←Додатак

Српска граматика
Писац: Новаковић Стојан
Кључ

Новаковић, Стојан (1894). Српска граматика. Београд: Државна штампарија

КЉУЧ[уреди]

Бројеви упућују на чланке[уреди]

А свеза или усклик, 22, 40, 114, 728, 730; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766; — заменички корен, 114.
а непостојано, 147, 159, 180, 234, 236, 322, 324, 363, 419, 447, 459; — постало од ь, 180, 189, 213, 236, 254-5, 257, 397; — постало од о, 130, 131, 153; — уметнуто међу сугласнике ради растављања, 81, 104 (вили горе непостојано); — уметнуто пред л, 325, 364; — уметнуто при образовању основе, 251; — уметнуто међу почетне сугласнике, 470, 530; — уметнуто у 2-ом падежу множине 323, 346, 357.
а-наставак глаголски и именски, 105, 107, 127-133, 128, 129, 133, 129, 132, 134, 141, 146, 147, 148, 150, 151, 152, 230, 279, 449, 519.
а постало од ѣ после непчаника, 124, 149, 239, 477, 508.
а̑ постало из аа и ае, 520, 528; — постало из аја 475; — постало из ае, 523, 543; — постало од аје, 475; — постало од ија, 457; — постало из ао, 807.
аа постаје а̑, 520.
а — а, свеза, 729.
ав-наставак при придевским основама, 250; — при основама од заменичких облика изведеним, 261; — при заменичким основама, 271.
ава-наставак при именичким основама, 195; — при придевским основама, 250; — при заменичким основама, 271.
аво-наставак при придевским основама, 250; — при заменичким основама, 271.
а̀гин, 240.
ад-наставак при именичким основама, 194; — при збирним именичким основама, 372; — при именичким основама у слагању подмета с прироком, 588.
ад-ак-наставци при именичким основама, изведеним од прошастог придева, 227.
ае претворено у ее — е̑, 66; — претворено у а̄, 523, 528, 543.
азбука грађанска, 46; — црквена 46.
аи у српском правопису, 63, 807.
аја сажето у а̑, 475.
аје изједначено, па сажето у а̑, 475.
азъ, 268.

страна 408

ак-наставак за диминутивну глаголску радњу, 136; — при именичким основама, 201, 205, 206, 208; — при именичким основама изведеним од облика, 226, 227, 228, 229; — при придевским основама, 254-5, 259; — при заменичким основама. 271.
ака-наставак при именичким основама, 201; — при заменичким основама, 271.
а камо ли, 744.
ако, 13, 40, 695, 739, 740.
ако Бог да̑, 822.
ако будем могао, 692.
ако будем послан, 692.
а́ко̑в, 22.
ако̑ва̑, 72.
ако знадбудемо, 692.
ако и, 740.
ако му, 75.
ако-наставак при заменичким основама, 271.
ако узмогбудем, 692.
акценат, 56, 69, 70; — у разлици српских говора, 77; — у разликовању падежа, 356, 375; — променљив при састављању акценатне речи, 76; — у разликовању одређеног и неодређеног придева, 415, 422; — у правопису, 805, 810, 818.
акценат логички, 818; — на подмету, 560.
акценатне речи, 75, 806.
ал, постало снажењем из л, 149.
алатаст, 245.
алва, 31.
алексиначки, 257.
али, 730.
Али-аги, 353.
али — али, 729.
алинеја у писању, 808.
алка, 31.
аљ-наставак при именичким основама, 170.
аљкав, 250.
-ам, стари наставак за 3-ћи падеж множине, 361.
ама, свеза, 730.
ами, стари наставак за 7-ми падеж множине, 361.
а̑мо, 272.
амо-наставак при прилошким основама, 272.
амина(ти), 133.
ан-наставак при именичким основама, 173; — при придевским основама, 236, 237, 241; — наставак — ѣнъ — при придевским основама, 239; — при придевским основама, изведеним од прилога времена садашњег, 260; — при основама, изведеним од заменичких облика, 261; — при бројним основама, 262.
ана-наставак при именичким основама, 173; — наставак — ѣна — при придевским основама, 239.
Андра, 152.
Андри̑ца, 64.
Андријица, 64.
Анђелија, 158.
анђелка, 91.
Анђуша, 224.
а некмо ли, 744.
ан-ин-наставци при именичким основама, 174.
Анка, 206.
ано-наставак, ѣно, при придевским основама, 239.
ански-наставак при придевским основама, 257.
ањ-наставак при именичким основама, 180.
ао 22; — постаје аа — а̑, 66; — постаје оо — о̑ или о́, 66; — изједначено у а̑, 807.
аорист, 685.
апозиција, 567, 568; — придев, 569; — уза сваку именицу, страна 409 571; — и њено слагање с главном речју 595; — тражи само неодређени вид придева, 599; — и први падеж, 615; — уз предмет, 642; — и пети падеж, 646; — и шести падеж, 653; — и запета, 769.
апостроф, 805, 812-813; — обуставља мењање сугласника, 812; — обележава једначење, 813.
ар, постало снажењем од р, 149.
ар-наставак и диминутивна глаголска радња, 136; — уз именичке основе, 162-163; — и пети и шести падеж, 327; — при именичким основама, 206.
ара-наставак уз именичке основе, 162, 163.
арапче, 192.
Арбанија, 158.
Арнаути, 126, 174.
Арнаутка, 206.
аспара, 358.
аспре, 358.
аспри, 358.
аст-наставак при придевским основама, 244-6.
аста-наставак при придевским основама, 244-6.
асто-наставак при придевским основама, 244-6.
ат-наставак при именичким основама, 187; — при придевским основама, 243.
ата-наставак при именичким основама, 190; — при придевским основама, 243.
ато-наставак при придевским основама, 243.
атрибут, понајвише придев, 567; — од 2-ог падежа, 570; — уза сваку именицу, 571; — и слагање са главном му речи, 595; — и први падеж, 615; — раширен у целу додану реченицу, 732.
ау, 22.
ах, усклик, 22.
ах-наставак за 7 пад. множине, 361; — за пређ. несвршено, 441, 447, 506.
ац-наставак при именичким основама, 213, 214, 215; — при именичким основама изведеним од прошлога придева, 227; — при имен. осн. изведеним од заменичких облика, 229.
ач-наставак при именичким основама, 218, 219.
ача-наставак при именичким основама, 218, 219.
аш-наставак при именичким основама, 221, 222.
Б уснени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — испада пред н, 497; — не трпи пред собом зд, ст или шт, 102; — тражи ј између себе и л, 86.
ба-наставак при именичким основама, 186, 195.
ба́ба, 342.
бабетина, 178.
бабин, 240.
ба́бо, 342.
баболичан, 279.
ба̀бура, 167.
бабурина, 175.
бављење, казано предлогом, 674.
бадава, 37.
бадар, 234.
бадемов, 252.
бадњак, 202.
бадњи, 241.
баја, 128.
бајало, 167.
Бајчета, 132.
ба́ка, 200, 353.
ба́кин, 240.
бакрач, 219.
бакра̀чић, 133.
бакрен, 238.
балавац, 215.

страна 410

Балканско Полуострво, 809.
балчак, 91.
баница, 214, 354.
бановица, 215.
банство, 188.
бањица, 212.
бардачина, 175.
баретина, 175.
барица, 212.
баровит, 247.
бахат, 187.
бацакати, 136.
бачва, 83.
Ба́чва̑на̑, 72.
Бачванин, 83, 174.
Бачванка, 206.
Ба́чва̑нче, 72.
баш и да, 740.
бв даје б, пошто в отпада због једнакости говорних оруђа, 100.
бе, 487.
бег, 124, 466, 508.
бегац, 216.
бе̑дни̑к, 72.
бедра, 159.
бедро, 159.
бежа, 124, 508.
бежати, 508.
бе̏жа̑х, 508.
бежие, 141.
без, 39; — у сложеним основама, 281; — с другим падежем, 663.
безазлен, 104, 281.
безазленост, 191.
безбожан, 281.
безбожност, 191.
безбратница, 281.
безроткиња, 281.
безглаван, 281.
безгрешност, 191.
безданица, 215.
безимен, 281.
безочан, 52, 281.
безочьнъ, 52.
безочанство, 189.
безумље, 72, 86, 111.
бејах, 690.
бејах запевао, 428.
бејах тресао, 547.
бејах чуо, 547.
бејах хваљен, 550.
— бе̏л, 91.
бел, 230.
Бела Река, 809.
белац, 215.
беле, 125.
белети, 33, 35.
бѐлило, 167.
Бели Поток, 599.
бѐлица, 77, 215.
беловљев, 253.
бело̀граб, 277.
белодани, 126.
белолик, 230, 279.
бе̑ли̑, 415.
белца (од белац), 91.
бељ, 155.
бељи, 85, 103.
бенетало, 167.
бео, 26, 92, 230, 259, 415, 419.
београдски, 257.
бео поток, 597.
берах, 541.
берачица, 214.
берба, 195.
берберка, 206.
берберин, 174.
бере, 519, 534.
беријах, 541.
бесан, 259, 419.
бесмртност, 191.
бесн, 419.
бесолица, 281.
беспослен, 273, 281.
беспослица, 281.
беспуће, 82.
бесцен, 281.
бесцење, 82.
бех, 690.
бех хваљен, 550.
би (бити), 57, 106, 116, 479, 487, 549, 708,
библиотека, 63.

страна 411

бива, 130, 822.
бивање и реченице за место, 746; — исказано глаголима, 609, 614; — и време садашње, 681.
би́вати, 58.
бивен, 479.
биво̑, 64.
бивол, 64.
биволски, 91.
би́во̑лче, 72, 91.
бивши хваљен, 550.
бијах, 90.
бије, 474.
бијел, 92.
бијен, 479.
би̏ло, 165.
било (од бити), 821.
бимбер-грожђе, 296.
био, 92, 807.
биограф, 63.
биографија, 63.
био сам, 690.
био сам тресао, 547.
био сам хваљен, 550.
био сви чуо, 547.
бирати, 130.
Би̏рач, 322.
бировљев, 253.
бистар, 26, 234.
бисер, 70, 160.
бискати, 531.
бисмо, 549.
бисте, 549.
бистрина, 177.
бит, 479.
бити, 58, 116, 225, 473, 474, 487, 557, 684, 689, 690, 694, 708, 710, 810; — и време будуће, 691; — изостављено као познато, и као спона у прироку, 557, 558, 559, 749.
бити хваљен, 550.
битка, 116, 228.
битки, 353.
биће погинуо, 694.
бићу хваљен, 550.
бих, 549.
бих хваљен, 550.
бише, 708.
биштем, 531.
бјелица, 77.
благ, 259.
бла̏го (усклик), 22.
Благовести, 809.
благосиљање, исказано прошастим придевом, 699.
благослов, 111.
благост, 191.
блаженство, 188, 228.
блато, 183.
Бла́шко, 207.
блебеташ, 221.
блебетуша, 223.
блебеће, 143.
блед, 26, 230, 259.
бледе, 125.
бледети, 125.
блѣдѣ, 125.
бле̑ј, 148.
блеја, 124, 508.
блејати, 35, 508.
близу, 37, 39; — и други падеж, 664.
ближе, 37.
ближњајив, 251.
блистати, 33.
бо̑, 91.
бобац, 216.
бобов, 252.
Бог, 73, 809.
бог Јупитер, 809.
бо́га, 152, 353.
Бога (за пра̑, за права), 64.
богатство, 23, 188.
богаљаст, 245.
богац, 216.
Богдан, 156.
богдице, 822.
бог-зна, 811, 822.
Бог ме, 811, 822.
богме, 811, 822.
Богов, 252, 809.
боговетни, 809.
боговски, 809.

