Српска граматика (1902)/Кључ

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Српска граматика
Писац: Новаковић Стојан
Кључ
Новаковић, Стојан (1902). Српска граматика. Београд: Државна штампарија


КЉУЧ[уреди]

Бројеви упућују на чланке[уреди]

  • А свеза или усклик, 22, 40, 114, 728, 730; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766; — заменички корен, 114.
  • а непостојано, 147, 159, 180, 234, 236, 322, 324, 363, 419, 447, 459; — постало од ь, 180, 189, 213, 236, 254-5, 257, 397; — постало од о, 130, 131, 153; — уметнуто међу сугласнике ради растављања, 81, 104 (вили горе непостојано); — уметнуто пред л, 325, 364; — уметнуто при образовању основе, 251; — уметнуто међу почетне сугласнике, 470, 530; — уметнуто у 2-ом падежу множине 323, 346, 357; — прирасли на крају 2-ог пад. мн., 323.
  • а-наставак именичких основа, 105, 146, 147, 148, 149, 150, 151, 152, 230, 279.
  • а-наставак глаголских основа, 105, 107, 127-133, 134, 141, 449, 519.
  • а постало од ѣ после непчаника, 124, 149, 239, 477, 508.
  • а̑ постало из аа и ае, 520, 528; — постало из аја 475; — постало из ае, 523, 543; — постало од аје, 475; — постало од ија, 457; — постало из ао, 807.
  • аа постаје а̑, 520.
  • аа, свеза, 729.
  • ав-наставак при придевским основама, 250; — при основама од заменичких облика изведеним, 261; — при заменичким основама, 271.
  • ава-наставак при именичким основама, 195; — при придевским основама, 250; — при заменичким основама, 271.
  • аво-наставак при придевским основама, 250; — при заменичким основама, 271.
  • а̀гин, 240.
  • ад-наставак при именичким основама, 194; — при збирним именичким основама, 372; — при именичким основама у слагању подмета с прироком, 588.
  • ад-ак-наставци при именичким основама, изведеним од прошастог придева, 227.
  • ае претворено у еее̑, 66; — претворено у а̄, 523, 528, 543.
  • азбука грађанска, 46; — црквена 46.
  • аи у српском правопису, 63, 807, б.
  • аја сажето у а̑, 475.
  • страна 412
  • аје изједначено, па сажето у а̑, 475.
  • аји и аи у српском правопису, 63, 807, б.
  • азъ, 268.
  • ак-наставак за диминутивну глаголску радњу, 136; — при именичким основама, 201, 205, 206, 208; — при именичким основама изведеним од облика, 226, 227, 228, 229; — при придевским основама, 254-5, 259; — при заменичким основама. 271.
  • ака-наставак при именичким основама, 201; — при заменичким основама, 271.
  • а камо ли, 744.
  • ако, 13, 40, 695, 739, 740.
  • ако Бог да̑, 822.
  • ако будем могао, 692.
  • ако будем послан, 692.
  • а́ко̑в, 22.
  • ако̑ва̑, 72.
  • ако знадбудемо, 692.
  • ако и, 740.
  • ако му, 75.
  • ако-наставак при заменичким основама, 271.
  • ако узмогбудем, 692.
  • акценат, 56, 69, 70; — у разлици српских говора, 77; — у разликовању падежа, 356, 375; — променљив при састављању акценатне речи, 76; — у разликовању одређеног и неодређеног придева, 415, 422; — у правопису, 805, 810, 818.
  • акценат логички, 818; — на подмету, 560.
  • акценатне речи, 75, 806.
  • ал, постало снажењем из л, 149.
  • алатаст, 245.
  • алва, 31.
  • алексиначки, 257.
  • али, 730.
  • Али-аги, 353.
  • али — али, 729.
  • алинеја у писању, 808.
  • алка, 31.
  • аљ-наставак при именичким основама, 170.
  • аљкав, 250.
  • -ам, стари наставак за 3-ћи падеж множине, 361.
  • ама, свеза, 730.
  • ами, стари наставак за 7-ми падеж множине, 361.
  • а̑мо, 272.
  • амо-наставак при прилошким основама, 272.
  • амина(ти), 133.
  • ан-наставак при именичким основама, 173; — при придевским основама, 236, 237, 241; — наставак — ѣнъ — при придевским основама, 239; — при придевским основама, изведеним од прилога времена садашњег, 260; — при основама, изведеним од заменичких облика, 261; — при бројним основама, 262.
  • ана-наставак при именичким основама, 173; — наставак — ѣна — при придевским основама, 239.
  • Андра, 152.
  • Андри̑ца, 64.
  • Андријица, 64.
  • Анђелија, 158.
  • анђелка, 91.
  • Анђуша, 224.
  • а некмо ли, 744.
  • ан-ин-наставци при именичким основама, 174.
  • Анка, 206.
  • ано-наставак, ѣно, при придевским основама, 239.
  • ански-наставак при придевским основама, 257.
  • ањ-наставак при именичким основама, 180.
  • страна 413
  • ао усклик 22; — постаје ааа̑, 66; — постаје ооо̑ или о́, 66; — изједначено у а̑, 807.
  • аорист, 685.
  • апозиција, 567, 568; — придев, 569; — уза сваку именицу, 571; — и њено слагање с главном речју 595; — тражи само неодређени вид придева, 599; — и први падеж, 615; — уз предмет, 642; — и пети падеж, 646; — и шести падеж, 653; — и запета, 769.
  • апостроф, 805, 812-813; — обуставља мењање сугласника, 812; — обележава једначење, 813.
  • ар, постало снажењем од р, 149.
  • ар-наставак и диминутивна глаголска радња, 136; — уз именичке основе, 162-163; — и пети и шести падеж, 327; — при именичким основама, 206.
  • ара-наставак уз именичке основе, 162, 163.
  • арапче, 192.
  • Арбанија, 158.
  • Арнаути, 126, 174.
  • Арнаутка, 206.
  • аспара, 358.
  • аспре, 358.
  • аспри, 358.
  • аст-наставак при придевским основама, 244-6.
  • аста-наставак при придевским основама, 244-6.
  • асто-наставак при придевским основама, 244-6.
  • ат-наставак при именичким основама, 187; — при придевским основама, 243.
  • ата-наставак при именичким основама, 190; — при придевским основама, 243.
  • ато-наставак при придевским основама, 243.
  • атрибут, понајвише придев, 567; — од 2-ог падежа, 570; — уза сваку именицу, 571; — и слагање са главном му речи, 595; — и први падеж, 615; — раширен у целу додану реченицу, 732.
  • ау, 22.
  • ах, усклик, 22.
  • ах-наставак за 7 пад. множине, 361; — за пређ. несвршено, 441, 447, 506.
  • ац-наставак при именичким основама, 213, 214, 215; — при именичким основама изведеним од прошлога придева, 227; — при имен. осн. изведеним од заменичких облика, 229.
  • ач-наставак при именичким основама, 218, 219.
  • ача-наставак при именичким основама, 218, 219.
  • аш-наставак при именичким основама, 221, 222.
  • Б уснени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — испада пред н, 497; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — тражи ј између себе и л, 86.
  • ба-наставак при именичким основама, 186, 195.
  • ба́ба, 342.
  • бабетина, 178.
  • бабин, 240.
  • ба́бо, 342.
  • баболичан, 279.
  • ба̀бура, 167.
  • бабурина, 175.
  • бављење, казано предлогом, 674.
  • бадава, 37.
  • бадар, 234.
  • бадемов, 252.
  • бадњак, 202.
  • бадњи, 241.
  • баја, 128.
  • бајало, 167.
  • страна 414
  • Бајчета, 132.
  • ба́ка, 200, 353.
  • ба́кин, 240.
  • бакрач, 219.
  • бакра̀чић, 133.
  • бакрен, 238.
  • балавац, 215.
  • Балканско Полуострво, 809.
  • балчак, 91.
  • баница, 214, 354.
  • бановица, 215.
  • банство, 188.
  • бањица, 212.
  • бардачина, 175.
  • баретина, 175.
  • барица, 212.
  • баровит, 247.
  • бахат, 187.
  • бацакати, 136.
  • бачва, 83.
  • Ба́чва̑на̑, 72.
  • Бачванин, 83, 174.
  • Бачванка, 206.
  • Ба́чва̑нче, 72.
  • баш и да, 740.
  • бв даје б, пошто в отпада због једнакости говорних оруђа, 100.
  • бе, 487.
  • бег, 124, 466, 508.
  • бегац, 216.
  • бе̑дни̑к, 72.
  • бедра, 159.
  • бедро, 159.
  • бежа, 124, 508.
  • бежати, 508.
  • бе̏жа̑х, 508.
  • бежи, 141.
  • без, 39; — у сложеним основама, 281; — с другим падежем, 663.
  • безазлен, 104, 281.
  • безазленост, 191.
  • безбожан, 281.
  • безбожност, 191.
  • безбратница, 281.
  • безроткиња, 281.
  • безглаван, 281.
  • безгрешност, 191.
  • безданица, 215.
  • безимен, 281.
  • безочан, 52, 281.
  • безочьнъ, 52.
  • безочанство, 189.
  • безумље, 72, 86, 111.
  • бејах, 690.
  • бејах запевао, 428.
  • бејах тресао, 547.
  • бејах чуо, 547.
  • бејах хваљен, 550.
  • — бе̏л, 91.
  • бел, 230.
  • Бела Река, 809.
  • белац, 215.
  • беле, 125.
  • белети, 33, 35.
  • бѐлило, 167.
  • Бели Поток, 599.
  • бѐлица, 77, 215.
  • беловљев, 253.
  • бело̀граб, 277.
  • белодани, 126.
  • белолик, 230, 279.
  • бе̑ли̑, 415.
  • белца (од белац), 91.
  • бељ, 155.
  • бељи, 85, 103.
  • бенетало, 167.
  • бео, 26, 92, 230, 259, 415, 419.
  • београдски, 257.
  • бео поток, 597.
  • берах, 541.
  • берачица, 214.
  • берба, 195.
  • берберка, 206.
  • берберин, 174.
  • береберо, 519, 534, 535.
  • беријах, 541.
  • бесан, 259, 419.
  • бесмртност, 191.
  • бесн, 419.
  • бесолица, 281.
  • беспослен, 273, 281.
  • беспослица, 281.
  • беспуће, 82.
  • страна 411
  • бесцен, 281.
  • бесцење, 82.
  • бех, 457, 690.
  • бех тресао, — чуо, 547.
  • бех хваљен, 550.
  • би (бити), 57, 106, 116, 479, 487, 549, 708.
  • библиотека, 63.
  • бива, 130, 822.
  • бивање и реченице за место, 746, — исказано глаголима, 609, 614; — и време садашње, 681.
  • би́вати, 58.
  • бивен, 479.
  • биво̑, 64.
  • бивол, 64.
  • биволски, 91.
  • би́во̑лче, 72, 91.
  • бивши хваљен, 550.
  • бијах, 90.
  • бијебијо, 474.
  • бијел, 92.
  • бијен, 479.
  • би̏ло, 165.
  • било (од бити), 821.
  • бимбер-грожђе, 296.
  • био, 92, 807.
  • биограф, 63.
  • биографија, 63.
  • био сам, 690.
  • био сам тресао, 547.
  • био сам хваљен, 550.
  • био сви чуо, 547.
  • бирати, 130.
  • Би̑рач, 322.
  • бировљев, 253.
  • бистар, 26, 234.
  • бисер, 70, 160.
  • бискати, 531.
  • бисмо, 549.
  • бисте, 549.
  • бистрина, 177.
  • бит, 479.
  • бити, 58, 116, 225, 473, 474, 487, 557, 684, 689, 690, 694, 708, 710, 810; — и време будуће, 691; — изостављено као познато, и као спона у прироку, 557, 558, 559, 749.
  • бити хваљен, 550.
  • битка, 116, 228.
  • битки, 353.
  • биће погинуо, 694.
  • бићу хваљен, 550.
  • бих, 549.
  • бих хваљен, 550.
  • бише, 708.
  • биштем, 531.
  • бјелица, 77.
  • благ, 259.
  • бла̏го (усклик), 22.
  • Благовести, 809.
  • благосиљање, исказано прошастим придевом, 699.
  • благослов, 111.
  • благост, 191.
  • блаженство, 188, 228.
  • блато, 183.
  • Бла́шко, 207.
  • блебеташ, 221.
  • блебетуша, 223.
  • блебеће, 143.
  • блед, 26, 230, 259.
  • бледе, 125.
  • бледети, 125.
  • блѣдѣ, 125.
  • бле̑ј, 148.
  • блеја, 124, 508.
  • блејати, 35, 508.
  • близу, 37, 39; — и други падеж, 664.
  • ближе, 37.
  • ближњајив, 251.
  • блистати, 33.
  • бо̑, 91.
  • бобац, 216.
  • бобов, 252.
  • Бог, 73, 809.
  • бог Јупитер, 809.
  • бо́га, 152, 353.
  • Бога (за пра̑, за права), 64.
  • богаљаст, 245.
  • богатији, 259.
  • богатство, 23, 188.
  • страна 412
  • богац, 216.
  • Богдан, 156.
