 395; — не бележи се у писању, 63.
  • ј, лична заменица, 300, 402.
  • ј- настанак, 108, 418, 809.
  • ја, 29, 31, 268, 269, 416; — како се мења, 387.
  • ја, лична заменица женског рода 401; — у сложеној придевској промени, 421.
  • ја, свеза, 40, 730; — и запета, 763, — међу више реченичних делова, 765, — при набрајању или ређању, 766.
  • ја- наставак, 107, 154, 155, 156, 232, 252, 259, 261.
  • ја̑, постало од ија, 455.
  • ја сам хвалио, 546.
  • ја сам хваљен, 550.
  • ја̏, Бог ме, 822.
  • ја-боме, 811.
  • јабоме, 822.
  • јабуко, 207.
  • јабуков, 252.
  • јабучар, 163.
  • јав- наставак при придевским основама, 250.
  • јави, 122, 656,
  • јавити се, спона у прироку, 558.
  • јавкати се, 83.
  • јавкати, 136.
  • јавну, 122.
  • јагањац, 382.
  • јагањци, 382, 597.
  • јагњад, 382, 597.
  • јагње, 25, 382, 597.
  • јагњѐта, 382.
  • јагњешце, 216.
  • јагодњача, 219.
  • јадиковац, 215.
  • јадова, 135.
  • јадолик, 279.
  • Јадранско Море, 809.
  • јаже, 114, 269, 400.
  • јазъ, 268.
  • ја — ја, 729.
  • јајача, 219.
  • јаје, 380.
  • страна 447
  • јак, 73.
  • јак- наставак при именичким основама, 201, 207, 228.
  • јака- наставак, 201.
  • Јаковљев, 253.
  • јали, и запета, 763; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766.
  • јали — јали, 729.
  • јамица, 212.
  • јан- наставак, 106, 107.
  • јан-ин- наставак, 174, 206; — и множина 333.
  • Ја́на, 355.
  • Ја̑но, 355.
  • јануар, 809.
  • јао, 22.
  • јар- наставак, 162, 163.
  • јара- наставак, 162, 163.
  • јарад, 194.
  • јарам, 198, 322.
  • јаре, 382.
  • јаребица, 214.
  • јарета, 382.
  • јарић, 382.
  • јарићи, 382.
  • јаружица, 87.
  • јарчев, 253.
  • ја сам, 75.
  • јасан сугласник на крају, 84, 326.
  • јасеновина, 178.
  • јасни сугласници, 80.
  • ја̀сни̑ (јаснији), 64, 807.
  • јаснији 807.
  • јасник на крају 326.
  • јаст- наставак, 245.
  • јастребови, 332.
  • јато, 183.
  • јаха, 128.
  • ја̀хаћи̑, 248.
  • јачање самогласника̑, 57.
  • јачи, 86.
  • јашем, 440.
  • ја̏шу, 440.
  • јд премећу се местима, 486.
  • је, лична заменица, 269, 400, 401, 416; — у сложеној глаголској промени, 421.
  • је у јужном српском говору, 54, 77, 347, 513; — пред самогласницима, пред ј или ђ, 90, 92.
  • је- наставак за основу времена садашњег, 130, 140, 142, 144, 434, 470, 510, 519, 526.
  • је- наставак за разне именске основе, 154, 253, 259, 261, 267.
  • је, јест, 459, 546.
  • Јеврејин, 174.
  • Јеврејка, 206.
  • јего, 402.
  • јегуља, 171.
  • јед, 139, 184, 435, 440, 452.
  • једа, 738.
  • једак, 254.
  • један, -на, -но, 262, 316, 405, 406, 607, 608, 721, 817.
  • једанаест, 298.
  • једанпут, 815.
  • једаред, 815.
  • једа̑х, 455.
  • једва, 37, 38.
  • једеједо, 455.
  • једем, 452, — једеш 452, — једе, 452.
  • једиво, 197.
  • једи́нак, 208.
  • јединац, 215.
  • једар, 234.
  • једло, 165,
  • једнак, 745.
  • једнака два сугласника — један испада, 97.
  • једнаки се сугласници растављају самогласником а, 104.
  • једнаки подмети и прироци, и изостављање, 750.
  • једнаки додатци и изостављање, 751.
  • једначења недопуштена у књижевном језику, 807.
  • страна 444
  • једначење и избацивање, 97 до 101.
  • једначење самогласника, 56, 65, — обележено апострофом, 813.
  • једначење сугласника по звучности, 81, 82, 420; — по говорним оруђима, 81; — избегава се уметањем а- самогласника, 104.
  • једначији, 259.
  • једнина, 5, 312; — у глагола, 431; — везана за значење ре́чи̑, 597.
  • једногодишњи, 277.
  • једномесечићи, 277.
  • једносложне речи какав акценат не могу имати, 73.
  • једрина, 177.
  • једро, 159.
  • је́ду, 452.
  • је̏ду̑, 452.
  • јеђа̑х, 455.
  • јеж, 154, 327.
  • јеже, 114, 269, 400.
  • јежом, 327.
  • јез, 154.
  • језеро, 160.
  • језик, 44, 45, 206; — и граматика, 41; — народни, 42; — српски и словенски, 42; — шта је, 1; — како постаје, 2.
  • језичак, 206.
  • језичић, 87.
  • језични сугласници, 79.
  • Је́ла, 355.
  • Јелена, 355.
  • јеленом, 89.
  • јеленрог, 296.
  • јеленче, 192.
  • јелењи, 233.
  • јелика, 203.
  • јелинско-српски, 811.
  • Јелице, 354.
  • јело, 165.
  • Је̑ло, 355.
  • јелов, 252.
  • је̑м, 139, 435, 440, 452.
  • је̑мо, 452.
  • јему, 402.
  • јер, 747.
  • јербо, 747.
  • Јерменин, 174.
  • Јерменка, 206.
  • јес, 106, 139, 435, 438, 440, 459.
  • јесам, 139, 435, 436, 440, 459.
  • јесенас, 37.
  • јеси, 459.
  • јесмо, 436, 459.
  • јес-о-нт, 436, 438.
  • јес-си, 436.
  • јест, 436, 440, 459.
  • јесте, 436, 459.
  • јести, 451, 452.
  • јесу, 436, 438, 459.
  • јесући, 459.
  • јеткати, 136.
  • јечам, 322.
  • јечие, 141.
  • јечмача, 219.
  • јечмен, 238.
  • Је́шо, 220.
  • ји- наставак, 423, 446.
  • јј у поређених придева остаје, 97, 807.
  • јо-наставак, 154, 156, 232.
  • јо- наставак за основу времена садашњег — види је- наставак.
  • Јово, 152.
  • Јован, 233; — како се пише скраћено, 823.
  • Јовањ, 809.
  • јовањски, 809.
  • Јовин, 809.
  • јој, 402.
  • Јока, 193, 353.
  • Јокић, 193.
  • Јоле, 343.
  • јотовање, 81, 86, 259, 365.
  • јт премећу се местима, 486.
  • ју, 402.
  • ју- наставак, и гласовне промене њега ради, 365.
  • јувка, 83.
  • јужни говор, 54; — и л 92; — и замена му ѣ пред самогласницима и ј и ђ, 90, 92; — и избацивање ј 103; — има рије место ре, 463; — и ѣ- наставак основе начина неодређеног, 501; — и његова правила 347, 513; — у промени заменица и придева, 417; — и веза његова с акцентом, 77.
  • јунак, 331.
  • јунаци, 87, 331.
  • јунацима, 331.
  • јуначе, 88.
  • јуначки, 87.
  • јуначнији, 259.
  • јуначтво, 99.
  • јунаштво, 99, 188.
  • јур- наставак, 164.
  • јура- наставак, 164.
  • јури, 122.
  • јурне, 145.
  • јурну, 122.
  • јутарњи, 241.
  • јутрос, 37.
  • јуфка, 83.
  • јуче, 37.
  • јъ- наставак, 154, 155, 232, 253, 259, 261, 270, 443, 446.
  • јъшъ- наставак за поређење, 259.
  • К, грлени сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — иде у ц пред наставцима који почињу с и, 87, 259, 331, 353; — иде у ч пред е 88, 328, 539; — постаје ч пред и, 87; — промењено у ц, 130; — испада пред л, 498; — испада пред н, 497; — не трпи пред собом зд, ст, или шт, 102; — остаје без претварања, 353; — кј иде у ч, 259.
  • к- наставак за глаголску диминутивну радњу, 136, 137.
  • к, предлог, 39; — и трећи падеж, 672.
  • ка̑, 66, 807.
  • ка’, 812.
  • ка- наставак именски, 107, 193, 200, 205, 206, 208, 228, 254–5, 257.
  • каблар, 163.
  • кад, 13, 37, 272, 733, 739, 745, 774, 775, 817, 821; — у питању, 716.
  • ка́да, 116.
  • када, 272, 745.
  • када — тада, 745.
  • кад било, 817, 821.
  • кадгод, 817.
  • кад год, 817, 821.
  • каде, 272.
  • кад-и-кад, 811.
  • ка̀ди̑ница, 215.
  • кад му драго, 817, 821.
  • кад ће, 806.
  • кадца, 98.
  • кадшто, 37, 816.
  • кажи-де-те, 488.
  • кажипут, 299.
  • каза, 128.
  • казива, 449.
  • казивати, 611.
  • казује—казујо, 543.
  • какав, -ква, -кво, 29, 32, 261, 271, 426, 604, 606, 714, 817, 821.
  • какав — такав, 741.
  • каквоћа и придевне заменице, 32; — казана сложеним основама, 275, 279; — казана 2-им падежем, 620.
  • кака, -а, -о, 32, 271, 427.
  • како, 37, 714, 733, 737, 738, 742, 745, 747, 774, 776, 817, 821; — у питању, 716.
  • каков, 271.
  • какови, 426.
  • како — онако, 741.
  • како сте, 75.
  • како — таки, 745.
  • како — тако, 741.
  • калдрма, 91.
  • кале, 343.
  • калпак, 91.
  • калуђер, 115.
  • калуђери, 126.
  • калуђерица, 214.
  • калуђерство, 188.
  • калфа, 91.
  • калца (калац), 91.
  • каљав, 250.
  • каљогажа, 111, 155, 278.
  • камен, 23, 72, 327.
  • каменит, 247.
  • Каменичанин, 86.
  • камење, 157.
  • ками, 337.
  • камичак, 206.
  • камо, 37, 272; — у питању, 716.
  • камо ли, 723, 744.
  • кан’-да, 742.
  • ка̑-но, 811.
  • ка’-но, 742, 812.
  • као, 37, 66, 654, 742, 807, 812.
  • као год, 742.
  • као год што — тако, 741.
  • као да, 742.
  • као-но, 811.
  • као оно — тако, 741.
  • као што, 742.
  • као што — тако, 741.
  • кап, 153, 154, 365.
  • капа, 115.
  • капавица, 215.
  • капља, 154.
  • капља по капља, 817.
  • капљица, 212.
  • капљу, 365.
  • капура, 164.
  • капца, 216.
  • Караџић Ст. Вук, 46.
  • Карловци, 72.
  • касапин, 174.
  • Касацион Суд, 809.
  • каскати, 136.
  • каткад, 816.
  • католицизам, 809.
  • ка̏ће, 806.
  • каца, 98.
  • качар, 163.
  • качара, 163.
  • кашаљ, 322.
  • кашичара, 163.
  • кашљив, 251.
  • кв сугласници, 83.
  • квасац, 213.
  • квасилица, 227.
  • квочка, 206.
  • кврга, 210.
  • ке, дометак, 815.
  • кестење, 157.
  • кидати, 58.
  • кидљив, 251.
  • кијавица, 215.
  • кијак, 202.
  • киселина, 177.
  • киселица, 215.
  • кисео, 698.
  • китаст, 245.
  • кићен, 86.
  • кићенка, 228.
  • киша, 86.
  • кј постаје ч, 86.
  • кл, 154.
  • клада, 147.
  • кладурина, 175.
  • клањати, 611.
  • класа, 133.
  • класак, 206.
  • класобер, 278.
  • кла̏сти, 451.
  • клатарити се, 136.
  • клати, 529.
  • клатно, 172.
  • клек, 466.
  • клекне, 145.
  • кленовац, 215.
  • клеп, 149.
  • клепа, 147.
  • клепет, 187.
  • клепало, 167.
  • клет, 184, 448.
  • клетва, 83, 186.
  • клетвен, 238.
  • клети, 611; — као образац мењања, 469.
  • страна 451
  • клети се, — и 6-ти падеж, 655.
  • клећи, 466.
  • кли, 213.
  • клизак, 254.
  • клик, 149, 153, 466.
  • кликну, 122.
  • клињ-чорба, 273, 296, 811.
  • клићи, 466.
  • клица, 213.
  • Кличевац, 215.
  • клокот, 187.
  • клокоће, 143.
  • клоца, 122.
  • клупко, 207, 346.
  • клупче, 192.
  • кльн, 130, 186.
  • клѣ, 184.
  • кљу, 534.
  • кљувати, 172, 534, 540.
  • кљујекљујо, 534.
  • кљујем, 540.
  • кљун, 172.
  • кљуцало, 167.
  • кљуцати, 136.
  • клоцну, 122.
  • кључа, 133.
  • кмедгајо, 806.
  • кмет-Гајо, 806.
  • кмет-Јанко, 811.
  • кметова, 135.
  • кметовати, 36, 610; — и 3-ћи падеж, 636.
  • кметује, 144.
  • кнегињин, 240.
  • кнеже, 328.
  • кнежеви, 332.
  • кнежевина, 178.
  • кнежина, 176.
  • кнез, 328, 332.
  • кнезови, 332.
  • књига, 24.
  • књигоноша, 155.
  • књижевник, 204.
  • књижурина, 175.
  • ко, 31, 269, 392, 396, 604, 714, 807, 821; — у промени, 396.
  • ко̑, 66, 807.
  • к’о, 812.
  • ко- наставак, 200, 205, 207, 254–5, 257.
  • ко било, 817.
  • ков, 149.
  • кова(ти), 57, 109, 126, 540.
  • ковачина, 176.
  • ковем, 57.
  • коврљак, 201.
  • кога, 261.
  • кога-но, 811.
  • когов, 261.
  • коговић, 261.
  • когод, 817.
  • ко го̏д, 817.
  • код, 39; — и други падеж, 664.
  • кожан, 239.
  • кожурина, 175.
  • козалца (козалац), 91.
  • козара, 163.
  • козјак, 202.
  • кои, 807.
  • које-, 816.
  • којегде, 816.
  • којего, 270.
  • којекад, 816.
  • којекакав, -а, -о, 32, 426, 816.
  • којекаки, 32.
  • којекако, 816.
  • којеко, 31, 392, 816.
  • које — које, 729.
  • којекоји, -а, -е, 32, 816.
  • којекуда, 816.
  • којечиј, -а, -е, 32, 427, 816.
  • којешта, 31, 392, 816.
  • који, -а, -е, 32, 400, 427, 604, 605, 606, 714, 807, 817, 821.
  • који било, 821.
  • који год, 821.
  • који му драго, 821.
  • који-но, 811.
  • Којо, 155.
  • кока, 152, 353.
  • кокин, 240.
  • кокош, 25, 366.
  • кокошка, 206.
  • коко̀ши̑, 366.
  • страна 448
  • кокошију, 366.
  • коласт, 245.
  • колач, 219.
  • колевка, 83.
  • колеђанка, 206.
  • колено, 71.
  • ко̀ле̑нце, 346.
  • колефка, 83.
  • коли, 340, 350.
  • колики, -а, -о, 32, 427, 604, 741, 817.
  • колики — толики, 741.
  • колико, 29, 776, 817, 821.
  • коли(х), 340.
  • колица, 212.
  • количина и мера, казана заменицама, 32; — казана 2-им падежем, 622.
  • колјеколјо, 529.
  • коло, 70.
  • коловођа, 278.
  • коловоз, 111, 278.
  • колута, 133.
  • ко̏ља̑х, 529.
  • коље, 70, 86, 142.
  • кољем, 529.
  • комађе, 157.
  • комилац, 227, 324.
  • комидба, 195.
  • ко му драго, 817.
  • комшо, 152.
  • ко̑на, 152.
  • конац, 74, 322, 323.
  • ко̏на̑ца̑, 74.
  • ко̑ни̑к, 72.
  • конц, 231.
  • конца, 74.
  • концесионал, 706.
  • кончан, 239.
  • коњ, 335.
  • коњем, 89.
  • коњиц, 212, 328.
  • коњицу, 328.
  • коњма, 335.
  • коњокрадица, 335, 213, 278.
  • коњух, 163.
  • коњушар, 163.
  • ко̏па̑, 66.
  • копао, 66.
  • копар, 159.
  • копати, 35.
  • копач, 218.
  • копачем, 89.
  • копље, 346.
  • копнети, 35.
  • копно, 172.
  • копња, 179.
  • ко̏по̑, 66.
  • копча међу подређеном и главном реченицом, 752.
  • коракљај, 150.
  • корба, 195.
  • корен, 17; — и опште му значење, 19; — и родност, или изданци му, 19, 116; — глаголски, 113, 433, 434; — глаголски и заменички, 112, 114; — према основи, 106, 113, 120; — као основа времена садашњег, 139; — није једина подлога за образовање основа, 107; — раширен, 534; — у образовању диминутивних глагола, 136; — и ну- наставак за основе начина неодређеног, 122, 123; — и ѣ- наставак начина неодређеног, 124.
  • коренов самогласник и снажење, 106, 121, 146, 205, 213, 217, 229, 230, 261.
  • коре се, 125.
  • кори, 126.
  • корист, 72.
  • коританце, 72.
  • коритаст, 245.
  • кориташце, 216.
  • корпорација̑ имена како се пишу, 809.
  • коса, 209.
  • косац, 213.
  • косач, 110, 218.
  • косидба, 195.
  • косити, 35.
  • страна 449
  • коснат, 243.
  • Косовка, 206.
  • косовљи, 233.
  • кост, 366.
  • Коста, 156; — како се пише скраћено, 823.
  • ко̀сти̑, 366.
  • костију, 366.
  • костљив, 102.
  • костобоља, 111.
  • костур, 164.
  • котал, 165, 325.
  • котао, 165, 325.
  • котл, 325.
  • котлина, 175.
  • котлови, 332.
  • котур, 164.
  • кошава, 196.
  • кошара, 163.
  • кошен, 62, 86, 430.
  • кошени, 431.
  • кошљив, 102.
  • кошић, 193.
  • коштак, 94.
  • крављи, 233.
  • Крагујевац, 215.
  • крад, 147, 154, 447, 449, 450, 455.
  • краде, 480.
  • крадикоза, 299.
  • крадл, 447.
  • крадљив, 251.
  • крадљивац, 215.
  • крадом, 147.
  • крађа, 154.
  • крај, именица, 148.
  • крај, предлог, 39; — и други падеж, 664.
  • крај глаголској радњи, 610, 613, — времена казан предлогом, 658.
  • крајеви, 332.
  • крајика, 203.
  • крајњи, 241, 423.
  • краљева, 135.
  • краљеви, 89, 332.
  • краљем, 89.
  • краљица, 214.
  • краљује, 144.
  • крањски (словенски), 42.
  • крао, 447.
  • краосица, 213.
  • красота, 190.
  • крастав, 250.
  • красти, 451, 480, 485.
  • кратак, 254, 259.
  • кратак акценат, 70, 73.
  • кратки слогови и разлике српских говора, 77.
  • крв, 365.
  • крвљу, 365.
  • крволок, 147.
  • крвопија, 148.
  • крвопилац, 324.
  • крвопролитник, 278.
  • крвопролиће, 278.
  • крвца, 83, 216.
  • крека, 147.
  • крекетуше, 223.
  • креља, 169.
  • кремен, 597.
  • кремење, 597.
  • крену, 122.
  • кренуо, 497.
  • кренути, 497.
  • крепчији, 259.
  • кресиво, 72.
  • крет, 122.
  • кретање и правац, 657; — и реченице за место, 746; — и трећи падеж, 634; — и предлог к, 672; — и 6-ти падеж, 650.
  • кретох, 497.
  • кри, 479.
  • крив, 73, 249, 259.
  • кривак, 202.
  • кривац, 215.
  • кривда, 70.
  • кривоног, 279.
  • крилат, 243.
  • крилатица, 215.
  • крилача, 219.
  • крилаш, 222.
  • крило, 165.
  • криоце, 346.
  • страна 454
  • крит, 479.
  • крити, 473.
  • крма, 198.
  • крмељ, 365.
  • крмељив, 251.
  • крмељу, 101, 365.
  • крњи, 126.
  • крњо, 342.
  • кров, 149.
  • кровнат, 243.
  • кровуљина, 175.
  • кроз, 39; — и четврти падеж, 673.
  • крозањ, 104.
  • кроз сред, 816.
  • кроз што, 815.
  • крој, 515.
  • кројач, 110, 218.
  • кројити, 515.
  • крок, 433.
  • кротак, 254.
  • крочити, 433, 610.
  • крошто, 815.
  • крстат, 243.
  • крстача, 219.
  • крстина, 175.
  • крстити, 516.
  • крст-њак, 102.
  • Крунија, 158.
  • крут, 230, 259.
  • кру̏ша̑ка̑, 73.
  • крушков, 252.
  • крх, 154, 180, 254.
  • крш, 154.
  • кршак, 254.
  • кршњак, 102.
  • крштава, 132.
  • крштавати, 94.
  • крштах, 516.
  • крштен, 516.
  • кры, 149.
  • кт постаје ћ, 95.
  • кто, 96, 269, 396.
  • кћер, 377.
  • кћи, 377.
  • ку, 57, 128, 149, 180, 540.
  • ку-а, 109.
  • ку-ати, 57, 540.
  • кувар, 162.
  • куд у питању, 716, 774.
  • куд ћеш, 806.
  • куда, 37, 272, 746, 821.
  • ку̀да̑ ћеш, 75.
  • куде, 272.
  • кудељица, 212.
  • кудије, 272.
  • ку-ем, 57.
  • кујекујо, 540.
  • кука, 147.
  • кукавица, 215.
  • ку́кац, 216.
  • кукњава, 196.
  • куконосаст, 279.
  • куку, 22.
  • кукурека, 122.
  • кукурекне, 145.
  • кукурекну, 122.
  • кукурузница, 215.
  • кумити, са 6-им пад 655.
  • кунекуно, 141.
  • кунем, 50.
  • кунијах, 472.
  • куњах, 472.
  • купа, 128.
  • купац, 213.
  • купеж, 217.
  • купова, 105, 135.
  • куповавши, 429.
  • куповала, 105.
  • куповали, 429.
  • куповасте, 429.
  • куповат, 429.
  • куповати, 429; — као образац мењања, 544.
  • куповаху, 429.
  • купуекупујо, 434, 440, 543, 544.
  • купујте, 429.
  • купују, 429, 440.
  • купујући, 429.
  • купусиште, 209.
  • кусаљ, 170.
  • кусаст, 246.
  • кусовљев, 253.
  • кусуља, 171.
  • страна 455
  • кутијица, 64.
  • кути̑ца, 64.
  • кутлача, 219.
  • ку̑тња̑к, 72.
  • кутњи, 94, 241.
  • кућа, 23, 24, 70, 361.
  • куће́рак, 333.
  • ку̏ћеш, 806.
  • кућњи, 94, 241.
  • кућурина, 175.
  • куца, 122.
  • куцати, 136.
  • куцкати, 136.
  • куцну, 122.
  • кушљо, 152, 342.
  • къ, 272, 396.
  • къ- наставак, 257.
  • къдѣ, 272.
  • къјъ, 270.
  • къто, 269, 396.
  • кыс, 213.
  • кьде, 746.
  • кѫдѣ, 272.
  • Л- сугласник, 79, 81, 91; — изазива испадање д и т, 447; — не трпи пред собом зд, ст и шт, 102; — снажењем постаје ал, ол, ел, 149; — снажењем постаје ла, 149; — раширено у лѣ, 489; — претворено у о, 65, 168, 324, 325, 346, 357, 364, 419; — претворено у у, 469; — и преда њ уметнуто а, 325; — на крају слога остало без претварања, 324; — уметнуто међу б, п, в, м и међу ј, 86; — у јужном говору, 92.