страна 412

богомилски, 809.
богомоља, 151.
Богородица, 111, 213, 273, 278.
Богородице, 354.
Богородичин, 240.
богиња, 53.
Богић, 156.
Бог-помоћ, 811.
Бог те веси, 823.
бод, 130, 147.
бодац, 213.
бодља, 169.
бодљика, 203.
бодљикав, 250.
бодцати, 136.
бо̏жа̑, 101.
божанство, 189.
божански, 257, 809.
божаство, 189.
Боже, 88.
бо̏же̑, 101.
бо̏жи̑, 101.
Божидар, 156.
Божиј, 231, 809.
Божији, 231.
Божић, 809.
божићњи, 241.
божјак, 201.
Божји, 26, 101, 231, 423, 599.
божо̀гробац, 277.
божур, 164.
божьство, 189.
бо-зна, 822.
бој, 57, 116, 149.
боја, 124.
бојажљив, 251.
бојазан и знак узвика, 800; — у одрицању, 722.
бојази, 251.
бојак, 116.
бојати се, 124, 509; — тражи 2-ги падеж као допуну, 629.
бојац, 116, 213.
Бо́јо, 156.
бој се, 509, 811, 822.
бол, 91, 147, 154.
болесник, 102.
болест, 72, 73, 251.
болестан, 237.
болест-љив, 102.
болест-ник, 102.
болећ, 443.
болећица, 226.
болешљив, 102, 251.
болна, 91.
болник, 72.
болта, 91.
болтаџија, 91.
боља, 154.
бољарка, 206.
бољма, 272.
боме, 811, 822.
бора, 149.
борави, 126.
борба, 195.
борик, 203.
борје, 157.
боро́вница, 71.
Босанка, 206.
Босна, 54.
босоног, 230, 279.
босотиња, 182.
бости, 130, 451.
боцати, 136.
боцкати, 136.
бочина, 175.
Бошњак, 85.
Бошњакиња, 182.
Бошњакуша, 224.
бошњачки, 257.
бошњо, 342.
Бошко, 82,
бр, 130, 149, 534.
бра, 128, 519, 534.
брза, 133.
бравче, 192.
брадат, 243.
брадвурина, 175.
брадетина, 175.
браздаш, 222.
брале, 343.
бранити (кратити) тражи 3-ћи падеж, 636.
Бранко, 207.

страна 413

брао сам, 546.
брат, 183, 339, 597.
братац, 216.
братов, 252.
братови, 597.
братом, 89.
брати, 35, 130, 534, 541, 597; — као образац мењања 535.
братија, 158.
братим, 126.
братимити, 126.
братимство, 188.
братити, с додатком шестог падежа, 655.
бра́то, 152.
братственик, 204.
братски, 257, 807.
братство, 82.
братучед, 278.
браћа, 86, 158, 339, 597; — и слагање с прироком, 588.
бра́цин, 240.
брачан, 52.
брачьнъ, 52.
брашанце, 216.
брашнар, 163.
брашнара, 163.
брашнарка, 206.
брашнен, 238.
брвнара, 163.
бр̏да, 810.
бр̀да, 810,
бр́да̑, 810.
брдељак, 206.
брдијех, 350.
брдина, 175.
брдина(х), 361.
брдо, 70.
брег, 74.
бре̑га, 74.
Брегава, 196.
брегови, 74, 103.
брего̀вима, 74.
бре̑гу, 74.
бред, 149, 232.
бређ, 232.
брежина, 175.
брезик, 203.
брезовача, 219.
брекиња, 182.
бреме, 199.
бремена, 103.
бремено-ноша, 278.
бременоша, 278.
бременит, 247.
бре̏са̑ка̑, 357.
бреска, 357.
бресква, 115, 357.
брешчић, 193.
брз, 230, 259.
брзак, 201.
брзац, 215.
брзина, 177.
брзо, 37.
брзолов, 277,
брзоплет, 20, 273, 277.
брзорек, 230, 277.
брзо-те, 811.
брига, и четврти падеж, 643.
бри-ица, 213.
брија, 128.
брѝјаћи̑, 248.
бритва, 186.
брица, 213.
брјегови, 103.
брјемена, 103.
бркат, 243.
брод, 149.
број и именица састављени у једну реч 815; — и њему додане речи, 596; — као обележје одређеног начина, 702; — како се слаже кад је прирок, 583; — у подмету, 555; — у прироку, 557; — у старини обична именица, 596.
бројач, 110, 218.
бројеви, 21, 28, 310, 311, 316; — и почивка, 795; — и именички облици, 411-412; — како се пишу, 805; — у подмету, 554, 591-4; — прости, 262; — прости и редни, већи и мањи у писању, 824; — редни, страна 414 слажени, 811; — састављени у писању, 815; — у сложеним основама, 298.
бројена ствар уз број, 593, 594; — у 2-ом падежу, 621.
бројне основе, 262.
броћаст, 245.
броћем, 39.
бржи, 86.
брснат, 243.
брст, 183.
бубња, 133.
бубрежак, 206.
бубрези, 87.
бубуљ, 171.
Бугарин, 46, 126, 174.
Бугарка, 206.
бугар-кабаница, 296, 811.
бугарски језик, 42.
буд 740, 822.
буде — будо, 487.
будем, 692; — и остали облици тога глагола, 487; — и време будуће, 691.
буди 740, 822.
Будимац, 214.
Будимка, 206.
будизам, 809.
буди хваљен, 550.
будуће време, 34, 545, 548, 691; — за прошлост, 693; — казано пређашњим свршеним, 688; — казано временом садашњим свршеним, 145, 612, 680.
будуће историчко, 693, 707.
будуће са значењем неизвесности, 694.
будуће погодбено, 695.
будући, 747.
будући хваљен, 550.
бу́кали̑ште, 227.
букач, 218.
буква, 83.
буквик, 203.
Буковик, 204.
Буковица, 215.
Букуља, 171.
буљоок, 278.
буника, 203.
бурад 194.
бу̑рња̑к, 72, 202.
бусенит, 247.
бусење, 157.
бућ, 22.
бућкало, 167.
буча, 508.
бучати, 508.
бучје, 157.
бушак, 205.
буши, 205.
буџуља, 171.
бъд, 234.
бы, 487.
быти 487.
бѣ, 487.
бѣлѣ, 125.
бѫде, 487.
В испада после б, 100; — попуња зев, 61, 128, 131, 132, 148, 479, 532, 534, 540, — при једначењу и сажимању самогласника, 64, 65; — не једначи се само по звучности, нити пред собом тражи једначења, 83; — тражи да се уметне л између њега и ј, 86; — уснени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80.
ва, заменички корен, 114.
ва-наставак при придевским основама, 249.
вабац, 213.
вавек, 816.
вадивек, 299.
вазда, 272.
вал, 91, 119.
ваља да, 822.
Ваљевац, 214.
ваљевски, 26.
вам, 390.
вами 391.
ван, 816; — и други падеж, 663.

страна 415

ва̀пити, 473.
варалица, 227.
вареник, 228.
варићак, 202.
варошанин, 174.
варошанка, 206.
варошанче, 192.
вас, сва, све, 32, 96, 269, 397, 815.
ва̑с, 2. пад. мн. 261.
Васа, 162.
Ва̀си̑љ, 72.
васколик, -а, -о, 32, 427, 816.
васколики, 427.
ватраљ, 170.
ватриште, 209.
ватромет, 20.
ваш, 32, 261, 366.
ва̀ши̑ 2. пад. мн. 366.
вашију, 366.
ве, 4. пад. мн. 389.
вед, (довести), 57, 116, 149.
ведар, 116, 234.
ведрина, 116.
ведро, 159.
веже, 142.
вез (извести), 57, 213, 456.
ве́зак, 206.
везанија, 228.
везач, 218.
везивавши, 429.
везивали, 429.
везиват, 429.
везивати, 429.
везиваху, 429.
везиваше, 429.
везир, 72.
везица, 805, 811.
везу међусобну у језику који корени показују, 114.
везују, 429.
везујући, 429.
век, 77, 78.
веко̀вати, 78.
веле, 440.
велие, 440.
велика и мала слова, 808.
Велика Школа, 809.
великац, 216.
великачак, 255.
Велики Петак, 809.
велико село, 599.
Велико̑ Село, 599, 809.
величанство, 189.
величина, 71.
вељу, 51, 440.
вену, 122.
венче, 88.
венчић, 87.
веома, 37, 38, 272.
ветар, 321.
ве̑ра̑ разних имена писати малим словом, 809.
вербални корени, 113.
вереник, 228.
веридба, 195.
ве̏рити, 611.
верност, 191.
верова, 449.
веровати, 57.
веру (веру-јем), 57.
веру-ати, 57.
весаоце, 216.
весалце, 216.
веселије, 157.
веселити се, 33.
весељак, 202.
весеље, 86, 157.
весео, 807.
вес’о, 807, 812.
веси, 823.
весло, 346.
ве́сти, 456.
ве̏т, 96.
ветриц, 212.
ветрогоња, 278.
ветромет, 147, 278.
ветъхъ, 96.
већ, 730.
веће, 154.
већма, 272.
вечан, 52, 78.
вече, 338, 370.
вечер, 160, 338, 370.

страна 416

вечера, 155.
вечерас, 114.
вечерњача, 219.
вечерњи, 241.
ве̏чери, 376.
вечерица, 212.
вечьнъ, 52.
вешала, 167.
вештак, 202.
вештаствене именице, 24.
вештац, 215.
вештица, 215.
ве̏штичина, 175.
ве́шћу, 548.
ви (заменица), 29, 31, 268.
ви, 3-ћи пад. мн. 390.
ви (вити), 57, 64, 116, 479.
вид, 184.
вид у придева, одређени и неодређени, 414 итд.; — у глаголских придева, 447, 448.
видан, 236, 237.
видар, 110, 162.
виде, 343, 432, 449.
видевши, 34, 513.
видела, 166.
видео, 34, 63, 166.
видело, 166.
видети, 33, 432; — као образац мењања, 504, 505.
видети се, у прироку, 558.
видећи, 34.
види, 432, 434.
види-видјо, 141, 432, 434, 501, 504.
видик, 203.
видим, 432, 440.
видје, 449.
видјевши, 513.
Видов, 252.
видра, 159.
видѣ, 106, 124, 432, 501.
виђати, 71.
виђах, 428, 506.
виђен, 34, 36, 507.
виђен сам, 428.
виђење, 754.
виђи, 505.
виђу, 440.
виј, 64.
вијалиште, 227.
вијати, 116.
вијах, 477.
вије, 477.
вијек, 77, 78.
вијоглава, 116.
вик, 236, 466.
викати, 33.
викач, 218.
викни-де, 811.
викну, 122.
ви́ла̑, 74; — ви́ла, 74, 165; — ви̑ле, 74; — ви̑ло, 74.
ви̏ле, 165; — ви̏лама, 71.
виленик, 204.
вилин, 240.
виловњак, 202.
виме, 50, 199.
вина, 24.
винарина, 176.
винобер, 20, 278.
виноградски, 257.
винопија, 148, 278.
вир, 149.
вис, 198.
висибаба, 299.
висина, 23.
висок, 256, 259.
високо-дуг акценат, 70, 73; — у положају спореднога нешто различит, 72.
височији, 259.
ви̑т, 73, 242, 479.
витак, 116, 419.
ви̏тао, 116, 325.
витеже, 328.
витез, 328.
вити, 116, 473.
витк, 419.
витла, 133.
вѝтлић, 193.
виторог, 230, 279.
вичан, 236, 237.
више, 37, 39; — други падеж, 665.
вишњи, 423, 809.