  • богдице, 822.
  • бог-зна, 811, 822.
  • Бог ме, 811, 822.
  • богме, 811, 822.
  • Богов, 252, 809.
  • боговетни, 809.
  • боговски, 809.
  • богомилски, 809.
  • богомоља, 155.
  • Богородица, 111, 213, 273, 278.
  • Богородице, 354.
  • Богородичин, 240.
  • богиња, 53.
  • Богић, 156.
  • Бог-помоћ, 811.
  • Бог те веси, 823.
  • бод, 130, 147.
  • бодац, 213.
  • бодља, 169.
  • бодљика, 203.
  • бодљикав, 250.
  • бодцати, 136.
  • бо̏жа̑, 101.
  • божанство, 189.
  • божански, 257, 809.
  • божаство, 189.
  • Боже, 88.
  • бо̏же̑, 101.
  • бо̏жи̑, 101.
  • Божидар, 156.
  • Божиј, 231, 809.
  • Божији, 231.
  • Божић, 809.
  • божићњи, 241.
  • божјак, 201.
  • Божји, 26, 101, 231, 423, 599.
  • божо̀гробац, 277.
  • божур, 164.
  • божьство, 189.
  • бо-зна, 822.
  • бој, 57, 116, 149.
  • боја, 124.
  • бојажљив, 251.
  • бојазан и знак узвика, 800; — у одрицању, 722.
  • бојази, 251.
  • бојак, 116.
  • бојати се, 124, 509; — тражи 2-ги падеж као допуну, 629.
  • бојац, 116, 213.
  • Бо́јо, 156.
  • бој се, 509, 811, 822.
  • бол, 91, 147, 154.
  • болесник, 102.
  • болест, 72, 73, 251.
  • болестан, 237.
  • болест-љив, 102.
  • болест-ник, 102.
  • болећ, 443.
  • болећица, 226.
  • болешљив, 102, 251.
  • болна, 91.
  • болник, 72.
  • болта, 91.
  • болтаџија, 91.
  • боља, 154.
  • бољарка, 206.
  • бољма, 272.
  • боме, 811, 822.
  • бора, 149.
  • борави, 126.
  • борба, 195.
  • борик, 203.
  • борје, 157.
  • боро́вница, 71.
  • Босанка, 206.
  • Босна, 54.
  • босоног, 230, 279.
  • босотиња, 182.
  • бости, 130, 451.
  • боцати, 136.
  • боцкати, 136.
  • бочина, 175.
  • Бошњак, 85.
  • Бошњакиња, 182.
  • Бошњакуша, 224.
  • бошњачки, 257.
  • бошњо, 342.
  • Бошко, 82,
  • страна 417
  • бр, 130, 149, 534.
  • бра, 128, 519, 534.
  • брза, 133.
  • бравче, 192.
  • брадат, 243.
  • брадвурина, 175.
  • брадетина, 175.
  • браздаш, 222.
  • брале, 318, 343.
  • бра-н, 448.
  • бранити (кратити) тражи 3-ћи падеж, 636.
  • Бранко, 207.
  • брао сам, 546.
  • брат, 183, 339, 597.
  • братац, 216.
  • братов, 252.
  • братови, 597.
  • братом, 89.
  • брати, 35, 130, 534, 541, 597; — као образац мењања 535.
  • братија, 158.
  • братим, 126.
  • братимити, 126.
  • братимство, 188.
  • братити, с додатком шестог падежа, 655.
  • бра́то, 152.
  • братственик, 204.
  • братски, 257, 807.
  • братство, 82.
  • братучед, 273.
  • браћа, 86, 158, 339, 597; — и слагање с прироком, 588.
  • бра́цин, 240.
  • брачан, 52.
  • брачьнъ, 52.
  • брашанце, 216.
  • брашнар, 163.
  • брашнара, 163.
  • брашнарка, 206.
  • брашнен, 238.
  • брвнара, 163.
  • бр̏да, 810.
  • бр̀да, 810,
  • бр́да̑, 810.
  • брдељак, 206.
  • брдијех, 350.
  • брдина, 175.
  • брдина(х), 361.
  • брдо, 70.
  • брег, 74.
  • бре̑га, 74.
  • Брегава, 196.
  • брегови, 74, 103.
  • брего̀вима, 74.
  • бре̑гу, 74.
  • бред, 149, 232.
  • бређ, 232.
  • брежина, 175.
  • брезик, 203.
  • брезовача, 219.
  • брекиња, 182.
  • бреме, 199.
  • бремена, 103.
  • бремено-ноша, 278.
  • бременоша, 278.
  • бременит, 247.
  • бре̏са̑ка̑, 357.
  • бреска, 357.
  • бресква, 115, 357.
  • брешчић, 193.
  • брз, 230, 259.
  • брзак, 201.
  • брзац, 215.
  • брзина, 177.
  • брзо, 37.
  • брзолов, 277,
  • брзоплет, 20, 273, 277.
  • брзорек, 230, 277.
  • брзо-те, 811.
  • брига, и четврти падеж, 643.
  • бри-ица, 213.
  • брија, 128.
  • брѝјаћи̑, 248.
  • бритва, 186.
  • брица, 213.
  • брјегови, 103.
  • брјемена, 103.
  • бркат, 243.
  • брод, 149.
  • број и именица састављени у једну реч 815; — и њему додане речи, 596; — као обележје страна 418 одређеног начина, 702; — како се слаже кад је прирок, 583; — у подмету, 555; — у прироку, 557; — у старини обична именица, 596.
  • бројач, 110, 218.
  • бројеви, 21, 28, 310, 311, 316; — и почивка, 795; — и именички облици, 411-412; — како се пишу, 805; — у подмету, 554, 591-4; — прости, 262; — прости и редни, већи и мањи у писању, 824; — редни, слажени, 811; — састављени у писању, 815; — у сложеним основама, 298.
  • бројена ствар уз број, 593, 594; — у 2-ом падежу, 621.
  • бројне основе, 262.
  • броћаст, 245.
  • броћем, 39.
  • бржи, 86.
  • брснат, 243.
  • брст, 183.
  • бубња, 133.
  • бубрежак, 206.
  • бубрези, 87.
  • бубуљ, 171.
  • Бугарин, 46, 126, 174.
  • Бугарка, 206.
  • бугар-кабаница, 296, 811.
  • бугарски језик, 42.
  • буд 740, 822.
  • будебудо, 487.
  • будем, 692; — и остали облици тога глагола, 487; — и време будуће, 691.
  • буди 740, 822.
  • Будимац, 214.
  • Будимка, 206.
  • будизам, 809.
  • буди хваљен, 550.
  • будуће време, 34, 545, 548, 691; — за прошлост, 693; — казано пређашњим свршеним, 688; — казано временом садашњим свршеним, 145, 612, 680.
  • будуће историчко, 693, 707.
  • будуће са значењем неизвесности, 694.
  • будуће погодбено, 695.
  • будући, 747.
  • будући хваљен, 550.
  • бу́кали̑ште, 227.
  • букач, 218.
  • буква, 83.
  • буквик, 203.
  • Буковик, 204.
  • Буковица, 215.
  • Букуља, 171.
  • буљоок, 278.
  • буника, 203.
  • бурад 194.
  • бу̑рња̑к, 72, 202.
  • бусенит, 247.
  • бусење, 157.
  • бућ, 22.
  • бућкало, 167.
  • буча, 508.
  • бучати, 508.
  • бучје, 157.
  • бушак, 205.
  • буши, 205.
  • буџуља, 171.
  • бъд, 234.
  • бы, 487.
  • быти 487.
  • бѣ, 487.
  • бѣлѣ, 125.
  • бѫде, 487.
  • В испада после б, 100; — попуња зев, 61, 128, 131, 132, 148, 479, 532, 534, 540, — при једначењу и сажимању самогласника, 64, 65; — не једначи се само по звучности, нити пред собом тражи једначења, 83; — тражи да се уметне л између њега и ј, 86; — уснени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80.
  • ва, заменички корен, 114.
  • страна 419
  • ва-наставак при придевским основама, 249.
  • вабац, 213.
  • вавек, 816.
  • вадивек, 299.
  • вазда, 272.
  • вал, 91, 119.
  • ваљада, 822.
  • ваља да, 822.
  • ваљда, 822.
  • Ваљевац, 214.
  • ваљевски, 26.
  • вам, 390.
  • вами 391.
  • ван, 816; — и други падеж, 663.
  • ва̀пити, 473.
  • варалица, 227.
  • вареник, 228.
  • варићак, 202.
  • варошанин, 174.
  • варошанка, 206.
  • варошанче, 192.
  • вас, сва, све, 32, 96, 269, 397, 815.
  • ва̑с, 2. пад. мн. 261.
  • Васа, 162.
  • Ва̀си̑љ, 72.
  • васколик, -а, -о, 32, 427, 816.
  • васколики, 427.
  • ватраљ, 170.
  • ватриште, 209.
  • ватромет, 20.
  • ваш, 32, 261, 366.
  • ва̀ши̑ 2. пад. мн. 366.
  • вашију, 366.
  • ве, 4. пад. мн. 389.
  • вед, (довести), 57, 116, 149.
  • ведар, 116, 234.
  • ведро, 159.
  • веже, 142.
  • вез (извести), 213, 456.
  • ве́зак, 206.
  • везанија, 228.
  • везач, 218.
  • везивавши, 429.
  • везивали, 429.
  • везиват, 429.
  • везивати, 429.
  • везиваху, 429.
  • везиваше, 429.
  • везир, 72.
  • везица, 805, 811.
  • везу међусобну у језику који корени показују, 114.
  • везују, 429.
  • везујући, 429.
  • век, 77, 78.
  • веко̀вати, 78.
  • веле, 440.
  • вели, 441, 440.
  • велика и мала слова, 808.
  • Велика Школа, 809.
  • великац, 216.
  • великачак, 255.
  • Велики Петак, 809.
  • велико село, 599.
  • Велико̑ Село, 599, 809.
  • величанство, 189.
  • величина, 71.
  • вељу, 51, 440, 504.
  • вену, 122.
  • венче, 88.
  • венчић, 87.
  • веома, 37, 38, 272.
  • ветар, 321.
  • ве̑ра̑ разних имена писати малим словом, 809.
  • вербални корени, 113.
  • вереник, 228.
  • веридба, 195.
  • ве̏рити, 611.
  • верност, 191.
  • верова, 449.
  • весаоце, 216.
  • весалце, 216.
  • веселије, 157.
  • веселити се, 33.
  • весељак, 202.
  • весеље, 86, 157.
  • весео, 807.
  • вес’о, 807, 812.
  • веси, 823.
  • весло, 346.
  • ве́сти, 456.
  • страна 420
  • ве̏т, 96.
  • ветриц, 212.
  • ветрогоња, 278.
  • ветромет, 147, 278.
  • ветъхъ, 96.
  • већ, 730.
  • веће, 154.
  • већма, 272.
  • вечан, 52, 78.
  • вече, 338, 370.
  • вечер, 160, 338, 370.
  • вечера, 155.
  • вечерас, 114.
  • вечерњача, 219.
  • вечерњи, 241.
  • ве̏чери, 376.
  • вечерица, 212.
  • вечьнъ, 52.
  • вешала, 167.
  • вештак, 202.
  • вештаствене именице, 24.
  • вештац, 215.
  • вештица, 215.
  • ве̏штичина, 175.
  • ве́шћу, 548.
  • ви (заменица), 29, 31, 268.
  • ви, 3-ћи пад. мн. 390.
  • ви (вити), 57, 64, 116, 479.
  • вид, 184.
  • вид у придева, одређени и неодређени, 414 итд.; — у глаголских придева, 447, 448.
  • видан, 236, 237.
  • видар, 110, 162.
  • виде, 343, 432, 449.
  • видевши, 34, 513.
  • видела, 166.
  • видео, 34, 63, 166.
  • видело, 166.
  • видети, 33, 432; — као образац мењања, 504, 505.
  • видети се, у прироку, 558.
  • видећи, 34.
  • види, 432, 434.
  • види-видјо, 141, 432, 434, 501, 504.
  • видик, 203.
  • видим, 432, 440.
  • видје, 449.
  • видјевши, 513.
  • Видов, 252.
  • видра, 159.
  • видѣ, 106, 124, 432, 501.
  • виђати, 71.
  • виђах, 428, 506.
  • виђен, 34, 36, 507.
  • виђен сам, 428.
  • виђење, 754.
  • виђи, 505.
  • виђу, 440, 504.
  • виј, 64.
  • вијалиште, 227.
  • вијати, 116.
  • вије, 477.
  • вијек, 77, 78.
  • вијоглава, 116.
  • вик, 236, 466.
  • викати, 33.
  • викач, 218.
  • викни-де, 811.
  • викну, 122.
  • ви́ла̑, 74; — ви́ла, 74, 165; — ви̑ле, 74; — ви̑ло, 74.
  • ви̏ле, 165; — ви̏лама, 71.
  • виленик, 204.
  • вилин, 240.
  • виловњак, 202.
  • виме, 50, 199.
  • вина, 24.
  • винарина, 176.
  • винобер, 20, 278.
  • виноградски, 257.
  • винопија, 148, 278.