  • ле (лѣ)- наставак за прилоге, 272.
  • ло- наставак, 165, 166.
  • ла- наставак, 105.
  • лав, 25.
  • лавеж, 217.
  • лавица, 25.
  • лага, 128.
  • лагано, 816.
  • лагачак, 255.
  • лагати, 130; — се, 35.
  • лађа, 358; — ла̑ђа̑, 358.
  • ла̑ђи̑, 358.
  • лаж, 153.
  • лажа, 86.
  • лажљив, 251.
  • Лазар, 200.
  • лак, 254, 259.
  • лака, 193.
  • лакат, 321, 322.
  • лакац, 216.
  • Лакић, 193.
  • Ла́ко, 200.
  • лакомство, 188.
  • лане, 656.
  • ландарати, 136.
  • лани, 656.
  • лапавица, 215.
  • ла̏сан, 259.
  • Латинија, 158.
  • Латинин, 174.
  • латиница и писање, срп. јез., 47.
  • Латинка, 206.
  • латински језик, 42.
  • Латинчад, 194.
  • лаћа, 131.
  • лев, 249.
  • лѐва̑к, 72, 202.
  • левак, 110, 205.
  • ле̑ви̑, 249.
  • левке, 815.
  • лево, 37.
  • левча, 83.
  • левчић, 83.
  • лег, 130, 149, 154, 466, 611.
  • ле́гати, 58, 130, 611.
  • легне, 145.
  • легнем, 466.
  • легнути, 145.
  • лежа, 508.
  • лежати, 508.
  • лежем, 466.
  • лежећив, 260.
  • лез, 456.
  • лези, 87.
  • лек, 466.
  • леле, 22.
  • страна 456
  • ленгер, 160.
  • леп, 26, 78, 149, 230, 259, 415.
  • ле́па, 77, 78.
  • Лѐпава, 196.
  • ле̑паја, 416.
  • лепи, 126.
  • ле̑пи̑, 415.
  • ле̑пим, 416.
  • лепо, 54, 77, 78.
  • ле̑поје, 416.
  • лепота, 23, 78.
  • лесковина, 178.
  • лет, 130.
  • ле́тати, 36, 58, 130, 610.
  • летети, 36, 58, 130, 213, 610.
  • лети, 656.
  • летну, 122.
  • лѐто, 147.
  • ле̏то, 183, 347.
  • летова, 135.
  • летос, 37.
  • летује, 144.
  • лећајив, 251.
  • лећети, 78.
  • лѐћи, 58, 130, 462, 466, 611.
  • ле́ћи, 462.
  • леха, 211.
  • лешкарити, 136.
  • лешкати, 136.
  • лештак, 202.
  • ли(ти), 57, 61, 64, 105, 106, 120, 121, 429, 449, 450, 479, 807.
  • ли, 714, 715, 728, 737.
  • ливада(х), 361.
  • ливен, 61, 429, 479.
  • ливши, 429.
  • лие, 141.
  • лиза, 128.
  • лиз-ка, 109.
  • лиј, 64, 429, 807.
  • ли́ја, 156.
  • лијах, 429.
  • лијевке, 815.
  • лијегати, 130.
  • лијем, 429.
  • лијеп, 78.
  • лијѐпа, 77, 78.
  • лијепо, 54, 77, 78.
  • лијетати, 130.
  • лијући, 429.
  • лик, 149, 154.
  • лико, 147.
  • ли̑мо, 64.
  • лио, 63, 429.
  • липама, 71.
  • липик, 203.
  • липо, 54.
  • липовача, 219.
  • липовина, 178.
  • Липовица, 215.
  • лиска(ти), 109, 136.
  • лиснат, 243.
  • лисица, 156.
  • лисичина, 87.
  • лисичица, 87.
  • листа, 133.
  • листић, 193.
  • лит, 479.
  • лити, 105, 121, 429, 442, 444, 473.
  • ли̑х, 230.
  • лих, 429.
  • лица глаголска, 22, 34, 430, 431, 810; — и њихови наставци, 436.
  • лице, 154.
  • лице граматичко који корени показују, 114; — као обележје начина одређеног, 702; — прво старије од другог, а друго старије од трећег, 590.
  • личне или именичне заменице, 30, 31, 385; — њихова промена, 386; — изостављене као подмет, 560.
  • личце, 99.
  • лишајив, 251.
  • лишће, 85, 157.
  • лишце, 99.
  • лј постаје љ, 86.
  • ло- наставак, 165, 166, 167.
  • ловац, 213.
  • ловиште, 209.
  • ловачки, 257.
  • ловица, 213.
  • логва, 83.
  • страна 457
  • логичке речи, 814.
  • логични акц. на подмету, 560, 818.
  • лој, 57, 106, 149, 597.
  • лојити, 57.
  • локва, 83.
  • ломигора, 299.
  • ломити, 59; — се, 35.
  • ломљава, 196.
  • лонац, 74.
  • ло̏на̑ца̑, 74.
  • ло́нца, 74.
  • лончић, 87.
  • лопов, 72.
  • ло́по̑ва̑, 72.
  • лох-јъ, 232.
  • лош, 232.
  • лубеничиште, 72.
  • лубњача, 219.
  • лубура, 164.
  • луг, 147.
  • луд, 230, 259.
  • лужина, 175.
  • лужичко-српски језик, 42.
  • лужњака, 202.
  • лук, 154.
  • Лука, 352, 355.
  • лукав, 250.
  • лукавство, 188.
  • лукац, 216.
  • лулетина, 175.
  • лупарати, 136.
  • лупија, 151.
  • лупнути, 36, 610.
  • луч, 154.
  • луча, 154.
  • лучца, 99.
  • лу́ша, 220.
  • лъ- наставак, 165, 166.
  • ль- паставак, 168.
  • льгък, 254.
  • лѣз, 149.
  • лѣпъ, 149.
  • люднѥ, 597.
  • Љ непчани сугласник, 79; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — постало од лј, 86; — љ слово ко је увео у српску азбуку, 46; — ļ слово ко је увео у латиницу, 47.
  • ља- наставак, 169.
  • љѐље̑нко, 72, 207.
  • љепота, 78, 86.
  • ље̑та̑, 347.
  • љив- наставак, 251.
  • љива- наставак, 251.
  • љиво- наставак, 251.
  • љиљан-гора, 273.
  • љубак, 254.
  • љубичаст, 245.
  • љубити, 516; — се, 35.
  • љубљај, 150.
  • љубљах, 516.
  • љубљен, 516.
  • љубовиђски, 82.
  • љубовца, 83.
  • љу́ди̑, 334, 810.
  • људи, 334, 335, 339, 597.
  • љу̑ди, 810.
  • људима, 335.
  • људма, 335.
  • људски, 599.
  • људскота, 190.
  • љупка, 82.
  • љут, 242, 259.
  • љући, 86.
  • љуштика, 203.
  • љуштити, 94.
  • М, уснено-носни сугласник, 79; — не трпи пред собом зд, ст, или шт, 102; — тражи л кад дође пред ј, 86.
  • м- наставак за прво лице, 436; — подмлађено у првом лицу времена садашњег, 440.
  • ма, 740.
  • ма- наставак, 198, 263, 272.
  • магарчи, 126.
  • магла, 52, 70, 165.
  • магловит, 247.
  • ма да, 740.
  • мажен, 86.
  • страна 458
  • мажња, 85.
  • маз, 184.
  • маз, 147.
  • маза, 128.
  • мазалица, 227.
  • мазло, 165.
  • маја, 107, 156.
  • мајка, 18, 107.
  • мајкин, 240.
  • мајчин, 418.
  • мајчица, 18, 107.
  • мак, 73, 130, 466.
  • ма кад, 817.
  • макао, 496.
  • макар, 740.
  • макар кад, 817, 821.
  • макар који, 821.
  • макља, 169.
  • макни, 466.
  • макнут, 466.
  • макнути, 466, 496.
  • макох, 496.
  • Макса, 152.
  • ма̑л, 91.
  • мала и велика слова, у писању, 808.
  • Малета, 192.
  • ма̑ли̑, 424.
  • малко, 91.
  • мало нешто или мало нечега, означено наставком, 136, 192, 193, 200, 203, 206, 207, 212, 216.
  • малчице, 91.
  • маљеви, 89.
  • маљем, 89.
  • мамак, 205.
  • мамац, 213.
  • манихејски, 809.
  • Манојло, 72.
  • мањма, 272.
  • Ма̏ра, 355; — Ма́ра, 355.
  • марва, 70.
  • марење, казано предлогом, 670.
  • Марија, 355.
  • Маријин, 809.
  • Маринко, 207.
  • Марић, 193.
  • Марко како се пише скраћено; 823.
  • Марков, 26, 252.
  • марљив, 251.
  • Ма̑ро, 355.
  • маслинка, 206.
  • масло, 165.
  • масна, 102.
  • маст, 184, 365.
  • мастилац, 324.
  • мастна, 102.
  • матер, 377.
  • мати, 107, 156, 377.
  • Ма́то, 152.
  • маћи, 130, 466, 610.
  • маукава, 196.
  • мах, 147.
  • маха, 128.
  • мач, 154.
  • мачак, 328.
  • Мачва, 83.
  • Мачванин, 174.
  • Мачванка, 206.
  • маче, 192.
  • мачеви, 332.
  • мачем, 89.
  • мачку, 328.
  • Маџарија, 158.
  • Маџарина, 175.
  • Ма́шо, 220.
  • машћу, 365.
  • ме, 402, 602.
  • медвеђи, 233.
  • меден, 26.
  • међу, 39; — с 4-им и 6-им падежем, 677.
  • мек, 26, 259.
  • мекача, 219.
  • мекиње, 53, 182.
  • мекне, 145.
  • мекну, 123.
  • меље — мељо, 142, 491.
  • мељиво, 197.
  • мен- наставак, 106, 199.
  • мена, 172.
  • мене, 388, 402, 602.
  • мени, 388, 602.
  • страна 459
  • мењање акцента, 74; — и српски говори, 78.
  • мењање коренових самогласника, 57, 58, 59, 106, 130, 131, 146, 149, 205, 213, 230, 261.
  • мера, 159.
  • мера и количина, казана заменицама, 32; — прилогом 38; — 2-им падежем 621; — 4-им падежем, 645; — предлогом по, 817; — у поређењу међу реченицама, 744; — обележена наставком, 136.
  • мерач, 218.
  • мерена ствар у 2-ом пад., 621.
  • мермер-авлија, 296, 811.
  • месец, 25, 334.
  • месецем, 327.
  • месе́ци̑, 334.
  • месеци̑ имена писати малим словом, 809.
  • месецом, 327.
  • ме́сни̑, 810.
  • ме̏сни̑, 810.
  • месо, 24, 147.
  • места српских акцената, 73.
  • мести, 93, 451.
  • местичав, 250.
  • место, 183, 347.
  • место, предлог, 39; — и други падеж, 669.
  • место и предлог у синтакси, 39, 650, 657, 661, 664, 671, 675, 677, 678; — и предлог изван, 663; — и предлог с 3-им пад., 665, 666; — казано додатком и писање запете, 779; — казано наставком, 209; — казано подређеном реченицом, 732, 746, 774; — казано прилогом, 37; — уметнуто у реченицу и одвојено запетама, 783; — казано прилогом или именима у неком падежу с предлогом, 575; — у мисленом смислу, 660; — у обрнутом реду речи̑ и запета, 779; — у питању, 716.
  • мет, 183.
  • метањ, 180.
  • метеж, 217.
  • метла, 165.
  • метнути и два 4-та пад., 642.
  • мећава, 196.
  • мехур, 164.
  • мешанија, 228.
  • меште, 656.
  • ми, 29, 31, 268.
  • ми, 61, 479.
  • ми, стари наставак за 3-ћи и 6-ти падеж, 376, 687.
  • мивен, 61, 479.
  • мил, 230.
  • Милак, 202.
  • Милан, 173; — скраћено како се пише, 823.
  • Миланов, 809.
  • Милета, 192.
  • мѝли̑, 64.
  • Милија, 355.
  • милина, 23, 71.
  • милион, 28; у прироку 592.
  • Милић, 193.
  • Милићев, 809.
  • Милице, 354.
  • Ми̑лка, 355.
  • милова, 135.
  • Милоје, као образац мењања, 318.
  • милокрван, 279.
  • Милосављев, 253.
  • милосрђе, 157.
  • милостив, 251.
  • Милота, 190.
  • Милошем, 89.
  • милошта, 155.
  • Ми̏лу̑ш, 224.
  • Миља, 155.
  • миље, 157.
  • мимо, 39, 486; — и 4-ти пад., 673.
  • мимоходац, 213.
  • Министарство Народне Привреде, 809.
  • мин’о, 807.
  • минуо, 807.
  • мио, 230.
  • страна 460
  • мир, 159.
  • Мирко, као образац мењања, 318.
  • мироносан, 278.
  • Ми̑рчета, 192.
  • мисао, 63, 168, 364, 365; — шта је 552.
  • мисл, 364.
  • мислене именице, 23; — и наставак ије, 157; — образоване извесним наставком, 177; — обележене наставком, 188, 190, 191, 195, 196, 228; — везане значењем за једнину, 597; — значе веру, и пишу се малим словом 809; — узете у смислу неодређеног дела, 694.
  • ми̏сли̑, 810.
  • ми̑сли, 810.
  • ми́сли̑, 810.
  • мислим, 440.
  • мислио, 63.
  • мислити, 516.
  • мити, 473.
  • Митрова-дне, 336, 811.
  • Михољ, 233.
  • Михољу-дне, 811.
  • мицати, 36, 130, 610.
  • миши, 332.
  • мишић, 193.
  • мишљах, 516.
  • мишљен, 516.
  • мишљење, 228.
  • мишљу, 365, 440.
  • мишоловка, 278.
  • мје̑ста̑, 347.
  • мл, 121, 450.
  • млад, 230, 259.
  • мла̑да, 358.
  • мла̏де, 192.
  • млади, 126.
  • мла̑ди̑, 358.
  • младѝна, 177.
  • младица, 215.
  • младо што, означено наставком, 192.
  • младожења, 277.
  • младолик, 279.
  • младост, 23.
  • млађ, 155.
  • млађи, 86, 103.
  • млак, 73, 230, 259.
  • млат, 183.
  • млати-шума, 273.
  • мле, 121, 491.
  • млекар, 78.
  • млеко, 24, 77, 78, 597.
  • млети, 491.
  • Млеткиња, 182.
  • мле̑ч, 153.
  • млечан, 78.
  • млечац, 52.
  • млечьць, 52.
  • мливо, 197.
  • млијеко, 77, 78.
  • млијечан, 78.
  • млѣчь, 153.
  • мљѐка̑р, 78.
  • мнидијах, 517.
  • многи, -а, -о, 423.
  • многозналац, 297.
  • множина, 5, 312; — збирних именица има особито значење, 597; — и двојина у речи око, 348; у глагола, 431.
  • мноштво, 188.
  • мнѣти, 517.
  • мнити 517.
  • мња̑х, 517.
  • мо- наставак, 198, 263; — за прво лице множине, 436.
  • мог, 130, 184, 692.
  • мо̑га, 66, 398.
  • могао, 447.
  • могах, 467.
  • могаше, 467.
  • могбуде, 692.
  • моге, 440.
  • мога, 447.
  • могне, 145, 500, 612.
  • могу, 51, 440, 465.
  • могућ, 443.
  • могућан, 260.
  • могућност, 191.
  • страна 461
  • могућство, 188, 226.
  • модрокос, 277.
  • можда, 817, 822.
  • мождани, 84.
  • мождина, 84, 94.
  • мо̀же, 810.
  • мо̏же, 810.
  • може бити, 817.
  • може-бити, 811.
  • може бити да, 822.
  • може да, 822.
  • мозаг, 84, 326.
  • мозак, 84, 326.
  • мозг, 326.
  • мој, -а, -е, 32, 270, 398.
  • мојега, 66, 398.
  • мојем, 398.
  • мојему, 398.
  • Мојсијевац, 809.
  • мокар, 26, 234.
  • молитва, 83, 186, 195.
  • молити, 516; — с додатком у 6-ом падежу, 655.
  • мољакати, 136.
  • мољах, 516.
  • мољен, 62, 516.
  • мољење и начин заповедни, 705.
  • мо̑м, 398.
  • момачки, 37.
  • момачтво, 99.
  • момаштво, 99.
  • мо̑ме, 398.
  • мо̑му, 398.
  • момчад, 24, 194, 372.
  • момчадија, 158.
  • момча́дма, 372.
  • момче, 25, 192.
  • момчић, 87.
  • мор, 149.
  • Морава, 196.
  • Моравин, 809.
  • моравски, 809.
  • мораст, 246.
  • море, 345.
  • мори, 126.
  • морје, 345.
  • мост, 183.
  • Мостарац, 214.
  • мотовило, 116.
  • моћ, 95, 184.
  • моћи, 95, 462, 465, 467, 819; — спона у прироку, 558.
  • мр, 106, 121, 130, 149, 450.
  • мрав, 334.
  • мра́ви̑, 334.
  • мравић, 193.
  • мраз, 149.
  • мразовник, 204.
  • мрак, 149.
  • мрвица, 212.
  • мремро, 121, 141.
  • мрежа, 103.
  • мрети, као образац мењања, 490, 611.
  • мрз, 149.
  • мрзак, 254, 259, 420.
  • мрзити се, 35.
  • мрзне, 145.
  • мрзну, 122.
  • мрјежа, 103.
  • мр̈о, 807, ђ.
  • мрс, 124, 149, 230, 259, 466.
  • мркаљ, 170.
  • мркли, 698.
  • мркне, 145.
  • мркну, 122.
  • мрча, 124.
  • мрсак, 205.
  • мрсипетка, 299.
  • мрска, 82.
  • мртвик, 204.
  • му, 402.
  • мудар, 234.
  • му драго, 821.
  • мужа, 86, 154.
  • мужевљи, 233.
  • муз, 154.
  • музара, 162.
  • музга, 210.
  • музлица, 227.
  • мук, 466.
  • мука, 51.
  • мукли сугласници, 80; — на крају од јасних, 326.
  • страна 458
  • муси, 353.
  • мусломанин, 809.
  • мусти, 456.
  • мутеж, 217.
  • мутња, 179.
  • муха, 353.
  • муча, 508.
  • мучати, 508.
  • мушки род, 25; — старији од женског и средњег, 590.
  • мъ- наставак, 198, 263, 269.
  • мък, 130, 147.
  • мъч, 154.
  • мьгла, 52, 165.
  • мьн, 130, 184.
  • мѣна, 172.
  • мѧ- наставак, 199.
  • мѧт, 217.
  • Н, зубно-носни сугласник, 79; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — изазива пред собом испадање сугласника, 497; — у попуњању зева, 61; — прионуло уз а у наставку, 189, 257; — предметнуто или уметнуто, 400, 401, 402.
  • н- наставак за трпан придев, 448.
  • на, 39, 284, 486, 301, 303, 307, 309, 628; — с 4-тим и 7-им пад. 678.
  • на-наставак, 172, 235, 236, 237, 241, 260, 261.
  • набавља, 131.
  • набијач, 116.
  • набодица, 213.
  • набрајање и запета, 766, 781, 785.
  • навести, 456.
  • навићи, 466.
  • навлаш, 37, 815.
  • навођење, знак, 804.
  • навођење туђих речи и две тачке, 788.
  • наврети, 490.
  • наврсти се, 456.
  • наврх, 665, 816.
  • наг, 230.
  • нагао, 415, 419.
  • нагл, 419.
  • наглавити, 309.
  • наглашавање, види Акценат.
  • наглух, 301.
  • на̑гли̑, 415.
  • нагнати, 303.
  • нагорак, 273, 301.
  • нагоркиња, 284.
  • награбити се, 309.
  • над, 13, 39, 303, 307; — с 4-им и 6-им падежем, 677.
  • нада, 116.
  • надањ, 104.
  • нада-се, 104.
  • нада-те, 104.
  • надати се и 3-ћи падеж, 637.
  • надбацити, 303.
  • надворни, 284.
  • надиграти, 307.
  • надимати, 130.
  • надмен, 51.
  • надметнути, 303, 307.
  • надница, 284.
  • надничарка, 206.
  • надно, 816.
  • надомак, 816.
  • надри-књига, 299, 811.
  • надскакивати, 82.
  • надстрелити, 82.
  • надстрешница, 82.
  • надувен, 479.
  • надути, 51, 130; — се, 469.
  • надчовечни, 98, 807.
  • нађен, 62, 96, 486.
  • нађи-де, 488.
  • нажут, 301.
  • на̏зе̑бао, 168.
  • назимад, 194.
  • назови-род, 299, 811.
  • назрети, 512.
  • назувица, 213.
  • назути, 473.
  • на-идем, 486.
  • наизмак, 816.
  • страна 463
  • наизменце, 272, 815.
  • наизуст, 815.
  • нај, 258.
  • најамник, 204.
  • највише, 38.
  • најден, 62, 96, 486.
  • на̏је̑ст, 184.
  • најести се, 309.
  • најјаснији, 97, 807.
  • најјачи, 97, 807.
  • најјуначнији, 97.
  • најти, 62, 96, 486.
  • нака, 353.
  • наказа, 147.
  • накаламак, 205.
  • накан, 230.
  • накнада, 151.
  • наковањ, 180, 322.
  • након, 816.
  • накоњче, 284.
  • накрај, 816.
  • накрив, 301.
  • накупити, 307.
  • налет, 147.
  • налик, 816.
  • налити, 307.
  • наличје, 157, 284.
  • налог, 149.
  • налога, 149.
  • наљуљати се, 309.
  • нам, 390.
  • нама, 602.
  • намазати, 303.
  • намастириште, 72.
  • намера исказана реченицом, 732; — у подређеној реченици, 738; — у реченицама и време будуће, 691;- како се скраћеним начином исказује, 755.
  • наместо, 816.
  • наметкиња, 182.
  • намештај, 150.
  • намештање речи, 756 и д.
  • нами, 391.
  • намигивало, 167.
  • намигуша, 223.
  • на низ брдо, 816.
  • нањга, 404.
  • на њега, 404.
  • наоколо, 816.
  • наокришке, 815.
  • наопако, 816.
  • наопачке, 815.
  • наопослен, 815.
  • наочи, 816.
  • наочиглед, 815.
  • наочит, 63, 284.
  • наоштрити, 63.
  • напајати, 59.
  • написатн, 303.
  • напитак, 238.
  • напити се, 309.
  • на под ногу, 816.
  • напој, 57, 106, 149.
  • напокон, 816.
  • наполица, 284.
  • напоље, 816.
  • на̏-поље, 76.
  • напољу, 816.
  • напомол, 815.
  • напоред, 816.
  • на по се, 816.
  • напред, 37, 816.
  • напредак, 322.
  • на према се, 816.
  • на пример, како се пише скраћено, 823.
  • напрска, 102.
  • напрст-ка, 102.
  • нарамак, 284.
  • наранча, 115.
  • наранџа, 115.
  • нарицати, 130.
  • на́рода, 810.
  • на́ро̑да̑, 810.
  • народна имена, збирна и велико слово, 809.
  • народни, 241.
  • народни језик, 42.
  • народњи, 241.
  • на ру́ци, 75.
  • наручь, 153.
  • наручан, 284.
  • наруче, 101,
  • страна 464
  • наручје, 101, 284.
  • наруџбина, 82.
  • нас, 261.
  • насап, 147, 322.
  • насатице, 272.
  • насатке, 272.
  • насецати, 130.
  • наспавао се, 34.
  • наспавати се, 309.
  • наспрам, 816.
  • насред, 39, 816; — и други падеж, 666.
  • наставци за прилоге, 272, 815.
  • наставци шта су, 105, 315; — обележавају сложеност основе 273, и д.; — за облик, 16; — за основу, 17, 18, 107; — за падеж, 230; — глаголски, 436; — за род, 230; — за трајање радње, 611; — за увеличавање, погрду или презирање, 164, 175; — за умањавање, 136 и д.
  • настати, 35; — спона у прироку, 558.
  • насупрот, 816.
  • насути, 461.
  • ната́пати, 71.
  • ната̀ћи, 466.