страна 417

вишњица, 212.
вјековати, 78.
вјечан, 78.
вк- група не мења се по звучности, 83.
вл, 149.
вла̑, 64.
влага, 149.
влад, 184, 185.
владалац, 227.
владаоца, 91.
владаоцем, 89.
Владета, 192.
владика, 352.
владичански, 257.
владичанство, 189.
владичин, 240.
влажити, 149.
влак, 116, 149.
влака, 116.
влакно, 116, 172.
власат, 243.
власи, 87, 340.
власт, 93, 184.
властела, 339; — и слагање прирока с подметом, 588.
властелака, 357.
властелин, 174, 339.
властелка, 206, 357.
властељ, 185.
властеока, 206, 357.
вла́сти̑ имена пишу се великим словима, 809.
власуља, 171.
влат, 597.
влатак, 206.
влаће, 157, 597.
влаха, 64.
влахиња, 182.
влачити, 116.
влашад, 194.
влаше 88, 192.
влашик, 203.
влъг, 149.
влък, 149, 172.
влъна, 172.
во, 64, 91.
во- наставак при придевским основама, 249.
вод, 57.
вода, 23.
водати, 611.
водац, 116.
воде, 1. пад. мн., 24, 597.
воде (овде), 96.
воден, 238.
воденбика, 296.
воденичар, 163.
воденичарка, 206.
воденичиште, 72.
водењака, 202.
водио, 807.
водити, 57, 116, 516.
водица, 354.
вододерина, 278.
водолија, 148.
водојажа, 278.
водоплаван, 278.
водоток, 111.
вођ, 116.
вођа, 86, 151.
вођах, 516.
вођев, 252.
вођем, 89.
вођен, 62, 516.
војевода, 149.
вожња, 179.
воз, 57.
возак, 254.
возакати, 136.
возаљка, 206.
возар, 162.
возати, 57.
возац, 213.
возидба, 186, 195.
возити, 57.
вој, 149.
војак, 202.
војвода, 116, 278, 352.
војводин, 240.
војводић, 193.
војводство, 188.
војсака, 358.
војска, 358.

страна 418

војски, 358.
војева, 135, 449.
војевати, 36, 610.
војевода, 278.
војује, 144.
војуе, 543.
во́ко, 207.
вол, 64.
волак, 206.
волар, 163.
воловом, 340.
воловије(х), 340, 425.
вол-ько, 207.
воликац, 216.
волим, 440.
волујак, 202.
вољу, 440.
воља, — и четврти падеж, 643.
воља — воља, 729.
восак, 322.
воск, 239.
восковарина, 278.
вотњак, 94.
во̏ћкање, 82.
во̏ћкати, 82.
во̏ћкоша, 82.
воћњак, 94.
вочић, 193.
во́ша, 220.
воштан, 26, 239.
воштара, 163.
воштах, 516.
воштен, 516.
воштити, 516.
вр, 130, 149, 165, 180.
врабац, 14.
врабаца, 74.
враголство, 91.
вражиј, 231.
вран, 235.
вранчев, 253.
вранчина, 175.
вранчић, 193.
врањи, 233.
врапче, 74.
врапчев, 253.
врапци, 82.
врат, 149.
врати, 107, 109, 433, 611.
вратило, 167.
вратина, 175.
враћа, 107, 109, 131.
враћати, 107, 109, 433, 611.
враћен, 62.
врача, 133.
врачара, 162.
врачев, 252.
враџбина, 82.
вр́ба, 70.
врбица, 212.
врбовина, 178.
вргнем, 466.
вргнут, 466.
вргнути, 466.
вредност, 191; — исказана 2-им падежем, 627.
врело, 165.
време, 74, 78, 199.
време будуће, 548, 691; — за прошлост, 693; — казано временом садашњим свршеним, 680.
време давнопрошло, 547, 698.
време и глагол у реченици, 552.
време и предлог у синтакси, 661.
време казано 2-гим падежем 626; — 4-им падежем, 645; — предлогом, 37, 39, 656, 658; — предлогом по, 817; — казано разним начином, и правила о запети, 780; — казано подређеном реченицом, 745; — казано уметком у реченицу, и запета, 783; — казано 6-им падежем, 651; — као обележје одређеног начина, 702; — означено предлозима, 668.
време пређашње несвршено, 429.
време пређашње свршено, 429.
време прошло, 546, 698, 689.
време радње глаголске у реченицама, 22, 34, 430, 572, 576, 679, и д.

страна 419

време садашње, 429, 679; — и неодређени подмет, 682; — и исторички и приповедачки слог, 683.
време у подређеној реченици, 732, 754.
време у питању, 716.
вре̏мена, времѐна, 74, 78, 103; — време́на̑, 74.
времена прошаста, 684.
временске реченице, 774,
времена сложена: прошло давнопрошло и будуће, 545.
временит, 247.
врео, 698. .
вретено, 71.
вретенце, 216.
врети, 512.
вре́ћи, 95, 467.
вре̏ћина, 175.
врже, 88.
врз, 456.
врзи, 87, 466.
ври, 512.
вријеме, 78.
врим, 512.
вримо, 512.
вриск, 124, 508.
врите, 512.
вриш, 512.
вришти, 124.
вришта, 508.
врјемена, 103.
врлет, 72.
врлетан, 237.
врло, 37, 38, 165.
врста, 183, 358.
врста прва именичке промене, 318 и д.; — друга, 344 и д.; — трећа, 351 и д.; — четврта, 362 и д.; — пета, 378 и д. врста прва промене глаголске, 450; — друга, 494; — трећа, 501; — четврта, 514; — пета, 519; — шеста, 543.
врстан, 237.
врста се, 133.
врсте глаголских облика, 449.
врсте именичке промене, 317.
врсте речи у реченицама, 21, 597 и д.
вр́сти̑, 358.
врт, 149, 180.
вртети, 610.
вртоглав, 278.
вртоглавац, 215.
вр́ћи, 463.
врћи, 466.
вру, 512.
врућ, 259, 343.
врућица, 226.
врх, 39, 206, 656; 665; — и други падеж, 665.
врх, 450, 463.
врцкати, 136.
вршај, 150.
вршак, 206.
вр́ша̑х, 467.
врше, 88.
вршидба, 195.
вршика, 203.
вршилац радње глаголске казан наставком, 167, 185. Види и Извршилац.
вса, 96.
всаки, 271.
вт- група не мења се, 83.
Вугдраг, 82.
Ву́ја, 342.
Вујак, 202.
Вујо, 156, 342.
Вујчета, 192.
Вук, 116, 156.
Вукаљ, 170.
Вукац, 216.
Вукић, 193.
Вукмиљ, 155.
вукодлак, 116.
Вуле, 343.
Вулета, 192.
вуна 172.
вунара, 163.
вунат, 243.
вунен, 238.

страна 420

вући, 116, 149, 462.
вуци, 87.
Вучета, 192.
вучина, 175.
Вучић, 193.
вучица, 53, 214.
вучјак, 202.
вучца, 99.
вц- група не мења се, 83.
вч- група не мења се, 83.
вши- наставак ва прилог времена прошлог 446.
въ- наставак при придевским основама, 249; — при редним бројевима, 265; — при заменицама, 269.
въ- наставак за прилог времена прошлог, 446.
въе- наставак за прилог времена прошлог, 446.
вьсь, 269, 397.
вьсаки, 271.
вьсда, 272.
вьсма, 272.
вьсѫда, 272.
вѣд, 183, 184.
вѣт, 154.
Г грлени сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — иде у ж у 5-ом падежу, 328; — иде у з пред наставцима који почињу са и, 87, 331, 353; — иде у ж пред и 87; — иде у ж пред е, 88, 537; — промењено у з без довољно јасног узрока, 130; — непретворено, 353.
га- наставак при именичким основама, 210.
га, заменички облик, 402.
гавран, 96.
гаврани, 332.
гавранови, 532.
гадљив, 251.
гађа, 131.
Гаврило, 96, 156.
газиблато, 299.
Га́јо, 156.
гало-бела, 276.
галијаш, 222.
гања, 131.
гарав, 250.
гарван, 96.
Гарвило, 96.
гари, 126.
гат, 183.
гатара, 162.
гвожђара, 163.
гвожђе, 85, 597.
гвоздензуба, 296.
гвоздењак, 202.
где, 37, 272, 733, 737, 740, 746, 747, 774, 775, 776, 816, 817, 821; — у питању 716.
где било, 817.
гдегде, 816.
гдѐгод, 816, 817.
где го̏д, 817.
гдекоји, 816.
гдекад, 816.
где му драго, 817.
гдешто, 816.
географија, 63.
геометрија, 63.
гиб, 122, 168.
гибак, 420.
гибка, 109.
гину, 122, 449.
гинути, 497.
гипка, 82.
гипка(ти), 109, 136.
гј иде у ж, 86.
главан, 237.
главит, 247.
главна основа у сложеним основама, 275, 277.
главна реч, 725; — према својим додатцима и запета, 368; — и подређена јој реченица 772.
главна реченица, 9, 10, 12, 725, 726, 727, 734; — и глаголски прилози, 696; — и прилог времена прошлог, 697; — у реду страна 421 речи, 757; — после подређене реченице и запета, 778; — и подређена, 731.
главни члан у основама, 280.
главни акценат, 72; — и споредни, 71.
главни део реченице трпни или радни, 709.
главничар, 163.
главобоља, 20, 111, 273.
главобољан, 278.
главура, 164.
глагол и време у реченици, 552.
глагол у прироку, 556.
глаголи, 21, 22, 33, 310, 311; — састављени с другим речима, 814; — без подмета и 2-ги падеж, 633; — и корени њихови, 113; — и облици њихови, 428; — непрелазни и 3-ћи падеж, 636; — повратни, просто-повратни и узајмичноповратни, 35; — повратни сложени с на траже као допуну 2-ги падеж, 628; — повратни и 3-ћи падеж, 637; — помоћни у питањима, 715; — у одрицању, 718; — по трајању радње, 36, 610; — прелазни и непрелазни, 35, 609, 701; — свршени и време будуће, 691; — свршени и време садашње, 681, 683; — свршени и време пређашње несвршено, 686.
глаголска именица, 632, 754; — у сложеним основама, 297.
глаголска радња, казана именицом, 632, 754.
глаголске основе, 118, 119; — и ну-наставак неодређенога начина, 122, 123; — и предлози, 302; — од облика, 137.
глаголски корени 112, 113; — у образовању диминутивних глагола, 136.
глаголски наставци, 436; — за облике, 437,
глаголски облици, 430, 679 и д.; — и једнина и множина, 431; — и њихови наставци, 439; — и њихове врсте, 449; — сложени, 545; — и не, 818.
глаголски прирок, 556; — и слагање с подметом, 582.
глаголско-именски облици, 430; — и једнина и множина, 431; — и не, 818.
гладак, 254, 259, 420.
гладан, 237; — и 2-ги падеж као допуна, 627.
гладибрк, 299.
гладне, 125.
гладнети, 125.
гладова, 135.
гладовати, 57.
гладу (гладу-јем), 57.
гладу-ати, 57.
глађен, 62.
глас, 19; — кад се избаци, обележава се каткад апострофом, 813.
гласак, 19.
гласан, 19.
гласат, 19.
гласина, 175.
гласит, 247.
гласник, 19.
гласница, 44, 45.
гласови и наука о њима, 43; — и слова српскога језика, 46; — при састављању основа и наставака приликом образовања нових основа, 109; — у правопису, 805, 806.
гласовне промене и акценатне речи, 806.
глацнути се, 136.
гледање, 23.
гледати, 58; — се, 35.
Гли́шо, 220.
глогов, 252.
глогиња, 53, 182.
глода, 128, 449.
глодјем, 103.