  • вир, 149.
  • вис, 198.
  • висибаба, 299.
  • висина, 23.
  • висок, 256, 259.
  • високо-дуг акценат, 70, 73; — у положају спореднога нешто различит, 72.
  • височији, 259.
  • ви̑т, 73, 242, 479.
  • витак, 116, 419.
  • страна 421
  • ви̏тао, 116, 325.
  • витеже, 328.
  • витез, 328.
  • вити, 116, 473.
  • витк, 419.
  • витла, 133.
  • вѝтлић, 193.
  • виторог, 230, 279.
  • вичан, 236, 237.
  • више, 37, 39; — други падеж, 665.
  • вишњи, 423, 809.
  • вишњица, 212.
  • вјековати, 78.
  • вјечан, 78.
  • вк, група не мења се по звучности, 83.
  • вл, 149.
  • вла̑, 64.
  • влага, 149.
  • влад, 184, 185.
  • владалац, 227.
  • владаоца, 91.
  • владаоцем, 89.
  • Владета, 192.
  • владика, 352.
  • владичански, 257.
  • владичанство, 189.
  • владичин, 240.
  • влажити, 149.
  • влак, 116, 149.
  • влака, 116.
  • влакно, 116, 172.
  • власат, 243.
  • власи, 87, 340.
  • власт, 93, 184.
  • властела, 339, — и слагање прирока с подметом, 588.
  • властелака, 357.
  • властелин, 174, 339.
  • властелка, 206, 357.
  • властељ, 185.
  • властеока, 206, 357.
  • вла́сти̑ имена пишу се великим словима, 809.
  • власуља, 171.
  • влат, 597.
  • влатак, 206.
  • влаће, 157, 597.
  • влаха, 64.
  • влахиња, 182.
  • влачити, 116.
  • влашад, 194.
  • влаше 88, 192.
  • влашик, 203.
  • влъг, 149.
  • влък, 149, 172.
  • влъна, 172.
  • во, 64, 91.
  • во- наставак при придевским основама, 249.
  • вода, 23.
  • водати, 611.
  • водац, 116.
  • воде, 1. пад. мн., 24, 597.
  • воде (овде), 96.
  • воден, 238.
  • воденбика, 296.
  • воденичар, 163.
  • воденичарка, 206.
  • воденичиште, 72.
  • водењака, 202.
  • водио, 807.
  • водити, 57, 116, 516.
  • водица, 354.
  • вододерина, 278.
  • водолија, 148.
  • водојажа, 278.
  • водоплаван, 278.
  • водоток, 111.
  • вођ, 116, 155.
  • вођа, 86, 155.
  • вођах, 516.
  • вођев, 252.
  • вођем, 89.
  • вођен, 62, 516.
  • војевода, 149.
  • војује-војујо, 543.
  • вожња, 179.
  • возак, 254.
  • возакати, 136.
  • возаљка, 206.
  • возар, 162.
  • возац, 213.
  • возидба, 186, 195.
  • страна 422
  • вој, 149.
  • војак, 202.
  • војвода, 116, 278, 352.
  • војводин, 240.
  • војводић, 193.
  • војводство, 188.
  • војсака, 358.
  • војска, 358.
  • војски, 358.
  • војева, 135, 449.
  • војевати, 36, 610.
  • војевода, 278.
  • војује,војује, 144, 543.
  • во́ко, 207.
  • вол, 64.
  • волак, 206.
  • волар, 163.
  • воловом, 340.
  • воловије(х), 340, 425.
  • вол-ько, 207.
  • воликац, 216.
  • волим, 440.
  • волујак, 202.
  • воља, 57.
  • воља, — и четврти падеж, 643.
  • воља — воља, 729.
  • вољу, 440.
  • восак, 322.
  • воск, 239.
  • восковарина, 278.
  • вотњак, 94.
  • во̏ћкање, 82.
  • во̏ћкати, 82.
  • во̏ћкоша, 82.
  • воћњак, 94.
  • вочић, 193.
  • во́ша, 220.
  • воштан, 26, 239.
  • воштара, 163.
  • воштах, 516.
  • воштен, 516.
  • воштити, 516.
  • вр, 130, 149, 165, 180.
  • врабац, 14.
  • врабаца, 74.
  • враголство, 91.
  • вражиј, 231.
  • вран, 235.
  • вранчев, 253.
  • вранчина, 175.
  • вранчић, 193.
  • врањи, 233.
  • врапче, 74.
  • врапчев, 253.
  • врапци, 82.
  • врат, 149.
  • врати, 107, 109, 433, 611.
  • вратило, 167.
  • вратина, 175.
  • враћа, 107, 109, 131.
  • враћати, 107, 109, 433, 611.
  • враћен, 62.
  • врача, 133.
  • врачара, 162.
  • врачев, 252.
  • враџбина, 82.
  • вр́ба, 70.
  • врбица, 212.
  • врбовина, 178.
  • вргнем, 466.
  • вргнут, 466.
  • вргнути, 466.
  • вредност, 191; — исказана 2-им падежем, 627.
  • врело, 165.
  • време, 4, 5, 74, 78, 199.
  • време будуће, 548, 691; — за прошлост, 693; — казано временом садашњим свршеним, 680.
  • време давнопрошло, 547, 698.
  • време и глагол у реченици, 552.
  • време и предлог у синтакси, 661.
  • време казано 2-гим падежем 626; — 4-им падежем, 645; — предлогом, 37, 39, 656, 658; — предлогом по, 817; — казано разним начином, и правила о запети, 780; — казано подређеном реченицом, 745; — казано уметком у реченицу, и запета, 783; — казано 6-им падежем, 651; — као обележје одређеног начина, 702; — означено предлозима, 668.
  • страна 419
  • време пређашње несвршено, 429.
  • време пређашње свршено, 429.
  • време прошло, 546, 698, 689.
  • време радње глаголске у реченицама, 4, 5, 22, 34, 430, 572, 576, 679, итд.
  • време садашње, 429, 679; — и неодређени подмет, 682; — и исторички и приповед. слог, 683.
  • време у подређеној реченици, 732, 754.
  • време у питању, 716.
  • вре̏мена, времѐна, 74, 78, 103; — време́на̑, 74.
  • времена прошаста, 684.
  • временске реченице, 774,
  • времена сложена: прошло давнопрошло и будуће, 545.
  • временит, 247.
  • врео, 698. .
  • вретено, 71.
  • вретенце, 216.
  • врети, 512.
  • вре́ћи, 95, 467.
  • вре̏ћина, 175.
  • врже, 88.
  • врз, 456.
  • врзи, 87, 466.
  • ври, 512.
  • вријеме, 78.
  • врим, 512.
  • вримо, 512.
  • вриск, 124, 508.
  • врите, 512.
  • вриш, 512.
  • вришти, 124.
  • вришта, 508.
  • врјемена, 103.
  • врлет, 72.
  • врлетан, 237.
  • врло, 37, 38, 165.
  • врста, 183, 358.
  • врста прва именичке промене, 318 итд.; — друга, 344 итд.; — трећа, 351 итд.; — четврта, 362 итд.; — пета, 378 итд.
  • врста прва промене глаголске, 450; — друга, 494; — трећа, 501; — четврта, 514; — пета, 519; — шеста, 543.
  • врстан, 237.
  • врста се, 133.
  • врсте глаголских облика, 449.
  • врсте именичке промене, 317.
  • врсте речи у реченицама, 21, 597 и д.
  • вр́сти̑, 358.
  • врт, 149, 180.
  • вртети, 610.
  • вртоглав, 278.
  • вртоглавац, 215.
  • вр́ћи, 463.
  • врћи, 466.
  • вру, 512.
  • врутци, 807.
  • врућ, 259, 343.
  • врућица, 226.
  • врх, 39, 206, 656; 665; — и други падеж, 665.
  • врх, 450, 463.
  • врцкати, 136.
  • вршај, 150.
  • вршак, 206.
  • вр́ша̑х, 467.
  • врше, 88.
  • вршидба, 195.
  • вршика, 203.
  • вршилац радње глаголске казан наставком, 167, 185. Види и Извршилац.
  • вса, 96.
  • всаки, 271.
  • вт- група не мења се, 83.
  • Вугдраг, 82.
  • Ву́ја, 342.
  • Вујак, 202.
  • Вујо, 156, 342.
  • Вујчета, 192.
  • Вук, 156.
  • Вукаљ, 170.
  • Вукац, 216.
  • Вукић, 193.
  • Вукмиљ, 155.
  • Вуле, 343.
  • страна 424
  • Вулета, 192.
  • вуна 172.
  • вунара, 163.
  • вунат, 243.
  • вунен, 238.
  • вући, 116, 149, 462.
  • вуци, 87.
  • Вучета, 192.
  • вучина, 175.
  • Вучић, 193.
  • вучица, 53, 214.
  • вучјак, 202.
  • вучца, 99.
  • вц- група не мења се, 83.
  • вч- група не мења се, 83.
  • вши- наставак ва прилог времена прошлог 446.
  • въ- наставак при придевским основама, 249; — при редним бројевима, 265; — при заменицама, 269.
  • въ- наставак за прилог времена прошлог, 446.
  • въе- наставак за прилог времена прошлог, 446.
  • вьсь, 269, 397.
  • вьсаки, 271.
  • вьсда, 272.
  • вьсма, 272.
  • вьсѫда, 272.
  • вѣд, 183, 184.
  • вѣт, 154.
  • Г грлени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — иде у ж у 5-ом падежу, 328; — иде у з пред наставцима који почињу са и, 87, 331, 353; — иде у ж пред и 87; — иде у ж пред е, 88, 537; — промењено у з без довољно јасног узрока, 130; — непретворено, 353.
  • га- наставак при именичким основама, 210.
  • га, заменички облик, 402.
  • гавран, 96.
  • гаврани, 332.
  • гавранови, 532.
  • гадљив, 251.
  • гађа, 131.
  • Гаврило, 96, 156.
  • газиблато, 299.
  • Га́јо, 156.
  • гало-бела, 276.
  • галијаш, 222.
  • гања, 131.
  • гарав, 250.
  • гарван, 96.
  • Гарвило, 96.
  • гари, 126.
  • гат, 183.
  • гатара, 162.
  • гвожђара, 163.
  • гвожђе, 85, 597.
  • гвоздензуба, 296.
  • гвоздењак, 202.
  • где, 37, 272, 733, 737, 740, 746, 747, 774, 775, 776, 816, 817, 821; — у питању 716.
  • где било, 817.
  • гдегде, 816.
  • гдѐгод, 816, 817.
  • где го̏д, 817.
  • гдекоји, 816.
  • гдекад, 816.
  • где му драго, 817.
  • где-но, 811.
  • гдешто, 816.
  • географија, 63.
  • геометрија, 63.
  • гиб, 122, 168.
  • гибак, 420.
  • гибка, 109.
  • гину, 122, 449.
  • гинути, 497.
  • гипка, 82.
  • гипка(ти), 109, 336.
  • гј иде у ж, 86.
  • главан, 237.
  • главит, 247.
  • главна основа у сложеним основама, 275, 277.
  • главна реч, 725; — према својим додатцима и запета, 368; страна 425 — и подређена јој реченица 772.
  • главна реченица, 9, 10, 12, 725, 726, 727, 734; — и глаголски прилози, 696; — и прилог времена прошлог, 697; — у реду речи, 757; — после подређене реченице и запета, 778; — и подређена, 731.
  • главни члан у основама, 280.
  • главни акценат, 72; — и споредни, 71.
  • главни део реченице трпни или радни, 709.
  • главничар, 163.
  • главобоља, 20, 111, 273.
  • главобољан, 278.
  • главура, 164.
  • глагол и време у реченици, 552.
  • глагол у прироку, 556.
  • глаголи, 21, 22, 33, 310, 311; — састављени с другим речима, 814; — без подмета и 2-ги падеж, 633; — и корени њихови, 113; — и облици њихови, 428; — непрелазни и 3-ћи падеж, 636; — повратни, просто-повратни и узајмичноповратни, 35; — повратни сложени с на траже као допуну 2-ги падеж, 628; — повратни и 3-ћи падеж, 637; — помоћни у питањима, 715; — у одрицању, 718; — по трајању радње, 36, 610; — прелазни и непрелазни, 35, 609, 701; — свршени и време будуће, 691; — свршени и време садашње, 681, 683; — свршени и време пређашње несвршено, 686.
  • глаголска именица, 632, 754; — у сложеним основама, 297.
  • глаголска радња, казана именицом, 632, 754.
  • глаголске основе, 118, 119; — и ну-наставак неодређенога начина, 122, 123; — и предлози, 302; — од облика, 137.
  • глаголски корени 112, 113; — у образовању диминутивних глагола, 136.
  • глаголски наставци, 436; — за облике, 437,
  • глаголски облици, 430, 679 итд.; — и једнина и множина, 431; — и њихови наставци, 439; — и њихове врсте, 449; — сложени, 545; — и не, 818.
  • глаголски прирок, 556; — и слагање с подметом, 582.
  • глаголско-именски облици, 430; — и једнина и множина, 431; — и не, 818.
  • гладак, 254, 259, 420.
  • гладан, 237; — и други падеж као допуна, 627.