  • на-те, 811.
  • натега, 147.
  • натицати, 130.
  • натпевати, 610.
  • натраг, 816.
  • натрашке, 37, 272, 815.
  • наћи, 62, 96, 486.
  • наука, 63, 147.
  • наумити, 63.
  • наусница, 284.
  • наустице, 272.
  • нахеро, 815.
  • находати се, 309.
  • нацрвен, 301.
  • начекати се, 309.
  • начелник, 91.
  • начети, 469.
  • начин заповедни, 34, 429, 430, 705, 706, 811; — како постаје, 442; — и две прошасте радње, 707; — сложен, ради одрицања, 719.
  • начин, казан прилогом, 37; — казан 6-им падежем, 649, 654; — казан подређеном реченицом, 741; — казан од разне руке, и запета, 780; — казан уметком и запета, 783; — и време у синтакси, 661.
  • начин неодређени, 34, 429, 444; — представља скраћену додану реченицу, 704, 775; — улази у сложен начин заповедни, 719; — расклопљен у подређену реченицу, 776.
  • начин одређени, 34; — и његова обележја, 702.
  • начин погодбени, 545, 549; — у реченици за намеру, 738.
  • начин радње прирокове у реченицама, 34, 572, 577, 742, 774; — у питању, 716.
  • начина неодређеног основа, 119, 120. Види Неодређени начин.
  • начини глаголске радње, 22, 702 и д.
  • наш, -а, -е, 32, 108, 261; — као образац мењања, 392, 397.
  • нашарати, 303.
  • нашим, 399.
  • нашими, 399.
  • наших, 399.
  • на ште-срца, 811.
  • на ште срце, 811.
  • наџак-баба, 296.
  • нду- наставак при прилошким основама, 272.
  • ндѣ- наставак при прилошким основама, 272.
  • не, 4. пад. личне заменице, 389.
  • не, прилог за одрицање, 718; — у сложеним основама, 300; — у правопису 805; — пред разним глаголским облицима, 818; — једна реч с глаголом, 819; — пред разним речима страна 465 пред којима је, 818; — без одвојеног значења, 819; — с прилозима, 820; — с придевима, 820.
  • не̑, глагол, 459.
  • не- но- наставак за основу времена садашњег, 140, 145, 434, 454, 466, 478, 481, 494, 525; — обележава да је радња свршена, 500.
  • небес, 378.
  • не̏-бисмо, 76.
  • небо, 25, 383; — као образац мењања, 378.
  • небрат, 300, 818.
  • небраћа, 158.
  • небрига, 273.
  • неваљалство, 227.
  • невен, 172.
  • невера, 300.
  • неверник, 111, 204.
  • невесео, 818.
  • невесело, 820.
  • невеста, 183.
  • невешт, 817.
  • невешто, 820.
  • невидио, 690.
  • невичан, 300.
  • невоља, 273, 300.
  • невратио, 818.
  • негде, 817.
  • неглед, 147.
  • него, 66, 600, 730, 743, 744.
  • негова, 135.
  • него и, 743, 744.
  • Неготинац, 214.
  • него што, 743.
  • недавно, 820.
  • недалеко, 820.
  • недеља, 169.
  • недељних дана имена како се пишу, 809.
  • не̑дем, 64, 806.
  • недоречен говор, 802.
  • недраг, 300.
  • недри(х), 350; — свилени(х), 425.
  • незван, 300.
  • незнабожац, 809.
  • незнабожачки, 809.
  • не знавши, 818.
  • не знадох, 818.
  • не знађах, 818.
  • не знајући 818.
  • незналица, 818.
  • не знам, 818.
  • незнан, 818,
  • незнао, 300.
  • не знао, 818.
  • незрео, 818.
  • неизвесност, казана временом будућим, 694.
  • не-ималац, 66.
  • не-имам, 66, 819.
  • не-имање, 66.
  • не-нмати, 66.
  • неисписане речи, 823.
  • не̏ја̑ч, 153.
  • нејачак, 255.
  • нејасност и акценат, 810.
  • нејдем, 62.
  • нејдеш, 62.
  • неје, 459.
  • не једем, 64, 806.
  • неједнакост у поређењу, 743.
  • не-јесам 459, 819.
  • нејмам, 62.
  • нек, 740.
  • нека, 706, 738, 822.
  • некад, 13, 817.
  • некакав, -а, -о, 32, 300, 426, 818.
  • некаки, -а, -о, 32.
  • некако, 300.
  • не камо ли, 744.
  • неки, -а, -о, 32, 606, 608.
  • некмо ли, 744.
  • нек не чини, 719.
  • неко, 31, 300, 392, 817, 818.
  • некоји, -а, -е, 32, 300, 818.
  • неколика, -е, 32.
  • неколико, 32; — и прирок, 592.
  • неколицина и прирок, 592.
  • не̏кр̑ст, 153.
  • страна 466
  • некуда, 272.
  • немадне, 612.
  • не́малац, 66.
  • не̑мам, 66.
  • не мало, 820.
  • немам, 819.
  • не́мање, 66.
  • немаран, 300.
  • немарно, 37.
  • немарност, 191.
  • немати, 66.
  • Немац, 74.
  • Не́ма̑ца̑, 74.
  • немачки, 809; — језик, 42.
  • немачко-српски, 811.
  • Не̑мче, 74.
  • немилице, 272, 820.
  • немир, 818.
  • немиран, 818.
  • немирно, 820.
  • не много, 820.
  • не могавши, 818.
  • не могао, 818.
  • не могах, 8|8.
  • не могох, 818.
  • не могу, 818.
  • не могући, 818.
  • не мози, 819.
  • немој, 719, 819.
  • не моћи, 818.
  • ненепчани самогласници, 55.
  • не носити, 818.
  • необично, 820.
  • неодређен подмет и време садашње, 682. Види: реченице без подмета.
  • неодређене заменице и прилози у одреченој реченици, 721.
  • неодређени вид придевски, 414, 415, 417, 599.
  • неодређени део за мислене ствари, 624; — исказан 2-им падежем, 623, 625.
  • неодређени начин, 34, 119, 120, 429, 432, 433, 434, 439, 444, 449, 702, 703; — и будуће време, 692; — средство скраћивања реченица, 703, 755; — растворен, 703, 776; — у одреченом начину заповедном, 719.
  • неодређено значење заменицама како се даје, 300; — за количину, 622.
  • неопера, 149.
  • неопран, 818.
  • не ’оћу, 819.
  • неочекивано и знак почивке, 793.
  • непознат, 300.
  • непознатог лица заменица, 604, 734, 740, 741, 745, 772; — и свезе и и ни, 821.
  • непосредно питање, 799.
  • непосредни начин образовања основа, 112.
  • непостојано а, 322, 324.
  • непрелазни глаголи, 35, 125, 609, 636, 698.
  • непроменљиве речи, 13.
  • непце, 44, 45.
  • непчани сугласник и ѣ за њим, 124; — постао од грленога, 180, Српска граматика (1902)/Део 2#254–5, 259, 205, 213, 257, 508; — и разлике у промени придева, 422; — траже да се ј после њих избаци, 101, 365; — пред и- наставком начина неодређеног и њихов постанак, 126; — постали пред ъ, 153, 188, 189; — претварају о у е, 319, 345; — изазивљу да се ѣ промени у а, 508.
  • непчани самогласници, 55, 79.
  • неред, 818.
  • нерођен, 800, 818.
  • нероткиња, 53.
  • нес, 116, 456, 458.
  • несавитљив, 818.
  • не́сам, 64, 459, 819.
  • не само, 744, 820.
  • несвршена радња у глаголских основа, 121; — у прошлости, 684, 686.
  • страна 467
  • несвршени глаголи, 610, 611, 612.
  • несе, 141.
  • не́си, 459.
  • несклад говорних оруђа и избацивање сугласника, 102.
  • неслан, 300.
  • несрпски, 820.
  • не стати, 819.
  • нестати, 819.
  • нести, 116.
  • несуђѐни̑к, 72.
  • не тако, 820.
  • не тамо, 820.
  • нетко, 31, 269, 396.
  • нећакин, 240.
  • нећати, 137; — се, 137.
  • неће, 137.
  • нећкати, 137.
  • не́ћо, 225.
  • нећу, 225, 819.
  • неук, 63.
  • нехати, 822.
  • нехотице, 37, 272, 820.
  • нехришћански, 820.
  • нечастив, 251.
  • нечесов, 261.
  • нечиј, -а, -е, 32, 300, 427.
  • не чини, 719.
  • не̏чи̑ст, 153.
  • нечист, 817.
  • нечовек, 300.
  • нечуо, 690.
  • Нешо, 220.
  • нешто, 31, 392, 622, 817.
  • ни, 390, 721, 723, 777, 817, 821; — даје одречено значење заменицама, с којима се слаже, 300; — и запета, 763; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766; — при предлогу са сложеном заменицом, 721, 817, 821; — у правопису 805.
  • ни за што м. за ништа, 817.
  • ни — ни, 720, 729.
  • ни по чем, 817.
  • ни по што, 721, 821.
  • нигда, 37.
  • нигде, 721.
  • ниже, 39; — и други падеж, 665.
  • низ, 39; — и четврти падеж, 673.
  • ни̑з, 149.
  • низ реченични, 11, 724, 728, 759, 762, 785, 786, 787, 811.
  • низак, 254, 259, 420.
  • низа-те, 104.
  • низина, 177.
  • низок, 256.
  • није, 225, 459.
  • ниједан, 817.
  • нијесам, 64, 459, 819.
  • нијеси, 459.
  • ник, 466.
  • никад, 37, 721.
  • никакав, -а, -о, 32, 300, 426.
  • никаки, -а, -о, 32.
  • никако, 300.
  • никао, 496.
  • никне, 145.
  • никнути, 496.
  • нико, 31, 300, 392, 721, 817, 821.
  • никоговић, 261.
  • никоји, 300, 817.
  • Никола, 355.
  • николико, 32.
  • Никољ, 233, 418.
  • никох, 496.
  • Николић, 193.
  • ни на кога, 721.
  • ни на чијем, 821.
  • ни од куда, 821.
  • нисам, 64, 459, 819.
  • ниси, 459.
  • нит, 369; — нити, 369.
  • нити (нит’, ни), 40, 777; — и запета, 763; — међу више реченичних делова, 765, — при набрајању или ређању, 766.
  • нити — нити, 720, 729.
  • нитко, 31, 229.
  • нитков, 229, 269.
  • нићи, 466.
  • ни у кога, 721, 821.
  • страна 468
  • ницати, 130.
  • ничесов, 261.
  • ни̏чи̑, 64.
  • ничиј, -а, -е, 32, 64, 300, 427, 821.
  • ничице, 37.
  • Нишава, 196.
  • нишки, 257.
  • ништа, 31, 261, 392, 721, 821.
  • ништав, 261.
  • ништарија, 158.
  • ништа-човек, 273.
  • нј постаје њ, 86.
  • но̑, 66, 600, 730, 743, 744.
  • но, заменички дометак 811.
  • но- наставак, 172, 235, 236, 237, 241, 260, 261.
  • нов, 230.
  • Новак, 72.
  • новац, 74.
  • но̏ва̑ца̑, 74.
  • Нови Сад, 809.
  • Ново Брдо, 809.
  • но̏во сѐло, 599.
  • Но̏во̑ Сѐло, 599.
  • но́вца, 74.
  • новци, 83.
  • новчић, 193.
  • нога, 353, 359.
  • но̏гу̑, 359.
  • ноде, 96.
  • ножак, 206.
  • ножеви, 332.
  • ножем, 89.
  • ножи, 332.
  • ножица, 87.
  • нози, 353.
  • нокат, 322, 334.
  • но̀кти̑, 334.
  • ноктију, 334.
  • норац, 213.
  • нос, 44, 45.
  • носати, 611.
  • носац, 213.
  • носи, 514.
  • носиносјо, 141.
  • носилац, 227, 324.
  • носиља, 169.
  • носиоци, 807.
  • носити, 35, 116, 514.
  • нотњи, 94.
  • ноћива, 134.
  • ноћивати, 36, 610, 611.
  • ноћити, 610, 611.
  • ноћиште, 209.
  • ноћњи, 94, 241.
  • ношај, 150.
  • ношен, 86.
  • но̏ши̑во, 72.
  • ношња, 85, 179.
  • нт- наставак за З-ће лице множине, 440, 436, 438, 443, 452, 480, 520.
  • ну, 730.
  • ну- наставак глаголских основа, 122, 145, 449, 494, 496, 497,
  • нуријаш, 222.
  • нъ- наставак, 172, 235, 261, 269.
  • нѣсть, 459.
  • Њ непчани сугласник, 79; — постало од нј, 86; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — ко је увео у српску азбуку, 46; — ń ко је увео у латиницу, 47.
  • ња- наставак, 179, 241.
  • њга м. њега, 402.
  • ње, заменички 2. пад. ж. р. 261.
  • ње- наставак при придевским основама, 241.
  • њега, 86, 261, 402, 404.
  • њего, 402.
  • његов, -а, -о, 32, 261, 426.
  • Његуш, 224.
  • њези, 261.
  • њезин, -а, -о, 32, 261, 426.
  • њему, 402.
  • њен, -а, -о, 32, 261, 426.
  • њи- наставак при придевским основама и видови, 423.
  • њим, 402.
  • њин, 261.
  • страна 469
  • њих, 108, 261, 402.
  • њихан, -а, -о, 32, 261, 426.
  • њихов, -а, -о, 32, 108, 261, 426.
  • њој, 402.
  • њојзи, 815.
  • њу, 402.
  • њъ- наставак при придевским основама, 241.
  • О самогласник, 39; — после непчаних сугласника, 89, 135, 345, 392, 417; — иде у е после ц, 89, 354; — постало од е, 378, 379, 381; — мењањем постало од е, 149; — непостојано 63; — постало од л, 91, 165, 168, 324, 325, 346, 357, 364, 419; — се мења у а, 58, 130, 131, 153; — шири корен, 534; — везује две на једнако сложене основе, 276.
  • о- наставак именски, 146, 147, 148, 152, 230, 279, 342, 345.
  • о- наставак врем. садаш., види е- наставак.
  • о- уметак у глаголским облицима, 438, 452, 459, 480.
  • о̑ или о́ постало сажимањем, 64.
  • о, усклик, 22.
  • о, предлог при сложеним основама, 285, 301, 303, 308; — са 4-им и 7-им падежем, 678.
  • об, при сложеним основама, 285, 303, 308, 486.
  • оба, 313, 316, 405, 407, 408, 411; — и прирок, 593.
  • обавестити, 104.
  • обавити, 104.
  • обагњити, 473.
  • обадва, 405, 407, 408, 411, 815.
  • обадве, 815.
  • обадверучке, 815.
  • обадвоје, 815.
  • обадвојица, 815.
  • обазрети се, 512.
  • обала, 100.
  • обалити, 100.
  • обамрети, 104.
  • обамрле речи како се пишу, 814.
  • обапети, 104.
  • обарача, 218.
  • обарити, 100.
  • обасипати, 104.
  • обасути, 303.
  • обдан, 815.
  • обданица, 285.
  • обележје, 285.
  • оберучке, 272.
  • обеселити, 100.
  • обесити, 100.
  • обешењак, 228.
  • обиграти, 308.
  • обидем, 486.
  • обиђем, 486.
  • обикнути се, 100.
  • обилат, 243.
  • обилова, 135.
  • обилује, 144.
  • обиље, 23, 157.
  • обиснути, 100.
  • обити, 486.
  • обићи, 466, 486.
  • обичај, 100.
  • обичан и 6-ти падеж, 655.
  • обладати, 100.
  • облак, 100, 116, 149.
  • обла́ку, 810.
  • обла̑ку, 810.
  • облачити се, 35.
  • оближњи, 301.
  • облик и наставци му, 34, 105, 310, 311, 428, 432, 437, 439, 679. Види: облици.
  • облина, 177.
  • облити, 303.
  • облици подлога за образовање основа, 108, 118, 137, 225, 226, 227, 228, 260; — застарели, 815; — изумрли, 815; — именски у реченицама, 615 и д.; — падежни и акценат, 810; — у склапању сложених основа, 273, 295; — глаголски и не, 818.
  • страна 470
  • обнавља, 131.
  • обневидети, 819.
  • обнемоћи, 819.
  • обнети, 308.
  • обноћ, 815.
  • обод, 116, 149.
  • о̀бода̑ца̑, 72.
  • ободци, 98.
  • обоје, 405, 410.
  • обоји, -е, -а, 405.
  • обор, 149.
  • обоци, 98.
  • обрана, 151.
  • Обрадовић Доситије, 46.
  • образ, 149.
  • образовање слогова, 67.
  • обрамица, 285.
  • обрати, 308.
  • обрести, 451.
  • обрнут ред речи, 756, 757.
  • обртањ, 180.
  • обруч, 155.
  • обуваћи, 248.
  • обувен, 479.
  • обути, 473.
  • обући, 100.
  • ов постало од у, 128, 144, 149, 534, 540, 543; — од , 149.
  • ов- уметак међу основом и наставком у множини неких именица, 332.
  • ов- наставак, 108, 178, 233, 252, 253, 261, 271, 418, 809.
  • ов, заменичка основа, 114, 395.
  • ова- наставак, 134, 135, 252, 253, 271, 449, 543; — и основа времена садашњег, 143.
  • овај, -а, -о, 32, 114, 269, 395, 427.
  • овакав, -а, -о, 29, 32, 271.
  • оваквица, 215.
  • оваки, -а, -о, 32, 271, 427.
  • овако, 37.
  • оваков, 271.
  • овакови, 426.
  • овамо, 37, 272.
  • овамо-те, 811.
  • ован, 322.
  • ова́ца̑, 357.
  • овас, 322.
  • овда, 37, 272.
  • овде, 37, 96, 272.
  • овђе, 86.
  • ове године, како се пише скраћено, 823.
  • оветшати, 96.
  • ови, 32, 427.
  • ов-ит, -а, -о, наставак, 247.
  • овнић, 193.
  • овновина, 178.
  • ово- наставак, 252, 253, 271.
  • ово, 622.
  • оволики, -а, -о, 32, 427.
  • оволико, 29.
  • овсеница, 215.
  • овсик, 203.
  • овсиште, 209.
  • овуда, 37, 272.
  • овудије, 272.
  • овца, 83, 357.
  • овчара, 163.
  • овчарица, 214.
  • овчарски, 257.
  • овчица, 83.
  • овъ, 269, 427.
  • овѫдѣ, 272.
  • огањ, 322.
  • огледало, 71.
  • огњан, 239.
  • огњиште, 345.
  • огњишче, 345.
  • огорелиште, 72.
  • ограничавање значења и предлог по, 817; — трајање радње глаголске, 610.
  • огребак, 205.
  • огрев, 148.
  • огрлица, 285.
  • огрљак, 202.
  • од, 39, 600, 601; — и други падеж, 664, 670; — и други падеж у трпним реченицама, 710, 712.
  • одабрати, 104.
  • страна 471
  • одавде, 37.
  • одагнати, 104.
  • одаднити, 104.
  • одадрети, 104.
  • одакле, 37; — у питању, 716, 815.
  • оданде, 37.
  • одапети, 104.
  • одапрети, 104, 490.
  • одасвуд, 104.
  • одаслати, 104.
  • одасути, 104.
  • одати, 97.
  • одатле, 37, 104.
  • одашиљати, 104.
  • одвајати, 59.
  • одвећ, 38, 815.
  • одвеће, 815.
  • одвише, 816.
  • одврх, 816.
  • одвугнути, 149.
  • одгонетљај, 150.
  • одева, 130.
  • одевен, 479.
  • оделити, 97.
  • одељење, 228.
  • одојче, 192.
  • одзада, 815.
  • одиста, 815.
  • одићи, 97.
  • од једанпут, 815.
  • од једаред, 815.
  • од једног пута, 815.
  • од једног реда, 815.
  • одлежава, 132.
  • одломак, 110, 205.
  • одлучивање или изузимање, казано предлогом, 39, 663.
  • одмах, 37, 815, 816.
  • одолева, 132.
  • одредница у сложеним основама, 277.
  • одређени начин, 34, 702.
  • одређени вид придевски, 414, 415, и д., 599; — и промена, 421; — довољан за 2-ги падеж припадања, 619; — у глаголских придева, 447, 448.
  • одређеног лица заменица главна реч, 734.
  • одречена реченица, неодређене заменице и прилози, 721.
  • одречено значење како се даје речима, 300.
  • одречено побрајање, 817.
  • одречни облик при бојазни и закраћивању, 722.
  • одржати, 97.
  • одреднице у двема сложеним основама, 275.
  • одрицање 718 и д.; — раширено на више реченица или додатака, 720; — опште у реченици, 721; — оснажено 723.
  • одртина, 228.
  • одседлати, 82.
  • одсек, 82, 147; — у писању, 808.
  • одселе, 272, 815.
  • одселити, 82.
  • одсести, 82.
  • одсећи, 82.
  • одсјаивати, 82.
  • одскочити, 82.
  • одстајати, 82.
  • од то̀ли̑ч, 815.
  • одуд, 815.
  • о̀д-цара, 76.
  • одцепити, 98.
  • од час, 815.
  • одченути, 98.
  • одшалити, 82, 98.
  • одшалица, 98, 213.
  • одшетати, 82, 98, 807.
  • одшити, 82, 98.
  • одшкринути, 82.
  • о̏за̑д, 815.
  • оза́ди, 815.
  • озго, 37.
  • оздо, 37.
  • озепшћеш, 548.
  • страна 472
  • о̏зи̑м, 153.
  • ои- самогласници, 63, 807.
  • ој, усклик, 22.
  • ој, постало снажењем из и, 149.
  • оја се једначи у аа, и сажима у а̑, 66.
  • оје се једначи у оо, и сажима у о̑, или о́, 66.
  • ок- наставак за придеве 256, 259.
  • ока- наставак за придеве, 256.
  • окле, 815.
  • оклен, 815.
  • оклоп, 149.
  • окнивен, 518.
  • окнити, 518.
  • окно, 172.
  • око, 39, 348, 373.
  • око, предлог, и други падеж, 666.
  • око- наставак за придеве, 256.
  • околнијех, 425.
  • околности у реченици и запета, 783.
  • објашњавање и две тачке, 790,
  • окомак, 205.
  • окопати, 303, 308.
  • ократак, 301.
  • окрњене речи како се пишу, 814.
  • окром, 39, 816.
  • Округ Подрински 809.
  • округао, 26.
  • окршањ, 180.
  • ол постало снажењем из л, 149.
  • ом и ем у 6-ом пад. именичке промене, 319, 327.
  • ом стари наставак за 3-ћи пад. множине у именица, 340, 350, 384.
  • омален, 301.
  • оманути, 303.
  • омета, 147.
  • омрцати, 130.
  • он, -а, -о, 29, 31, 114, 269, 392, 395, 400; — образац промене, 402.
  • онај, -а, -о, 32, 395, 427, 752.
  • онакав, -а, -о, 29, 32, 271, 426.
  • онаки, -а, -о, 32, 271, 427.
  • онако, 37, 741.
  • онаковац, 215.
  • онаков, 271.
  • онакови, 426.
  • онако — како, 774.
  • онамо, 37, 272, 746, 752.
  • онамо — куд, 774.
  • онда, 37, 272, 745.
  • онда — кад, 774.
  • онде, 37, 96, 272.
  • онде — где, 774.
  • оно, 622.
  • оновечери, 815.
  • онолики, -а, -о, 32, 427.
  • онолики — колики, 741.
  • онолико, 29.
  • ономад, 37.
  • ономадне, 656, 815.
  • ономлани, 815.
  • онуда, 37, 272.
  • онуда — куд, 774.
  • онудије, 272.
  • онудѣ, 272.
  • онъ, 427.
  • оња- наставак, 181.
  • оо сажето, 64.
  • опалити, 302.
  • опанак, 205.
  • опет, 37.
  • описати, 308.
  • описна граматика, 42.
  • опколити, 303, 308.
  • опкољава, 132.
  • опкоп, 20, 147.
  • опсести, 303.
  • оправка, 83.
  • опростити, и 2-ги падеж као допуна, 629.
  • опроштај, 150.