страна 422

глођем, 103.
гложје, 157.
глоца, 122.
глоцну, 122.
глух, 230, 259.
глухац, 216.
глухну, 123.
гмежденик, 94.
гмеждити, 94.
гмежђен, 94.
гна, 128.
гнати, 537.
гнежђах се, 516.
гнездити се, 516.
гној, 149.
гнојавица, 215.
гнусан, 237.
гњеве́тало, 167.
гњѐсти, 451.
гњи, 473.
гњи̏ла, 165.
гњио, 415, 419.
гњи̑ли̑, 415.
гњурац, 213.
го̑, 415.
говедар, 163.
говедарка, 206.
говедарина, 71.
говеђи, 233.
говети, 502.
говѣ, 124.
говор, 34, 126, 161; — нечиј и почивка, 796; — недоречен, 802; — прекинут, 802.
говори српски, 54; — и мењање акцента, 78.
говорне, 141.
говорити, 34, 126.
говоркати, 136.
говорна оруђа, 44, 45; изједначивање по њима, па по том избацивање, 100; — избацивање ради несклада у њима, 102.
говоруша, 223.
год, 147, 817, 821.
годишњи, 102, 241.
гозба, 102.
голет, 72.
го̏ли̑, 415.
Голија, 158.
голобрад, 20, 111, 273, 279.
голобрадаст, 246, 279.
головрат, 279.
голомразица, 277.
голуб, 25.
голубак, 322.
голубаст, 245.
голубачки, 257.
голубињак, 202.
голубићи, 193.
голубица, 25.
голубље, 157.
голупче, 192.
голцат, 91.
го́љо, 162, 342.
гомила, 133.
гон, 126.
гонену, 122.
гонета, 122.
гонити, 126.
гоњење, 228.
гор, 130.
Горажде, 94, 345.
горак, 254, 259.
горе, 37.
горејах, 506.
горети, 36, 610.
горие, 141, 501.
горијах, 506.
горица, 212.
горњак, 202.
горњоземац, 111.
горовит, 247.
горопад, 163.
горчина, 177.
гочобија, 116.
горѣ, 124.
Господ, 809.
господа, 339; — и прирок, 588.
господарев, 26.
господарем, 327.
господару, 327.

страна 423

господин, 339; — како се пише скраћено, 823.
господинов, 252.
госпођа, 155; — како се пише скраћено, 823.
госпођица, како се пише скраћено, 823.
госпићки, 257.
гост, 334.
гост-ба, 102.
го̀сти̑, 334.
гостију, 334.
готовост, 191.
гошћа, 86.
граб, 17.
грабац, 17, 213.
грабеж, 17, 217.
грабикапа, 299.
грабић, 193.
грабљив, 17, 251.
град, 17, 19, 23, 25, 74.
гра̑да, 74.
градац, 17, 216.
гра̑ди̑м, 72.
градина, 17, 19, 25.
градић, 19, 193.
градиште, 17, 19, 25.
градљика, 203.
градобитина, 278.
градови, 74, 332.
градовијех, 340, 425.
градовима, 74.
градојевићки 257.
градски, 19, 807.
гра́ду, 74, 810; — гра̑ду, 810.
грађа, 86, 151.
грађа глаголских речи, 119.
грађан, 105, 106, 107.
грађани, 106, 333.
грађанин, 107, 333.
грађанка, 206.
грађанска азбука, 46.
грађанство, 107.
граја, 148.
гракће, 143.
граматика шта је, 41; — упоредна, историјска, описна, 42; — како се дели, 43; — и правопис, 814.
граматичке речи, 806, 807, 814.
грана, 172.
граничар, 163.
грах, 206.
гра́ша, 220.
грашак, 206.
грашара, 163.
грашац, 216.
грашка, 206.
грбав, 250.
грд, 230.
грдуљина, 175.
грђи, 230.
греб, 149, 460.
гребача, 218.
гребе, 218, 141.
гребенаља, 169.
гредурина, 175.
греја, 128.
грести, 451.
грепсти, 460; — као образац мењања, 460.
грехота, 190.
грешан, 103.
гриваст, 245.
грижа, 86.
гриз, 450.
гризица, 213.
грискати, 136.
гристи, 456.
грјешан, 103.
гр̑к, 259.
Гркиња, 182.
гркљан, 44.
гркне, 145.
гркну, 123.
грлат, 243.
грлени сугласник и ѣ за њим, 124; — прешао у непчаник, 259.
грлени сугласници, 79; — пред самогласником и, 87; — пред самогласником е, 88; — пред и-наставком начина неодређеног, 126, 213; — пред ъ, 153; страна 424 188, 189, 205, 213, 257; — претворена у непчане, 180, 254-5, 508; — непретворени 193; — непретворени у непчане, 216, 240.
грм, 149, 198.
грмаљ, 170.
грмљава, 196.
грмовина, 178.
гроб, 149.
грожђе, 85.
грожња, 179.
гроздић, 193.
гром, 149.
громи, 332.
гронтуља, 171.
грохот, 187.
гр̈оце, 346.
грошић, 193.
грст, 184.
грт, 184.
груб, 230.
Грубета, 192.
грубљи, 86, 259.
Гру́ја, 342.
Грујица, 352.
Гру́јо, 342.
грумење, 152.
грунути, 610.
групши, 259.
грушалина, 227.
Гр̏че, 192.
грчки, 257; — језик 42.
гр́ша, 220.
гт постаје ћ, 95, 444.
губа, 147.
губав, 250.
губавац, 215.
губаљ, 170.
губац, 213.
губер, 160.
гужвара, 162.
гуњић, 193.
гуркати, 136.
гусла, 133.
густ, 242, 259.
густну, 123.
гутља, 150.
гутљај, 150.
гуштер, 160.
гушчад, 597.
гушче, 597.
гушчићи, 597.
гъ-наставак, 210, 265.
Д, зубни сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — где се избацује ради несклада говорних оруђа, 102; — избачено пред м, 440, 452; — испада пред л, 447; — испада пред н, 497; — остаје без промене пред с и ш, 807; — испада пред личним наставцима, 480; — испада пред ц, ч, џ, 98; — може остати неизбачено пред ц, ч, џ, 98; — пред ц и ч који пут се и не мења, 807; — за јачање или снажење значења основе глаголске, 511, 481, 488, 500, 503, 517, 525; — д и с, 82; — мења се у с, 183, 184, 185.
да, 13, 116, 480, 706, 714, 715; — у питању, 715, 733, 737, 738, 739, 740, 747, 775, 776, 810.
да̑, 480, 810.
да-наставак при прилошким основама, 272.
да-а, 109.
да Бог да, 822.
да, Бог ме, 822.
да боме, 811, 822.
дава, 109, 130, 532.
да́вало, 167.
давати, 109, 480, 532, 611.
давнашња прошлост, 684; — у глаголској радњи, 690.
давнопрошло време, 545, 547, 690, 698.
да видиш, 822.
да ви’ш 822.
Давидовци, 83.

страна 425

давор-те, 811.
дад, 139, 435, 440, 480.
даде, 480.
дадем, 480.
дадеш, 480.
дади, 480.
дадијах, 480.
дадијаше, 480.
дадне, 500, 612.
дадох, 480.
даду, 480.
даждиц, 212.
дај, 64.
дај буди, 822.
даје, 532.
дај-дер, 811.
да камо ли, 744.
дакле, 13.
дајући, 480.
далеко, 37.
далка (од далак), 91.
далматинско-дубровачки, 811.
Далмација, 54.
даље, 37.
дам, 139, 435, 440, 480.
дамо, 480.
дан, 52, 336.
да̑н, (од дати) 475.
данак, 116, 206, 228.
данас, 37, 114.
данаске, 815.
данашњи, 423.
дангуба, 151, 297.
дангуби, 126.
дан-данас, 811.
Даничић Ђ. 47.
дан по дан, 817.
данце, 216.
дању, 336.
дао сам, 546.
дар, 19, 116, 159.
дарак, 333.
даск, 239.
дат, 475.
да́те, 480.
дати, 19, 36, 116, 475, 478, 480, 610.
дах, 147, 480.
дахтати, 531.
да̑ш, 480.
дашћем 531.
дашчан, 239.
дашчара, 163.
дба-наставак при именским основама, 195.
два, 262, 267, 313, 316, 405, 407, 411, 607; — и прирок, 593; — два, две, два у мењању, 407.
два́-дни̑, 336.
двадесет, 28.
двадесетак, 266.
двадесет-први, 811.
два ј остају, 807.
дванаест, 66, 298.
дване̑ст, 66,
двапут, 815.
два пута, 815.
дваред, 815.
две, 815.
две основе у једну сложене, 111.
две радње у будућности, 692.
две реченице у одрицању, 720.
двеста, 407, 815.
двеста-седамдесет-седми, 811.
две тачке где се пишу, 788.
две тачке и велико слово, 808.
двије, 407.
дво̑га, 66, 410.
двогодишњи, 277.
двогрошац, 277.
двоје, 267, 316, 405, 410, 412, 413, 607; — образац мењања, 410; — у подмету, 594.
двојега, 66, 410.
двоји, -е, -а, 28, 267, 405, 413, 607.
двојина, 145, 312; — у остатцима, 366, 368, 373, 397, 410, 411, 593; — у речима око и ухо, 348; — у речи плеће, 349.
двојити, 59.
двојица, 316.
двома, 410.
двоножац, 52.

страна 426

двоножьць, 52.
дворани, 333.
дворанин, 333.
дворски, 257.
де, 488, 811.
дебељи, 259.
дебељко, 207.
дебео, 259.
дебљи, 86, 259.
деведесет, 97, 298.
девер, 160.
деверство, 188.
деверуша, 224.
девет, 263, 374.
девети, 28, 263.
деветори, -е, -а, 607.
девова, 335.
девојаштво, 71, 188.
девојчица, 87.
девојчура, 164.
девѧть, 263.
дед, 200, 482.
деде, 488.
дедем, 482.
дедер-те, 811.
деле те, 811.
дедовина, 178.
дедох, 482.
де́ка, 353.
де́ко, 200.
де̏ла, 810; — де̑ла, 810.
дела-те, 811.
делијин, 240.
делити и два четврта падежа, 642.
де̏ло, 70, 77, 347.
дељкати, 136.
денак, види дењак, 228.
дене, 478.
денем, 478.
дени, 478.
дењак, 228.
део, 92, 165.
дер, 488, 811.
дере, 141, 492.
дерем, 103.
деригуша, 299.
дерјем, 103.
дерњава, 196.
десет, 28, 263, 316, 374.
десетак, 202, 208.
десети, 28, 263, 316.
десетина, 266.
десетица, 266.
десетори, 28.
десеторо у подмету, 594.
десечар, 163.
десно 37.
деспотство, 188.
дести, 482.
десѧтъ, 263.
дете, 25, 54, 78, 597.
де-те, 811.
детета, 78, 597.
дети, 473, 481, 482, 488.
детињство, 188.
деца, 77, 597; — у подмету и прирок, 588.
дечији, 26.
дж је џ 79, 98.
дз, јасни сугласници, 80.
ди̑ван, 71, 257.
дивит, 24.
дивји, 423.
дивљака, 202.
ди̏вља̑ч, 153.
дивљачан, 237.
дивљење и знак узвика, 800; — казано пређашњим временом, 687; — казано упитном реченицом, 717.
дивљи, 26, 423.
дивокоза, 20, 277.
дивор, 161.
диво̀та, 190.
дигне, 145.
дигнем, 466; — дигну, 122.
дија, стегнуто у ђа, 455.
дијалекат, 63.
дијалекти, види Говори.
дијалектичке појаве, обележене апострофом, 813.
дијалог, 63.
дијел, 92.