  • гладибрк, 299.
  • гладне, 125.
  • гладнети, 125.
  • гладова, 135.
  • глађен, 62.
  • глас, 19; — кад се избаци, обележава се каткад апострофом, 813.
  • гласак, 19.
  • гласан, 19.
  • гласат, 19.
  • гласина, 175.
  • гласит, 247.
  • гласник, 19.
  • гласница, 44, 45.
  • гласови и наука о њима, 43; — и слова српскога језика, 46; — при састављању основа и наставака приликом образовања нових основа, 109; — у правопису, 805, 806.
  • гласовне промене и акценатне речи, 806.
  • глацнути се, 136.
  • гледање, 23.
  • гледати, 58; — се, 35.
  • Гли́шо, 220.
  • страна 426
  • глогов, 252.
  • глогиња, 53, 182.
  • глода, 128, 449.
  • глодјем, 103.
  • глођем, 103.
  • гложје, 157.
  • глоца, 122.
  • глоцну, 122.
  • глух, 230, 259.
  • глухац, 216.
  • глухну, 123.
  • гмежденик, 94.
  • гмеждити, 94.
  • гмежђен, 94.
  • гна, 128.
  • гнати, 537.
  • гнежђах се, 516.
  • гнездити се, 516.
  • гној, 149.
  • гнојавица, 215.
  • гнусан, 237.
  • гњеве́тало, 167.
  • гњѐсти, 451.
  • гњи, 473.
  • гњи̏ла, 165.
  • гњио, 415, 419.
  • гњи̑ли̑, 415.
  • гњурац, 213.
  • го̑, 415.
  • говедар, 163.
  • говедарка, 206.
  • говедарина, 71.
  • говеђи, 233.
  • говети, 502.
  • говѣ, 124.
  • говор, 34, 126, 161; — нечиј и почивка, 796; — недоречен, 802; — прекинут, 802.
  • говори српски, 54; — и мењање акцента, 78.
  • говори, 141.
  • говорити, 34, 126.
  • говоркати, 136.
  • говорна оруђа, 44, 45; изједначивање по њима, па по том избацивање, 100; — избацивање ради несклада у њима, 102.
  • говоруша, 223.
  • год, 147, 817, 821.
  • годишњи, 102, 241.
  • гозба, 102.
  • голет, 72.
  • го̏ли̑, 415.
  • Голија, 158.
  • голобрад, 20, 111, 273, 279.
  • голобрадаст, 246, 279.
  • головрат, 279.
  • голомразица, 277.
  • голуб, 25.
  • голубак, 322.
  • голубаст, 245.
  • голубачки, 257.
  • голубињак, 202.
  • голубићи, 193.
  • голубица, 25.
  • голубље, 157.
  • голупче, 192.
  • голцат, 91.
  • го́љо, 162, 342.
  • гомила, 133.
  • гон, 126.
  • гонену, 122.
  • гонета, 122.
  • гонити, 126.
  • гоњење, 228.
  • гор, 130.
  • Горажде, 94, 345.
  • горак, 254, 259.
  • горе, 37.
  • горејах, 506.
  • горети, 36, 610.
  • гори, 141, 501.
  • горијах, 506.
  • горица, 212.
  • горњак, 202.
  • горњоземац, 111.
  • горовит, 247.
  • горопад, 163.
  • горчина, 177.
  • гочобија, 116.
  • горѣ, 124.
  • Господ, 809.
  • господа, 339; — и прирок, 588.
  • господарев, 26.
  • страна 427
  • господарем, 327.
  • господару, 327.
  • господин, 339; — како се пише скраћено, 823.
  • господинов, 252.
  • госпођа, 155; — како се пише скраћено, 823.
  • госпођица, како се пише скраћено, 823.
  • госпићки, 257.
  • гост, 334.
  • гост-ба, 102.
  • го̀сти̑, 334.
  • гостију, 334.
  • готовост, 191.
  • гошћа, 86.
  • граб, 17.
  • грабац, 17, 213.
  • грабеж, 17, 217.
  • грабикапа, 299.
  • грабић, 193.
  • грабљив, 17, 251.
  • град, 17, 19, 23, 25, 74.
  • гра̑да, 74.
  • градац, 17, 216.
  • гра̑ди̑м, 72.
  • градина, 17, 19, 25.
  • градић, 19, 193.
  • градиште, 17, 19, 25.
  • градљика, 203.
  • градобитина, 278.
  • градови, 74, 332.
  • градовијех, 340, 425.
  • градовима, 74.
  • градојевићки 257.
  • градски, 19, 807.
  • гра́ду, 74, 810; — гра̑ду, 810.
  • грађа, 86, 151.
  • грађа глаголских речи, 119.
  • грађан, 105, 106, 107.
  • грађани, 106, 333.
  • грађанин, 107, 333.
  • грађанка, 206.
  • грађанска азбука, 46.
  • грађанство, 107.
  • граја, 148.
  • гракће, 143.
  • граматика шта је, 41; — упоредна, историјска, описна, 42; — како се дели, 43; — и правопис, 814.
  • граматичке речи, 806, 807, 814.
  • грана, 172.
  • граничар, 163.
  • грах, 206.
  • гра́ша, 220.
  • грашак, 206.
  • грашара, 163.
  • грашац, 216.
  • грашка, 206.
  • грбав, 250.
  • грд, 230.
  • грдуљина, 175.
  • грђи, 230.
  • греб, 149, 460.
  • гребача, 218.
  • гребе-гребо, 218, 141.
  • гребенаља, 169.
  • гредурина, 175.
  • греја, 128.
  • грести, 451.
  • грепсти, 460; — као образац мењања, 460.
  • грехота, 190.
  • грешан, 103.
  • гриваст, 245.
  • грижа, 86.
  • гриз, 450.
  • гризица, 213.
  • грискати, 136.
  • гристи, 456.
  • грјешан, 103.
  • гр̑к, 259.
  • Гркиња, 182.
  • гркљан, 44.
  • гркне, 145.
  • гркну, 123.
  • грлат, 243.
  • грлени сугласник и ѣ за њим, 124; — прешао у непчаник, 259.
  • грлени сугласници, 79; — пред самогласником и, 87; — пред самогласником е, 88; — пред и-наставком начина неодређеног, страна 424 126, 213; — пред ъ, 153; 188, 189, 205, 213, 257; — претворена у непчане, 180, 254-5, 508; — непретворени 193; — непретворени у непчане, 216, 240.
  • грм, 149, 198.
  • грмаљ, 170.
  • грмљава, 196.
  • грмовина, 178.
  • гроб, 149.
  • грожђе, 85.
  • грожња, 179.
  • гроздић, 193.
  • гром, 149.
  • громи, 332.
  • гронтуља, 171.
  • грохот, 187.
  • гр̈оце, 346, 807 ђ.
  • грошић, 193.
  • грст, 184.
  • грт, 184.
  • груб, 230.
  • Грубета, 192.
  • грубљи, 86, 259.
  • Гру́ја, 342.
  • Грујица, 352.
  • Гру́јо, 342.
  • грумење, 152.
  • грунути, 610.
  • групши, 259.
  • грушалина, 227.
  • Гр̏че, 192.
  • грчки, 257; — језик 42.
  • гр́ша, 220.
  • гт постаје ћ, 95, 444.
  • губа, 147.
  • губав, 250.
  • губавац, 215.
  • губаљ, 170.
  • губац, 213.
  • губер, 160.
  • гужвара, 162.
  • гуњић, 193.
  • гуркати, 136.
  • гусла, 133.
  • густ, 242, 259.
  • густну, 123.
  • гутља, 150.
  • гутљај, 150.
  • гуштер, 160.
  • гушчад, 597.
  • гушче, 597.
  • гушчићи, 597.
  • гъ-наставак, 210, 265.
  • Д, зубни сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — где се избацује ради несклада говорних оруђа, 102; — избачено пред м, 440, 452; — испада пред л, 447; — испада пред н, 497; — остаје без промене пред с и ш, 82 напомена, 807; — испада пред личним наставцима, 480; — испада пред ц, ч, џ, 98; — може остати неизбачено пред ц, ч, џ, 98; — пред ц и ч који пут се и не мења, 807; — за јачање значења основе глаголске, 511, 481, 488, 500, 503, 517, 525; — д и с, 82; — мења се у с, 183, 184, 185.
  • да, 13, 116, 480, 706, 714, 715; — у питању, 715, 733, 737, 738, 739, 740, 747, 775, 776, 810.
  • да̑, 480, 810.
  • да-наставак при прилошким основама, 272.
  • да-а, 109.
  • да Бог да, 822.
  • да, Бог ме, 822.
  • да боме, 811, 822.
  • дава, 109, 130, 532.
  • да́вало, 167.
  • давати, 109, 480, 532, 611.
  • давнашња прошлост, 684; — у глаголској радњи, 690.
  • давнопрошло време, 545, 547, 690, 698.
  • да видиш, 822.
  • да-ви’ш 822.
  • Давидовци, 83.
  • страна 429
  • давор-те, 811.
  • дад, 139, 435, 440, 480.
  • даде-дадо, 480.
  • дадем, 480.
  • дадеш, 480.
  • дади, 480.
  • дадијах, 480.
  • дадијаше, 480.
  • дадне, 500, 612.
  • дадох, 480.
  • даду, 480.
  • дажд-ем, 327.
  • даждиц, 212.
  • дај, 64.
  • дај-буди, 822.
  • даје-дајо, 532.
  • дај-дер, 811.
  • да камо ли, 744.
  • дакле, 13.
  • дајући, 480.
  • далеко, 37.
  • далка (од далак), 91.
  • далматинско-дубровачки, 811.
  • Далмација, 54.
  • даље, 37.
  • дам, 139, 435, 440, 480.
  • дамо, 480.
  • дан, 52, 336.
  • да̑н, (од дати) 475, 479.
  • данак, 116, 206, 228.
  • данас, 37, 114.
  • данаске, 815.
  • данашњи, 423.
  • дангуба, 151, 297.
  • дангуби, 126.
  • дан-данас, 811.
  • Даничић Ђ. 47.
  • дан по дан, 817.
  • данце, 216.
  • дању, 336.
  • дао сам, 546.
  • дар, 19, 116, 159.
  • дарак, 333.
  • даск, 239.
  • дат, 475.
  • да́те, 480.
  • дати, 19, 36, 116, 475, 478, 480, 610.
  • дах, 147, 480.
  • дахтати, 531.
  • да̑ш, 480.
  • дашћем 531.
  • дашчан, 239.
  • дашчара, 163.
  • дба-наставак при именским основама, 195.
  • два, 262, 267, 313, 316, 405, 407, 411, 607; — и прирок, 593; — два, две, два у мењању, 407.
  • два́-дни̑, 336, 313.
  • двадесет, 28.
  • двадесетак, 266.
  • двадесет-први, 811.
  • два ј остају, 807.
  • дванаест, 66, 298.
  • дване̑ст, 66,
  • двапут, 815.
  • два пута, 815.
  • дваред, 815.
  • две, 815.
  • две основе у једну сложене, 111.
  • две радње у будућности, 692.
  • две реченице у одрицању, 720.
  • двеста, 407, 815.
  • двеста-седамдесет-седми, 811.
  • две тачке где се пишу, 788.
  • две тачке и велико слово, 808.
  • двије, 407.
  • дво̑га, 66, 410.
  • двогодишњи, 277.
  • двогрошац, 277.
  • двоје, 267, 316, 405, 410, 412, 413, 607; — образац мењања, 410; — у подмету, 594.
  • двојега, 66, 410.
  • двоји, -е, -а, 28, 267, 405, 413, 607.
  • двојина, 145, 312; — у остатцима, 366, 368, 382, 373, 397, 410, 411, 593; — у речима око и ухо, 348; — у речи плеће, страна 430 349; — у речима јагње, теле, прасе, итд. 382.
  • двојити, 59.
  • двојица, 316.
  • двома, 410.
  • двоножац, 52.
  • двоножьць, 52.
  • дворани, 333.
  • дворанин, 333.
  • дворски, 257.
  • де, 488, 811.
  • дебељи, 259.
  • дебељко, 207.
  • дебео, 259.
  • дебљи, 86, 259.
  • деведесет, 97, 298.
  • девер, 160.
  • деверство, 188.
  • деверуша, 224.
  • девет, 263, 374.
  • девети, 28, 263.
  • деветори, -е, -а, 607.
  • девова, 335.
  • девојаштво, 71, 188.
  • девојчица, 87.
  • девојчура, 164.
  • девѧть, 263.
  • дед, 200, 482.
  • деде, 488.
  • дедем, 482.
  • дедер-те, 811.
  • деле те, 811.
  • дедовина, 178.
  • дедох, 482.
  • де́ка, 353.
  • де́ко, 200.
  • де̏ла, 810; — де̑ла, 810.
  • дела-те, 811.
  • делијин, 240.
  • делити и два четврта падежа, 642.
  • де̏ло, 70, 77, 347.
  • дељкати, 136.
  • денак, види дењак, 228.
  • дене-дено, 478.
  • денем, 478.
  • дени, 478.
  • дењак, 228.
  • део, 92, 165.