  • опроштен, 94.
  • Општина Београдска, 809.
  • општински, 26.
  • ор- наставак за диминут. глаг. радњу, 136; — за именичке основе, 161.
  • страна 473
  • ор снажењем постало из р, 149.
  • о̏ра̑, 66.
  • орао, 66.
  • ораси, 331.
  • о̀расима, 331.
  • ораћи, 248.
  • орах, 107, 331.
  • орахов, 252.
  • орач, 72; — као образац, 318.
  • орачем, 89.
  • орашак, 107.
  • орашац, 52.
  • орашьць, 52.
  • Орашје, 24, 157.
  • орашчић, 107.
  • орјаткиња, 182.
  • орлић, 193.
  • о̏ро̑, 66.
  • оро- наставак, 267.
  • ортачина, 87.
  • оруђа говорна, 2, 44; — њихов несклад шта изазива, 102.
  • оруђе, казано наставком, 167, 169, 218; — 6-им падежем, 648.
  • оруже, 101.
  • оружје, 101.
  • осам, 263, 266, 374.
  • освајати, 59.
  • осветити се, и 3-ћи пад., 637.
  • освитак, 295.
  • освитати, 130.
  • освојити, 59, 308.
  • оселе, 815.
  • осем, и 2-ги пад., 663.
  • осе́цати, 71.
  • осим (сем, осем), 39; — и 2-ги падеж, 663, 816.
  • осироте, 125.
  • оскудица, 23.
  • ослободити, и 2-ги пад. као допуна, 629.
  • ослушкивати, 136.
  • осмак, 202 осми, 263.
  • осмъ, 263.
  • осмь, 374.
  • оснажено одрицање, 723.
  • основе, 15, 57, 109, 149, 315; — наука о њима, 43, 105; — просте или сложене, 117; — сложене, 111, 273 и д.; — сложене на једнако; 276; — сложене од бројева, 298; — сложене од готових облика, 295, 298; — глаголске, именичке, придевске, заменичке, прилошке, 118; — нове и самогласник употребљене основе 110; — непосредно од корена изведене, 118; — од основа, 107, 118; — од облика изведене, 108, 118; — у глагола 432; — времен садашњег, 119, 434; — главна и одредница, 277; — зависна и главна у сложеним основама, 277; — начина неодређеног, 119, 120, 432, 433.
  • осну-а, 57, 109.
  • оснутак, 228.
  • особина, 229.
  • особит, 261.
  • особито, 38.
  • особна имена 24; — и велико слово, 809; — и једнина, 597; — сличне с одређеним придевима, 414.
  • осој, 149.
  • ост- наставак, 191.
  • остава, 151.
  • оставити се, и 2-ги пад. као допуне, 629.
  • остали, 698.
  • останак, 228.
  • остарели, -а, -о, 431, 447, 690.
  • остарео, 430, 447.
  • остарети, 611.
  • остатак, 228.
  • остати, 35, 558.
  • остраг, 37, 816.
  • острице, 212.
  • острово, 149.
  • от, предлог, 486.
  • от- наставак, 187.
  • страна 474
  • отац, 52, 322.
  • отачанство, 189.
  • отаџбина, 82.
  • отворени слогови, 67.
  • отезати, 130.
  • отео, 63, 91.
  • отети, 469.
  • отидем, 486.
  • отиђем, 486.
  • отити, 486.
  • отићи, 486.
  • отићи ћемо, 548.
  • откати, 97.
  • откидох, 497.
  • откинуо, 497.
  • откинути, 497.
  • откле, 272, 815; — у питању, 716.
  • отклен, 815.
  • открај, 816.
  • откуд, 815; — у питању, 716.
  • откуда, 746.
  • отмица, 213.
  • отоич, 815.
  • отока, 149.
  • ото̀ли̑ч, 815.
  • отпасти, 82.
  • отпор, 149.
  • отпут, 815.
  • отров, 149.
  • отуд, 815.
  • отца, 98.
  • отце, 98.
  • отци, 98.
  • отче, 98.
  • отьць, 52.
  • ох, 22.
  • охрону, 123.
  • оца, 98.
  • оце, 98.
  • оцеви, 332.
  • оцем, 89.
  • оцепити, 98.
  • оци, 98.
  • оцин, 240.
  • очас, 815.
  • оче, 98.
  • очев, 253.
  • очевина, 178.
  • оченути, 98.
  • очи, 313, 348, 373.
  • ошвањити се, 83.
  • ошве, 83.
  • оштар, 234.
  • оштар акценат, 70.
  • оџачар, 163.
  • П уснени сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — тражи л кад дође пред ј, 86.
  • па, при сложеним именичким основама, 301.
  • па, свеза, 40, 728.
  • пабирак, 205, 301.
  • пабирчи, 126.
  • Павао, 156, 325.
  • паведрина, 301.
  • павечера, 301.
  • павлака, 301.
  • павит, 116.
  • Павле, 343.
  • Павловић, 193.
  • павта, 83.
  • памет, 184.
  • пад, 17, 120, 154.
  • пад, 147.
  • падалиште, 227.
  • падеж, 217.
  • падеж први и наставци му, 230; — како се познаје, 314; — у синтакси, 615; — други, 314, 617–633; — с предлогом с, 675; — с предлогом против (проћу), супрот, 676; — 2-ги и трпно стање, 712; — трећи, 314, 634, 640; — с предлогом против, супрот (проћу), 676; — четврти, 314, 641–645, 753; — с предлозима за, међу, итд. 677; — с предлозима на, у, итд. 688; — пети, 314; — и запета, 718; — и знак узвика, 800; — с предлогом заступљен подређеном реченицом, 775; — шести, 314, 648–655, страна 475 753; — с предлогом с, 675; — с предлозима за, међу, 677; — и трпно стање, 712; — седми, 314, 656; — с предлогом при, 674; — седми с предлозима на, у, итд. 678.
  • падежи без предлога у реченицама, 615, и д.; — и речи које се по њима мењају, 22; — с предлогом, 657 и д., — у глаголско-именских облика, 447, 448; — и акценат, 810.
  • падежни додатци у питању, 716.
  • падем, 454.
  • падне, 454.
  • паднем, 454.
  • падну, 454.
  • паднувши, 454.
  • Паја, 156.
  • пак, 728.
  • пакал, 165.
  • пакао, 165.
  • паклен, 238.
  • палац, 324.
  • палеж, 217.
  • паликућа, 299.
  • палошем, 89.
  • памет, 72, 73.
  • памтивек, 273.
  • па-но, 811.
  • Панта, 152.
  • Пантелијић, 64.
  • Пантели̑ћ, 64.
  • пањ, 154.
  • пањеви, 89.
  • пањем, 89.
  • пао, 63.
  • паоци, 324.
  • па́пак, 322.
  • па̀пар, 322.
  • паперје, 301.
  • папрен, 26.
  • папри, 126.
  • па̏ра, 810.
  • паракати, 136.
  • па́рати, 59.
  • парац, 213.
  • парба, 195.
  • парожак, 301, 322.
  • па̏ром, 810.
  • па̑ром, 810.
  • па̀ром, 810.
  • пас, 52, 322, 323, 332.
  • па̑с, 66.
  • пас, 154.
  • пасе, 141.
  • пасиј, 231.
  • пасији, 231.
  • пасји, 231.
  • пасма, 198.
  • пасмо, 197, 346.
  • пасти, 451, 454, 456.
  • пасти ћу, 691.
  • пасторче, 192.
  • пастрмка, 206.
  • патак, 328.
  • патки, 353.
  • патку, 328.
  • патоса, 133.
  • патријаршијски, 64.
  • патче, 98.
  • паужина, 301.
  • паун-перо, 296.
  • паучљив, 251.
  • пафта, 83.
  • паха, 128.
  • пахуљ, 171.
  • паче, 98.
  • паша, 86, 154.
  • пашиница, 215.
  • пашовати, 135.
  • пашћу, 691.
  • пе, 468.
  • пе̏ва̑, 434.
  • певае, 434, 440.
  • певај, 34.
  • певају, 440.
  • певајући, 34, 37.
  • певали би, 549.
  • певали бисмо, 549.
  • певалиште, 227.
  • певам, 34.
  • певанија, 228.
  • певаније, 228.
  • страна 476
  • пѐва̑нка, 228.
  • певање, 23, 228.
  • певао, 34, 91.
  • певао бих, 549.
  • певао је, 34.
  • певао сам, 546.
  • певати, 33, 34, 36, 58, 213, 442 444.
  • певаћеш, 34.
  • певац, 213.
  • пѐва̑ч, 72.
  • Пејак, 202.
  • пек, 106, 438, 450.
  • пека, 147.
  • пекав, 429.
  • пекао, 447.
  • пеке — пеко, 211.
  • пекиво, 109.
  • пекл, 447.
  • пекло, 429.
  • пекох, 438.
  • пекући, 429.
  • пењати, 471.
  • пе̏ња̑х, 471.
  • пењепењо, 471.
  • пењем, 471.
  • пењи, 471.
  • пе̏њући, 471.
  • пепел, 149, 325.
  • пепељав, 250.
  • пепељаст, 245.
  • пепео, 149, 325.
  • перина, 19.
  • перје, 19.
  • пермисив, 706.
  • пермисивне реченице, 732, 740.
  • пернат, 19.
  • перни, 19.
  • перо, 19, 24, 149.
  • персијски језик, 42.
  • перфекат, 689.
  • перце, 19.
  • песак, 24, 321, 322, 597.
  • пескаоница, 66.
  • пескови, 24, 597.
  • песковит, 247.
  • песконица, 66.
  • пескуља, 171.
  • пет, 28, 263, 266, 316, 374; — и прирок, 592.
  • пета, 183.
  • пета врста именичке промене, 378; — глаголске промене, 519.
  • пе̏та̑к, 202.
  • пе́так, 208.
  • петао, 25.
  • Петар Велики, 46.
  • пети, редни број, 263, 316.
  • пе́ти, 469, 471.
  • петина, 266.
  • пети падеж у синтакси, 646, 647; — и запета, 781; — и знак узвика, 800; — како се познаје, 314; — једнак с првим, 355.
  • пети раздео прве врсте промене глаголске, 468.
  • петица, 266.
  • петља, 133.
  • петљанија, 228.
  • петнаест, 66.
  • петне̑ст, 66.
  • петори, -е, -а, 28, 267.
  • петоро и прирок, 594.
  • петоро, 267.
  • Петрову-дне, 811.
  • пећи, 429, 462, 548; као образац мењања, 462.
  • пеци, 87, 429.
  • пециво, 87, 109, 197.
  • пецијаше, 429.
  • пецкало, 167.
  • пече, 429.
  • печен, 429, 448.
  • пѐче̑нка, 228.
  • печењак, 228.
  • пи (пити), 57, 105, 106, 429, 121, 433, 449, 479.
  • пи̑, 64.
  • пивен, 479.
  • пиво, 148.
  • пивши, 429.
  • пие, 141.
  • пиј, 64, 429.
  • страна 477
  • пијаше, 429.
  • пија̑х, 477.
  • пије, 474, 477.
  • пијен, 479.
  • пијеш, 429.
  • пијмо, 807.
  • пијући, 429.
  • пила, 429.
  • пилад, 597.
  • пиле, 25, 597.
  • пилета, 597.
  • пилећи, 233.
  • пилић, 597.
  • пилићи, 597.
  • пи̑мо, 64, 807.
  • пио, 63.
  • пир, 159.
  • пиркати, 136.
  • писа, 128, 519.
  • писак или главница, 44, 149.
  • писаљка, 206.
  • писана беседа, 806, 807.
  • писао, 91.
  • писао сам, 428.
  • писар, 162.
  • писаре, 327.
  • писарем, 327.
  • писарина, 176.
  • писаром, 327.
  • писару, 327.
  • писати, 35, 36, 610; — као образац мењања, 526.
  • пис-јеписјо, 434, 526, 527.
  • писк, 122.
  • пискарати, 136.
  • писмо, 198.
  • писну, 122.
  • пит, 479.
  • пита, 449.
  • питање у реченицама, 713; — чега се тиче, 714; — како се почиње, 716; — посредно и непосредно, 799; — знак, 792, 797; — знак, и велико слово, 808.
  • пити, 35, 105, 121, 429, 433, 442, 473, 474.
  • питоми, 126.
  • пише, 142, 434, 519, 526.
  • пишем, 34, 428.
  • пи́ши, 527.
  • пишталина, 227.
  • пл, 149, 154.
  • плавити, 57.
  • плавоок, 63.
  • плавуља, 171.
  • пладновати, 96.
  • плак, 154.
  • плакати, 36, 610.
  • пландовати, 96.
  • планути, 611.
  • плати, 107, 433.
  • платнен, 26.
  • плаћа, 107, 131.
  • плаћати, 107, 433.
  • плах, 230.
  • плач, 154.
  • плачљив, 251.
  • плашен, 101.
  • плашјен, 101.
  • плашт-ем, 327.
  • пле, 462.
  • плева, 148.
  • плев, 450.
  • плевеплево, 462.
  • плевен, 462.
  • плевити, 462.
  • племе, 50, 74, 199; — као образац мењања, 378.
  • племен, 378.
  • племе́на̑, 74.
  • племѐна, 74.
  • пле̏мена, 74.
  • плен, 172.
  • плео, 447.
  • плесан, 363, 365.
  • плесмо, 198.
  • плесн, 363.
  • плеснив, 251.
  • плести, 93; — као образац мењања, 451.
  • плет, 57, 130, 149, 154, 447, 449, 450.
  • плетавши, 446.
  • пле́та̑х, 455.
  • страна 478
  • плетва, 186.
  • плетеплето, 141.
  • плети, 248, 462.
  • плетиво, 197.
  • плетијах, 455.
  • плетикоса, 299.
  • пле́ти̑ћи, 248.
  • плетл, 447.
  • плећаш, 222.
  • плеће, 154, 349, 368.
  • плећи, 313, 349, 368.
  • плешњу, 365.
  • плѐшћу, 548.
  • плива, 130.
  • пливати, 473.
  • плијевеплијево, 462.
  • Plusquamperfectum, 691.
  • плити, 473.
  • плитак, 259.
  • плѣв, 172.
  • пловац, 213.
  • пловити, 57.
  • пловка, 83.
  • плодан, и 2-ги падеж као додатак, 655.
  • плот, 57, 149.
  • плу, 57, 149, 213.
  • плуг, 210.
  • плута, 183.
  • плуто, 183.
  • плућа, 44, 45, 57.
  • плънъ, 235.
  • пље, 462.
  • пљети, 462.
  • пљоснат, 243.
  • пљоштимице, 272.
  • пљу̀ва̑нка, 228.
  • пљувати, 540.
  • пљујем, 540.
  • пљус, 22.
  • пљуска, 147.
  • пљуца, 122.
  • пљуцати, 136.
  • пљуцка, 122.
  • пљуцкати, 136.
  • пљуцну, 122.
  • пљушт-ем, 327.
  • пнепно, 468, 471.
  • по, 39, 126, 468, 815; — при именским сложеним основама, 286, 301; — при глаголским основама, 307; — с 4-им и 7-им падежем, 678; — и ограничавање значења, 817.
  • победа, 151.
  • побези, 466.
  • побећи, 466.
  • побити, 307.
  • поблизу, 817.
  • побожићњи, 286.
  • поболева, 132.
  • побољи, 817.
  • побра, 342.
  • побрајање и две тачке, 789, 790; одречено, 817.
  • побрати, 307.
  • побратим, 18, 111, 126.
  • побратимство, 18.
  • Побрђе, 273, 286.
  • по́бро, 152, 342.
  • по вас дан, 817.
  • повелик, 273.
  • повелики, 301.
  • по̀веса̑мце, 72.
  • повесмо, 198.
  • повијуша, 116.
  • повиле, 125.
  • повише, 816.
  • поводањ, 180.
  • поводљив, 251.
  • повој, 57.
  • повратак, 205.
  • по̀врата̑ка̑, 72.
  • повратни глаголи, 35, 609; — и 2. пад. као допуна, 628; — и 3-ћи пад., 637.
  • повратуша, 223.
  • повраћај, 150.
  • поврх, 665, 816.
  • погађачица, 214.
  • погибао, 168, 364.
  • погибл, 364.
  • погибла, 497.
  • погибох, 497.
  • страна 479
  • поглавар, 163.
  • поглед, 147.
  • погле́дати, 58.
  • погодба у реченици, 732; — у подређеној реченици, 739; — уступна, 740; — и два будућа времена, 692; — и прошасти придев, 700.
  • погодбене свезе, 739.
  • погодбени начин, 545, 549, 702, 708, 738.
  • погодбено будуће, 695.
  • погорелац, 227.
  • погреб, 147.
  • погрева, 130.
  • погрда казана наставком, 164, 175.
  • под, 13, 39; — у сложеним основама, 287; — при глаголским основама, 303, 307; — с 4-им и 6-им падежем, 677.
  • подавити, 104.
  • подалеко, 817.
  • поданик, 97.
  • по да́ну, 75.
  • пода-њ, 104.
  • пода-се, 104.
  • подасути, 104.
  • пода-те, 104.
  • подбрадак, 287.
  • подбрадник, 204.
  • подбунути, 499.
  • подбуо, 499.
  • подвеза, 147.
  • подводан, 287.
  • по двоје, 817.
  • подглавак, 287.
  • Подгорац, 287.
  • Подгоричанин, 86.
  • подградити, 303.
  • подгрејати, 307.
  • подгрљача, 287.
  • по десеторо, 817.
  • подешавање гласова при образовању основа, 109.
  • подзимак, 287.
  • по̏д-јесе̑н, 76.
  • подмет, 709.
  • подмет у реченици, 4, 8, 35, 162, 609, 709, 758; — које речи бивају, 22, 552, 553, 554; — како се тражи, 553; — више подмета у реченици, 563, — више подмета и прирок, 585, 586; — више подмета и слагање по роду и по лицу, 590; — више подмета уз један глагол, 611; — неозначен у реченицама, 562; — неодређен и време садашње, 682; — у трпним реченицама, 710, 711, 712; — непознат или у питању, 713, 714; — нема у реченици, 643, 644; — изостављен, 560, 614, 750; — именовање подмета избегнути, 589; — и 2-ги падеж, 633; — и 3-ћи падеж, 640; — и 4-ти падеж, 643, 644; — и 5-ти падеж, 646, 647; — веза за пређашњу мисао и средњи род, 598; — у реду речи, 796; — у средњем роду, значи нешто неодређено, 598; — при глаголским облицима, употребљеним у сложеним именицама, 299; — у ком је падежу, 615; — више подмета и запета, 764, 767; — општи и запета, 767.
  • подметнути, 303.
  • подметов, додатак подређена реченица, 731; — начин скраћивања реченица, 753.
  • подметови додатци, 564, 567; — самостални, 568, 769, 770.
  • подмету додане реченице, 565, 732, 747.
  • подне, 815.
  • подно, 816.
  • подножје, 287.
  • подножник, 204.
  • подобар, 301.
  • подоста, 817.
  • страна 480
  • подраст, 153.
  • подређена глаголска радња, 696.
  • подређене реченице, 724; — придевне, и подметне 771; — именичке, 773; — скраћене, 753; — према главној реченици, 731; — пред својом главном и запета, 778; — и главна реч којој се додају, 772; — и казивање будућег времена у њима, 145; — за предмет, 737; — намере и предмета како се скраћују, 755; — за намеру, 738; — за погодбу, 739; — погодбене и два будућа времена, 692; — за време, 680; 745; — за поређење или начин, 741; — за место, 746; за последицу или узрок, 747; — за време, последицу или узрок како се скраћују, 754; — с показном заменицон, 752; — именичке и запета, 771; — придевске и запета; 772, 773; — у реду речи, 757.
  • подређивање, 724, 726, 727, 731.
  • Подриње, 111, 157, 286.
  • подробац, 213.
  • подручје, 157.
  • подсести, 82.
  • подсећи, 82.
  • подсирити, 82.
  • подсмех, 82.
  • подстрешје, 287.
  • подуврети, 490.
  • подужица, 301.
  • подупирач, 218.
  • подушје, 157.
  • подчинити, 98, 807.
  • по̑ђе, 810.
  • по́ђе, 810.
  • пођем, 62, 486.
  • пожени, 537.
  • поженути, 537.
  • пожњака, 202.
  • пожешкиња, 182.
  • пожутети, 610.
  • по за дуго, 817.
  • по за један колац, 816.
  • позајмљене речи, 115.
  • поздравље, 72.
  • позлата, 151.
  • познава, 130, 532.
  • познавати, 532.
  • познаје, 532.
  • познаник, 228.
  • познанство, 228.
  • познат, 475, 479.
  • познати, 475.
  • познатог лица заменица, 745, 746.
  • познија промени личне заменице, 400, 401.
  • познјака, 202.
  • позор, 149.
  • позоришни, 102.
  • по-идем, 486.
  • поизодносити, 611.
  • поименце, 272, 815.
  • пој, 515.
  • појак, 817.
  • појас, 66.
  • појац, 213.
  • појачавање смисла прилогом, 822.
  • појдем, 62, 486.
  • по један, 817.
  • појединце, 37.
  • поји, 105.
  • појисте, 105.
  • појити, 57, 59, 515.
  • појти, 62, 96, 486.
  • појутарје, 286.
  • показне заменице, 32, 605, 606; — као свеза међу реченицама, 747; — као копча међу главном и подређеном реченицом 752.
  • покорник, 204.
  • по каткад, 817.
  • по́ке, 64.
  • поклања, 131.
  • поклич, 153.
  • покој, 149.
  • покољ, 154.
  • покрај, 96, 816.
  • страна 481
  • покрајина, 286.
  • пократак, 273, 301.
  • покрива, 130.
  • покривати, 58.
  • покрити, 58.
  • покрут, 301.
  • покрштењак, 228.
  • полагано, 37.
  • пол-две, 815.
  • полеђина, 286.
  • полетар, 110, 162.
  • полетарац, 71.
  • полетну, 122.
  • полете, 122.
  • полетети, 610.
  • поли(ти), 61, — поливати, 61.
  • политичко-сатирички, 811.
  • пол-ноћи, 815.
  • полог, 149.
  • положај, 150.
  • положај спрам какве ствари или лица, казан предлогом, 39; — више какве ствари или лица, 39; — у унутрашњости какве ствари, 39; — према нечем, и предлог к, 672; — казан предлогом, 676.
  • полојит, 57.
  • полошке, 272, 815.
  • полубрат, 273.
  • полужје, 286.
  • полукав, 301.
  • полупати, 307.
  • пољарина, 176.
  • поље, 154; — као образац, 344.
  • пољевит, 247.
  • пољице, 212.
  • Пољкиња, 182.
  • пољски, 26; — језик, 42.
  • помагати, 59, 130.
  • помагач, 218.
  • помајка, 301.
  • по мало, 817.
  • помекан, 817.
  • помекше, 817.
  • по̏ме̑н, 72.
  • поменути, и 2-ги пад. као допуна, 629.
  • поминати, 130.
  • помињати, 130, 184.
  • помирити се, 35.
  • помишљаи, 807.
  • помишљај, 150.
  • помишљаји, 807.
  • помњив, 251.
  • помогнем, 466.
  • поможем, 465, 466.
  • поможеш, 465.
  • помолца (помолац), 91.
  • Поморавље, 157.
  • помотњик, 94.
  • помоћ, 365.
  • помоћи, 95, 130, 466; — и 3-ћи пад. 636.
  • помоћни глагол у питању, 715; — у одрицању, 718.
  • помоћњик, 94.
  • помоћу, 101, 365.
  • понављање и запета, 770; — означено предлогом по, 817; у радњи глаголској, 610; — и тачка и запета, 785; — и две тачке, 790.
  • понајбољи, 301.
  • понајвећи, 301.
  • понајпре, 817.
  • понапред, 816.
  • понатицати, 611.
  • понедељак, 809.
  • понедељник, 72.
  • по неки пут, 817.
  • по нешто, 817.
  • по ниже, 816.
  • понирем, 103.
  • понирјем, 103.
  • понос, 116.
  • поноћи, 815.
  • понуда, 151.
  • поњаветина, 175.
  • поодавно, 817.
  • поодмаћи, 63.
  • по оке, 64.