страна 427

дијете, 54, 78.
ди́ка, 70, 353.
дим, 198,
диминутив, исказан наставком, 153, 156, 193, 200, 203, 206, 207, 212, 216, 220; — у придева, 240, 255; — ић, 193.
диминутивно казана радња, 136.
динара, како се пише скраћено 223.
дио, 90, 92,
диркати, 136.
дисати, 130.
дите, 54.
дићи, 466.
дихај, 150.
дихати, 130.
дици, 353.
дичан, 52, 257.
дичьнъ, 52.
дј прелази у ђ, 86, 486.
дје̑ла̑, 347.
дјело, 77.
дјетета, 78.
дјеца, 77.
длака по длака, 817.
длакав, 250.
длакавица, 215.
длето, 183.
длъб, 183.
дне, 336, 811, 815.
дневи, 336.
дневљу, 336.
дни 336.
днити, 131.
до, 39, 486, 795; — и други падеж, 664; — при глаголским основама, 307; — у сложеним основама, 282.
до̑б, 360.
доба, 360.
добар, 234, 415, 419.
доби, 479.
добивен, 479.
добијен, 479.
добит, 184, 479.
добитак, 228.
добити 488.
добр, 419.
Добрана, 173.
до̏бри̑, 415.
добрина, 174.
добросретњик, 94.
добросрећњик, 94.
доброта, 190.
доброћуд, 279.
доброчинство, 188.
довде, 37, 815.
довести, 116, 451.
довече, 815.
довечер, 815.
довика, 134.
довикива, 134.
довикује, 144.
довод, 116.
довољан, 282.
довољан и 6-ти пад. додатак, 655.
довољно, 38.
довољност и 2-ги падеж, 627.
доврх, 816.
довршетак редних бројева зашто се пише, 825.
довршива, 134.
довршује, 144.
догађај 150.
доглавни, 282.
додавати, 116.
додане реченице, 9; — једна другој, 566; види Подређене и споредне реченице.
додатак, 228; — једна реченица другој, 726; — подметов и прироков и подређена реченица, 731; — придевни, 732; — прироков за место и подређена реченица, 746; — самосталан, 642, 732, 735; — уз други падеж припадања и својине, 618, 619.
додатака више у одрицању, 720; — и запета, 764.
додатци заменички но, зи, ке, 815.

страна 428

додатци једнаки у сложеним реченицама изостављају се, 751; — једне врсте и запета, 768; — непознати или у питању, 713; — падежни у питању, 716; подметови или прирокови непознати или неизвесни, 714; — подмету 567; — подмету и прироку, 6, 8, 564; — подмету, прироку и предмету као начин скраћивања реченица, 753; — поређену придеву, 600, 601; — према својој главној речи и запета, 768; — прирокови и подређене реченице, 737; — прироку, 572; — реченични, 758; — у реду речи, 755; — у реченицама, 727; — самостални, 732, 735; — самостални уз предмет, 641; — додати речима које су и саме додатци 566.
додно, 816.
дођем, 486.
до-идем, 486.
дој, 515.
дојах, 516.
дојдем, 486.
дојен, 516.
дојиља, 163.
дојити, 515, 516.
дојкиња, 53.
дојти, 486.
док, 654, 739, 745, 817.
докле, 739, 745, 746, 815, 817; — у питању, 716.
докле — дотле, 745.
доколан, 282.
доколенице, 282.
доколица, 282.
доктор како се пише скраћено, 823.
доле, 37.
долевак, 205.
долете, 122.
долетну, 122.
доликова, 135.
доликује, 144.
долина(х), 361,
домазет, 277.
домак, 147.
домаће речи, 115.
домисли, 243.
дометак, 205.
домишљат, 243.
донде (до онде), 37, 815.
донео, 458.
донесао, 458.
донес’-дер, 488.
донесе, 458.
донесен, 458.
донесох, 458.
донет, 458.
донети, 116, 458.
донех, 458.
донијет, 458.
донијети, 458.
донијех, 458.
донио, 458.
доњоселац, 277.
допирати, 130.
дописати, 307.
до пред, 816.
допрети, 130.
допуне у реченици, 725; — једне реченице другој, 726; — прирокове и подређене реченице, 737.
допуња, 131.
допуштање, казано заповедним начином, 706; — погодбеним реченицама, 740; — прошастим придевом, 700; — у опште о реченицама допуштања, 732.
досада, 151.
досадан, 236, 237.
досадити и З-ћи падеж, 636.
досељава, 132.
досетити се и 3-ћи падеж, 637.
досе́ћи, 466.
досле, 815.
доспети, 473.
дослућива, 134.
доста, 37.

страна 429

достижан, 236, 237.
достојанство, 188.
дотле, 87, 104, 745, 752.
дотрајати, 611.
доћи, 71, 486,
доћи ћемо, 548.
доћи ћу, 548, 691.
доцкан, 53.
доцне, 37.
доцно-легалац, 297.
дочути, 307.
доша̑, 66, 807.
дошао, 66, 807.
дошљак, 227.
дошо̑, 66, 807.
др, 121, 130, 149.
драг, 230, 259.
драгац, 216.
Драгиња, 182.
Драгић, 193.
Драгојло, 72.
Драгољуб, 111, 276.
драго-миље, 276.
дража, 155.
дражи, 86.
драживашка, 299.
Дракша, 82.
драмуша, 224.
драпав, 250.
Драшко, 82.
дрв, 381.
дрвар, 163.
дрвара, 163.
дрвен, 26.
дрвенарија, 158.
дрвенаст, 246.
дрвет, 381.
дрвеће, 157.
дрвље, 24, 86, 597.
дрво, 23, 148, 381, 597.
дрводеља, 169, 278.
дре, 121, 492.
дрезга, 210.
дрекавац, 215.
дремеж, 217.
дреновача, 219.
дре́ти, 490, 492; — се 490.
дрѣ, 492.
држава, 196.
државни, 26.
Државни Савет, 809.
држ’-де, 488.
држак, 205, 322.
држалица, 227.
др̏жа̑н, 508.
др̏жа̑т, 508.
држећ, 443.
дрктати, 533.
дрљача, 218.
Др̏ма̑љ, 170.
дрндало, 167.
дробан, 237.
дрождина, 84, 94.
дрозаг, 84, 326.
дрозак, 84, 326.
дрозг, 326.
дрозговљи, 233.
дроњак, 206.
дртина, 228.
друг, 210.
друга врста глаголске промене, 494; — промене именичке, 344.
другар, 18, 163.
другарица, 18.
другда, 272.
другде, 272.
други, 265.
други падеж како се тражи, 314; — једнак с четвртим, 380; — у синтакси, 617-633; — за својство и каквоћу, 620; — за меру, 621; — за количину, 622; — за неодређени део, 623–625; — за предмет, 625; за време, 626; — после придева, 627; — у допуни глагола сложених с предлогом на, 628; — у допуни уз друге неке глаголе, 629; — за чуђење, 630; — за заклињање, 631; — уз именице глаголске радње, 632; — у реченицама без подмета, 633; — с предлогом с, 675; — с предлогом страна 430 против, супрот (проћу), 676; — с предлогом од уз трпно глаголско стање, 710; — и трпно стање, 712; — множине и акценат, 810.
други раздео прве глаголске промене, 450, 456; — треће врсте глаголске промене, 504; — пете врсте глаголске промене, 526.
друго лице место 3-ег у заповедном начину, 705.
другова̑, 135.
дружба, 195.
друже, 88.
дружина, 176.
друкуда, 272.
друкчије, 82.
друштво, 188.
друштво, казано предлогом, 39, 675.
дрхат, 187.
дрхтати, 531, 533.
дрхтећи, 533.
дрхти, 533.
дрхтим, 533.
дрхћем, 531.
дс не једначи се, 82.
дт, како се разједначује, 93, 183, 184, 185, 444.
дуб, 147.
дубак, 205.
дубок, 256, 259.
дубље, 157.
дубљи, 259.
дубодолина, 277.
Дубрава, 196.
дуван-кеса, 296.
ду̏г, 230, 259.
дуг акценат, 70, 73.
дуга, 147.
дугачак, 255.
дуговрат, 230, 279.
дугоња, 181.
дуг-љ-и, 259.
дугуљ, 171.
дудара, 163.
дудиња, 182.
дудовина, 178.
дуж, 39, 153; — и други падеж, 667.
дужи, 259.
дужност, 191.
дује, 474.
ду́јо, 156.
ду̏лац, 324.
дулца, 91.
дуљење самогласника, 56, 58 130, 149; — види ширење.
дуљи, 259.
ду́псти, 460.
дути, 473, 474.
дух, 154, 211.
духовник, 156.
ду́ша, 74, 86, 154.
ду̑ша̑, 74.
Душанов, 809.
душановски, 809.
ду̑ше, 74.
душник, 44, 45.
ду̑шо, 74.
дхор, 83.
дш не једначи се, 82; — и тш, 82.
дъм, 130, 469.
дъх, 177.
дъхъ, 147.
дьнь, 52.
дѣ-наставак при прилошким основама, 272.
дѣлъ, 165.
Ђ ко је увео у српску азбуку, 46; — Đ ко је увео у латиницу, 47; — непчани сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — постаје од дј, 86, 486; — и претварање у ћ, 82.
ђа постало од дија, 455.
ђаволаст, 245.
ђаволица, 214.
ђаволка (ђаволак), 91.
ђаволски, 91.
ђаволство, 91, 188.
ђаволче, 91.