  • дер, 57, 488, 811.
  • дере-деро, 141, 492.
  • дерем, 103.
  • деригуша, 299.
  • дерјем, 103.
  • дерњава, 196.
  • десет, 28, 263, 316, 374.
  • десетак, 202, 208.
  • десети, 28, 263, 316.
  • десетина, 266.
  • десетица, 266.
  • десетори, 28.
  • десеторо у подмету, 594.
  • десечар, 163.
  • десно 37.
  • деспотство, 188.
  • дести, 482.
  • десѧтъ, 263.
  • дете, 25, 54, 78, 597.
  • де-те, 811.
  • детета, 78, 597.
  • дети, 473, 481, 482, 488.
  • детињство, 188.
  • деца, 77, 597; — у подмету и прирок, 588.
  • дечији, 26.
  • дж је џ 79, 98.
  • дз, јасни сугласници, 80.
  • ди̑ван, 71, 257.
  • дивит, 24.
  • дивји, 423.
  • дивљака, 202.
  • ди̏вља̑ч, 153.
  • дивљачан, 237.
  • дивљење и знак узвика, 800; — казано пређашњим временом, 687; — казано упитном реченицом, 717.
  • дивљи, 26, 423.
  • дивокоза, 20, 277.
  • дивор, 161.
  • диво̀та, 190.
  • дигне, 145.
  • дигнем, 466; — дигну, 122.
  • дија, стегнуто у ђа, 455.
  • дијалекат, 63.
  • страна 431
  • дијалекти, види Говори.
  • дијалектичке појаве, обележене апострофом, 813.
  • дијалог, 63.
  • дијел, 92.
  • дијете, 54, 78.
  • ди́ка, 70, 353.
  • дим, 198.
  • диминутив, исказан наставком, 153, 156, 193, 200, 203, 206, 207, 212, 216, 220; — у придева, 240, 255; — ић, 193.
  • диминутивно казана радња, 136.
  • динара, како се пише скраћено 223.
  • дио, 90, 92,
  • диркати, 136.
  • дисати, 130.
  • дите, 54.
  • дићи, 466.
  • дихај, 150.
  • дихати, 130.
  • дици, 353.
  • дичан, 52, 257.
  • дичьнъ, 52.
  • дј прелази у ђ, 86, 486.
  • дје̑ла̑, 347.
  • дјело, 77.
  • дјетета, 78.
  • дјеца, 77.
  • длака по длака, 817.
  • длакав, 250.
  • длакавица, 215.
  • длето, 183.
  • длъб, 183.
  • дне, 336, 811, 815.
  • дневи, 336.
  • дневљу, 336.
  • дни 336.
  • днити, 131.
  • до, 39, 486, 795; — и други падеж, 664; — при глаголским основама, 307; — у сложеним основама, 282.
  • до̑б, 360.
  • доба, 360.
  • добар, 234, 415, 419.
  • доби, 479.
  • добивен, 479.
  • добијен, 479.
  • добит, 184, 479.
  • добитак, 228.
  • добити 488.
  • добр, 419.
  • Добрана, 173.
  • до̏бри̑, 415.
  • добрина, 174.
  • добросретњик, 94.
  • добросрећњик, 94.
  • доброта, 190.
  • доброћуд, 279.
  • доброчинство, 188.
  • довде, 37, 815.
  • довести, 116, 451.
  • довече, 815.
  • довечер, 815.
  • довика, 134.
  • довикива, 134.
  • довикује, 144.
  • довле, 272.
  • довод, 116.
  • довољан, 282.
  • довољан и 6-ти пад. додатак, 655.
  • довољно, 38.
  • довољност и 2-ги падеж, 627.
  • довратак, 282.
  • доврх, 816.
  • довршетак редних бројева зашто се пише, 825.
  • довршива, 134.
  • довршује, 144.
  • догађај 150.
  • доглавни, 282.
  • додавати, 116.
  • додане реченице, 9; — једна другој, 566; види Подређене и споредне реченице.
  • додатак, 228; — једна реченица другој, 726; — подметов и прироков и подређена реченица, 731; — придевни, 732; — прироков за место и подређена реченица, 746; — самосталан, страна 432 642, 732, 735; — уз други падеж припадања и својине, 618, 619.
  • додатака више у одрицању, 720; — и запета, 764.
  • додатци заменички но, зи, ке, 815.
  • додатци једнаки у сложеним реченицама изостављају се, 751; — једне врсте и запета, 768; — непознати или у питању, 713; — падежни у питању, 716; подметови или прирокови непознати или неизвесни, 714; — подмету 567; — подмету и прироку, 6, 8, 564; — подмету, прироку и предмету као начин скраћивања реченица, 753; — поређену придеву, 600, 601; — према својој главној речи и запета, 768; — прирокови и подређене реченице, 737; — прироку, 572; — реченични, 758; — у реду речи, 755; — у реченицама, 727; — самостални, 732, 735; — самостални уз предмет, 641; — додати речима које су и саме додатци 566.
  • додно, 816.
  • дођем, 486.
  • до-идем, 486.
  • дој, 515.
  • дојах, 516.
  • дојдем, 486.
  • дојен, 516.
  • дојиља, 163.
  • дојити, 515, 516.
  • дојкиња, 53.
  • дојти, 486.
  • док, 654, 739, 745, 817.
  • докле, 739, 745, 746, 815, 817; — у питању, 716.
  • докле — дотле, 272, 745.
  • доколан, 282.
  • доколенице, 282.
  • доколица, 282.
  • доктор како се пише скраћено, 823.
  • доле, 37.
  • долевак, 205.
  • долете, 122.
  • долетну, 122.
  • доликова, 135.
  • доликује, 144.
  • долина(х), 361,
  • домазет, 273.
  • домак, 147.
  • домаће речи, 115.
  • домисли, 243.
  • дометак, 205.
  • домишљат, 243.
  • донде (до онде), 37, 815.
  • донео, 458.
  • донесао, 458.
  • донес’-дер, 488.
  • донесе, 458.
  • донесен, 458.
  • донесох, 458.
  • донет, 458.
  • донети, 116, 458.
  • донех, 458.
  • донијех, 458.
  • донијети, 458.
  • донијет, 458.
  • донио, 458.
  • доњоселац, 277.
  • допирати, 130.
  • дописати, 307.
  • до пред, 816.
  • допрети, 130.
  • допуне у реченици, 725; — једне реченице другој, 726; — прирокове и подређене реченице, 737.
  • допуња, 131.
  • допуштање, казано заповедним начином, 706; — погодбеним реченицама, 740; — прошастим придевом, 700; — у опште о реченицама допуштања, 732.
  • дорамак, 282.
  • досада, 151.
  • страна 433
  • досадан, 236, 237.
  • досадити и З-ћи падеж, 636.
  • досељава, 132.
  • досетити се и 3-ћи падеж, 637.
  • досе́ћи, 466.
  • досле, 272, 815.
  • доспети, 473.
  • дослућива, 134.
  • доста, 37.
  • достижан, 236, 237.
  • достојанство, 188.
  • дотле, 87, 104, 745, 752.
  • дотрајати, 611.
  • доћи, 71, 486,
  • доћи ћемо, 548.
  • доћи ћу, 548, 691.
  • доцкан, 53.
  • доцне, 37.
  • доцно-легалац, 297.
  • дочути, 307.
  • доша̑, 66, 807.
  • дошао, 66, 807.
  • дошљак, 227.
  • дошо̑, 66, 807.
  • др, 121, 130, 149.
  • драг, 230, 259.
  • драгац, 216.
  • Драгиња, 182.
  • Драгић, 193.
  • Драгојло, 72.
  • Драгољуб, 111, 276.
  • драго-миље, 276.
  • дража, 155.
  • дражи, 86.
  • драживашка, 299.
  • Дракша, 82.
  • драмуша, 224.
  • драпав, 250.
  • Драшко, 82.
  • дрв, 381.
  • дрвар, 163.
  • дрвара, 163.
  • дрвен, 26.
  • дрвенарија, 158.
  • дрвенаст, 246.
  • дрвет, 381.
  • дрвеће, 157.
  • дрвље, 24, 86, 597.
  • дрво, 23, 148, 381, 597.
  • дрводеља, 169, 278.
  • дре, 121, 492.
  • дрезга, 210.
  • дрекавац, 215.
  • дремеж, 217.
  • дреновача, 219.
  • дре́ти, 490, 492; — се 490.
  • дрѣ, 492.
  • држава, 196.
  • државни, 26.
  • Државни Савет, 809.
  • држ’-де, 488.
  • држак, 205, 322.
  • држалица, 227.
  • др̏жа̑н, 508.
  • др̏жа̑т, 508.
  • држећ, 443.
  • дрктати, 533.
  • дрљача, 218.
  • Др̏ма̑љ, 170.
  • дрндало, 167.
  • дробан, 237.
  • дрождина, 84, 94.
  • дрозаг, 84, 326.
  • дрозак, 84, 326.
  • дрозг, 326.
  • дрозговљи, 233.
  • дроњак, 206.
  • дртина, 228.
  • друг, 210.
  • друга врста глаголске промене, 494; — промене именичке, 344.
  • другар, 18, 163.
  • другарица, 18.
  • другда, 272.
  • другде, 272.
  • други, 265.
  • други падеж како се тражи, 314; — једнак с четвртим, 380; — у синтакси, 617-633; — за својство и каквоћу, 620; — за меру, 621; — за количину, 622; — за неодређени део, 623–625; — за предмет, 625; страна 430 за време, 626; — после придева, 627; — у допуни глагола сложених с предлогом на, 628; — у допуни уз друге неке глаголе, 629; — за чуђење, 630; — за заклињање, 631; — уз именице глаголске радње, 632; — у реченицама без подмета, 633; — с предлогом с, 675; — с предлогом против, супрот (проћу), 676; — с предлогом од уз трпно глаголско стање, 710; — и трпно стање, 712; — множине и акценат, 810.
  • други раздео прве глаголске промене, 450, 456; — треће врсте глаголске промене, 504; — пете врсте глаголске промене, 526.
  • друго лице место 3-ег у заповедном начину, 705.
  • другова̑, 135.
  • дружба, 195.
  • друже, 88.
  • дружина, 176.
  • друкуда, 272.
  • друкчије, 82.
  • друштво, 188.
  • друштво, казано предлогом, 39, 675.
  • дрхат, 187.
  • дрхтати, 531, 533.
  • дрхтећи, 533.
  • дрхти, 533.
  • дрхтим, 533.
  • дрхћем, 531.
  • дс не једначи се, 82.
  • дт, како се разједначује, 93, 183, 184, 185, 444.
  • дуб, 147.
  • дубак, 205.
  • дубок, 256, 259.
  • дубље, 157.
  • дубљи, 259.
  • дубодолина, 277.
  • Дубрава, 196.
  • дуван-кеса, 296.
  • ду̏г, 230, 259.
  • дуг акценат, 70, 73.
  • дуга, 147.
  • дугачак, 255.
  • дуговрат, 230, 279.
  • дугоња, 181.
  • дуљи, 259.
  • дугуљ, 171.
  • дудара, 163.
  • дудиња, 182.
  • дудовина, 178.
  • дуж, 39, 153; — и други падеж, 667.
  • дужи, 259.
  • дужност, 191.
  • дује, 474.
  • ду́јо, 156.
  • ду̏лац, 324.
  • дулца, 91.
  • дуљење самогласника, 56, 58, 59, 121, 130, 149, 611; — види ширење.
  • дуљи, 259.
  • ду́псти, 460.
  • дути, 473, 474.
  • дух, 154, 211.
  • духовник, 156.
  • ду́ша, 74, 86, 154.
  • ду̑ша̑, 74.
  • Душанов, 809.
  • душановски, 809.
  • ду̑ше, 74.
  • душник, 44, 45.
  • ду̑шо, 74.
  • дхор, 83.
  • дш не једначи се, 82; — и тш, 82.
  • дъм, 130, 469.
  • дъх, 177.
  • дъхъ, 147.
  • дьнь, 52.
  • дѣ-наставак при прилошким основама, 272.
  • дѣлъ, 165.
  • Ђ ко је увео у српску азбуку, 47; — Đ ко је увео у латиницу, страна 435 47; — непчани сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — постаје од дј, 86, 486; — и претварање у ђ, 82.
  • ђа постало од дија, 455.
  • ђаволаст, 245.
  • ђаволица, 214.
  • ђаволка (ђаволак), 91.
  • ђаволски, 91.
  • ђаволство, 91, 188.
  • ђаволче, 91.
  • ђавољи, 233.
  • ђаков, 252.
  • Ђаковица, 215.
  • ђа́че, 192.
  • ђачина, 175.
  • ђачић, 193.
  • ђевојка, 78, 86.
  • ђетета, 78.
  • ђогин, 240.
  • Ђоко, 152, 200.
  • Ђука, 193.
  • Ђукић, 199.
  • Ђуко, 200.
  • Ђурђева-дне, 811.
  • Ђурђеву-дне, 336.
  • Ђуро, 152.
  • Ђурђиц, 212.
  • Е савез, 737, 776.