  • поочим, 63.
  • страна 482
  • пооштар, 63.
  • попети, 50.
  • попијен, 429.
  • поплаветне, 125.
  • поплетица, 213.
  • поп-Марко, 811.
  • попнем, 50, 471.
  • попов, 26, 599.
  • по, предлог за понављање, ред, меру, 817.
  • попреко, 816.
  • попријед, 816.
  • попузљив, 85.
  • поради, 816.
  • порашта, 815.
  • пор̈вица, 807, ђ.
  • поребарке, 272, 815.
  • поред, 39, 673; — и 2-ги падеж, 664.
  • поређен придев у реченицама, 600, 601, 743.
  • поређења други ред, 601.
  • поређење придева, 258; — казано 6-им пад. 654; — прикривено, при оснаженом одрицању, 723; — у реченици, 578, 732; — као подређена реченица, 741, 742; — по неједнакости, 743; — по мери у реченицама, 744.
  • порез, 147.
  • пореза, 147.
  • порекло, 165.
  • порени, окрени, 537.
  • пореза, 537.
  • Пореч, 155.
  • порити, 59.
  • породиља, 169.
  • породице ре́чи̑, 116.
  • поса̑, 66.
  • Посавље, 72, 273.
  • посал, 325.
  • посао, 66, 91, 325.
  • посве, 815.
  • посвета, 151.
  • по с два, 816.
  • посебан, 261.
  • посебице, 37.
  • по̀-селима, 76.
  • посилати, 130.
  • поскочица, 213.
  • посл, 325.
  • после, 13, 37, 39; — и други падеж, 668.
  • последица у реченици, 732; — — и подређена реченица, 747; 754.
  • последњи, 423.
  • посмицати, 611.
  • посмрче, 286.
  • по̀со̑, 66.
  • пособак, 229.
  • пособац, 229.
  • пособица, 229.
  • посред, 39, 816.
  • посредно образоване основе, 112; — питање, 798.
  • по̀стали̑, 447.
  • постанак, 228.
  • поста́ње, 71.
  • постао, 447.
  • постати, 35; — спона у прироку, 558.
  • постигавши, 37.
  • по сто дуката, 817.
  • постола, 149.
  • по с три копља, 816, 817.
  • поступача, 218.
  • поступно, 37.
  • поступност у побрајању и запета, 766.
  • потање, 817.
  • потва́рати, 59.
  • потврђи, 817.
  • потврђивање и две тачке, 790.
  • потег, 147.
  • потискао, 498.
  • потискох, 498.
  • потисла, 498.
  • потиснути, 497, 498.
  • потиште, 498.
  • поткивач, 218.
  • поткова, 57, 149.
  • потку-а, 57.
  • страна 483
  • по том, 229, 261.
  • потомак, 229; — и наставак ић, 193.
  • потомство, 229.
  • потоња радња у будућности, 692; — прошаста и начин заповедни, 707.
  • потоњи, 261.
  • потоњи и предњи чин у прошлости, 693.
  • поток, 70.
  • поточар, 163.
  • поточара, 163.
  • потпалити, 303, 307.
  • потпирача, 218.
  • потпомогнем, 466.
  • потпомоћи, 466.
  • потпора, 149.
  • потрбушке, 37, 815.
  • потребит, 247.
  • потрес, 147.
  • потркалиште, 72.
  • по троје, 817.
  • потурити, 303.
  • потурчењак, 228.
  • поћи, 33, 62, 71, 96, 486.
  • по у годинама, 817.
  • поустајати, 611.
  • похвала, 151.
  • поцрнети, 610.
  • почелак, 324.
  • почем, 817.
  • по чем, 817.
  • по чему, 817.
  • почетак, 228.
  • почетак нечега, казан предлогом, 610, 613, 658, 664.
  • почети, 469.
  • почетци, 98, 807.
  • почивалиште, 227.
  • почивка и нечиј говор, 796; — међу бројевима, 795; — и уметнута реченица, 794; — знак, 793.
  • починити, 98.
  • почињати, 130.
  • почн, 450.
  • почтен, 99.
  • по́ша, 220.
  • пошиљати, 130.
  • поштен, 99.
  • пошто, 745, 817.
  • по што, 817.
  • по што је, 75.
  • пр, 130, 149, 213, 265.
  • пра, 128.
  • пра, при сложеним именским основама, 301.
  • прав, 26, 73, 249.
  • правац, казан предлогом, 39, 575, 657, 658, 661, 667, 673; — и кретање у синтакси, 657; — у мисленом смислу, 660.
  • правопис, 805 и д.; — и граматика, 814.
  • прадед, 301.
  • празник, 72, 809.
  • празнорук, 279.
  • праља, 169.
  • прамајка, 301.
  • прамичак, 206.
  • праотац, 301.
  • прапрадед, 301.
  • прас, усклик, 22.
  • прасад, 597.
  • пра̏са̑ка̑, 357.
  • прасе, 192, 382, 597.
  • прасећи, 233.
  • праска, 115, 357.
  • прасква, 357.
  • прастари, 301.
  • прасци, 597.
  • прати, 130.
  • пратилац, 324.
  • пратиоци, 807.
  • праћакати, 136.
  • праунук, 301.
  • прах, 149.
  • прашак, 149, 206.
  • прва врста именске промене, 318 и д.; — глаголске промене, 450.
  • први, 28, 249, 265.
  • страна 484
  • први падеж, 615, 647; — и наставци који га обележавају, 146.
  • први раздео треће врсте глаг. промене, 502; — пете врсте глаг. промене, 520.
  • пре, 13, 37, 39; — при сложеним основама, 301, 307, 309; — и други падеж, 668.
  • пре, од прети, 512.
  • пребогат, 301.
  • пребол, 147.
  • превалца (превалац), 91.
  • преварљив, 251.
  • превелик, 301.
  • превести, 309.
  • превити, 309.
  • превратити, 309.
  • прег, 466.
  • прегибак, 205.
  • прегибао, 168.
  • прегне, 145.
  • прегнутина, 228.
  • прегристи, 309.
  • пред, предлог, 13, 39; — при сложеним основама, 288, 303; — с 4-им и 6-им пад. 677.
  • пред, 121, 169.
  • предаја, 148.
  • преданити, 307, 309.
  • предати, 307.
  • преде, 141.
  • преди, 64.
  • предиво, 197.
  • предло, 165.
  • предлог при одреченим заменицама, 721; — и заменица у једној речи, 815; — и име у једној речи, 815, 816; — и прилог у једној речи, 815; — и ни сложено са заменицом, 821.
  • предлози, 21, 39; — једносложни, 75; — у сложеним основама, 111; — и њихови корени, 114; — у слагању основа, 274, 280; — и именске основе, 301; — и глаголске основе, 302; — за трајање радње, 611; — с падежима у синтакси, 657; — и време, 658; — и мислени смисао за место и време 660; — једни исти и разна значења, 661; — с два или три падежа, 662; — састављени с другим речима, 814; — у приложном значењу, 816; — сложени, 816.
  • предмет радње глаголске, 35, 162, 205, 709; — у сложеним основама, 297, 299; — у реченици, 572, 573, 609; — у 2-гом падежу, 625; — уз глаголске именице, 632; — у четвртом падежу, 641; — непознат или у питању, 713, 714; — казан реченицом и запета, 776; — више њих уз један глагол, 611.
  • предметна реченица, 732, 737, 771; — како се скраћује, 755; — и запета, 776.
  • предметни глаголи, 609.
  • предметов самостални додатак и 6-ти падеж, 653; — при скраћивању реченица, 753.
  • предња и потоња радња у будућности, 692.
  • предњи и потоњи чин у прошлости, 693, 707.
  • предручак, 288.
  • председник, 82, 807.
  • представа и реч, 3, 552.
  • представка, 82.
  • предци, 98.
  • пређашње време, 34.
  • пређашње свршено време, 429, 430, 445, 685; — за радњу будућу, 688; — глагола бити и начин погодбени, 708; — казано временом садашњим, 683; — за жељење и дивљење, 687.
  • пређашње несвршено време, 429, 430, 690; — како постаде 441, страна 485 — и свршени глаголи, 441; 477, 482, 495, 686; — за жељење и дивљење, 687.
  • пређе, 37.
  • прежива, 128.
  • презати, 130.
  • презиме у 2-ом пад. припадања 619.
  • презирање, казано наставком, 164, 175.
  • прекида знак, 802; — и велико слово, 808.
  • прекинут говор, 802.
  • преко, 39, 66, 810; — и други пад., 667.
  • пре̑ко, 810.
  • преко̀-куће̑, 76.
  • прекопати, 309.
  • преко сред Косова, 816.
  • преко сред сриједе, 816.
  • прекрвник, 301.
  • прекрет, 147.
  • прекупац, 213.
  • прелазна радња глаголска, 126, 732.
  • прелазни глаголи, 35, 609, 698; — и З-ћи пад. 655; — и предмет, 641; — и трпно стање, 701; — и предметна реченица, 737.
  • пре́лац, 227.
  • прелити, 309.
  • прело, 165.
  • прелом реченица, 787, 791.
  • преља, 169.
  • пре̑м, 512.
  • премален, 301.
  • премда, 740, 815.
  • премештање сугласника, 81, 96.
  • пре́мо, 512.
  • пренемагати се, 819.
  • преобука, 116.
  • препек, 147.
  • препека, 147.
  • преплатити, 309.
  • препрека, 151.
  • препријатељ, 301.
  • пресека, 147.
  • пресолити, 309.
  • престајати, 307.
  • прести, 93, 121, 451.
  • пресути, 309.
  • претварање сугласника, старо, 81, 93.
  • пре́те, 512.
  • претека, 147.
  • прети, 512.
  • претити и 3-ћи пад., 636.
  • преткутњица, 288.
  • претоварити, 309.
  • преучен, 273.
  • пре̑ш, 512.
  • пржи-баба, 273.
  • при, 39; — у сложеним основама, 289, 301, 307; — и 7-ми падеж, 674.
  • прибегава, 132.
  • прибегор, 161.
  • прибедрица, 289.
  • прибрати, 307.
  • прибројити, 307.
  • пригоркиња, 289.
  • придеви, 21, 26, 310, 311; — и род, 27; — и њихови корени, 113; — бројни, 316; — и њихова промена, 316, 414 и д.; — одређеног и неодређеног вида у реченици, 599; — у реду речи, 756; — у подмету 554; — у прироку, 557; — како се слажу кад су у прироку, 583; — поређени у реченици, 600, 601, 743; — присвојни 618; — траже 2-ги пад. као допуну, 627; — као самостални додатак и запета, 769; — на ски пишу се малим словом и кад су од народних имена, 809; — од особних имена како се пишу, 809; — сложени, 811.
  • придев прошасти у глагола, 429; 684, 689, 690, 698; — како постаје, 447; — исказује жељење страна 486 и благосиљане, 699; — и погодбена реченица, 700; — и начин погодбени, 708; — за будуће неизвесно, 694; — за уступање или допуштање, 740; — заступљен подређеном реченицом, 775.
  • придев трпни, 429, 701; — како постаје, 448.
  • придевне заменице, 30, 32, 385, 426, 734; — за присвајање, 32; — за показивање, 32; — за каквоћу, 32; — за меру и количину, 32; — промена, 392.
  • придевни подметов додатак, 567, 732; — од 2-ог падежа, 570; — како се слажу са својом главном речју, 59; — у ком су падежу, 615; — у виду реченице, 732, 733, 735, 771, 775.
  • придевска подређена реченица и запета, 772, 773, 775.
  • придевске основе, 118; — градиво за мислене именице, 190, 191; — како се изводе, 230; — за поређење, 258.
  • придевски и именски облици у сложеним основама, 296.
  • приземљаст, 289.
  • при́ја, 156.
  • пријатељ, 18, 185.
  • пријатељев, 252.
  • пријатељем, 340.
  • пријатељи, 340.
  • пријатељица, 156, 214.
  • пријатељски, 257.
  • приказ, 147.
  • прикла́пало, 167.
  • приклињања, 611.
  • прикрајак, 289.
  • прикумак, 289.
  • прилично, 817.
  • прилог, 21, 37, 740; — за место, време, начин, меру, 37, 38, — једносложни, 75; — уз придеве, 38; — уз друге прилоге, 38; — у сложеним основама, 111; — и корени у гдекојих прилога, 114; — и нарочит прилошки наставак, 815; — уз глаголске именице у сложеним основама, 297; — у именском прироку, 357; — сложен, 811, 815, 816; — у поређењу што и придеви, 600; — неодређени у одреченој реченици, 721; — свеза међу реченицама, 745, 774; — изостављен, 774; — за појачавање смисла, 822; — за умеравање значења, 822; — за време у додатку прирокову, 745; — за место у реченици, 746; — у реченицама, 733; — у погодбеној реченици, 739; — у реченицама поређења или начина, 741; — поређен у реченици, 743; — главна реченица уз начин неодређени као додатак, 704; — питању, 716; — копча међу реченицама, главном и подређеном, 702, 752; — и заменица у једној речи, 816; — и предлог у једној речи, 815; — од реченице, 805, 822; — и запета, 780.
  • прилог времена садашњега, 429, 430, 696, 733, 747; — како постаје, 443; — немају свршени глаголи, 443, 478; — градиво за нове именске основе, 226; — градиво за нове придевске основе, 260; — пачин скраћивања реченица, 754;
  • прилог врем. прошлог, 429, 430, 696, 697, 733; — како постаје, 446; — начин скраћивања реченица, 754; — заступљен подрећеном реченицом, 775.
  • прилошке основе, 118, 272.
  • приложна реченица, 811.
  • приложна узречица начина и времена и запета, 780.
  • страна 487
  • приложно значење у предлогу, 816.
  • прилуд, 301.
  • пример, 159.
  • Приморац, 289.
  • приморскијех, 425.
  • прионути, 63.
  • припадање, казано 2-им пад., 617, 618, 619; — казано 3-им пад. 638.
  • приповедање и начин заповедни, 707; — и погодбени начин, 708; — и време садашње, 683.
  • приповест, 77.
  • приповијест, 77.
  • припојава, 132.
  • припрема, 151.
  • приређене реченице, 724, 725, 727, 728, 777; — одвајају се запетом, 762; — и тачка и запета, 785.
  • прирез, 147.
  • прирок у реченици, 4, 8; — не може бити без глагола, 22; — шта је, 552; — глаголски, 556; — именски, 556, 557; — изостављен, 561, 749, 750; — у множини при бројевима, 591–594; — у слагању, 583, 584; — при два или више подмета, 585, 586; — и збирне именице, 587; — у једнини и у средњем роду при бројевивима, 592; — при збирним бројевима у подмету, 594; — тражи придев у неодређеном виду, 599; — именски у ком је падежу, 616; — именски и 6-ти падеж, 652, — именски и начин неодређени, 703; — именски и трпне реченице, 710; — уз недовољне глаголе, 703; — непознат или у питању, 713; — у питању, 715; — у реду речи, 756; — при уметнутим реченицама, 758; — прирока̑ више у реченици, 563; — прирока̑ више, и запета, 764, 767; — и додане му реченице, 565, 731, 746; — и обични додатци, 564, 572, 753; — и глаголски прилози, 696.
  • присвајање, казано 3-им пад., 638.
  • присвојне заменице, 32, 603.
  • присвојни придеви, 231, 233, 252, 253, 618.
  • прислѐћи, 466.
  • присој, 149.
  • присоје, 289.
  • приспети, 473.
  • пристао, 148.
  • при́чало, 167.
  • причекати, 307.
  • при́шо, 220.
  • про̑, 66.
  • про, у сложеним основама, 290, 303, 306.
  • пробадати, 59, 130.
  • пробити, 488.
  • пробудем, 488.
  • пробуду, 488.
  • провалија, 151.
  • проваљивати, 71.
  • проваљивач, 218.
  • провлачити се, 35.
  • проводати, 611.
  • провођати, 218.
  • провођач, 218.
  • провртети, 610.
  • прогледати, 306.
  • проговорити, 306.
  • прогоревати, 36, 610.
  • продаја, 148.
  • продол, 290.
  • прождирати, 130.
  • прождрети, 130, 490.
  • прождрљив, 251.
  • прозор, 24.
  • прозукао, 499.
  • прозукла, 499.
  • прозукнути, 499.
  • прокај, 96.
  • прокисао, 273.
  • страна 488
  • проклет, 108.
  • проклета, 130, 611.
  • проклетија, 228.
  • проклетиња, 228.
  • проклетство, 82, 108, 228, 807.
  • проклињање, казано прошастим придевом, 699.
  • проклињати, 130.
  • проклиње, 130.
  • прокола, 149.
  • проламати, 71.
  • пролетњи, 241.
  • пролетос, 37.
  • пролеће, 290.
  • промаћи, 303.
  • промена имена, 316.
  • промена личних или именичких заменица, 386.
  • промена придева, 414 и д; — неодређених придева, 417; — одређених придева, 421.
  • променљиве речи, 14.
  • промицати, 306.
  • прономинални корени, 114.
  • проносати, 611.
  • пропалица, 227.
  • пропевати, 306.
  • пропис, 20.
  • пропланак, 290.
  • прорицати, 130.
  • пророк, 57.
  • пророков, 252.
  • пророчица, 53, 214.
  • просвета, 149.
  • просека, 147.
  • просеница, 215.
  • проси, 449.
  • просидба, 186, 195.
  • просилац, 324.
  • просјак, 201.
  • просјачи, 126.
  • просјачина, 176.
  • простак, 202.
  • просте реченице, 580.
  • прости бројеви, 28, 607; — како са пишу, 824.
  • прости глаголски облици, 428, 429, 432.
  • простор, казан 4-им пад., 645; — 6-им пад., 650; — радњи глаголској у реченици, 572, 575.
  • простран, 26, 235.
  • простра̏ни̑ (пространији), 64.
  • прострел, 165.
  • прострео, 165.
  • прострети, 490.
  • прострт, 448.
  • просто-повратни глаголи, 35.
  • протегљаст, 244.
  • против, 39; — са 2-им и 3-им пад., 676.
  • протиница, 215.
  • протисли, 168.
  • протицати, 306.
  • проћи, 302.
  • проћу, са 2-им и 3-им падежем, 676.
  • професор, како се пише скраћено, 823.
  • проходати, 306, 611.
  • прохтети, 511.
  • процвилети, 36.
  • процена, 151.
  • прочитао сам био, 428.
  • прошаста времена, 684.
  • прошасте радње, предња и потоња, 707.
  • прошасти придев, 429, 430, 431, 684, 689, 690, 698, 753; — како постаје у глагола, 447, — у казивању извршеног будућег времена, 692; — за будуће неизвесно, 694; — желење, благосиљање, заклињање и проклињање, 699; — и погодбене реченице, 700, 708; — за уступање или допуштање, 740; — градиво за нове основе, 227.
  • прошен, 86.
  • прошиваљка, 206.
  • прошло време, 545, 546, 689, 690, 698.
  • страна 489
  • прошло погодбено заступљено будућим, 695.
  • прошлога времена придев како постаје, 446.
  • прошња, 85.
  • проштац, 98, 322.
  • прошца, 98.
  • пр̑са̑, 367.
  • прсак, 147.
  • прсат, 243.
  • пр̀си̑, 366; — прси, 366, 367.
  • прск, 122, 124, 147.
  • прскъ, 147.
  • прскао, 498.
  • прскох, 498.
  • прсла, 498.
  • прсну, 122.
  • прснути, 497, 498.
  • прст, 344.
  • прстен, 597.
  • прстење, 597.
  • пр́сти̑, 334.
  • прстију, 334.
  • пртљаш, 221.
  • пру, 512.
  • пругло, 165.
  • прут, 597.
  • прутаст, 245.
  • прутуља, 171.
  • пруће, 597.
  • прући, од прети, 512.
  • прућице, 212.
  • прх, 149.
  • пршта, 124.
  • прште, 498.
  • пршута, 115.
  • прѣ, види пре, 301.
  • пси, 332.
  • псима, 332.
  • птица, 23, 213.
  • пуда̀рина, 176.
  • пударица, 214.
  • пуж, 154.
  • пуз, 154.
  • пуклина, 227.
  • пукне, 145.
  • пун, 235.
  • пуначак, 255.
  • пуничин, 240.
  • пупчаст, 245.
  • пуре́нак, 228.
  • пурењак, 228.
  • пустиња, 182.
  • пустити, 516.
  • пусто̀ђа̑к, 277.
  • пустосват, 111, 277.
  • пут, 39, 327, 334; — и 2-ги падеж, 667.
  • пу̏та̑ца̑, 346.
  • путем, 327.
  • пу́ти̑, 334.
  • путо, 183.
  • путом, 327.
  • путоног, 279.
  • пухор, 161.
  • пуцати, 130.
  • пуце, 346.
  • пуцкарати, 136.
  • пуцкати, 136.
  • пуцњава, 196.
  • пу̏ша̑ка̑, 73.
  • пушта, 131.
  • пуштах, 516.
  • пуштен, 516.
  • пьн, 130, 154, 468.
  • пьнепьно, 468.
  • пьсъ, 52.
  • пьт, 213.
  • пѣ, 213.
  • пѫть, 263.
  • Р, језични сугласник, 79; — и самогласник и сугласник, 49; — р̈ где се пише, 807, ђ.; — каткад не трпи за собом ј, 103; — раширено у ар, ор, ер, ир, 130, 149; — у ра, рѣ, ро, 149, 463, 489.
  • ра- наставак, 159, 234.
  • раван, 363.
  • равн, 363.
  • рад, 73, 230.
  • рад’ и 2-ги падеж, 670.
  • Радак, 202.
  • страна 490
  • Радан, 173.
  • радања, 358.
  • Радета, 192.
  • радећи, 37.
  • ради (зарад’, рад’), 39; — и 2-ги падеж, 670.
  • радим, 34, 72.
  • радих, 428.
  • радно стање, 609, 709.
  • радња, 358.
  • радња глаголска, 179, 609; — предња и потоња, 707; — и њен правац, 673; — и њено средство, 648.
  • радњи, 358.
  • радовати се, 35.
  • Радовић, 193.
  • Радоња, 181.
  • рад’ — шта, 815.
  • Рађ, 155.
  • Рађев, 252.
  • Рађевина, 178.
  • ражањ, 322.
  • ражљутити, 85; — се, 85.
  • раз у сложеним основама, 291, 303, 305, 307.
  • разабрати, 104, 307.
  • разазнати, 104.
  • разасути, 104.
  • разбојац, 216.
  • разбери-де-те, 488.
  • разбити, 305.
  • разбој, 57, 72.
  • ра́збо̑ја̑, 72.
  • разбојиште, 116, 209.
  • разбратити, 305.
  • развр́сти, 456.
  • разгледати, 307.
  • разгорева, 132.
  • раздвојеност у приређеним реченицама, 728, 729.
  • раздео први у првој глаголској врсти, 450, 451; — први у трећој врсти, 502; — први у петој врсти, 520; — други у првој врсти, 450, 456; — други у трећој врсти, 504; — други у петој врсти, 526; — трећи у првој врсти, 450, 460; — трећи у петој врсти, 534; — четврти у првој врсти, 450, 462; — пети у првој врсти, 450, 468; — шести у првој врсти 450, 473; — седми у првој врсти, 450, 489.
  • раздирати, 130.
  • раздоље, 291.
  • раздор, 57.
  • раздрети, 130.
  • разиграти, 303.
  • разједначивање дт и тт, 93.
  • разлик, 208.
  • различан, 52.
  • различак, 208.
  • различьнъ, 52.
  • разложит, 247.
  • разљутити се, 85.
  • разма, 272.
  • размирица, 291.
  • разнети, 305.
  • разрез, 147.
  • разумевати, 611.
  • Рајчета, 192.
  • рак, 73.
  • ракље, 169.
  • Ра́ко, 200.
  • раме, 199, 379.
  • ран, 235.
  • рана, 172.
  • рано, 13, 37.
  • рано-ранилац, 297.
  • рањава, 132.
  • ра̏њен, 108.
  • ра̏њеник, 108.
  • расад, 97.
  • расадник, 204.
  • расап, 97, 147.
  • расипати, 97.
  • расипач, 218.
  • раскида, 147.
  • расклопити, 305.