страна 431

ђавољи, 233.
ђаков, 252.
Ђаковица, 215.
ђа́че, 192.
ђачина, 175.
ђачић, 193.
ђевојка, 86.
ђогин, 240.
Ђоко, 152, 200.
Ђука, 193.
Ђукић, 199.
Ђуко, 200.
Ђурђева-дне, 811.
Ђурђеву-дне, 336.
Ђуро, 152.
Ђурђиц, 212.
Е савез, 737, 776.
е промењено у и, 130; — снажењем постало о, 149;- претворено у о, 378, 381; — постало од о због непчаног сугласника, 252-3, 392, 417; — постало од о после ц, 354; — продуљено у ѣ, 130, 458; — постало од ѧ, 378, 468; — у српским говорима, 54; — у источноме српском говору 77.
е̑ или е́ постало сажимањем, 64; — постало од еје, 476; — постало од ѣе или ее, 502.
е-наставак за значење од милости, 343; — за основу времена садашњег, 140, 141, 434, 440, 450, 452, 474, 501, 502, 504, 514, 534.
е-наставак основе времена садашњег продуљен у ѣ за основу пређ. несвршеног времена, 441, 477.
ее сажето, 64.
ев-наставком образовани придеви пишу се великим словом, 809.
ев- уметак међу основом и наставком у множини, 332.
ева-наставак за 6-ту врсту глаголске промене, 135, 449, 543.
ево, 630.
еда, 715, 738.
еж-наставак за именичке основе, 217, 227.
еи постаје ее — е̑ или ѐ, 66.
еј, 22.
еје се сажима у е̑, 476.
ел постало снажењем из л, 149.
ем м. ом у 6-ом падежу, 319, 327.
ем, стари наставак за 3-ћи падеж, 340, 350.
ен претворено у ѧ, 378.
ен-паставак при придевским основама, 238, 239; — за трпни придев, 448, 475, 479, 507, 508.
ена-наставак при придевским основама, 238, 239.
ено, 630.
ено-наставак при придевским основама, 238, 239.
ено га, 75.
ео постаје оо — о̑, 66.
ер снажењем постало од р, 149.
ер-наставак за именичке основе, 160.
еро-наставак за именичке основе, 160; — за бројеве, 267.
Еснаф Трговачки, 809.
ет-наставак за именичке основе, 187, 192, 194.
ета-наставак при именичким основама, 175, 192.
ето, 630.
Ж непчани сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — постаје од зј, 86; — постаје од гј, 86; — постало од г пред и, 87; — од г пред е, 88, 328, 537.
жалостив, 251.
жа̏лац, 324.
жалфија, 91.
жалца (жалац), 91.

страна 432

жамор, 161.
жа̏њах, 470.
жањем, 470.
жањи, 470.
жањући, 470.
жарач, 218.
жаркаст, 246.
жбањиц, 212.
жвакутати, 136.
жвалав, 250.
жд на крају речи, 322, 346, 357, 419; — постало равједначавањем од жж, 94; — постало разједначавањем од жђ, 94, 516; — у раздвајању слогова, 67.
жде́ра, 152.
ждерем, 103.
ждерјем, 103.
ждр, 130.
ждребе, 192.
жђ разједначени у жд, 94, 516.
жђацима, 806.
жђуром, 806.
же, 470.
жевши, 470.
жег, 130, 450.
жед, 154.
жедан, 237.
жеђ, допуна 2-им пад., 627.
жеђа, 154.
жеђца, 82.
жѐжа̑х, 467.
жел, 154.
желевши, 513.
желја, 109.
желѣ, 124.
жеља, 109, 154.
жеља и 3-ћи падеж, 639.
жељевши, 513.
жељење и начин заповедни, 705; — и допуштање начином заповедним, 706; — и знак узвика, 800; — казано пређашњим временом, 687; — казано прошастим придевом, 699.
жена, 23, 25, 810; — као образац промене, 351.
женам, 361.
женами, 361.
женах, 361.
жене, 537.
женидба, 82, 195.
женка, 206.
женски род, 25.
жео, 470.
жѐрава, 196.
жестика, 203.
жесток, 259.
жесточији, 259.
жетва, 186.
жетелац, 324.
жетеоци, 91.
жети, 35, 469, 470.
жећи, 462.
жех, 470.
жж разједначено у жд, 94.
жив, 220, 259.
Живан, 173.
Живана, 173.
Живанчић, 193.
живарити, 136.
живац, 215.
живљи, 259.
живодерац, 213.
живот, 187.
живина, 24.
живкарити, 136.
живљи, 86.
жиг, 206.
жидак, 254, 259.
жижак, 205.
Жико, 200.
жила, 165.
жир, 159.
жирка, 206.
жиропађа, 154, 273.
житак, 259.
жито, 24, 183.
жишка, 206.
жлъна, 172.
жлътъ, 242.
жње, 142, 470.

страна 433

жњевен, 470.
жњевши, 470.
жњео, 470.
жњети, 470.
жњех, 470.
жрвањ, 70.
жрвња, 133.
жубер, 160.
жубор, 161.
жудња, 179.
жудња, казана 2-им падежем, 627.
жуђети, 86.
жујо, 342.
жуљајив, 251.
жуна, 172.
жура, 159.
жут, 242, 259; — -а, -о, као образац мењања, 417.
жу̑ти̑, -а̑, -о̑, као образац мењања, 421, 432.
жутну, 123.
жућети, 86.
жьн, 130, 186.
жьм, 469.
З зубни сугласник, 79; — јасан сугласник, 80; — иде у ж пред непчаним сугласницима, 85; — и с пред љ понекад избегавају једначење по говорним оруђима, 85; — од г пред и, 87, 331, 353; — постало од г, 130.
за, 39, 486; — у сложеним основама, 294; — при глаголским основама, 303, 306; — и други падеж, 668; — са 4-им и 6-им падежем, 677.
забава, 151.
забелети се, 610.
забити, 488.
за-Бога, 76.
заболети, 610.
заборавак, 205.
Забрежје, 273, 294.
забрђе, 72, 294.
забудем, 488.
забуди, 488.
заваљеник, 228.
заваљива, 134.
завежљај, 150.
завести, 451.
завет, 77.
завијача, 116.
зависна основа у сложеним основама, 275, 277.
зависне реченице, 726.
завист, 184.
завитак, 228.
завјет, 77.
завод, 57.
завој, 57, 72.
за́во̑ја̑, 72.
завојит, 57, 247.
заворањ, 180.
заврети, 490.
заглавља, 134.
заглављива, 134.
загорел, 91.
загоријел, 92.
Загорје, 111, 157, 294.
Загорка, 206.
за-госте, 76.
заграда, 151.
заграде знак, 803.
загризак, 205.
загрнуо, 497.
загрнути, 497.
за-грош, 76.
загртох, 497.
задавача, 218.
задирем, 103.
задиркивало, 167.
задиркивати, 136.
заднивен, 518.
заднити, 518.
заднивати, 131.
задобити, 488.
задовољан, 282; — и додатак 6-ог пад., 655.
задовољство, 23, 188.
задремати, 306.
задржава, 132.

страна 434

задрмати, 610.
задруга, 294.
задужбина, 82, 294.
зажутну, 123.
зазрети, 512.
зазубица, 294.
заиграва, 132.
заиграти, 306.
заиста, 815.
заједница, казана предлогом, 39, 675; — показана свезом, 40.
заједничие именице, 24; — сличне с придевима неодређеним, 414; — кад значе људе неке вере пишу се малим словом, 809.
заједно, 37, 816.
за́клад, 147.
заклада, 147.
заклетва и 2-ги падеж, 631; — и 3-ћи падеж, 631.
заклети и додатак у 6-ом пад., 655.
заклинјем, 103.
заклињање, казано прошастим придевом, 699.
заклињем, 103.
закључава, 132.
закон, 147.
закраћивање у одрицању, 722.
зал, 230.
залагива, 134.
залаз, 149.
заламати, 59.
залац, 324.
залет, 147.
залива, 130.
залца (залац), 91.
заљуштак, 205.
замазива, 134.
замаћи, 303.
замахива, 134.
замахује, 144.
замена казана предлогом, 39, 669.
заменице, 21, 29, 310, 311; — личне, именичке и придевне, 30, 31; — и њихова промена, 316; — и два вида, 426; — и придевске промене, 421; — главна реч, 734, 736; — главна реч за подређену реченицу, 773; — личне у старијој и познијој промени, 400, 401; — и именица у једној речи, 815; — и предлог у једној речи, 815; — и прилози у једној речи, 816; — и редни број у једној речи, 816; — у прироку, 557; — како се слаже кад је прирок, 583; — савезне, 752, 772; — у питању, 716; — бројне, 316; — и именичка реченица, 735, 736; — и самостални додатци реченични, 769-771; — једносложне, 75; — и придевне реченице, 733; — и присвајање, казано З-им падежем, 638; — најобичнији подмет, 553; — неодређене средњега рода за количину, 632; — неодређене у одреченој реченици, 721; — непознате 3-ег лица, 740; — непознатог лица и свезе и и ни, 821; — од којих су корена̑, 114; — придевне, 32; — познатог и непознатог лица, 745, 746; — састављене с другим речима, 814; — упитне у питању, 713; — у реченичној служби, 732; — у реченицама поређења или начина, 741.
заменичка формација падежа у придева, 422.
заменичке основе, 118, 268 и д.
заменички додатци но, зи, ке, 815.
заменички корени, 112, 114.
заменички облици, градиво за основе, 229, 261; — помешани с облицима придевским, 426.
замењивање начин скраћивања, 753, 748.

страна 435

заметљив, 251.
замка, 147.
за̀мрћи, 466.
за̀мући се, 466.
замчица, 87.
Занатлијско Удружење, 809.
занемогнем, 466.
занемоћи, 466, 819.
занети, 303.
зановеташ, 221.
за њега, 404.
за-њга, 404.
зао, 230.
западно-хришћансни, 811.
западни, 241.
западни говор, 54; — и акценат, 77.
западњи, 241.
запеватн, 36, 58, 306, 610.
запевка, 83.
запета, 762 и д.; — и знак узвика, 801; — при скраћеним речима, 823.
запећак, 294.
запинати, 130.
запињати, 130.
запис, 20.
записати, 36.
запиткивати, 136.
заплакати, 610.
заплитати, 130.
запнем, 471.
заповедати, 703.
заповедни начин, 34, 429, 430, 702, 705, 706, 811; — како постаје, 442; — у сложеним именичним основама, 299; — у одрицању 719.
заповест, 33, 77, 93, 184.
заповијест, 77.
запој, 57.
запрети, 490.
запре́ћи, 466.
зар, 714, 715.
зарад и други падеж, 670.
заради, 816.
зарашта, 815.
зар̈ђали, 698.
зарубаст, 244 засебан, 261.
заседа, 147.
засека, 147.
за́селак, 324.
за́села̑ка̑, 72.
засена, 172.
засипати, 130.
заслада, 151.
за-срце, 76.
застава, 148.
застајкиватн, 136.
застареле речи како се пишу, 814.
застарели облици, 815.
застирак, 205.
застирати, 130.
застор, 149.
застрети, 130, 490.
застрт, 429.
за́струг, 147.
засути, 303.
затвор’-де, 488.
затворени слогови, 67.
затег, 147.
зато, 747, 817.
за то, 817.
затрка, 71.
затрчава, 132.
затубаст, 244.
зау́стити 306.
заучати, 306.
захвалан, 236, 237.
захвалност, 91.
захтети, 511.
зацрвенити се, 306.
зачедци, 98.
зачети, 469.
зачетци, 98.
зашива, 130.
зашивае, 141.
зашто, у питању, 716, 817.
за што, 817.
за што ћеш, 75.
збабаст, 244.
збег, 82.