  • е промењено у и, 130; — снажењем постало о, 149;- претворено у о, 378, 381; — постало од о због непчаног сугласника, 252-3, 392, 417; — постало од о после ц, 354; — продуљено у ѣ, 130, 458; — постало од ѧ, 378, 468; — у српским говорима, 54; — у источноме српском говору 77.
  • е̑ или е́ постало сажимањем, 64; — постало од еје, 476; — постало од ѣе или ее, 502.
  • е-наставак за значење од милости, 343; — за основу времена садашњег, 140, 141, 434, 440, 450, 452, 474, 501, 502, 504, 514, 534.
  • е-наставак основе времена садашњег продуљен у ѣ за основу пређ. несвршеног времена, 441, 477.
  • ее сажето, 64.
  • ев-наставком образовани придеви пишу се великим словом, 809.
  • ев- уметак међу основом и наставком у множини, 332.
  • ева-наставак за 6-ту врсту глаголске промене, 135, 449, 543.
  • ево, 630.
  • еда, 715, 738.
  • еж-наставак за именичке основе, 217, 227.
  • еи постаје еее̑ или ѐ, 66.
  • еј, 22.
  • еје се сажима у е̑, 476.
  • ел постало снажењем из л, 149.
  • ем м. ом у 6-ом падежу, 319, 327.
  • ем, стари наставак за 3-ћи падеж, 340, 350.
  • ен претворено у ѧ, 378.
  • ен-паставак при придевским основама, 238, 239; — за трпни придев, 448, 475, 479, 507, 508.
  • ена-наставак при придевским основама, 238, 239.
  • ено, 630.
  • ено-наставак при придевским основама, 238, 239.
  • ено га, 75.
  • ео постаје ооо̑, 66.
  • ер снажењем постало од р, 149.
  • ер-наставак за именичке основе, 160.
  • еро-наставак за именичке основе, 160; — за бројеве, 267.
  • Еснаф Трговачки, 809.
  • ет-наставак за именичке основе, 187, 192, 194.
  • ета-наставак при именичким основама, 175, 192.
  • ето, 630.
  • Ж непчани сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — постаје страна 436 од зј, 86; — постаје од гј, 86; — постало од г пред и, 87; — од г пред е, 88, 328, 537.
  • жалостив, 251.
  • жа̏лац, 324.
  • жалфија, 91.
  • жалца (жалац), 91.
  • жамор, 161.
  • жа̏њах, 470.
  • жањежањо, 470.
  • жањем, 470.
  • жањи, 470.
  • жањући, 470.
  • жарач, 218.
  • жаркаст, 246.
  • жбањиц, 212.
  • жвакутати, 136.
  • жвалав, 250.
  • жд на крају речи, 322, 346, 357, 419; — постало равједначавањем од жж, 94; — постало разједначавањем од жђ, 94, 516; — у раздвајању слогова, 67.
  • жде́ра, 152.
  • ждерем, 103.
  • ждерјем, 103.
  • ждр, 130.
  • ждребе, 192.
  • жђ разједначени у жд, 94, 516.
  • жђацима, 806.
  • жђуром, 806.
  • же, 470.
  • жевши, 470.
  • жег, 130, 450.
  • жед, 154.
  • жедан, 237.
  • жеђ, допуна 2-им пад., 627.
  • жеђа, 154.
  • жеђца, 82.
  • жѐжа̑х, 467.
  • жел, 154.
  • желевши, 513.
  • желја, 109.
  • желѣ, 124.
  • жеља, 109, 154.
  • жеља и 3-ћи падеж, 639.
  • жељевши, 513.
  • жељење и начин заповедни, 705; — и допуштање начином заповедним, 706; — и знак узвика, 800; — казано пређашњим временом, 687; — казано прошастим придевом, 699.
  • жена, 23, 25, 810; — као образац промене, 351.
  • женам, 361.
  • женами, 361.
  • женах, 361.
  • жене, 537.
  • женидба, 82, 195.
  • женка, 206.
  • женски род, 25.
  • жео, 470.
  • жѐрава, 196.
  • жестика, 203.
  • жесток, 259.
  • жесточији, 259.
  • жетва, 186.
  • жетелац, 324.
  • жетеоци, 91.
  • жети, 35, 469, 470.
  • жећи, 462.
  • жех, 470.
  • жж разједначено у жд, 94.
  • жив, 220, 259.
  • Живан, 173.
  • Живана, 173.
  • Живанчић, 193.
  • живарити, 136.
  • живац, 215.
  • живљи, 259.
  • живодерац, 213.
  • живот, 187.
  • живина, 24.
  • живкарити, 136.
  • живљи, 86.
  • жиг, 206.
  • жидак, 254, 259.
  • жижак, 205.
  • Жико, 200.
  • жила, 165.
  • жир, 159.
  • жирка, 206.
  • жиропађа, 154, 273.
  • страна 437
  • житак, 259.
  • жито, 24, 183.
  • жишка, 206.
  • жлъна, 172.
  • жлътъ, 242.
  • жњежњо, 142, 470.
  • жњевен, 470.
  • жњевши, 470.
  • жњео, 470.
  • жњети, 470.
  • жњех, 470.
  • жрвањ, 70.
  • жрвња, 133.
  • жубер, 160.
  • жубор, 161.
  • жудња, 179.
  • жудња, казана 2-им падежем, 627.
  • жуђети, 86.
  • жујо, 342.
  • жуљајив, 251.
  • жуна, 172.
  • жура, 159.
  • жут, 242, 259; — -а, -о, као образац мењања, 417.
  • жу̑ти̑, -а̑, -о̑, као образац мењања, 421, 432.
  • жутну, 123.
  • жућети, 86.
  • жьн, 130, 186.
  • жьм, 469.
  • З зубни сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — иде у ж пред непчаним сугласницима, 85; — и с пред љ понекад избегавају једначење по говорним оруђима, 85; — од г пред и, 87, 331, 353; — постало од г, 130.
  • за, 39, 486; — у сложеним основама, 294; — при глаголским основама, 303, 306; — и други падеж, 668; — са 4-им и 6-им падежем, 677.
  • забава, 151.
  • забелети се, 610.
  • забити, 488.
  • за-Бога, 76.
  • заболети, 610.
  • заборавак, 205.
  • Забрежје, 273, 294.
  • забрђе, 72, 294.
  • забудем, 488.
  • забуди, 488.
  • заваљеник, 228.
  • заваљива, 134.
  • завежљај, 150.
  • завести, 451.
  • завет, 77.
  • завијача, 116.
  • зависна основа у сложеним основама, 275, 277.
  • зависне реченице, 726.
  • завист, 184.
  • завитак, 228.
  • завјет, 77.
  • завој, 57, 72.
  • за́во̑ја̑, 72.
  • завојит, 57, 247.
  • заворањ, 180.
  • заврети, 490.
  • заглавља, 134.
  • заглављива, 134.
  • загорел, 91.
  • загоријел, 92.
  • Загорје, 111, 157, 294.
  • Загорка, 206.
  • за-госте, 76.
  • заграда, 151.
  • заграде знак, 803.
  • загризак, 205.
  • загрнуо, 497.
  • загрнути, 497.
  • за-грош, 76.
  • загртох, 497.
  • задавача, 218.
  • задирем, 103.
  • задиркивало, 167.
  • задиркивати, 136.
  • заднивен, 518.
  • заднити, 518.
  • заднивати, 131.
  • задобити, 488.
  • задовољан, 282; — и додатак 6-ог пад., 655.
  • страна 438
  • задовољство, 23, 188.
  • задодвољнији, 259.
  • задремати, 306.
  • задржава, 132.
  • задрмати, 610.
  • задруга, 294.
  • задужбина, 82, 294.
  • зажутну, 123.
  • зазрети, 512.
  • зазубица, 294.
  • заиграва, 132.
  • заиграти, 306.
  • заиста, 815.
  • заједница, казана предлогом, 39, 675; — показана свезом, 40.
  • заједничие именице, 24; — сличне с придевима неодређеним, 414; — кад значе људе неке вере пишу се малим словом, 809.
  • заједно, 37, 816.
  • за́клад, 147.
  • заклада, 147.
  • заклетва и 2-ги падеж, 631; — и 3-ћи падеж, 631.
  • заклети и додатак у 6-ом пад., 655.
  • заклинјем, 103.
  • заклињање, казано прошастим придевом, 699.
  • заклињем, 103.
  • закључава, 132.
  • закон, 147.
  • закраћивање у одрицању, 722.
  • зал, 230.
  • залагива, 134.
  • залаз, 149.
  • заламати, 59.
  • залац, 324.
  • залет, 147.
  • залива, 130.
  • залца (залац), 91.
  • заљуштак, 205.
  • замазива, 134.
  • замаћи, 303.
  • замахива, 134.
  • замахује, 144.
  • замена казана предлогом, 39, 669.
  • заменице, 21, 29, 310, 311; — личне, именичке и придевне, 30, 31; — и њихова промена, 316; — и два вида, 426; — и придевске промене, 421; — главна реч, 734, 736; — главна реч за подређену реченицу, 773; — личне у старијој и познијој промени, 400, 401; — и именица у једној речи, 815; — и предлог у једној речи, 815; — и прилози у једној речи, 816; — и редни број у једној речи, 816; — у прироку, 557; — како се слаже кад је прирок, 583; — савезне, 752, 772; — у питању, 716; — бројне, 316; — и именичка реченица, 735, 736; — и самостални додатци реченични, 769-771; — једносложне, 75; — и придевне реченице, 733; — и присвајање, казано З-им падежем, 638; — најобичнији подмет, 553; — неодређене средњега рода за количину, 632; — неодређене у одреченој реченици, 721; — непознате 3-ег лица, 740; — непознатог лица и свезе и и ни, 821; — од којих су корена̑, 114; — придевне, 32; — познатог и непознатог лица, 745, 746; — састављене с другим речима, 814; — упитне у питању, 713; — у реченичној служби, 732; — у реченицама поређења или начина, 741.
  • заменичка формација падежа у придева, 422.
  • заменичке основе, 118, 268 и д.
  • заменички додатци но, зи, ке, 815.
  • заменички корени, 112, 114.
  • заменички облици, градиво за основе, 229, 261; — помешани с облицима придевским, 426.
  • страна 439
  • замењивање начин скраћивања, 748, 753.
  • заметљив, 251.
  • замка, 147.
  • за̀мрћи, 466.
  • за̀мући се, 466.
  • замчица, 87.
  • Занатлијско Удружење, 809.
  • занемогнем, 466.
  • занемоћи, 466, 819.
  • занети, 303.
  • зановеташ, 221.
  • за њега, 404.
  • за-њга, 404.
  • зао, 230.
  • западно-хришћансни, 811.
  • западни, 241.
  • западни говор, 54; — и акценат, 77.
  • западњи, 241.
  • запеватн, 36, 58, 306, 610.
  • запевка, 83.
  • запета, 762 и д.; — и знак узвика, 801; — при скраћеним речима, 823.
  • запећак, 294.
  • запинати, 130.
  • запињати, 130.
  • запис, 20.
  • записати, 36.
  • запиткивати, 136.
  • заплакати, 610.
  • заплитати, 130.
  • запнем, 471.
  • заповедати, 703.
  • заповедни начин, 34, 429, 430, 702, 705, 706, 811; — како постаје, 442; — у сложеним именичним основама, 299; — у одрицању 719.
  • заповест, 33, 77, 93, 184.
  • заповијест, 77.
  • запрети, 490.
  • запре́ћи, 466.
  • зар, 714, 715.
  • зарад и други падеж, 670.
  • заради, 816.
  • зарашта, 815.
  • зар̈ђали, 698.
  • зар̈ђати, 807, ђ.
  • зарубаст, 244 засебан, 261.
  • заседа, 147.
  • засека, 147.
  • за́селак, 324.
  • за́села̑ка̑, 72.
  • засена, 172.
  • засипати, 130.
  • заслада, 151.
  • за-срце, 76.
  • застава, 148.
  • застајкиватн, 136.
  • застареле речи како се пишу, 814.
  • застарели облици, 815.
  • застирак, 205.
  • застирати, 130.
  • застор, 149.
  • застрети, 130, 490.
  • застрт, 429.
  • за́струг, 147.
  • засути, 303.
  • затвор’-де, 488.
  • затворени слогови, 67.
  • затег, 147.
  • зато, 747, 817.
  • за то, 817.
  • затрка, 71.
  • затрчава, 132.
  • затубаст, 244.
  • зау́стити 306.
  • захвалан, 236, 237.
  • захвалност, 91.
  • захтети, 511.
  • зацрвенити се, 306.
  • зачетци, 98.
  • зачедци, 98.
  • зачети, 469.
  • зачетци, 98.
  • зашива, 130.
  • зашто, у питању, 716, 817.
  • за што, 817.
  • за што ћеш, 75.
  • збабаст, 244.
  • страна 440
  • збег, 82.
  • збиља, 169.
  • збирна именица, 24, 153, 157, 194, 203; — и велико слово, 809; — на ад у промени, 372; — и прирок, 587; — не употребљују се у множини, 597.
  • збирни бројеви, 28, 607; — у подмету 594.
  • збити се, 488.
  • због, 39; — и други падеж, 670.
  • збогом, 806.
  • зборник, 82.