  • раскорак, 291.
  • страна 491
  • раскршће, 291.
  • расла, 453.
  • распети, 82.
  • распињати, 130.
  • распитивати, 611.
  • распојас, 291.
  • распоп, 291.
  • распутица, 291.
  • раст, 147.
  • раст, 168, 453.
  • раставити, 305.
  • растављање сугласника, 81, 104; — речи, 805, 814.
  • растанак, 228.
  • растао, 453.
  • раствара, 131.
  • расти, 451, 453.
  • расточити, 82.
  • растурити, 303, 305, 307.
  • расудак, 552.
  • расудити, 97.
  • расудци, 98.
  • расцепити, 82.
  • рат, 73.
  • ратовати, 36.
  • ратови, 89.
  • рачун, 115.
  • раширити, 97.
  • рашта, 815; — у питању, 716.
  • рашћеретати, 85.
  • рашчинити, 85.
  • рашчовек, 85, 291.
  • рашчупати, 85.
  • рва, 128.
  • рвалиште, 227.
  • рд, 154.
  • рђа, 154.
  • рђавши, 259.
  • ре, постало из р, 463.
  • ребро 159, 346.
  • рева, 128.
  • ред речи, 756; — обрнут, 756; — редован, 756, 757; — казан предлогом по, 817.
  • редован ред речи, 756, 757; — реченица, 757.
  • реда, 147.
  • редак, 259.
  • редара, 162.
  • редни број, 28, 607, 811; — и заменица у једној речи, 816; — у писању, 824, 825; — месеца како се пише, 825.
  • редњи, 241.
  • ређање и запета, 766; — и тачка и запета, 785.
  • режањ, 180.
  • рез, 180.
  • рек, 57, 106, 120, 121, 130, 149.
  • река, 70, 77.
  • река’, 812.
  • рекао, 447.
  • рекл, 447.
  • рекне, 145.
  • рекнем, 466.
  • рекнути, 145.
  • рек’о, 812.
  • репат, 243.
  • репач, 219.
  • Ресава, 196.
  • реци, 87.
  • реци-де-те, 488.
  • рећи, 95, 121, 462, 464, 466.
  • рећи ћу, 75, 428; — ћеш 548.
  • реха, 211.
  • реч, 77, 78, 153; — и представа, 3; — поједина, граница за бележење фонетичних промена, 81.
  • рече, 34, 88.
  • реченица, 2, 4; — шта је, 552; — проста и сложена, 580, 724, 750; — сложене приређивањем и подређивањем 727, 731; — и наука о њој, 43; — без подмета, 562; — без подмета и род, 589, 598, 614; — без подмета и 6-ти падеж, 640; — без подмета и 4-ти падеж, 643, 644; без подмета и трпно стање, 711; — без одређепог подмета и трпно стање, 711; — приређене, 724; — приређене раздвојно, 729; — приређене супротно, 729; — главне страна 492 и споредне, 9, 10, 725, 726, 727; — зависне једна од друге, 726; — не може бити без глагола, 552; — додане, 565; — додатак или допуна, 726; — подређене, 724; — придевске, 732, 733, 735; — именичке, 732, 735; — предметне, 732, 737; — за погодбу, 732; — уступне, 740; — за допуштање или пермисивне, 732, 740; — за поређење или начин, 741; — за време, 732, 745; — за место, 732, 746; — за намеру, 732; — за последицу или узрок, 732, 747; — за поређење, 732; — упитне или за питање, 713 и д.; — упитне и реченични знаци, 792, 797, 798; — додане и њихове главне речи у реду речи, 756; — и редован или обрнут њихов ред, 757; — уметнуте, 758, 784, 803; — приложне, 811; — као прилози, 822; — скраћивање, 748; — скраћивање путем неодређеног начина, 703; — скраћивање путем глаг. прилога, 696; — путем трпног придева, 701; — главна и прилог времена прошлог, 697; — намере и време будуће, 691; — две или више у одрицању, 720.
  • речем, 466.
  • реченични делови и слагање, 582; — више њих и запета, 765.
  • реченични знаци, 759; — корист од њих, 760; — које су, 761; — при скраћивању, 823.
  • реченични низ, 724, 728, 759, 762, 785, 786, 787, 801.
  • ре̑чи, 810; — ре́чи, 810; — ре́чи̑, 810.
  • речи акценатне, 75; — непроменљиве, 13; — променљиве, 13; — домаће или позајмљене, 115; — једнаке у реченицама, изостављају се, 751; — уметнуте, 803; — састављене, 805, 814; — растављене, 805; — скраћене у правопису 805; — граматичке, 806, 814; — логичке, 806, 814.
  • речит, 78, 247.
  • речју, 101.
  • речца, 99.
  • речце, 22.
  • ри, 479.
  • рибљи, 233, 423.
  • рибји, 423.
  • рибурина, 175.
  • ривен, 479.
  • риђ, 232, 259.
  • риђан, 173.
  • риђаст, 246.
  • ријѐка, 77.
  • ријети, 464.
  • ријех, 464.
  • ријеч, 77, 78.
  • рикати, 35.
  • Римљанка, 206.
  • рит, 73.
  • ри̏ти, 473.
  • рјечит, 78, 103.
  • рјечица, 103.
  • ро од р-самогласника, 149.
  • ро- наставак, 159, 234.
  • ров, 149.
  • рогач, 219.
  • рогат, 243.
  • рогуља, 171.
  • рогуша, 224.
  • род, 107.
  • род у именица, 25; — у придева, 27; — и наставци му, 146, 230 — и падежа, 314; — мешовит, 352, 369, 371; — у глаголских облика, 431, 447, 448; — у реченицама без подмета, 589.
  • ро́да, 70.
  • родан, и додатак 6-ог пад., 655.
  • роди, 107.
  • родиља, 169.
  • страна 493
  • родитељ, 18, 107, 185.
  • родитељка, 107.
  • родити, 18.
  • родност корена, 116.
  • рођен, 108.
  • рођење, 108, 228.
  • рожац, 52.
  • рожина, 87.
  • рожьць, 52.
  • рози, 331.
  • рок, 57, 106, 149.
  • ронац, 213.
  • роснат, 243.
  • росуља, 171.
  • рочити, 57, 611.
  • руд, 230, 232.
  • Ру̑дни̑к, 72.
  • руднички, 257.
  • Ружа, 355.
  • ружан, 26.
  • Ружице, 354.
  • ружичаст, 245.
  • Ружо, 355.
  • рук, 155.
  • рука, 51, 70, 353, 359.
  • рукодавац, 213.
  • руко̀да̑вник, 72.
  • рукопис, 20.
  • ру̀ку̑, 359.
  • ру̏ме̑н, 153.
  • Румљанин, 174.
  • Румљанка, 206.
  • руно, 172.
  • Руси, 46.
  • Русија, 168.
  • руски језик, 42.
  • руско-словенски, 811.
  • рухо, 147.
  • руци, 353.
  • ручак, 205.
  • рушт-ем, 327.
  • ръ- наставак, 159, 234.
  • рꙑ, 149.
  • рѣ, од р- самогласника, 149.
  • рѣз, 149.
  • рѣчь, 153.
  • С, 114; — зубни сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — постало од х пред и, 87, 331, 353; — постало од х, 130, 441, 445; — мења се у ш пред непчаним сугласницима, 85; — испада рад’ непчаних сугласника, 188; — постаје од д и т, 183, 184, 185, 444; — уметнуто међу сугласнике, 444, 460; — не мења пред собом д и т, 807.
  • с, предлог, у сложеним основама, 292; — с 2-им и 6-им падежем, 675.
  • са, 39; — у сложеним основама, 292, 305, 307; — и други падеж, 670; — с 2-им и 6-им пад, 675.
  • саби(ти), 61.
  • сабијати, 61.
  • сабор, 70.
  • сабрати, 305.
  • сав, сва, све, 32, 96, 269, 397.
  • Са́ва, 152; — Са̏ва, 355.
  • савезне заменице, 604, 733, 734, 752, 772.
  • са́вет, 77.
  • савијен, 479.
  • Савић, 193.
  • са́вјет, 77.
  • савколик, 32, 816.
  • Сављанин, 174.
  • саврх, 665, 816,
  • савски, 26, 809, 816.
  • сагнити, 473.
  • сад, 37, 149.
  • сада, 272.
  • садашња прошлост, 684, 689.
  • садашње време, 34, 429, 430, 679 и д.; — како постаје, 440; — и неодређени начин, 682; — и приповедачки слог, 683; — историчко, 683, 707; — у свршених глагола и време будуће, 691; — погодбено, заступљено будућим, 695.
  • страна 494
  • садашњег времена основа, 119, 139, 432, 434, 435, 439, 468, 519, 520.
  • садашњег времена прилог, 429; — како постаје, 443.
  • садити, 35.
  • садљика, 203.
  • садно, 816.
  • сажизати, 130.
  • сажимање самогласника, 56, 64, 807.
  • сажимати, 130.
  • сазад, 815.
  • сазнати, 307.
  • сакри(ти), 61.
  • сакривати, 61.
  • сакривен, 479.
  • сакупити, 305.
  • сам, -а, -о, 32, 269, 496, 459, 546, 810; — образац мењања, 392.
  • сам (јесам), 459, 540, 689.
  • са̑ма̑, 426.
  • самац, 215.
  • сам-други, 811.
  • самим, 399.
  • самими, 399.
  • самих, 399.
  • самица, 215.
  • са̑мо̑, 426.
  • са́мо, 810.
  • са̏мо, 810.
  • самогласник, 48; — у образовању слогова, 67; — коренов и снажење, 106; — крајњи у основи отпада при образовању нове основе, 110; — коренов у основама неодређеног начина, 121; — дуљи се или шири, 136; — замењен апострофом, 812.
  • самогласници српски које су, 49; — непчани и ненепчани, 55; — и подешавање сугласника с њима, 81; — и њихове особине, 56.
  • самодевети, 277.
  • самодошлица, 277.
  • самокрес, 277 самопиклица, 277.
  • самораст, 277.
  • самоседми, 277.
  • самостални подметови додатци, 567, 568, 569, 642, 646, 653, 732, 735; — јављају се само у неодређеном придевском виду, 599; — у ком су падежу, 615, 646, 653; — и запета, 769, 770; — уз именице и заменице, 771; — и слагање, 595.
  • самосталних реченица низање, 11.
  • самостално значење речи, 814.
  • самотвор, 230.
  • самотег, 147.
  • самотиња, 182.
  • самоток, 277.
  • самоук, 277.
  • самур-калпак, 296.
  • сан, 23, 52, 172, 322.
  • сандал-гаће, 296.
  • сандучина, 87.
  • саонице, 66.
  • сапети, 50.
  • сапињача, 218.
  • сапнем, 50.
  • Сарајевка, 206.
  • сасма, 272.
  • сасред, 816.
  • са́ставак, 205.
  • са́става̑ка̑, 72.
  • састављање речи у писању и значење, 805, 814, 816.
  • саставити, 305.
  • састраг, 816.
  • сат, 52, 183.
  • са́ти̑, 334, 538.
  • сатрица, 213.
  • сатџија, 98.
  • сахат, 334.
  • са̀хати̑, 334.
  • сачекати, 36, 307.
  • саџија, 98.
  • с Богом, 806.
  • страна 495
  • с братом, 806.
  • сва, 96, 816.
  • свагда, 13, 37, 272.
  • свагде, 816.
  • свадба, 82.
  • свађа, 131, 155.
  • свађати се, 35.
  • сва́ја, 156.
  • свак, 427.
  • свакад, 13, 37, 816.
  • свакъда, 272.
  • свакакав, -ва, -во, 32, 426.
  • свакаки, -а, -о, 32.
  • свака̑ко, 66, 816.
  • сваки, -а, -о, 32, 271, 427.
  • свако, 31, 392.
  • свакојак, -а -о, 32.
  • свакојаки, -а, -о, 32.
  • свакојако, 66.
  • свакоји, -а, -е, 32.
  • свакуд, 816.
  • свастика, 156.
  • сват, 183.
  • сватко, 31.
  • свачесов, 261.
  • сва̏чи̑, 64.
  • свачиј, -а, -е, 32, 64, 427.
  • свашта, 31, 392.
  • сваштозналац, 297.
  • све, 815.
  • Свевишњи, 809.
  • све̑дно, 64, 806.
  • сведочанство, 189.
  • свеза, 147.
  • свезе, 21, 40, 740; — једносложне, 75; — и њихови корени, 114; — међу реченицама, 725; — погодбене, 739; — састављене с другим речима, 814.
  • свезнали, 297.
  • све-једно, 64, 806.
  • свекрова̑, 72.
  • свемогући, 297, 809.
  • све̑т, 73, 149, 242.
  • светао, 63.
  • светац, 322.
  • Свети Јован, 809.
  • светиња, 122.
  • Свети Сава, 809.
  • светитељ, 185.
  • светова, 135.
  • светогорац, 111, 214.
  • светца, 98.
  • светче, 98.
  • свећа, 86.
  • свеца, 98.
  • свечан, 239.
  • свече, 98.
  • свијем, 397.
  • свијех, 397.
  • свију, 397.
  • свилара, 163.
  • свилени(х), 350.
  • свилокос, 279.
  • свињарина, 176.
  • свира, 122.
  • свирај, 34.
  • свираљка, 206.
  • свирање, 228.
  • свирати, 34.
  • свирац, 213.
  • свирне, 145.
  • свирну, 122.
  • свирчев, 253.
  • свиск, 122.
  • свискао, 498.
  • свискох, 498.
  • свисла, 498.
  • свисну, 122.
  • свиснути, 497, 498.
  • свиште, 498.
  • свјема, 397.
  • сво̑га, 66, 398.
  • сво̑му, 398.
  • свод, 149.
  • своим, 807.
  • свој, -а, -е, 32, 270, 398, 603.
  • својак, 202.
  • својега, 66, 398.
  • својем, 398.
  • својему, 398.
  • својим, 807.
  • страна 496
  • својина, казана 2-им пад., 617, 618.
  • својски, 37.
  • својство, казано 2-им пад., 620; — казано извршеном глаголском радњом, 698; — трпним придевом, 701.
  • својтљив, 251.
  • сво̑м, 398.
  • сво̑ме, 398.
  • свраб, 149.
  • сврб, 149.
  • сврбеж, 217.
  • сврдал, 165.
  • сврдао, 66, 165, 325.
  • сврдо̑, 66.
  • сврзи-брада, 299.
  • сврх, 665, 816.
  • свршена радња у прошлости, 684, 690; — не- основа времена садашњег, 145, 500; — и аорист или пређашње свршено, 685.
  • свршени глаголи, 610, 611; — само у времену садашњем, 612; — и време садашње, 680, 681; — и садашње историчко, 683; — немају пређашњег несвршеног времена, 441, 495, 686; — и време будуће, 691; — за казивање предње радње у будућности, 692; — немају прилога времена садашњег, 443.
  • свуд, 272.
  • свуда, 37, 272.
  • свукуд, 37, 816.
  • свьт, 130.
  • свѣтъ, 149.
  • с-густ-не, 145.
  • с-густ-ну, 109.
  • с ђацима, 806.
  • с Ђуром, 806.
  • се, заменица, 268, 402, 602, 682; — у реченицама без подмета, 614; — и трпно стање, 712.
  • се, глаголски корен, 534.
  • сесо, основа вр. сад. 538.
  • себе, 31, 229, 261, 388, 402, 602; — промена, 387.
  • себезнао, 297.
  • себи, 261, 388, 602.
  • себица, 229.
  • север, 160.
  • сег, 180.
  • сед, придев, 159.
  • седам, 263, 266, 374.
  • се̏дати, 36, 610.
  • седба, 135.
  • седе, 454,
  • седејах, 506.
  • седелац, 227.
  • седем, 454.
  • седети, 33.
  • сѐдло, 346.
  • седми, 263.
  • седми падеж како се познаје, 314; — различан по акценту од трећега, 329, 356, 375; — у синтакси, 656; — с предлогом при, 674; — с предлозима на, у, итд., 678.
  • седми раздео прве глаголске промене, 450, 489.
  • седмина, 266.
  • седмъ, 263.
  • седмь, 374.
  • седне, 145, 454.
  • седнем, 454.
  • седѣ, 124.
  • сејесејо, 519.
  • сежањ, 180.
  • сеј, 542.
  • сеја, 128, 534.
  • се́ја, 156.
  • сејати, као образац мењања, 536.
  • сејесејо, 534.
  • се́ка, 200.
  • секин, 240.
  • секира, 209.
  • секириште, 209.
  • Секула, 355.
  • Селак, 202.
  • селба, 195.
  • страна 497
  • селијех, 350, 425.
  • село, 70, 165; — као образац промене, 344.
  • селом, 350.
  • сеља(ти), 109, 131.
  • сељак, 202.
  • сељакуша, 224.
  • сељани, 333.
  • сељанин, 333.
  • сем и 2-ги падеж, 663.
  • Семберија, 158.
  • семе, 50, 77, 105, 106, 199.
  • семен, 105, 106.
  • семена, 105.
  • семенка, 206.
  • сен, 172.
  • сенара, 163.
  • сено, 23, 24, 54, 77, 172.
  • сенце, 216.
  • сеоба, 195.
  • сеоскијех, 425.
  • сести, 93, 451, 454.
  • сестра, 156.
  • сестрин, 240.
  • сетва, 186, 195.
  • сетити се и 2-ги падеж као допуна, 629.
  • сеткарити 136.
  • сећи, 95, 462.
  • сецалица, 227.
  • сецало, 167.
  • сеци, 87.
  • сецкати, 136.
  • сеча, 86, 154.
  • сечањ, 180.
  • сечем, 34.
  • сечива, 87.
  • сечиво, 197.
  • се́ша, 220.
  • си (јеси), 459, 546, 689.
  • си- наставак за 2-го лице глаг. једнине, 436.
  • сив, 249.
  • сиваљ, 170.
  • сиваст, 246.
  • сивоња, 181.
  • сивуља, 171.
  • сиђети, 90.
  • сијати, 33, 90.
  • сијено, 54, 77.
  • си́ка, 200.
  • сила, 70.
  • силимице, 272.
  • силни, 91.
  • симитџија, 98.
  • симиџија, 98.
  • симо, 272.
  • син, 172.
  • синак, 341.
  • синко, 341.
  • сино, 54.
  • синовљи, 233.
  • синовчев, 253.
  • синоћ, 37.
  • синци, 341.
  • синчић, 109, 193.
  • сио, 90.
  • сипљајив, 251.
  • сир, 24, 597.
  • сир-збијало, 297.
  • сирови, 24, 597.
  • сирома̑, 64.
  • сиромаси, 87.
  • сиромаха, 64.
  • си̏рома̑ш, 153.
  • сиромашан, и 6-ти пад. као додатак, 655.
  • сиромаше, 88.
  • сиромаштво, 23, 188.
  • сиротова, 135.
  • сирочад, 194.
  • сисаљка, 206.
  • сисати, 130.
  • сит, 73, 242.
  • ситногорица, 277.
  • сито, 183.
  • сј иде у ш, 86.
  • сјај, 138.
  • сјаја, 508.
  • сјајан, 26.
  • сјајати, 138; — се, 508.
  • сја́кати, 138.
  • сја́кнути, 138.
  • страна 498
  • сједијах, 506.
  • сје̏ме, 77.
  • сјутра, 816.
  • ск у двојењу слогова, 67.
  • ска- наставак, 257.
  • сказаљка, 206.
  • скакавица, 215.
  • скакалиште, 227.
  • скакати, 59.
  • скакуће, 143.
  • скакутати, 136.
  • скеларина, 176.
  • ски- наставак, 423, 809.
  • ски́дати, 58, 71.
  • скин’о, 812.
  • скинуо, 812.
  • скитачина, 176.
  • склад, 147.
  • склоп, 149.
  • склопити, 305.
  • ско- наставак, 257.
  • скок, 433.
  • скокну, 122.
  • скоро, 37.
  • скочи, 122.
  • скочити, 36, 59, 433, 610, 611.
  • скраћене речи, 805, 823.
  • скраћивање реченица, 748; — замењивањем, 753; — глаголским прилозима, 696; — сложених реченица, 750; — трпним придевом, 701; — начином неодређеним, 703.
  • скркло се, 499.
  • скркнути се, 499.
  • скроз, 816.
  • скрпља, 131.
  • скуп, 259.
  • скупа, 37.
  • скупац, 215.
  • скупљи, 86.
  • скупотиња, 182.
  • ску́псти, 460.
  • скупши, 259.
  • скуп, 183.
  • скъ- наставак, 257.
  • слаб, 230.
  • слабачак, 255.
  • слава, 23, 70, 149.
  • славити, 516.
  • слављах, 516.
  • слављен, 516.
  • Славонија, 54.
  • славуи, 807.
  • славујев, 252.
  • славуји, 807.
  • слагање главних реченичних делова, 582; — придевних и самосталних додатака с главном речју, 595; — додатака с бројем као с главном речју, 596.
  • слад, 184.
  • сладак, 27, 259, 420.
  • слађи, 86.
  • слама, 198.
  • сламка, 206.
  • сламњача, 219.
  • сла̏пши̑, 259.
  • сласт, 93, 184.
  • слати, 530.
  • слатка, 82.
  • слеме, 199.
  • слеп, 230.
  • слепачки(х) торбетина(х), 361.
  • слепити, 305.
  • слепица, 215.
  • слинав, 250.
  • сличност у реченици, 578.
  • слова и гласови срп. језика, 46.
  • словенски стари језик, 42.
  • словенски, крањски, језик, 42.
  • словенско стабло језика, 42.
  • словенство, 809.
  • слово, 149.
  • слогови и образовање њихово, 56; — отворени или затворени, 67; — и њихово образовање, 67; — у сложеним речима, 68; — и акцентовање, 71; — кратки у разлици српских говора, 77.
  • сложена реченица, 11, 580, 724, 727, 728.
  • сложене основе, 111, 117, 273, и д.
  • страна 499
  • сложене речи, 20.
  • сложени глаголски облици, 428, 545.
  • сложени предлози, 816.
  • слу, 149.
  • слуга, 210, 352, 359.
  • слу́гин, 240.
  • слу̀гу̑, 359.
  • служба, 195.
  • служити и 3-ћи падеж, 636.
  • слух, 211.
  • случај, 150.
  • сљубити се, 85.
  • сме̑, 476.
  • смед, 483.
  • Смедеревац, 214.
  • смедавши, 483.
  • смеде, 483.
  • смедијах, 483.
  • смедне, 500, 612.
  • смедох, 483.
  • смејати се, 33, 35.
  • смејесмејо, 476.
  • сме̏ју̑, 476.
  • сме̑м, 476.
  • сме́мо, 476.
  • смео, 63, 698.
  • сместа, 816.
  • сме́те, 476.
  • сметењак, 228.
  • смети, 473, 476, 481, 483.
  • смет-је, 434.
  • смеће, 434.
  • смех, 211.
  • сме̑ш, 476.
  • смије — смијо, 476.
  • смишља, 131.
  • Смиљана, 173.
  • смо, 459.
  • сможден, 516.
  • смождити, 516.
  • смок, 147.
  • смоква, 83.
  • смрзлица, 227.
  • смрзлутак, 227.
  • смрт, 184.
  • смртца, 216.
  • смрца, 216,
  • смуђем, 89.
  • смутљивац, 215.
  • смѣти, 476.
  • сна̑, 64.
  • снага, 210.
  • снажнији акценат због снажења у корену, 611.
  • снаси, 353.
  • снаха, 64, 353.
  • снаша, 155, 220.
  • снебити се, 488.
  • сне̑г, 74.
  • сне̑га, 74.
  • сне̏гови, 74.
  • снего̀вима, 74.
  • сне́гу, 74.
  • сни, 332.
  • снивати, 131.
  • снивен, 518.
  • сниже, 816.
  • снити, 131, 518.
  • снова, 128, 540.
  • сновати, 57, 540.
  • сноп, 540, 597.
  • снопље, 86, 157, 597.
  • сну, 57, 128, 149, 540.
  • сну-ати, 57.
  • снујеснујо, 540.
  • с њим, 806.
  • со̑, 23, 64, 91, 364, 365.
  • соба, 24.
  • собетина, 175.