страна 436

збиља, 169.
збирна именица, 24, 153, 157, 194, 203; — и велико слово, 809; — на ад у промени, 372; — и прирок, 587; — не употребљују се у множини, 597.
збирни бројеви, 28, 607; — у подмету 594.
збити се, 488.
због, 39; — и други падеж, 670.
збогом, 806.
зборник, 82.
збратити, 82, 305.
збратом, 806.
збудем се, 488.
зв, 534.
зва, 128, 449.
зва̑ни̑к, 72.
звање, казано 5-им падежем, 646.
зват, 448.
звати, 35, 534, 541; — се, спона у прироку, 558; — у својим облицима недовољан прирок, 703.
звездар, 163.
звека, 147.
звекет, 187.
звер, 371.
звере, 192.
зверје, 24.
звецка, 122.
звецну, 122.
звиждукати, 136.
звонарка, 206.
звонце, 216.
зврк, 147.
зврка, 147.
звучност у подели сугласника, 80; — као мера за једначење сугласника, 81, 420; — води к једначењу, па по том к избацивању сугласника, 97.
зг у двојењу слогова, 67.
згарати, 130.
згорети, 130.
зграда, 82.
зградити, 82.
згусне, 145.
згусну(ти), 109, 123.
зд у двојењу слогова, 67; — пред неким сугласницима не остаје, 102; — на крају основа, 322, 346, 357, 419.
здела, 165.
здепаст, 244.
здрав, 73.
здравији, 259.
здравица, 110, 213.
здравља, 86, 157.
здрављице, 212.
здравши, 259.
здружити, 305.
зђацима, 806.
зђуром, 806.
зеб, 163, 450, 460.
зев, 56, 148; — како се избегава, 60; — како се попуња, 61, 130, 131; — како се укида, 62, 128; — остаје непопуњен, 63.
зекаљ, 170.
зекаст, 245.
зелен, 26, 238.
зеленак, 341.
зеленац, 341.
зеленети, 35.
зелѐни̑ (зеленији), 64.
зеленко, 72, 207, 341.
зеленци, 341.
зеље, 86.
зе́љо, 342.
земља, 597.
земљан, 239.
земље, 24, 597.
земљурина, 175.
зепсти, 82, 460.
зетов, 252.
зец, 327, 332.
зецови, 332.
зецом, 327.
зечеви, 332.
зечевина, 178.
зечиј, 231.
зечић, 193.

страна 437

зи, 261, 815.
зид, 24.
зидина, 175.
зима, 198,
зими, 656,
зимова, 135.
зимски, 26.
зимус, 37.
зипарати, 136,
зј иде у ж, 86.
златар, 163,
златарка, 206,
златарски, 257.
златија, 355.
златнорог, 279.
злато, 24, 183, 597.
златокрил, 230, 279.
злехудан, 276.
злопамтило, 167.
змај, 148.
змијоглав, 279.
знад, 481.
знадбуде, 692.
знадбудемо, 692.
знаде, 481.
знадем, 481.
знади, 481.
знадијах, 481.
знадне, 145, 500, 612.
знадох, 481,
знај, 64, 442,
знаје, 475.
знајем, 475.
знајеш, 475.
знам, 475.
зна̑н, 448, 475.
знао, 63, 91, 428.
знао бих, 428,
знати, 442, 473, 475, 481.
знаћеш, 34.
зна̑х, 475.
знаци реченични, 759; — корист од њих, 760; — који су, 760; — при скраћеним речима, 823.
значење главно у основи, 15; — опште у корену, 17; — глаголских основа, непосредно од корена образованих, 121; — засебно у саставку, 816; — првобитно и промењено у сложеним речима, 814; — речи и правопис, 814; — саставних делова гдекојих сложених речи, 817.
знаш, 475.
зна̑ше, 475.
знаш ли, 75.
зоб, 147, 153, 365.
зоба, 128.
зобљу, 365.
зове, 534.
зовијах, 541.
зовни-де, 487.
зоологија, 63.
зопца, 216.
зорица, 212.
зр, 149.
зракав, 250.
зрео, 698.
зрети, 512.
зри, 512.
зрим, зриш, 512.
зримо, 512; — зрите, 512.
зрно, 172.
зрно по зрно, 817.
зру, 512.
зрући, 512.
зуб, 17, 19, 335.
зубат, 17, 19, 243.
зубац, 17, 19.
зубача, 219.
зуби, 44, 45.
зубима, 335.
зубић, 17, 19.
зубља, 169.
зубма, 335.
зубни сугласници, 79.
зубно-носни сугласници, 79.
зубоња, 19.
зуквара, 162.
зч иде у сч, 85.
зъ-наставак у заменица, 268.

страна 438

И, именица, 114, 269, 400, 401, 416, 421, 426, 427.
и, глагол, 61, 121.
и, свеза или усклик, 13, 22, 40, 728, 740, 777, 821; — и запета, 763, 765; — при набрајању или ређању, 766; — у правопису, 805.
и — и, свеза, 720.
и кратко снажењем постаје ѣ, 149; — пспада испред ј, 151; — иде у ј у начину заповедном, 442; — ишчезава, 479, 509, 515, — на крају постаје ј., 522; — оснажено у ој, 149; — мења се у ј, 131, 486, 506, 516; — постаје ј ради укидања зева, 62; — постаје и̑ снажењем или сажимањем, 64, 130, 149; — постало из ы, 130, 182; — постало из ъ, 130; — постало из ѣ, 90, 92; — у српским говорима, 54, 77; — пред је испада, 157.
и — ја — је, и одређени придеви, 416, 421, 426, 427; — образац мењања, 402.
и-наставак, 105; — у начину неодређеном и значење које придаје, основи, 126, 134, 449; — у 2-ом падежу множине у речи на а, 358; — за начин заповедни, 442; — за четврту врсту, 449, 514; — уз основе којима се придаје још и а за учесталу радњу, 131; — уз глаголске основе и основа времена садашњег, 141; — уз глаголске основе које се узимљу као градиво именичких основа, 151; — стари наставак за 3-ћи пад. мн., 380; — стари наставак за 6-ти пад. мн. 350, 384.
иа страних речи у српском писању, 63.
ив постало из у, 144.
ив-наставак при придевским основама, 251, 260.
ива-наставак за глагол. основе, 134, 449, 543; — и основа времена сад., 144.
ива-наставак при придевским основама, 251, 260.
Ивањ, 233, 418, 809.
ивањски, 809.
ивати-наставак глаголских основа и његово значење 611.
ивер, 160.
иверје, 72.
Иво, 152.
иво-наставак при именичким основама, 197; — при придевским основама, 251, 260.
игла, 165.
Игњо, 152.
иго, 147.
игра, 159.
играј, 34.
игралиште, 227.
играње, 228.
играти, 33, 34.
играчица, 214.
игриште, 209.
ид 485.
иди, 34.
идолопоклоник, 809.
иже, 104, 269, 400.
ижљубити, 85.
ижљутити се, 85.
из, 13, 39, 486, — с другим падежем, 666, 670; — при глаголским основама, 304, 307; — у сложеним основама, 283.
иза, 39; — с другим падежем, 666.
изабрати, 104, 304,
изагнати, 104.
изадрети, 104.
изазвати, 104.
изапрати, 104.
избацивање појединих сугласника, 81, 97; — избегава се уметањем самогласника а, 104.

страна 439

избавити тражи 2-ги пад. као допуну, 629.
избирак, 205.
избљувак, 205.
избор, 149.
извадити, 304.
изван, 39, 816; — с другим падежем, 663.
изветшати, 96.
извештати, 96.
извирати, 130.
извише, 816.
извод, 57.
изводња, 179.
извор, 130, 149, 283.
извор радње глаголске, 609, 709.
изворац, 216.
извршена радња у будућности, 692.
извршилац радње глаголске, означен наставком, 169, 201, 213, 218, 221, 223.
извући, 304.
изговор српских речи, 807.
изгорео, 447.
изгорели̑, 447.
изгорелина, 227.
издавати, 611.
издаја, 116, 148.
издајица, 213.
изданак, 283.
издати, 304,
издвајање између нечег, обележено предлогом, 671.
издер, 149.
издирало, 167.
изелица, 227.
изидем, 486.
изиђем, 486.
изити, 486.
изићи, 486.
изједначењем два сугласника један испада, 97, 100, 101.
изједначивање сугласника по звучности, 82; — по говорним оруђима, 100.
излити, 304.
изљутити се, 85.
измаглица, 283.
измахнути, 304.
између, 39, 601, 816; — с другим падежем, 671.
измена, 151.
измет, 283.
измишљава, 132.
измолити, 304.
изнад, 39, 816; — с другим падежем, 665.
изнемогао, 690.
изнемоглога, 690.
изнемогнем, 466.
изнемоћи, 466.
изненада, 815.
изненађење и знак узвика, 800.
изнети, 458.
и̏зни̑као, 168.
изнутра, 37, 815.
изнутрица, 283.
изобила, 815.
и̏з-ока, 76.
изостављање у скраћивању речи, 748, 749.
изостављен прилог или заменица главне реченице, 752; — неки део реченице и почивка, 795.
израсла, 102.
и̏зра̑стао, 168, 364.
израстл, 364.
израст-ла, 102.
изручке, 815.
изубаха, 815.
изузимање, казано предлогом, 39; — означено 2-им падежем, 663.
изумрли облици, 814, 815.
изути, 473.
ии сажето, 64.
иј- гласови и њихове промене, 64, 231; — у правопису, 807.
иј- наставак у придевским и заменичким основама, 231, 271; — за поређење, 259.
ија- наставак, 158, 228, 231, 259.

страна 440

ија- гласови стежу се у ја, или а, 151, 455, 457, 472, 467.
ије (од јести), 452.
ије јужнога говора, 54, 77, 347.
ије- наставак, 108, 157, 228, 231. 259, 286, 754; — постало је, 157.
ијем, 452, — ијеш, 452, — ијемо, 452, — ијете, 452, — ију, 452.
ијем- наставак у придевских заменица, 293.
ијех- наставак у придевских заменица, 393.
ијех- наставак 7-ога падежа, 340, 350, 425.
ији- гласови у правопису, 807.
ик- наставак, 108, 203, 228.
ика- наставак, 203.
икад, 37, 821.
икоји, 821.
Иконија, 158.
иконо-нос, 278.
иконос, 278.
Иле, 343.
или, 13, 40; — међу више реченичних делова, 765; — и запета, 763; — при набрајању или ређању, 766.
или — или, 720, 729.
Илија, 352, 355.
Илијин, 240.
илијински, 809.
Илијић, 64, 193.
ѝли̑нски, 809.
Или̑ћ, 64, 193.
им, 402.
им- наставак у придевских заменица, 393; — стари наставак за 3-ћи пад. мн. 376, 399, 424.
има, 525.
имад, 525.
имадем, 525.
имадијах, 525.
имадне, 500, 612.
имаднем, 525.
имадох, 525.
имађах, 525.
имам, 440.
имати, 440, 525.
име, 50, 199.
име и предлог у једној речи, 815, 816.
имена, 22; — и њихова промена, 316; — особна и велико слово, 809; — у слагању основа, 274, 275; — шта су и које су, 311.
именица глаголска, 754.
именица и број састављени у једну реч, 815.
именица и заменица у једној речи, 815.
именица и придевна реченица, 733; — како се слаже кад је прирок, 584, 557.
именице, 21, 310, 311; — бројне, 316; — и именичке реченице, 735; — и њихова промена, 316, 317; — и њихови корени, 113; — и њима придате придевске реченице, 775; — и њихов самосталан додатак, 769–771; — најобичнији подмет, 553; — од готових облика састављене, 811; — од прошастих придева образоване, 807; — особне, заједничке, збирне, вештаствене, 24; — састављене у једну реч с другим речима, 814, 815; — свеколике могу имати атрибут и апозицију, 571; — стварне и мислене, 23; — у петом падежу и запета, 70; — у реду речи, 756; — у реченичној служби, 732.
именичка реченица, 732, 736; — како се скраћује, 755.
именичке заменице, 30, 31, 385; — њихова промена, 386.
именичке основе, 118.