  • збратити, 82, 305.
  • збратом, 806.
  • збудем се, 488.
  • зв, 534.
  • зва, 128, 449.
  • зна-н, 448.
  • зва̑ни̑к, 72.
  • звање, казано 5-им падежем, 646.
  • зват, 448.
  • звати, 35, 534, 541; — се спона у прироку, 558; — у својим облицима недовољан прирок, 703.
  • звездар, 163.
  • звека, 147.
  • звекет, 187.
  • звер, 371.
  • звере, 192.
  • зверје, 24.
  • звецка, 122.
  • звецну, 122.
  • звиждукати, 136.
  • звонарка, 206.
  • звонце, 216.
  • зврк, 147.
  • зврка, 147.
  • звучност у подели сугласника, 80; — као мера за једначење сугласника, 81, 420; — води к једначењу, па по том к избацивању сугласника, 97.
  • зг у двојењу слогова, 67.
  • згарати, 130.
  • згорети, 130.
  • зграда, 82.
  • зградити, 82.
  • згуснезгусне, 145.
  • згусну(ти), 109, 123.
  • зд у двојењу слогова, 67; — пред неким сугласницима не остаје, 102; — на крају основа, 322, 346, 357, 419.
  • здела, 165.
  • здепаст, 244.
  • здрав, 73.
  • здравији, 259.
  • здравица, 110, 213.
  • здравља, 86, 157.
  • здрављице, 212.
  • здравши, 259.
  • здружити, 305.
  • зђацима, 806.
  • зђуром, 806.
  • зеб, 163, 450, 460.
  • зев, 56, 148; — како се избегава, 60; — како се попуња, 61, 130, 131; — како се укида, 62, 128; — остаје непопуњен, 63.
  • зекаљ, 170.
  • зекаст, 245.
  • зелен, 26, 238.
  • зеленак, 341.
  • зеленац, 341.
  • зеленети, 35.
  • зелѐни̑ (зеленији), 64.
  • зеленко, 72, 207, 341.
  • зеленци, 341.
  • зеље, 86.
  • зе́љо, 342.
  • земља, 597.
  • земљан, 239.
  • земље, 24, 597.
  • земљурина, 175.
  • зепсти, 82, 460.
  • зетов, 252.
  • зец, 327, 332.
  • зецови, 332.
  • зецом, 327.
  • зечеви, 332.
  • зечевина, 178.
  • страна 441
  • зечиј, 231.
  • зечић, 193.
  • зи, 261, 815.
  • зид, 24.
  • зидина, 175.
  • зима, 198,
  • зими, 656,
  • зимова, 135.
  • зимски, 26.
  • зимус, 37.
  • зипарати, 136,
  • зј иде у ж, 86.
  • златар, 163,
  • златарка, 206,
  • златарски, 257.
  • златија, 355.
  • златнорог, 279.
  • злато, 24, 183, 597.
  • златокрил, 230, 279.
  • злехудан, 276.
  • злопамтило, 167.
  • змај, 148.
  • змијоглав, 279.
  • знад, 481.
  • знадбуде, 692.
  • знадбудемо, 692.
  • знадезнадо, 481.
  • знадем, 481.
  • знади, 481.
  • знадијах, 481.
  • знаднезнадно, 145, 500, 612.
  • знадох, 481,
  • знај, 64, 442,
  • знајезнајо, 475.
  • знајем, 475.
  • знајеш, 475.
  • знам, 475.
  • зна̑н, 448, 475, 479.
  • знао, 63, 91, 428.
  • знао бих, 428,
  • знати, 442, 473, 475, 481.
  • знаћеш, 34.
  • зна̑х, 475.
  • знаци реченични, 759; — корист од њих, 760; — који су, 760; — при скраћеним речима, 823.
  • значење главно у основи, 15; — опште у корену, 17; — глаголских основа, непосредно од корена образованих, 121; — засебно у саставку, 816; — првобитно и промењено у сложеним речима, 814; — речи и правопис, 814; — саставних делова гдекојих сложених речи, 817.
  • знаш, 475.
  • зна̑ше, 475.
  • знаш ли, 75.
  • зоб, 147, 153, 365.
  • зоба, 128.
  • зобљу, 365.
  • зове, 534.
  • зовијах, 541.
  • зовни-де, 487.
  • зоологија, 63.
  • зопца, 216.
  • зорица, 212.
  • зр, 149.
  • зракав, 250.
  • зрео, 698.
  • зрети, 512.
  • зри, 512.
  • зрим, зриш, 512.
  • зримо, 512; — зрите, 512.
  • зрно, 172.
  • зрно по зрно, 817.
  • зру, 512.
  • зрући, 512.
  • зуб, 17, 19, 335.
  • зубат, 17, 19, 243.
  • зубац, 17, 19.
  • зубача, 219.
  • зуби, 44, 45.
  • зубима, 335.
  • зубић, 17, 19.
  • зубља, 169.
  • зубма, 335.
  • зубни сугласници, 79.
  • зубно-носни сугласници, 79.
  • зубоња, 19.
  • зуквара, 162.
  • страна 438
  • зч иде у сч, 85.
  • зъ-наставак у заменица, 268.
  • И, именица, 114, 269, 400, 401, 416, 421, 426, 427.
  • и, глагол, 61, 121.
  • и, свеза или усклик, 13, 22, 40, 728, 740, 777, 821; — и запета, 763, 765; — при набрајању или ређању, 766; — у правопису, 805.
  • ии, свеза, 720.
  • и кратко снажењем постаје ѣ, 149; — пспада испред ј, 151; — иде у ј у начину заповедном, 442; — ишчезава, 479, 509, 515, — на крају постаје ј., 522; — оснажено у ој, 149; — мења се у ј, 131, 486, 506, 516; — постаје ј ради укидања зева, 62; — постаје и̑ снажењем или сажимањем, 64, 130, 149; — постало из ы, 130, 182; — постало из ъ, 130; — постало из ѣ, 90, 92; — у српским говорима, 54, 77; — пред је испада, 157.
  • и — ја — је, и одређени придеви, 416, 421, 426, 427; — образац мењања, 402.
  • и-наставак, 105; — у начину неодређеном и значење које придаје, основи, 126, 134, 449; — у 2-ом падежу множине у речи на а, 358; — за начин заповедни, 442; — за четврту врсту, 449, 514; — уз основе којима се придаје још и а за учесталу радњу, 131; — уз глаголске основе и основа времена садашњег, 141; — уз глаголске основе које се узимљу као градиво именичких основа, 151; — стари наставак за 3-ћи пад. мн., 380; — стари наставак за 6-ти пад. мн. 350, 384.
  • иа страних речи у српском писању, 63.
  • ив постало из у, 144.
  • ив-наставак при придевским основама, 251, 260.
  • ива-наставак за глагол. основе, 134, 449, 543; — и основа времена сад., 144.
  • ива-наставак при придевским основама, 251, 260.
  • Ивањ, 233, 418, 809.
  • ивањски, 809.
  • ивати-наставак глаголских основа и његово значење 611.
  • ивер, 160.
  • иверје, 72.
  • Иво, 152.
  • иво-наставак при именичким основама, 197; — при придевским основама, 251, 260.
  • игла, 165.
  • Игњо, 152.
  • иго, 147.
  • игра, 159.
  • играј, 34.
  • игралиште, 227.
  • играње, 228.
  • играти, 33, 34.
  • играчица, 214.
  • игриште, 209.
  • ид (иде — идо) 485.
  • иди, 34.
  • идолопоклоник, 809.
  • иже, 104, 269, 400.
  • ижљубити, 85.
  • ижљутити се, 85.
  • из, 13, 39, 486, — с другим падежем, 666, 670; — при глаголским основама, 304, 307; — у сложеним основама, 283.
  • иза, 39; — с другим падежем, 666.
  • изабрати, 104, 304,
  • изагнати, 104.
  • изадрети, 104.
  • изазвати, 104.
  • страна 439
  • изапрати, 104.
  • избацивање појединих сугласника, 81, 97; — избегава се уметањем самогласника а, 104.
  • избавити тражи 2-ги пад. као допуну, 629.
  • избирак, 205.
  • избљувак, 205.
  • избор, 149.
  • извадити, 304.
  • изван, 39, 816; — с другим падежем, 663.
  • изветшати, 96.
  • извештати, 96.
  • извирати, 130.
  • извише, 816.
  • изводња, 179.
  • извор, 130, 149, 283.
  • извор радње глаголске, 609, 709.
  • изворац, 216.
  • извршена радња у будућности, 692.
  • извршилац радње глаголске, означен наставком, 169, 201, 213, 218, 221, 223.
  • извући, 304.
  • изговор српских речи, 807.
  • изгорео, 447.
  • изгорели̑, 447.
  • изгорелина, 227.
  • издавати, 611.
  • издаја, 116, 148.
  • издајица, 213.
  • изданак, 283.
  • издати, 304,
  • издвајање између нечег, обележено предлогом, 671.
  • издер, 149.
  • издирало, 167.
  • изелица, 227.
  • изидем, 486.
  • изиђем, 486.
  • изити, 486.
  • изићи, 486.
  • изједначењем два сугласника један испада, 97, 100, 101.
  • изједначивање сугласника по звучности, 82; — по говорним оруђима, 100.
  • излити, 304.
  • изљутити се, 85.
  • измаглица, 283.
  • измахнути, 304.
  • између, 39, 601, 816; — с другим падежем, 671.
  • измена, 151.
  • измишљава, 132.
  • измолити, 304.
  • изнад, 39, 816; — с другим падежем, 665.
  • изнемогао, 690.
  • изнемоглога, 690.
  • изнемогнем, 466.
  • изнемоћи, 466.
  • изненада, 815.
  • изненађење и знак узвика, 800.
  • изнети, 458.
  • и̏зни̑као, 168.
  • изнутра, 37, 815.
  • изнутрица, 283.
  • изобила, 815.
  • и̏з-ока, 76.
  • изостављање у скраћивању речи, 748, 749.
  • изостављен прилог или заменица главне реченице, 752; — неки део реченице и почивка, 795.
  • израсла, 102.
  • и̏зра̑стао, 168, 364.
  • израстл, 364.
  • израст-ла, 102.
  • изручке, 815.
  • изуба̑ха, 815.
  • изузимање, казано предлогом, 39; — означено 2-им падежем, 663.
  • изумрли облици, 814, 815.
  • изути, 473.
  • ии сажето, 64.
  • иј- гласови и њихове промене, 64, 231; — у правопису, 807.
  • иј- наставак у придевским и заменичким основама, 231, 271; — за поређење, 259.
  • страна 444
  • ија- наставак, 158, 228, 231, 259.
  • ија- гласови стежу се у ја, или а̑, 151, 455, 457, 472, 467.
  • ије (од јести), 452.
  • ије јужнога говора, 54, 77, 347.
  • ије- наставак, 108, 157, 228, 231. 259, 286, 754; — постало је, 157.
  • ијем, 452, — ијеш, 452, — ијемо, 452, — ијете, 452, — ију, 452.
  • ијем- наставак у придевских заменица, 293.
  • ијех- наставак у придевских заменица, 393.
  • ијех- наставак 7-га падежа, 340, 350, 425.
  • ији- гласови у правопису, 807.
  • ик- наставак, 108, 203, 228.
  • ика- наставак, 203.
  • икад, 37, 821.
  • икоји, 821.
  • Иконија, 158.
  • иконо-нос, 278.
  • иконос, 278.
  • Иле, 343.
  • или, 13, 40; — међу више реченичних делова, 765; — и запета, 763; — при набрајању или ређању, 766.
  • или — или, 720, 729.
  • Илија, 352, 355.
  • Илијин, 240.
  • илијински, 809.
  • Илијић, 64, 193.
  • ѝли̑нски, 809.
  • Или̑ћ, 64, 193.
  • им, 402.
  • им- наставак у придевских заменица, 393; — стари наставак за 3-ћи пад. мн. 376, 399, 424.
  • има, 525.
  • имад, 525.
  • имадем, 525.
  • имадијах, 525.
  • имадне, 500, 612.
  • имаднем, 525.
  • имадох, 525.
  • имађах, 525.
  • имам, 440.
  • имати, 440, 525.
  • име, 50, 199.
  • име и предлог у једној речи, 815, 816.
  • имена, 22; — и њихова промена, 316; — особна и велико слово, 809; — у слагању основа, 274, 275; — шта су и које су, 311.
  • именица, глаголска, 754.
  • именица и број састављени у једну реч, 815.
  • именица и заменица у једној речи, 815.
  • именица и придевна реченица, 733; — како се слаже кад је прирок, 557, 584.
  • именице, 21, 310, 311; — бројне, 316; — и именичке реченице, 735; — и њихова промена, 316, 317; — и њихови корени, 113; — и њима придате придевске реченице, 775; — и њихов самосталан додатак, 769–771; — најобичнији подмет, 553; — од готових облика састављене, 811; — од прошастих придева образоване, 807; — особне, заједничке, збирне, вештаствене, 24; — састављене у једну реч с другим речима, 814, 815; — свеколике могу имати атрибут и апозицију, 571; — стварне и мислене, 23; — у петом падежу и запета, 70; — у реду речи, 756; — у реченичној служби, 732.