  • сок, 147.
  • Со́ка, 200, 353.
  • соко̑, 64, 91, 325.
  • сокол, 64, 325.
  • соколови, 332.
  • Сокољанин, 86, 174.
  • Сокољанка, 206.
  • сол, 64, 364.
  • со̀лара, 163.
  • со̀лило, 167.
  • солити, 126.
  • сољу, 365.
  • сомљи, 233.
  • со́нице, 66.
  • страна 500
  • Софија, 200.
  • спа(ти), 61.
  • спавам, 34.
  • спавао, 91.
  • спавати, 34, 61.
  • спа̀ваћи̑, 248.
  • спајање самогласника, 56, 64.
  • спарити, 305.
  • спасава, 132.
  • Спасенија, 158.
  • спасеније, 754.
  • спаситељ, 185.
  • спати, 61, 524.
  • спахијски, 63, 807.
  • спахи̑ски, 807.
  • спеспо, 461, 473.
  • спећи, 524.
  • спи, 524.
  • спи̑м, 524; — спи̑ш, 524.
  • сплав, 149.
  • сплеткаш, 222.
  • спој, 515.
  • спојити, 305, 515.
  • споља, 816.
  • спона, 689; — у прироку, 557, 558; — изостављена, 559, 689, 749; — у сложеним временима, 690; — и трпне реченице, 710; — у одрицању 718; — у реду речи, 756.
  • спор, 234.
  • според, 816.
  • споредна реченица, 9, 10, 12, 726, 727.
  • споредни и главни акценат, 71, 72.
  • спрам, 816.
  • спрега, 147.
  • спред, 816.
  • спреко, 816.
  • спрема, 198.
  • спријатељити, 305.
  • спроћ, 816.
  • спроћу, 816.
  • срам, и додатак 4-га падежа, 643.
  • срамота и додатак 4-га пад., 643.
  • срб, 154.
  • Србадија, 158, 809.
  • Србаљ, 154.
  • Срби, 46, 333.
  • срби, 126.
  • Ср̀би̑, 807.
  • Србија, 158, 807.
  • Србин, 46, 174, 333.
  • Србинов, 809.
  • србо-влаш, 276.
  • србуља, 171.
  • срдачце, 99.
  • срдашце, 99, 216.
  • срдити се, 35.
  • сребро, 24, 159, 597.
  • сред, 39; — и други падеж, 666.
  • сре́да, 77.
  • средњи, 241, 423.
  • средњи род, 25; — при неименованом подмету, 589; — значи неодређеност, 598; — средња рода два у подмету и прирок, 590; — при бројевима у подмету, 591; — за неодређену количину, 622.
  • средство, казано 6-им пад., 648.
  • Сремац, 74, 214.
  • Сре̑ма̑ца̑, 74.
  • Сре̑мче, 74, 88.
  • срести, 451, 454.
  • срете, 454.
  • сретем, 454.
  • Сретење, 809.
  • сретне, 454.
  • сретнем, 454.
  • сретњи, 241.
  • срећни, 241.
  • сријѐди, 77.
  • сркутати, 136.
  • срма, 70.
  • срна, 172.
  • срочити, 57.
  • Српкиња, 53.
  • Српска Краљевска Академија, 809.
  • Српска Народна Скупштина, 809.
  • српски, 82, 257, 423, 599, 809.
  • српски језик према словен. 42.
  • страна 501
  • Српство, 82, 809.
  • Српчад, 194.
  • Српче, 25.
  • срце, 346.
  • ср́чко, 207.
  • ст у двојењу слогова, 67; — постало разједначивањем од дт или тт, 93; — пред којим сугласницима не остаје, 102; — на крају речи, 322; — на крају основе, 346, 357, 419.
  • ста(ти), 61, 121, 433.
  • ста, број, 815.
  • стабар, 159.
  • стабло, 165, 346.
  • става, 148.
  • ставити и два 4-та падежа, 642.
  • стад, 484.
  • стадох, 484.
  • стаза, 154.
  • стаја, 61, 130, 148, 508.
  • стајавши, 429.
  • стајала, 429.
  • стајасмо, 429.
  • стајасте, 429.
  • стајати (ста̏јати), 36, 61, 429, 508, 509, 610.
  • ста̀јаћи̑, 248.
  • Ста́ка, 200, 353.
  • стакалце, 216.
  • стаклен, 238.
  • стакло, 96.
  • ста́лац, 227.
  • ста́леж, 227.
  • сталца (сталац), 91.
  • Стаменка, 206.
  • Стаменко, 207.
  • стан, 172.
  • Стана, 96.
  • станара, 162.
  • станестано, 145, 434, 478.
  • станем, 478.
  • стани, 478.
  • стани-де, 811.
  • Станијић, 64, 193.
  • Ста̀ниша, 355.
  • Стани̑ћ, 64, 193.
  • становати, 57.
  • Станисава, 200.
  • стану, 57.
  • станути, 145.
  • стање, 86.
  • стање радње глаголске, 709; — како се глаголом исказује, 609; — трпно, 545, 550, 701; — и заменица се, 712; — обележено именичким наставком, 88.
  • стао, 63, 91.
  • стар, 234.
  • Стара Планина, 809.
  • старети, 611.
  • старији, 259.
  • старинско претварање гласова, 93.
  • Старовлашанка, 206.
  • старојко, 207, 318.
  • староков, 230.
  • старопутина, 277.
  • староседелац, 277.
  • статва, 186.
  • стати, 36, 121, 433, 473, 478, 481, 484, 610; — спона у прироку уз трајне глаголе, 558, 703; — као помоћни глагол, 613.
  • ствар, као образац мењања, 362.
  • стварим, 376.
  • стварих, 376.
  • стварју, 101.
  • стварми, 376.
  • стварне именице, 23.
  • стварца, 216.
  • ство- наставак, 18, 107, 108, 226 227, 228, 229.
  • створитељев, 252.
  • стврдне, 145.
  • стврдну се, 123.
  • с-те- наставци, 105.
  • сте, глагол, 459.
  • Стеван, скраћено, 823.
  • Сте́во, 152.
  • стега, 147.
  • стегно, 172.
  • стеља, 154.
  • стеона, 292.
  • страна 502
  • стигао, 496.
  • стигне, 145.
  • стигнем, 466.
  • стигни, 466.
  • стигнут, 466.
  • стигнути, 466, 496.
  • стид, с 4-им падежем, 643.
  • стиде, 125.
  • стиже, 88.
  • стизати, 130.
  • стићи, 466.
  • стихови и велика слова, 808.
  • стл, 149, 154.
  • сто, 28, 91, 149, 264.
  • с тога, 264, 747.
  • стожер, 160.
  • стој, 509.
  • Стоја, 96.
  • Стојан, 156; — скраћено, 823.
  • Стојанов, 418.
  • стојећак, 226.
  • стојећи, 429.
  • стојите, 429.
  • Сто́јо, 156.
  • Сто́ко, 200.
  • стопало, 167,
  • стопарац, 277.
  • сто-први, 811.
  • стотина, 266, 316; — у прироку, 592.
  • стотинак, 266.
  • стр, 121, 130, 149, 172, 235.
  • стра̑, 64.
  • страга, 816.
  • страдалац, 227.
  • стража, 154.
  • стражара, 163.
  • страна, 74, 172; — стра́на̑, 74.
  • стране речи, 160.
  • стра̑но, 74.
  • стра̑ну, 74.
  • страх, и четврти падеж, 643; — и знак узвика, 800.
  • страха, 64.
  • страховит, 247.
  • стрв, 149,
  • стрг, 154.
  • стре, 121.
  • стрела, 165.
  • стреха, 211.
  • стрижен, 448.
  • стрићи, 462.
  • стриц, 319, 332.
  • стрицеви, 332.
  • стрицем, 89, 319.
  • стричев, 253.
  • стричеви, 332.
  • стричевић, 193.
  • стр̏ме̑н, 72, 153.
  • строво, 149.
  • стру, 149.
  • струга, 128.
  • стругар, 162.
  • струна, 172.
  • студе, 125.
  • сту̏де̑н, 153.
  • студен, 238.
  • студенклеп, 296.
  • Студеничанин, 86.
  • ступа, 147.
  • стьг, 154.
  • су, предлог, у сложеним основама, 292, 301.
  • су, глаголски облик, 459.
  • суверица, 301.
  • сувише, 816.
  • сугласник у двојењу слогова, 67.
  • сугласници, 48; — које су, 49; — како се деле по говорним оруђима, 79; — по звучности, 80; — и њихове особине, 81; — и једначење њихово по звучности и по говорним оруђима, 81, 85; — јотовање, 81; — и подешавање са самогласницима, 81; — и старинско претварање, 81; — преметање, испадање и растјављање, 81, 104; — грлени пред самогласником и, 87; — пред самогласником е, 88; — непчани и самогласник о, 89; — не мењају се пред апострофом, 812.
  • страна 503
  • суглух, 301.
  • сугреб, 147.
  • сударити се, 35.
  • судија, 151, 352.
  • су̑ди̑м, 72.
  • судио, 63.
  • судити, и 3-ћи падеж, 636.
  • судиште, 209.
  • судњи, 241.
  • судци, 98, 807.
  • суђен, 108.
  • суђеник, 108, 228.
  • суждребна, 292.
  • сузетица, 301.
  • сукати, 172.
  • сукметица, 301.
  • сукно, 172.
  • сукња, 155.
  • сукрвица, 292.
  • сулуд, 301.
  • сулудаст, 246.
  • суначце, 99.
  • сунашце, 99.
  • сунце, 25.
  • сунцокрет, 147.
  • сунчан, 239.
  • супрот, 39, 816; — с 2-им и 3-им падежем, 676.
  • супротност показана свезом, 40; — у приређеним реченицама, 728, 730; — и знак почивке, 793.
  • супроћ, 816.
  • сур, 234.
  • суражица, 292.
  • сур̈жица, 807, ђ.
  • суродица, 301.
  • сусел, 147.
  • сусрести, 451.
  • сусрет, 147.
  • сутеска, 149.
  • сутра, 37, 816.
  • сутра-дан, 811.
  • сући, 459.
  • сух, 26, 73, 230, 259.
  • Суха Планина, 809.
  • сухомеђина, 277.
  • сухотиња, 182.
  • сушти, 459.
  • съл, 130.
  • сънъ, 52.
  • съп, 130, 147, 172, 461.
  • съпати, 172.
  • съпесъпо, 461.
  • със, 130, 213.
  • съсати, 538.
  • съсесъсо, 538.
  • сътельна, 292.
  • съто, 264.
  • сътъ, 52, 183.
  • сь, 272.
  • сѣ, 195, 519.
  • сѣд, 149.
  • сѣк, 154, 180.
  • сѣмо, 272.
  • Т зубни сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — пред ц, ч, ш може остати и неизбачено, 98; — испада пред ц, ч, џ, 98; — избацује се ради несклада говорних оруђа, 102; — иде у с, 183, 184; — испада пред л, 447; — испада пред н, 497; — остаје каткад без промене пред с и ш, ц и ч, 807.
  • т- наставак за трпни придев, 448, 475, 479, 508; — за 3-ће лице једнине у глагола, 436.
  • та, заменица, 395.
  • та- наставак, 183, 242, 263.
  • тад, 37.
  • тада, 272, 745, 752.
  • Таде, 343.
  • Тадија, 355.
  • тај, -а, -о, 32, 395, 752.
  • 'таја, 128.
  • так, 130, 466.
  • такав, -а, -о, 29, 32, 271, 426, 741.
  • таки, -а, -о, 32, 271, 427, 745.
  • такља, 169.
  • тако, 37, 741, 747, 752.
  • страна 504
  • таков, 271.
  • такови, 426.
  • тал, 91.
  • та̏лац, 324.
  • талпара, 163.
  • тамне, 125.
  • тамо, 37, 125, 272, 746, 752.
  • тамо — где, 774.
  • танак, 254, 259.
  • тане, као образац мењања, 378.
  • танет, 378.
  • танко-вита, 276.
  • танковрх, 279.
  • тањи, 86, 126.
  • тањирача, 219.
  • тап, 22.
  • тарем, 493.
  • тарући, 493.
  • та́та, 152.
  • таћи, 130.
  • тачка, 792; — и велико слово, 808; — знак скраћења, 823; — уз родни број, 825.
  • тачка и запета, 785 и д.
  • тачки, 353.
  • ташт, 232.
  • ташта, 155.
  • тв, сугласници, 83.
  • тва- наставак, 186, 195.
  • тварь, 153.
  • тво̑га, 66, 398.
  • твој, -а, -е, 32, 83, 270, 398.
  • твојега, 66, 398.
  • твојему, 398.
  • твојем, 398.
  • тво̑м, 398.
  • тво̑ме, 398.
  • твому, 398.
  • твор, 83.
  • творах, 516.
  • творац, 213.
  • творен, 516.
  • твори, 105.
  • творити, 59, 83, 516; — и два четврта падежа, 642; — творих, 105.
  • тврд, 83, 259.
  • тврдоглав, 279.
  • тврдоуст, 63, 273.
  • тврђа, 155.
  • те, 40, 402, 602, 728, 811.
  • те- наставак глаголски, 436.
  • тебе, 388, 402, 602.
  • теби, 388, 602.
  • тег, 147, 254.
  • тежак, 201, 254, 259.
  • тежина, казана 4-им падежем, 645.
  • тек, 37, 745.
  • тек, 57, 106, 120, 130, 149.
  • текућ, 443.
  • телад, 24, 194, 372, 597.
  • тела́дма, 372.
  • тела̀лина, 176.
  • телац, 382.
  • теле, 192, 382, 597.
  • телѐта, 382.
  • телећак, 202.
  • телећи, 233.
  • те̑ло, 70, 383.
  • телца (телац), 91.
  • тељ- наставак, 107, 185.
  • теме, 50, 74, 199.
  • темељит, 247.
  • теме́на̑, 74.
  • темѐна, 74.
  • те̏мена, 74.
  • теоци, 382, 597.
  • тепање, и основе да значење у том смислу обележе, 152, 156, 207.
  • тепсти се, 460.
  • тер, 728.
  • тѐра̑нка, 228.
  • терба, 195.
  • теса, 128.
  • тесан, 259.
  • теско̀та, 190.
  • тестаменат, 115,
  • тетин, 240.
  • тетки, 353.
  • тећи, 35, 36, 95, 462.
  • тециво, 87, 197,
  • тецијах, 467.
  • страна 505
  • тѐча̑х, 467.
  • тешко, усклик, 22, 82.
  • ти, 29, 31, 268; — како се мења, 387.
  • ти, заменички облик, 387.
  • ти- наставак, 105, 444; — и д и т пред њим, 93.
  • тии(ћи)- наставак, 265.
  • тиква, 83.
  • тиквић, 193.
  • тилутице, 272.
  • тим, 743.
  • тиск, 168, 179, 743.
  • тисућа, 264, 316.
  • ти̏ти, 473.
  • тих, 230, 259.
  • тицати, 130.
  • тиши, 86.
  • тишина, 53, 177.
  • тишма, 102.
  • тишња, 179.
  • тишта, 508.
  • тиштати, 508.
  • тишт-ма, 102.
  • тј постаје ћ, 86, 486.
  • тка, 128.
  • ткалца (ткалац) 91.
  • ткаља, 169.
  • ткати, 539.
  • ткетко, 539.
  • тко, 96, 396.
  • тк-онт, 539.
  • тку, 539.
  • тла́ка, 149.
  • тлачити, 149.
  • тлък, 149.
  • тлъстъ, 242.
  • тњ постало разједначењем од ћњ, 94.
  • то, заменица, 622, 743.
  • то, заменички дометак, 396.
  • то- наставак, 183, 242, 263, 264, 269.
  • тоболца (тоболац), 91.
  • тобџија, 82.
  • тов, 149.
  • Тодице, 354.
  • то јест, како се скраћује у писању, 823.
  • ток, 57.
  • то ли, 744.
  • толики, -а, -о, 32, 427.
  • толики — колики, 741.
  • толико, 29, 747.
  • тоне — тоно, 494.
  • тону, 449, 494.
  • тонути, 495.
  • тоњах, 495.
  • топ, 130.
  • топал, 26, 91.
  • топлик, 204.
  • топлица, 215.
  • топот, 187.
  • топрв, 816.
  • торбак, 202.
  • торокуша, 223.
  • точак, 205.
  • точасмо, 429.
  • точен, 429.
  • точећи, 429.
  • точи, 429.
  • точив, 429.
  • точили, 429..
  • точимо, 429.
  • точити, 57, 429.
  • То́шо, 220.
  • тра̀вара, 162.
  • травка, 83.
  • травуљина, 175.
  • травчица, 83.
  • тражи(ти), 109.
  • тражи, 126.
  • трајање радње у глагола, 36, 121, 133, 134, 141, 142, 610, 658; — у прошлости, 684, 686; — и прилог времена садашњег, 696; — и време садашње, 679, 680.
  • трајати, 35, 611.
  • тр̈ах, 493.
  • трвен, 493.
  • трвеник, 228.
  • тргне, 145.
  • трговчић, 83.
  • страна 506
  • тре, 141.
  • трем, 493.
  • трен, 172.
  • тренутни глаголи, 36, 610.
  • трепет, 187.
  • трепетуша, 223.
  • трес, 147, 432, 445, 450.
  • тресавица, 215.
  • тресавши, 446.
  • тресао бејах, 547.
  • тресао сам, 546.
  • тресао сам био, 547.
  • тре́са̑х, 457.
  • тресетресо, 141, 432, 434, 441, 443.
  • тресем, 432.
  • тре̏се̑т, 187.
  • тресијах, 441, 457.
  • тресне, 434.
  • тресох, 445.
  • трести, 432; — као образац мењања, 456.
  • тресући, 443.
  • тресѣах, 441.
  • третии, 265.
  • треће врсте промене именичке, 351; — промене глаголске, 501.
  • трећак, 202.
  • трећи, 265.
  • трећина, 266.
  • трећи падеж различан по акценту од седмог, 329, 356, 375; — у синтакси, 634–640; — и прелазни глаголи, 635; — за присвајање, 638; — и заклетва, 639; — и жеља, 639; — у реченици без подмета, 640; — с предлогом к, 673; — с предлогом против, супрот (прођу), 676.
  • трећи раздео прве врсте глаголске промене, 450, 460, — пете врсте, 533.
  • трећег познатог и непознатог лица заменица, 745.
  • тре̏ша̑ња̑, 73, 357.
  • трешња, 179, 357.
  • три, 262, 267, 313, 316, 405, 407, 409, 411, 607; — и прирок, 593.
  • тридесет, 28.
  • тридесет-девети, 811.
  • три́-дни̑, 336.
  • тринаест, 66, 298.
  • трине̑ст, 66.
  • трипут, 815.
  • триста, 815.
  • трк, 17, 124, 147, 508.
  • тркалиште, 227.
  • тркља, 169.
  • трља, 169.
  • трн, 172, 597.
  • трњак, 202.
  • трње, 24, 86, 597.
  • тр̈о, 493, 807, ђ.
  • трова, 109, 128, 534, 540.
  • тровати, 534, 540.
  • тро́га, 66, 410.
  • троје, 267, 405, 410, 412, 413, 594, 607.
  • тројега, 66, 410.
  • троји, -е, -а, 28, 267, 405, 413.
  • тројице, 316.
  • тролетни, 277.
  • тролетница, 277.
  • тромеђа, 277.
  • троснопица, 277.
  • трострук, 277.
  • трпеж, 217.
  • трпен, 507.
  • трпети, 507.
  • трпи, 141, 501.
  • трпљен, 507.
  • трпни придев, 429, 431, 507, 698, 701, 753, 754; — како постаје, 448; — у казивању извршеног будућег времена, 692; — за будуће неизвесности, 694; — и трпно стање, 710; — градиво за нове именичке основе, 228.
  • трпно стање, 545, 609, 701, 709; — образац, 550; — и заменица страна 507 се, 712; — кад је најчешће, 711.
  • трска, 102.
  • трстика, 203.
  • трст-ка, 102.
  • трти, 493.
  • тру, 128, 149, 534, 540.
  • тру-а, 109.
  • труд, 147.
  • трудбеник, 204.
  • трује, 534, 540.
  • труладак, 227.
  • тру́леж, 227.
  • трун, 172.
  • труо, 698.
  • трх, 493.
  • трча, 124, 508.
  • трчати, 35, 508.
  • трча̑х, 508.
  • трчкарати, 136.
  • трчкати, 136.
  • тс и ц 82, 98; — не спаја се и оставља се тако како је, 82.
  • тт како се разједначује, 93, 183, 184.
  • ту, 37, 746.
  • туга, 353; — и четврти падеж, 643.
  • ту где, 774.
  • туда, 37, 272.
  • туде, 272.
  • тудије, 272.
  • туђе речи у језику, 115.
  • тужба, 195.
  • тужњава, 196.
  • тузи, 353.
  • Тузланин, 174.
  • Тузланка, 206.
  • туколук, 278.
  • тулца (тулац), 91.
  • туп, 259.
  • Турад, 194.
  • Турак, 333.
  • Турк, 333.
  • Турк-и, 109.
  • Туркиња, 182.
  • Турком, 340.
  • турски, 809.
  • Турци, 340.
  • турчи(ти), 109, 126.
  • Турчин, 174, 333.
  • турчин-цвет, 296.
  • туст, 242.
  • тутњава, 196.
  • тући, 149, 462; — се, 35.
  • туцањ, 180.
  • тучењак, 228.
  • тушта, 155.
  • тхор, 83.
  • тче, 539.
  • тш спаја се у ч, 79, 98; — оставља се тако како је, 82.
  • тшт или чт даје шт, 99.
  • тъ, заиеница, 269, 272, 395.
  • тъ- наставак при имен. основана, 183, 242, 263.
  • тък, 130, 147.
  • тъск-јъ, 232.
  • тꙑ, 149.
  • ть- наставак, 93, 184.
  • тьште срьдьце, 811.
  • Ћ непчани сугласник, 79; — ко је увео у српску азбуку, 46; — постало од ђ, 82; — постало од тј, 86, 486; — постало од гт, 95, 444; — постало од кт, 95; — постало од хт, 95, 463; — у старом словенском шт, 459; — место т по наличности, 510.
  • ћа- наставак, 248.
  • ће, 510, 548.
  • ће дати, 548.
  • ћемо, 510, 548.
  • ћерати, 86.
  • ћеркин, 240.
  • ћете, 510, 548.
  • ћеш, 510, 548.
  • ћеш проћи, 548.
  • ћи- наставак, 265.
  • Ћирилица, 47.
  • Ћи́ро, 152.
  • ћњ разједначава се у тњ, 94.
  • ћо́ра, 152.
  • страна 508
  • ћо́са, 152.
  • ћу, 510, 548; — и време будуће, 691.
  • ћуре, 192.
  • ћуриј, 231; — ћурији, 231; — ћурји, 231.
  • ћурка, 70.
  • ћуталица, 227.
  • ћъ- наставак, 248.
  • У, самогласник, 39, 114; — мења се у ов, 128, 149, 534, 540, 543; — постало од л, 469; — место ѫ, 468.
  • У, предлог, 39, 293, 303, 307; — и други падеж, 669; — и 2-ги и 7-ми падеж, 678.
  • убал, 165.
  • убао, 165.
  • уби(ти), 61.
  • убивалац, 116.
  • уби-ица, 213.
  • убија(ти), 61, 109, 130.
  • убилац, 324.
  • убилца (убилац), 91.
  • убиство, 116.
  • убица, 213.
  • убог, 230.
  • убожак, 255.
  • убожар, 163.
  • убојит, 116.
  • убојник, 204.
  • уборак, 205.
  • убрадач, 218.
  • у̀-Буга̑ра̑, 76.
  • увежба, 133.
  • увек, 37, 816.
  • увелак, 227.
  • увеличавање, казано наставком, 164, 175.
  • увенути, 499.
  • увео, 499.
  • увести, 307, 456, 610.
  • увештба, 133.
  • у̀вре̑ти се, 490.
  • увр́сти, 456.
  • уврх, 665, 816.
  • угал, 165.
  • угаљ, 322.
  • угао, 165, 325.
  • углед, 147.
  • угљара, 163.
  • угљевље, 157.