страна 441

именичке подређене реченице и запета, 771, 773.
именичке подређене реченице уз именице и заменице, 735.
именичке основе, 433; — и не, 818.
именичке основе и основа врем. садашњег, 143; — и ѣ- наставак начина начина неодређеног, 125; — и ну- наставак начина неодређеног, 122, 123; — и не- наставак основе времена садашњег, 145; — и и- наставак начина неодређеног, 126; — и а- наставак начина неодређеног, 133.
именски додатак глаголски, казан начином неодређеним, 703.
именски облици, 615 и д.; — у глагола, 430; — прирок, 556, 557.
именски прироки начин неодређени, 703; — и слагање, 582, 583; — и 6-ти падеж, 652; — у ком је падежу, 616; — у трпним реченицама, 710.
ими, стари наставак 6-ог падежа, 399, 425.
имперфекат, 686.
имућ, 440, 443.
имућан, 440.
ин -а -о, 269.
ин- наставак, 107, 174, 206, 240, 333, 418.
ина- наставак, 175, 176, 177, 178, 227, 228, 229, 240.
има, заменица, 269.
и̏на̑ко, 271.
индојевропско стабло језика, 42.
индијски језик, 42.
ино- наставак, 240.
ино, заменица, 269.
иња- наставак, 182, 228.
ир наместо р, 130, 149.
исећи, 97.
исечак, 109, 205.
исисати, 97.
исказ, 283.
искати 531.
исклучивање у побрајању, 817.
искон, 283.
искрај, 816.
искрасти, 304.
искупити, 304.
искушеник, 228.
исходати, 611.
испашта, 131.
испек, 147.
испирати, 130.
испирача, 218.
испис, 20.
испита, 307.
испи-чутура, 299, 811.
исповест, 93.
испогибати, 611.
испод, 39; — и други падеж 665, 816.
испод-леда, 76.
исполца (исполац), 91.
испоразболевати се, 611.
испрва, 816.
испред, 39, 816; — и други падеж, 666.
испреко, 816.
испровлачити, 611.
испуст, 283.
исред, 816.
истерати, 304.
истећи, 36, 304, 307.
исти, -а, -о, 32, 427, 485.
истинит, 247.
истина, 816.
истицати, 130.
истјецати, 130.
исток, 57, 82, 149.
истом, 37.
историјска граматика, 42.
историјски, 64, 807.
истори̑ски, 807.
исторички слог и време садашње, 683.
историчко будуће, 693.
источни говор, 54; — и акценат, 77.

страна 442

источно-словенски, 811.
иструнути, 499.
иструо, 499.
ит- наставак, 247, 261.
ита- наставак, 247.
Италија, 63.
и тако даље, како се пише скраћено, 823.
ити, 121, 473, 485, 486.
ито- наставак, 247.
ић- наставак, 107, 193, 261.
ићи, 34, 35, 61, 121, 473, 485, 486.
их, усклик, 22, 402.
их- наставак за 7-ми падеж у старо време, 340, 350, 376, 384, 393, 399, 425; — при основама, 212.
ица- наставак, 18, 107, 212, 213, 214, 215, 226, 227, 229.
ица- наставком изведене бројне именице у подмету, 594.
ице- наставак, 212.
иш, усклик, 22.
ишавши, 485.
ишибати, 97.
ишло, 165.
иште- наставак, 209, 227, 345.
иштем, 531.
ишчачкати, 85.
ишчашити, 85.
ишчезнути, 819.
Ј, непчани сугласпик, 79; — ко је увео у српску азбуку, 46; — и и претварају се једно у друго, 64; — иза и не изоставља се, 64; — постало од и, 131, 442, 486, 506, 516, 522; — и спајање с разним сугласницима, 86, 526; — испада после р, 103; — испада после непчаних сугласника, 101, 365; — у попуњању или укидању зева, 61, 128, 148, 150, 151, 474, 479, 502, 534, 540; — писано следствености ради, 807; — предметнуто наставку, 245, 250; — при једначењу самогласника, 65; — у сажимању самогласника, 64; — прионуло на крају речи, 395; — не бележи се у писању, 63.
ј, лична заменица, 300, 402.
ј- настанак, 108, 418, 809.
ја, 29, 31, 268, 269, 416; — како се мења, 387.
ја, лична заменица женског рода 401; — у сложеној придевској промени, 421.
ја, свеза, 40, 730; — и запета, 763, — међу више реченичних делова, 765, — при набрајању или ређању, 766.
ја- наставак, 107, 154, 155, 156, 232, 252, 259, 261.
ја̑ постало од ија, 455.
ја сам хвалио, 546.
ја сам хваљен, 550.
ја̏, Бог ме, 822.
ја-боме, 811.
јабоме, 822.
јабуко, 207.
јабуков, 252.
јабучар, 163.
јав- наставак при придевским основама, 250.
јави, 122, 656,
јавити се, спона у прироку, 558.
јавкати се, 83.
јавкати, 136.
јавну, 122.
јагањац, 382.
јагањци, 382, 597.
јагњад, 382, 597.
јагње, 25, 382, 597.
јагњѐта, 382.
јагњешце, 216.
јагодњача, 219.
јадиковац, 215.
јадова, 135.
јадолик, 279.
Јадранско Море, 809.
јаже, 114, 269, 400.

страна 443

јазъ, 268.
ја — ја, 729.
јајача, 219.
јаје, 380.
јак, 73.
јак- наставак при именичким основама, 201, 207, 228.
јака- наставак, 201.
Јаковљев, 253.
јали, и запета, 763; — међу више реченичних делова, 765; — при набрајању или ређању, 766.
јали — јали, 729.
јамица, 212.
јан- наставак, 106, 107.
јан-ин- наставак, 174, 206; — и множина 333.
Ја́на, 355.
Ја̑но, 355.
јануар, 809.
јао, 22.
јар- наставак, 162, 163.
јара- наставак, 162, 163.
јарад, 194.
јарам, 198, 322.
јаре, 382.
јаребица, 214.
јарета, 382.
јарић, 382.
јарићи, 382.
јаружица, 87.
јарчев, 253.
ја сам, 75.
јасан сугласник на крају, 84, 326.
јасеновина, 178.
јасни сугласници, 80.
ја̀сни̑ (јаснији), 64, 807.
јаснији 807.
јасник на крају 326.
јаст- наставак, 245.
јастребови, 332.
јато, 183.
јаха, 128.
ја̀хаћи̑, 248.
јачи, 86.
јашем, 440.
ја̏шу, 440.
јд премећу се местима, 486.
је, лична заменица, 269, 400, 401, 416; — у сложеној глаголској промени, 421.
је у јужном српском говору, 54, 77, 347, 513; — пред самогласницима, пред ј или ђ, 90, 92.
је- наставак за основу времена садашњег, 130, 140, 142, 144, 434, 470, 510, 519, 526.
је- наставак за разне именске основе, 154, 253, 259, 261, 267.
је, јест, 459, 546.
Јеврејин, 174.
Јеврејка, 206.
јего, 402.
јегуља, 171.
јед, 139, 184, 435, 440, 452.
једа, 738.
једак, 254.
један, -на, -но, 262, 316, 405, 406, 607, 608, 721, 817.
једанаест, 298.
једанпут, 815.
једаред, 815.
једа̑х, 455.
једва, 37, 38.
једе, 455.
једем, 452, — једеш 452, — једе, 452.
једиво, 197.
једи́нак, 208.
јединац, 215.
једар, 234.
једло, 165,
једнак, 745.
једнака два сугласника — један испада, 97.
једнаки се сугласници растављају самогласником а, 104.
једнаки подмети и прироци, и изостављање, 750.
једнаки додатци и изостављање, 751.

страна 444

једначења недопуштена у књижевном језику, 807.
једначење и избацивање, 97 до 101.
једначење самогласника, 56, 65, — обележено апострофом, 813.
једначење сугласника по звучности, 81, 82, 420; — по говорним оруђима, 81; — избегава се уметањем а- самогласника, 104.
једначији, 259.
једнина, 5, 312; — у глагола, 431; — везана за значење ре́чи̑, 597.
једногодишњи, 277.
једномесечићи, 277.
једносложне речи какав акценат не могу имати, 73.
једрина, 177.
једро, 159.
је́ду, 452.
је̏ду̑, 452.
јеђа̑х, 455.
јеж, 154, 327.
јеже, 114, 269, 400.
јежом, 327.
јез, 154.
језеро, 160.
језик, 44, 45, 206; — и граматика, 41; — народни, 42; — српски и словенски, 42; — шта је, 1; — како постаје, 2.
језичак, 206.
језичић, 87.
језични сугласници, 79.
Је́ла, 355.
Јелена, 355.
јеленом, 89.
јеленрог, 296.
јеленче, 192.
јелењи, 233.
јелика, 203.
јелинско-српски, 811.
Јелице, 354.
јело, 165.
Је̑ло, 355.
јелов, 252.
је̑м, 139, 435, 440, 452.
је̑мо, 452.
јему, 402.
јер, 747.
јербо, 747.
Јерменин, 174.
Јерменка, 206.
јес, 106, 139, 435, 438, 440, 459.
јесам, 139, 435, 436, 440, 459.
јесенас, 37.
јеси, 459.
јесмо, 436, 459.
јес-о-нт, 436, 438.
јес-си, 436.
јест, 436, 440, 459.
јесте, 436, 459.
јести, 451, 452.
јесу, 436, 438, 459.
јесући, 459.
јеткати, 136.
јечам, 322.
јечие, 141.
јечмача, 219.
јечмен, 238.
Је́шо, 220.
ји- наставак, 423, 446.
јј у поређених придева остаје, 97, 807.
јо-наставак, 154, 156, 232.
јо- наставак за основу времена садашњег — види је- наставак.
Јово, 152.
Јован, 233; — како се пише скраћено, 823.
Јовањ, 809.
јовањски, 809.
Јовин, 809.
јој, 402.
Јока, 193, 353.
Јокић, 193.
Јоле, 343.
јотовање, 81, 86, 259, 365.
јт премећу се местима, 486.
ју, 402.
ју- наставак, и гласовне промене њега ради, 365.
јувка, 83.
јужни говор, 54; — и л 92; — и замена му ѣ пред самогласницима и ј и ђ, 90, 92; — и избацивање ј 103; — има рије место ре, 463; — и ѣ- наставак основе начина неодређеног, 501; — и његова правила 347, 513; — у промени заменица и придева, 417; — и веза његова с акцентом, 77.
јунак, 331.
јунаци, 87, 331.
јунацима, 331.
јуначе, 88.
јуначки, 87.
јуначнији, 259.
јуначтво, 99.
јунаштво, 99, 188.
јур- наставак, 164.
јура- наставак, 164.
јури, 122.
јурне, 145.
јурну, 122.
јутарњи, 241.
јутрос, 37.
јуфка, 83.
јуче, 37.
јъ- наставак, 154, 155, 232, 253, 259, 261, 270, 443, 446.
јъшъ- наставак за поређење, 259.
К, грлени сугласник, 79; — мукао сугласник, 80; — иде у ц пред наставцима који почињу с и, 87, 259, 331, 353; — иде у ч пред е 88, 328, 539; — постаје ч пред и, 87; — промењено у ц, 130; — испада пред л, 498; — испада пред н, 497; — не трпи пред собом зд, ст, или шт, 102; — остаје без претварања, 353; — кј иде у ч, 259.
к- наставак за глаголску диминутивну радњу, 136, 137.
к, предлог, 39; — и трећи падеж, 672.
ка̑, 66, 807.
ка’, 812.
ка- наставак именски, 107, 193, 200, 205, 206, 208, 228, 254–5, 257.
каблар, 163.
кад, 13, 37, 272, 733, 739, 745,

Српска граматика (1894)/Кључ

КЉУЧ[уреди]

Бројеви упућују на чланке[уреди]