  • именичка реченица, 732, 736; — како се скраћује, 755.
  • именичке заменице, 30, 31, 385; — њихова промена, 386.
  • именичке основе, 118.
  • именичке подређене реченице и запета, 771, 773.
  • именичке подређене реченице уз именице и заменице, 735.
  • страна 441
  • именичке основе, 433; — и не, 818.
  • именичке основе и основа времена садашњег, 143; — и ѣ- наставак начина неодређеног, 125; — и ну- наставак начина неодређеног, 122, 123; — и не- наставак основе времена садашњег, 145; — и и- наставак начина неодређеног, 126; — и а- наставак начина неодређеног, 133.
  • именски додатак глаголски, казан начином неодређеним, 703.
  • именски облици, 615 и д.; — у глагола, 430; — прирок, 556, 557.
  • именски прироки начин неодређени, 703; — и слагање, 582, 583; — и 6-ти падеж, 652; — у ком је падежу, 616; — у трпним реченицама, 710.
  • ими, стари наставак 6-ог падежа, 399, 425.
  • имперфекат, 441, 686.
  • имућ, 440, 443.
  • имућан, 260, 440.
  • ин -а -о, 269.
  • ин- наставак, 107, 174, 206, 240, 333, 418.
  • ина- наставак, 175, 176, 177, 178, 227, 228, 229, 240.
  • има, заменица, 269.
  • и̏на̑ко, 271.
  • индојевропско стабло језика, 42.
  • индијски језик, 42.
  • ино- наставак, 240.
  • ино, заменица, 269.
  • иња- наставак, 182, 228.
  • ир наместо р, 130, 149.
  • исећи, 97.
  • исечак, 109, 205.
  • исисати, 97.
  • искати 531.
  • исклучивање у побрајању, 817.
  • искон, 283.
  • искрај, 816.
  • искрасти, 304.
  • искупити, 304.
  • искушеник, 228.
  • исходати, 611.
  • испашта, 131.
  • испек, 147.
  • испирати, 130.
  • испирача, 218.
  • испис, 20.
  • испита, 307.
  • испи-чутура, 299, 811.
  • исповест, 93.
  • испогибати, 611.
  • испод, 39; — и други падеж 665, 816.
  • испод-леда, 76.
  • исполца (исполац), 91.
  • испоразболевати се, 611.
  • испрва, 816.
  • испред, 39, 816; — и други падеж, 666.
  • испреко, 816.
  • испровлачити, 611.
  • исред, 816.
  • истерати, 304.
  • истећи, 36, 304, 307.
  • исти, -а, -о, 32, 427, 485.
  • истинит, 247.
  • истина, 816.
  • истицати, 130.
  • истјецати, 130.
  • исток, 82, 149.
  • истом, 37.
  • историјска граматика, 42.
  • историјски, 64, 807.
  • истори̑ски, 807.
  • исторички слог и време садашње, 683.
  • историчко будуће, 693.
  • источни говор, 54; — и акценат, 77.
  • источно-словенски, 811.
  • иструнути, 499.
  • иструо, 499.
  • ит- наставак, 247, 261.
  • ита- наставак, 247.
  • страна 446
  • Италија, 63.
  • и тако даље, како се пише скраћено, 823.
  • ити, 121, 473, 485, 486.
  • ито- наставак, 247.
  • ић- наставак, 107, 193, 261.
  • ићи, 34, 35, 61, 121, 473, 485, 486.
  • их, усклик, 22, 402.
  • их- наставак за 7-ми падеж у старо време, 340, 350, 376, 384, 393, 399, 425; — при основама, 212.
  • ица- наставак, 18, 107, 212, 213, 214, 215, 226, 227, 229.
  • ица- наставком изведене бројне именице у подмету, 594.
  • ице- наставак, 212.
  • иш, усклик, 22.
  • ишавши, 485.
  • ишибати, 97.
  • ишло, 165.
  • иште- наставак, 209, 227, 345.
  • иштем, 531.
  • ишчачкати, 85.
  • ишчашити, 85.
  • ишчезнути, 819.
  • Ј, непчани сугласпик, 79; — ко је увео у српску азбуку, 46; — и и претварају се једно у друго, 64; — иза и не изоставља се, 64; — постало од и, 131, 442, 486, 506, 516, 522; — и спајање с разним сугласницима, 86, 526; — испада после р, 103; — испада после непчаних сугласника, 101, 365; — у попуњању или укидању зева, 61, 128, 148, 150, 151, 474, 479, 502, 534, 540; — писано следствености ради, 807; — предметнуто наставку, 245, 250; — при једначењу самогласника, 65; — у сажимању самогласника, 64; — прионуло на крају речи, 395; — не бележи се у писању, 63.
  • ј, лична заменица, 300, 402.
  • ј- настанак, 108, 418, 809.
  • ја, 29, 31, 268, 269, 416; — како се мења, 387.
  • ја, лична заменица женског рода 401; — у сложеној придевској промени, 421.
  • ја, свеза, 40, 730; — и запета, 763, — међу више реченичних делова, 765, — при набрајању или ређању, 766.
  • ја- наставак, 107, 154, 155, 156, 232, 252, 259, 261.
  • ја̑, постало од ија, 455.
  • ја сам хвалио, 546.
  • ја сам хваљен, 550.
  • ја̏, Бог ме, 822.
  • ја-боме, 811.
  • јабоме, 822.
  • јабуко, 207.
  • јабуков, 252.
  • јабучар, 163.
  • јав- наставак при придевским основама, 250.
  • јави, 122, 656,
  • јавити се, спона у прироку, 558.
  • јавкати се, 83.
  • јавкати, 136.
  • јавну, 122.
  • јагањац, 382.
  • јагањци, 382, 597.
  • јагњад, 382, 597.
  • јагње, 25, 382, 597.
  • јагњѐта, 382.
  • јагњешце, 216.
  • јагодњача, 219.
  • јадиковац, 215.
  • јадова, 135.
  • јадолик, 279.
  • Јадранско Море, 809.
  • јаже, 114, 269, 400.
  • јазъ, 268.
  • ја — ја, 729.
  • јајача, 219.
  • јаје, 380.
  • страна 447
  • јак, 73.
  • јак- наставак при именичким основама, 201, 207, 228.
  • јака- наставак, 201.
  • Јаковљев, 253.
  • јали, и запета, 763; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766.
  • јали — јали, 729.
  • јамица, 212.
  • јан- наставак, 106, 107.
  • јан-ин- наставак, 174, 206; — и множина 333.
  • Ја́на, 355.
  • Ја̑но, 355.
  • јануар, 809.
  • јао, 22.
  • јар- наставак, 162, 163.
  • јара- наставак, 162, 163.
  • јарад, 194.
  • јарам, 198, 322.
  • јаре, 382.
  • јаребица, 214.
  • јарета, 382.
  • јарић, 382.
  • јарићи, 382.
  • јаружица, 87.
  • јарчев, 253.
  • ја сам, 75.
  • јасан сугласник на крају, 84, 326.
  • јасеновина, 178.
  • јасни сугласници, 80.
  • ја̀сни̑ (јаснији), 64, 807.
  • јаснији 807.
  • јасник на крају 326.
  • јаст- наставак, 245.
  • јастребови, 332.
  • јато, 183.
  • јаха, 128.
  • ја̀хаћи̑, 248.
  • јачање самогласника̑, 57.
  • јачи, 86.
  • јашем, 440.
  • ја̏шу, 440.
  • јд премећу се местима, 486.
  • је, лична заменица, 269, 400, 401, 416; — у сложеној глаголској промени, 421.
  • је у јужном српском говору, 54, 77, 347, 513; — пред самогласницима, пред ј или ђ, 90, 92.
  • је- наставак за основу времена садашњег, 130, 140, 142, 144, 434, 470, 510, 519, 526.
  • је- наставак за разне именске основе, 154, 253, 259, 261, 267.
  • је, јест, 459, 546.
  • Јеврејин, 174.
  • Јеврејка, 206.
  • јего, 402.
  • јегуља, 171.
  • јед, 139, 184, 435, 440, 452.
  • једа, 738.
  • једак, 254.
  • један, -на, -но, 262, 316, 405, 406, 607, 608, 721, 817.
  • једанаест, 298.
  • једанпут, 815.
  • једаред, 815.
  • једа̑х, 455.
  • једва, 37, 38.
  • једеједо, 455.
  • једем, 452, — једеш 452, — једе, 452.
  • једиво, 197.
  • једи́нак, 208.
  • јединац, 215.
  • једар, 234.
  • једло, 165,
  • једнак, 745.
  • једнака два сугласника — један испада, 97.
  • једнаки се сугласници растављају самогласником а, 104.
  • једнаки подмети и прироци, и изостављање, 750.
  • једнаки додатци и изостављање, 751.
  • једначења недопуштена у књижевном језику, 807.
  • страна 444
  • једначење и избацивање, 97 до 101.
  • једначење самогласника, 56, 65, — обележено апострофом, 813.
  • једначење сугласника по звучности, 81, 82, 420; — по говорним оруђима, 81; — избегава се уметањем а- самогласника, 104.
  • једначији, 259.
  • једнина, 5, 312; — у глагола, 431; — везана за значење ре́чи̑, 597.
  • једногодишњи, 277.
  • једномесечићи, 277.
  • једносложне речи какав акценат не могу имати, 73.
  • једрина, 177.
  • једро, 159.
  • је́ду, 452.
  • је̏ду̑, 452.
  • јеђа̑х, 455.
  • јеж, 154, 327.
  • јеже, 114, 269, 400.
  • јежом, 327.
  • јез, 154.
  • језеро, 160.
  • језик, 44, 45, 206; — и граматика, 41; — народни, 42; — српски и словенски, 42; — шта је, 1; — како постаје, 2.
  • језичак, 206.
  • језичић, 87.
  • језични сугласници, 79.
  • Је́ла, 355.
  • Јелена, 355.
  • јеленом, 89.
  • јеленрог, 296.
  • јеленче, 192.
  • јелењи, 233.
  • јелика, 203.
  • јелинско-српски, 811.
  • Јелице, 354.
  • јело, 165.
  • Је̑ло, 355.
  • јелов, 252.
  • је̑м, 139, 435, 440, 452.
  • је̑мо, 452.
  • јему, 402.
  • јер, 747.
  • јербо, 747.
  • Јерменин, 174.
  • Јерменка, 206.
  • јес, 106, 139, 435, 438, 440, 459.
  • јесам, 139, 435, 436, 440, 459.
  • јесенас, 37.
  • јеси, 459.
  • јесмо, 436, 459.
  • јес-о-нт, 436, 438.
  • јес-си, 436.
  • јест, 436, 440, 459.
  • јесте, 436, 459.
  • јести, 451, 452.
  • јесу, 436, 438, 459.
  • јесући, 459.
  • јеткати, 136.
  • јечам, 322.
  • јечие, 141.
  • јечмача, 219.
  • јечмен, 238.
  • Је́шо, 220.
  • ји- наставак, 423, 446.
  • јј у поређених придева остаје, 97, 807.
  • јо-наставак, 154, 156, 232.
  • јо- наставак за основу времена садашњег — види је- наставак.
  • Јово, 152.
  • Јован, 233; — како се пише скраћено, 823.
  • Јовањ, 809.
  • јовањски, 809.
  • Јовин, 809.
  • јој, 402.
  • Јока, 193, 353.
  • Јокић, 193.
  • Јоле, 343.
  • јотовање, 81, 86, 259, 365.
  • јт премећу се местима, 486.
  • ју, 402.
  • ју- наставак, и гласовне промене њега ради, 365.
  • јувка, 83.
  • јужни говор, 54; — и л 92; — и замена му ѣ пред самогласницима и ј и ђ, 90, 92; — и избацивање ј 103; — има рије место ре, 463; — и ѣ- наставак основе начина неодређеног, 501; — и његова правила 347, 513; — у промени заменица и придева, 417; — и веза његова с акцентом, 77.
  • јунак, 331.
  • јунаци, 87, 331.
  • јунацима, 331.
  • јуначе, 88.
  • јуначки, 87.
  • јуначнији, 259.
  • јуначтво, 99.
  • јунаштво, 99, 188.
  • јур- наставак, 164.
  • јура- наставак, 164.
  • јури, 122.
  • јурне, 145.
  • јурну, 122.
  • јутарњи, 241.
  • јутрос, 37.
  • јуфка, 83.
  • јуче, 37.
  • јъ- наставак, 154, 155, 232, 253, 259, 261, 270, 443, 446.
  • јъшъ- наставак за поређење, 259.
  • К, грлени сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — иде у ц пред наставцима који почињу с и, 87, 259, 331, 353; — иде у ч пред е 88, 328, 539; — постаје ч пред и, 87; — промењено у ц, 130; — испада пред л, 498; — испада пред н, 497; — не трпи пред собом зд, ст, или шт, 102; — остаје без претварања, 353; — кј иде у ч, 259.
  • к- наставак за глаголску диминутивну радњу, 136, 137.
  • к, предлог, 39; — и трећи падеж, 672.
  • ка̑, 66, 807.
  • ка’, 812.
  • ка- наставак именски, 107, 193, 200,