  • угнати, 307.
  • уго̀ве̑вши, 513.
  • уговети, 502.
  • уговјевши, 513.
  • угризак, 205.
  • угурсузе, 328.
  • уда- наставак при прилошким основама, 272.
  • удавача, 218.
  • удадба, 195.
  • удаја, 148.
  • удар, 149.
  • удешава, 132.
  • удно, 816.
  • удовички, 423.
  • уже, 154, 380.
  • ужина, 133.
  • ужитак, 133, 228.
  • Ужице, 212.
  • Ужичанин, 86.
  • уз, 39, 154, 465, 511; — и четврти падеж, 673; — и време будуће, 691; — при глаголским основама, 303, 307; — и свршеност радње глаголске, 612; — и исказивање предње радње у будућности, 692.
  • узаврети, 104, 307.
  • узајмично-повратни глаголи, 35, 609.
  • узајмљене речи, 160.
  • узак, 254, 259.
  • узал, 165.
  • узалуд, 37, 815.
  • уза-ме, 104.
  • узао, 165.
  • узасопце, 272.
  • узастопце, 272.
  • уза-те, 104.
  • узачак, 255.
  • страна 509
  • узбијати, 116.
  • узбрдит, 247.
  • узвика знак, 792, 800; — место запеге, 782, 801, — и велико слово, 808.
  • узгред, 815.
  • уздах, 147.
  • уздисај, 150.
  • уздићи, 302.
  • уздуж, 816.
  • узео, 91, 807.
  • узети, 50, 130, 469.
  • узетиња, 228.
  • узимати, 130.
  • узјахавши, 37.
  • узм, 450.
  • узмем, 50.
  • узмогбудем, 692.
  • узмогу, 465.
  • узнети, 303.
  • уз’о, 807.
  • уз пркос, 815.
  • узрок, казан предлогом, 39; — показан свезом, 40; — казан доданом реченицом, 572, 579, 732, 747, 754; — казан предлогом, 658, 670; — и време у синтакси, 661; — у питању, 716; — и речи зашто и зато, 817.
  • уи, 63, 807.
  • ујак, 202.
  • уједно, 816.
  • у́јо, 342.
  • ујутру, 816.
  • ук- наставак за глаголске диминутивне, 136.
  • уклонити, 303.
  • у̏-коло, 76.
  • укоп, 20.
  • укосиште, 209.
  • украј, 816.
  • укућница, 293.
  • у̀лести, 456.
  • у̀лећи, 466; — се, 466.
  • уљ- наставак, 171.
  • уља- наставак, 171, 175.
  • уљудан, 293.
  • ум, 198.
  • умало, 815.
  • умањавање значења и предлог, по, 817; — при образовању придева, 240; — казано основом, 203, 206, 207, 212, 216, 220, 255.
  • умах, 815.
  • уме, 449, 503.
  • у̀ме̑вши, 513.
  • умеде, 503.
  • умедне, 145, 500, 503, 612.
  • умеднути, 145.
  • умедох, 503.
  • умео, 63.
  • умеравање значења прилогом, 822.
  • уместо, 816.
  • уметак, 205.
  • уметање самогласника а међу сугласнике, 104.
  • умети као образац мењања, 501.
  • уметнута реченица, 758, 784, 803; — и почивка, 794; — и запета, 783.
  • уметнуте речи, 803.
  • уметци у глаголских облика, 438.
  • умивати се, 35, 141.
  • умије, 502.
  • умили, 243.
  • умиљат, 243.
  • умирати, 130.
  • умирем, 103.
  • умирјем, 103.
  • умје, 449.
  • у̀мје̑вши, 513.
  • уморио се, 34.
  • умрети, 130, 611.
  • умѣ, 124, 501, 611.
  • умѣјеумѣјо, 501, 502, 611.
  • унакрст, 815.
  • унаоколо, 816.
  • унапред, 816.
  • унићи, 61.
  • унутра, 37, 815.
  • унучад, 372.
  • страна 510
  • унуча́дма, 372.
  • унуче, 192.
  • уочи, 816.
  • уочити, 63.
  • упадак, 205.
  • упис, 20.
  • упитај-де, 488.
  • у̀пити, 473.
  • упитне реченице, 713, и д.; — и реч. знаци, 792, 797, 798.
  • упитни прилози, 716.
  • упитни облик за дивљење, 717; — за намеру, 738; — за погодбену реченицу, 739; — за поређење, 744.
  • у̀-плач, 76.
  • упоредна граматика, 42.
  • управитељ, 185.
  • управо, 37, 816.
  • у̀пре̑ти, 490.
  • упут, 815.
  • ур- наставак, 164.
  • ура- наставак, 164, 175.
  • уредба, 195.
  • урок, 57.
  • усахла, 499.
  • усахнути, 499.
  • усев, 148.
  • усклици, 22; — и запета, 782.
  • ускос, 815.
  • ускрс, 70, 147, 809.
  • ускршњача, 219.
  • ускршњи, 241.
  • усмена беседа, 806.
  • усне, 44, 45.
  • уснени сугласници, 79.
  • уснено-носни сугласници, 79.
  • успаван, 34.
  • успоред, 816.
  • усред, 39, 816; — и 2-ги падеж, 666.
  • усталац, 324.
  • устијех, 350.
  • устока, 149.
  • устрижак, 205.
  • у-стри́ца, 75.
  • уступање, казано подређеном реченицом, 740; — казано будућим временом, 695.
  • уступна реченица, 740; — погодба, 741.
  • усути, 461.
  • у̀схте̑, 511.
  • у̀схтеју̑, 511.
  • у̀схте̑м, 511.
  • усхте́мо, 511.
  • усхте́те, 511.
  • у̀схте̑ш, 511.
  • у̀схтијем, 511.
  • ут- наставак за глаголске диминутиве, 136.
  • ут-ак- наставци, 227.
  • утапати, 130.
  • утећи, 303.
  • утече, 34.
  • утопити, 130.
  • утопљеник, 228.
  • уторак, 208, 809.
  • уточиште, 209.
  • ухо, 211, 348, 373.
  • учах, 516.
  • учаше, 34.
  • учен, 101, 516.
  • ученик, 228.
  • учестана радња глагол., 36, 610, 611; — и а- наставак, 129; — и и- наставак, 131; — и ива- ова- наставци, 134; — и је- наставак времена садашњег, 143.
  • учим, 34.
  • учитељ, 18.
  • учитељевица, 215.
  • учити, 516.
  • учјен, 101.
  • уш- наставак, 223, 224.
  • уш, 366.
  • уша- наставак, 223, 224.
  • уши, 313, 348, 373.
  • у̀ши̑, 366; — ушију, 366.
  • у̀штипа̑ка̑, 72.
  • Ф уснени сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — у изузетку страна 511 при једначењу по звучности, 83.
  • фебруар, 809.
  • Француз, 328.
  • Французу, 328.
  • француски, 809.
  • Futurum exactum, 692.
  • Х грлени сугласник, 79; — нема парњака међу јасницима, 80; — у сажимању самогласника, 64; — промењено у с у разним приликама, 87, 130, 331, 353, 441, 445; — мења се у ш, пред е 88, 328, 441, 445; — пред и, 87; — пред непчаником, 531.
  • х- наставак за време, 105, 438, 445.
  • ха- наставак именски, 211.
  • хајдемо-те, 811.
  • Хајдук-Вељко, — 811.
  • хајдуци(х), 340.
  • хајкача, 218.
  • хаљина, 24.
  • хаљинац, 216.
  • хартија, 115.
  • хаџи-недомак, 296, 811.
  • хаџо, 152.
  • хвалити, као образац за трпно стање, 550.
  • хвали, 445, 449.
  • хвалио сам, 546.
  • хвалити, 444.
  • хва́лиће, 548.
  • хва́лићемо, 548.
  • хва́лићете, 548.
  • хва́лићеш, 548.
  • хвалићу, 548.
  • хвалих, 445.
  • хвалџија, 91.
  • хва̑љен, 448.
  • хваљен бејах, 550.
  • хваљен бех, 550.
  • хваљен бивши, 550.
  • хваљен бих, 550.
  • хваљен буди, 550.
  • хваљен будући, 550.
  • хваљен сам, 550.
  • хваљен сам био, 550.
  • хваљен ћу бити, 550.
  • хва̑љени̑м 448.
  • хват, 183, 334.
  • хва́ти̑, 334.
  • хеј, 22.
  • Херцеговац, 214.
  • хиљада, 28, 115, 264; — у подмету, 592.
  • хитар, 415.
  • хитња, 179.
  • хи̏три̑, 415.
  • хитрѝна, 177.
  • хитро, 37.
  • хј постаје ш, 86.
  • хладне, 125.
  • хладовит, 247.
  • хладолеж, 154.
  • хлебац, 216.
  • хо- наставак, 211.
  • ходати, 611.
  • хо̀дац, 213.
  • ходити, 35.
  • хоп, 22.
  • хоте(ти), 510.
  • хотимице, 37.
  • хотје, 510.
  • хоћах, 510.
  • хоће, 510.
  • хоћемо, 510.
  • хоћете, 510.
  • хоћеш, 510.
  • хоћеш поћи, 548.
  • хо́ћо, 225.
  • хоћу, 225, 440, 510; — и време будуће, 691.
  • хтедне, 612.
  • храбар, 234.
  • храм, 198.
  • храна, 24, 172.
  • хранећи, 429.
  • храни, 429.
  • хранив, 429.
  • храниле, 429.
  • хранимо, 429.
  • храните, 429.
  • страна 512
  • хранитељ, 185.
  • хранити, 429.
  • храњасмо, 429.
  • храњен, 62.
  • хра́поња, 181.
  • Хрвати, 47; — и стари падежни — наставци, 340, 350, 361, 376, 391, 399, 425.
  • хрватски, 257.
  • хришћанин, 174.
  • хришћанка, 206.
  • хришћански, 809.
  • хришћанство, 809.
  • хром, 230.
  • хромну, 123.
  • хт постаје ћ, 95, 463.
  • хте, 510, 511.
  • хтед, 511.
  • хтедне, 145, 500, 511.
  • хтеднем, 511.
  • хтеднути, 145.
  • хтедох, 511.
  • хтети, 137, 225, 510, 695; — и време будуће, 691.
  • хтио, 90.
  • хтјед, 692.
  • хтједбуде, 692.
  • хтѣјехтѣјо, 511.
  • хћах, 510.
  • худ, 230, 259.
  • хум (хлъмъ), 198.
  • хъ- наставак, 211.
  • хꙑ, 183.
  • Ц зубни сугласник, 79; — постало из тс, 79, 98; — мукао парњак, 80; — у претварању, 82; — пред самогласником и, 82, 87, 126, 353; — постаје ч пред е, 88, 328; — непретворено пред и од наставка, 240; — претвара се у ч, 255, 257; — постало из к, 87, 130, 331; — тражи да се о промени у е, 354; — каткад не мења пред собом д и т, 807.
  • ц- наставак за диминутивне глаголе, 136.
  • ца- наставак, 216.
  • цавтити, 96.
  • цакло, 96.
  • Цана, 96.
  • цар, 327.
  • царе, 327.
  • царев, 418.
  • царевац, 215.
  • цареви, 332.
  • царем, 327.
  • царина, 176.
  • царић, 193.
  • царски, 257.
  • цва̀сти, 451.
  • цватити, 96.
  • цвеља, 131.
  • цвет, 149.
  • Цвети, 153, 809.
  • цвеће, 24.
  • цвећице, 212.
  • цврка, 147.
  • цвркутати, 136.
  • цвркуће, 143.
  • цвѣтъ, 149.
  • це- наставак, 216.
  • цедило, 167.
  • цел, 230.
  • целац, 215,
  • целѝваћи̑, 248.
  • целокупан, 273.
  • целца, (целац), 91.
  • целцат, 91.
  • цена, 172.
  • цео, 92, 230, 419.
  • церовик, 204.
  • Цетињка, 206.
  • цига̀нија, 158.
  • циганин, 174.
  • циганка, 206.
  • цијел, 92.
  • цио, 92.
  • цифре како се пишу, 824.
  • цичие, 141.
  • цј иде у ч, 86.
  • цмок, 22.
  • страна 513
  • Цоја, 96.
  • црв, 334.
  • црвен, 26, 238; — цр̏ве̑н, 153.
  • црвѐнило, 167,
  • цр́ви̑, 334.
  • цреп, 149.
  • црк, 466.
  • црква, 83.
  • црквена азбука, 46.
  • црквењак, 202.
  • цркне, 145.
  • црн, 235, 259.
  • цр́на го̀ра, 599.
  • Цр̑на̑ Го̀ра, 599, 809.
  • црнети, 33, 35, 610.
  • црник, 204.
  • црнило, 167.
  • црнина, 177.
  • црнити, 126.
  • црно̀граб, 277.
  • црномањаст, 246.
  • Црно Море, 809.
  • црноок, 63.
  • црноточина, 278.
  • црњ, 155.
  • црп, 155, 149, 450, 460.
  • црпсти, 460.
  • цртало, 167.
  • цр̏ћи, 466.
  • Ч непчани сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — састављено од тш, 79, 98; — пред т, 99; — постало од кј, 86; — од к, 87, 88, 259, 328, 539; — од ц, 87, 88, 328; — постало од цј, 86; — каткад не мења пред собом д и т, 807.
  • чабрењак, 202.
  • чабрић, 193.
  • чаброноша, 278.
  • чађ, 365.
  • чађу, 101, 365.
  • чазба, 102.
  • чак, 37.
  • чамов, 252.
  • чанколиз, 278.
  • ча̀нчара, 163.
  • ча̏пу̑р, 164.
  • чарапаст, 245.
  • час-по, 811.
  • част-ба, 102.
  • чатац, 213.
  • чатити, 99.
  • чв- сугласници, 83.
  • чво́рак, 322, 323.
  • чворнат, 243.
  • чврсне, 145.
  • чврсну, 123.
  • чврст, 73, 259.
  • чврстну, 123.
  • че, 469, 539.
  • чега, 261.
  • чегов, 261.
  • чеговић, 261.
  • чегрташ, 221.
  • Чедомиљ, 155.
  • чека, 122.
  • чекиња, 182.
  • чекне, 145.
  • чекну, 122.
  • че́лац, 324.
  • челњак, 91.
  • челца (челац), 91.
  • чемер, 160.
  • чемерикаст, 245.
  • чепукати, 136.
  • чергаш, 222.
  • чеса, 261.
  • чесов, 261.
  • чест, 242, 259.
  • честит, 247.
  • честитост, 191.
  • честобродица, 213.
  • четвери, -е, -а, 405.
  • четверо, 405.
  • четвори, -е, -а, 28, 267, 405, 413, 607.
  • четворма, 410.
  • четвороношке, 272.
  • четворо, 267, 405, 410, 412, 413, 607; — образац мењања, 410; — у подмету, 594.
  • че̏твр̑т, 266.
  • страна 514
  • четврта врста именичке промене, 362; — глаголске промене, 514.
  • четвртак, 208.
  • четврти, 263.
  • четврти падеж како се познаје, 314; — једнак с другим, 330; — у синтакси, 641–645; — с предлозима за, међу, итд. 677; — с предлозима на, у, итд. 678; — као самостални додатак, 753.
  • четврти раздео прве врсте глаголске промене, 450, 462.
  • четири, 262, 313, 316, 405, 407, 409, 411, 607, 621; — у подмету, 593.
  • четирѝ-дни̑, 336.
  • четꙑриѥ, 262.
  • четирма, 409.
  • четова, 135.
  • четрнаест, 66, 298.
  • четрне̑ст, 66.
  • чех, 180.
  • чешањ, 180.
  • чешем, 101.
  • чешјем, 101.
  • чешки језик, 42.
  • чешљати се, 35.
  • чѐшље̑ва̑, 72.
  • чи̑, 64, 807.
  • чизмарка, 206.
  • чиј, -а, -е, 32, 64, 271, 427, 714, 807, 821.
  • чији, 427, 817.
  • чика, 353.
  • чикин, 240.
  • чи́ко, 200.
  • чи́ко̑в, 72.
  • чи́ко̑ва̑, 72.
  • чим, 745.
  • чин, 172.
  • чинећи, 34.
  • чини, именица, 153.
  • чинивши, 34.
  • чинио, 34, 63, 91, 807.
  • чиниоци, 807.
  • чинити, и два четврта падежа, 642; — се, спона у прироку, 558.
  • чињен, 34.
  • чист, 242.
  • чистији, 259.
  • чисти-кућа, 299.
  • чистота, 190.
  • читам, 428.
  • читати, 34, 99.
  • читаћу, 428.
  • чл, 172.
  • члан у сложеној реченици, 727, 729.
  • чобан, 333.
  • чобани, 333.
  • чоба̀нија, 158.
  • чобанин, 174, 333.
  • чобанка, 206.
  • чобанчад, 194.
  • човек, 23, 25, 339, 597.
  • човеков, 26.
  • човеци, 597.
  • човечански, 257.
  • човечанство, 189.
  • човече, 88.
  • човѐчи̑, 64.
  • човечиј, 64.
  • човечуљак, 206.
  • чорболок, 278.
  • чт прелази у шт, 99.
  • чтити, 99.
  • что, 99, 396.
  • чу(ти), 61, 106, 120, 450, 539.
  • чув, 446.
  • чува, 130, 519.
  • чувајечувајо, 141, 519, 520, 521.
  • чувај, 522.
  • чувалац, 227.
  • чу̑ва̑н, 523.
  • чувар, 162.
  • чувати као образац мењања, 521; — се, 35.
  • чувен, 61, 428, 479.
  • чувен сам, 428.
  • чувши, 446.
  • страна 515
  • чудо, 383.
  • чудотворац, 278.
  • чуђење и 2-ги падеж, 630.
  • чуја̑х, 477.
  • чује, 474, 477.
  • чукљајив, 251.
  • чула, 3.
  • чун, 172.
  • чуо бејах, 547.
  • чуо сам био, 547.
  • чупавац, 215.
  • чути, 33, 473, 474; — као образац, 473.
  • чутуретина, 175.
  • чц остављено без промене, 99.
  • чц, промењено у шц, 99.
  • чь, 269, 396.
  • чьн, 130, 469.
  • чьт, 213.
  • чьте, 811.
  • чьто, 396.
  • Џ пепчани сугласпик, 79; — јасан сугласнпк, 80; — састављено из дж, 79, 98; — ко је увео у српску азбуку, 46, — ǵ ко је увео у латиницу, 47.
  • џигерица бела (плућа), 44, 45.
  • џигерњача, 219.
  • Ш непчани сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — постаје од сј, 86; — постаје од хј, 86; — постаје од х пред и, 87; — постаје од х пред е, 88, 328, 441, 445; — постаје од х пред непчаником, 531; — не мења пред собом д и т 807.
  • ш- наставак за 2-го лице једнине, 436.
  • ша- наставак, 220; — за поређење, 259.
  • шав, 321, 322.
  • шад, 485.
  • шаљем, 530.
  • шапутати, 136.
  • шарак, 208.
  • шаран, као образац мењања, 318.
  • шарен, 238.
  • шарен-трба, 296.
  • Шар-Планина, 296, 811.
  • шарчев, 253.
  • шаторје, 157,
  • шв- сугласници, 83.
  • швен, 479.
  • ше- наставак за поређење, 259.
  • шеничица, 71.
  • шепер, 160.
  • шест, 263, 266, 374.
  • шестъ, 263.
  • шеста врста глаголске промене, 543.
  • шести, 263.
  • шестина, 266.
  • шести падеж како се познаје, 314; — у синтакси, 648–655; — с предлогом с, 675; — с предлозима за, међу, итд. 677; — у трпним реченицама, 710, 712; — као самостални додатак, 753.
  • шести раздео прве врсте глаголске промене, 450, 473.
  • шестица, 266.
  • шесторо, 28, 267.
  • шеталиште, 227.
  • ши, 479.
  • шибика, 203.
  • шибљак, 202.
  • шѝваћи̑, 248.
  • шивен, 479.
  • шиј, 64.
  • шиндрика, 203.
  • шипка, 82.
  • ширење коренових самогласника, 57, 58, 59, 130, 146, Види: дуљење.
  • ши̏ри̑, 103.
  • ширји, 103.
  • широк, 256, 259.
  • шити, 444, 473.
  • шишак, 201.
  • школа, 24.
  • страна 516
  • шљем, 530.
  • шљивовик, 204.
  • шњим, 806.
  • шо- наставак, 220.
  • шобот, 187.
  • шт- сугласници у двојењу слогова, 67; — разједначено од шћ, 94, 516; — разједначено од шч, 94, 498, 508, 531; — пред неким сугласницима губи т, 102; — на крају речи, 322; — на крају основа, 346, 357, 419; — у старом словенском, а у српском ћ, 459.
  • шта, 396, 714, 817, 821.
  • штѐне, 192.
  • штеточинац, 213.
  • штити, 99.
  • што, 31, 99, 269, 392, 396, 605, 622, 743, 747, 775, 776, 816, 817, 821; — у промени, 396; — у питању, 716.
  • што било, 817.
  • штогде, 816.
  • што год, 743, 817.
  • штогод, 622, 816, 817.
  • штокад, 816.
  • штоко, 816.
  • штокоји, 816.
  • што му драго, 817.
  • што-но, 815.
  • што — тим, 743.
  • штотко, 816.
  • што — то, 743.
  • шточиј, 816.
  • штошта, 816.
  • шћ се разједначује у шт, 94, 516.
  • шћах, 510.
  • шћера, 152.
  • шугав, 250.
  • шуљајив, 251.
  • шума, 198.
  • Шумадија, 158.
  • шу̏њало, 167.
  • шц постало од чц, 99.
  • шч се разједначује у шт, 94, 498, 508, 531.
  • шъ- наставак за поређење, 259.
  • Ъ самогласник, 52, 416; — иде у ъг, по том у и, 130; — дуљи се у у или испада, 461.
  • ъ- наставак, 146, 147, 148, 150, 230, 279, 318, 321, 395, 419.
  • ък- наставак, 226, 254, 255.
  • ън или ъм иде у ѫ, 468.
  • ъц- наставак, 216.
  • Ꙑ- самогласник, 53, 416; — снажењем иде у ов, 149; — постаје у српскоме и, 182.
  • Ь- самогласник, 52; — прешло у а, 236, 254, 255, 257; — постало и, 130; — као стари непчани сугласник узрок гласовним променама, 397.
  • ь- наставак, 153, 266, 318, 321, 362, 363, 395, 419.
  • ьк- наставак, 107, 205, 206, 208, 227, 228, 229, 254, 255, 259.
  • ька- наставак, 205, 206, 208.
  • ько- наставак, 205, 207.
  • ьи, 130, 213, 469.
  • ьн или ьм иде у ѧ, 468.
  • ьн- наставак, 236, 237, 260, 261, 262.
  • ьна- наставак, 236, 237, 260.
  • ьно- наставак, 236, 237, 260.
  • ьњ- наставак, 180.
  • ьство- наставак, 188, 227, 228.
  • ьск- наставак, 257.
  • ьска- наставак, 257.
  • ьско- наставак, 257.
  • ьц- наставак, 213, 214, 215, 216, 227.
  • ьца- наставак, 216.
  • ьце- наставак, 216.
  • Ѣ- самогласник, 54; — мењањем иде у а, 149; — прелази страна 517 у а, 124, 239, 477, 508; — постало од е, 130, 441, 458, 477; — постало од и, 149; — и његове замене у јужном говору, 90, 393; — у ширењу основе, 489; — обележје пређашњег несвршеног времена, 441; — у начину заповедном, 442.
  • ѣ- наставак, 105, 124, 132, 141, 449, 501.
  • ѣи- наставак у заменичких падежа, 393.
  • ѣн- наставак, 239.
  • ѣна- наставак. 239.
  • ѣно- наставак, 239.
  • ѣх, стари, наставак за 7-ми падеж, 340, 393, 425
  • Ѧ- самогласник 50, 440; — постало од ен, 378; — постало од ьн или ьм, 468.
  • ѧт- наставак, 192.
  • ѧта- наставак, 192.
  • Ѫ- самосталник, 51; — како постаје, 272; — из он, 436; — из ом, 440; — из ън, или аъм, 468.