←Dodatak

Srpska gramatika
Pisac: Novaković Stojan
Ključ

Novaković, Stojan (1894). Srpska gramatika. Beograd: Državna štamparija

KLjUČ[uredi]

Brojevi upućuju na članke[uredi]

A sveza ili usklik, 22, 40, 114, 728, 730; — među više rečeničnih delova, 765; — pri nabrajanju ili ređanju, 766; — zamenički koren, 114.
a nepostojano, 147, 159, 180, 234, 236, 322, 324, 363, 419, 447, 459; — postalo od ь, 180, 189, 213, 236, 254-5, 257, 397; — postalo od o, 130, 131, 153; — umetnuto među suglasnike radi rastavljanja, 81, 104 (vili gore nepostojano); — umetnuto pred l, 325, 364; — umetnuto pri obrazovanju osnove, 251; — umetnuto među početne suglasnike, 470, 530; — umetnuto u 2-om padežu množine 323, 346, 357.
a-nastavak glagolski i imenski, 105, 107, 127-133, 128, 129, 133, 129, 132, 134, 141, 146, 147, 148, 150, 151, 152, 230, 279, 449, 519.
a postalo od ѣ posle nepčanika, 124, 149, 239, 477, 508.
ȃ postalo iz aa i ae, 520, 528; — postalo iz aja 475; — postalo iz ae, 523, 543; — postalo od aje, 475; — postalo od ija, 457; — postalo iz ao, 807.
aa postaje ȃ, 520.
a — a, sveza, 729.
av-nastavak pri pridevskim osnovama, 250; — pri osnovama od zameničkih oblika izvedenim, 261; — pri zameničkim osnovama, 271.
ava-nastavak pri imeničkim osnovama, 195; — pri pridevskim osnovama, 250; — pri zameničkim osnovama, 271.
avo-nastavak pri pridevskim osnovama, 250; — pri zameničkim osnovama, 271.
àgin, 240.
ad-nastavak pri imeničkim osnovama, 194; — pri zbirnim imeničkim osnovama, 372; — pri imeničkim osnovama u slaganju podmeta s prirokom, 588.
ad-ak-nastavci pri imeničkim osnovama, izvedenim od prošastog prideva, 227.
ae pretvoreno u ee — ȇ, 66; — pretvoreno u ā, 523, 528, 543.
azbuka građanska, 46; — crkvena 46.
ai u srpskom pravopisu, 63, 807.
aja sažeto u ȃ, 475.
aje izjednačeno, pa sažeto u ȃ, 475.
azъ, 268.

strana 408

ak-nastavak za diminutivnu glagolsku radnju, 136; — pri imeničkim osnovama, 201, 205, 206, 208; — pri imeničkim osnovama izvedenim od oblika, 226, 227, 228, 229; — pri pridevskim osnovama, 254-5, 259; — pri zameničkim osnovama. 271.
aka-nastavak pri imeničkim osnovama, 201; — pri zameničkim osnovama, 271.
a kamo li, 744.
ako, 13, 40, 695, 739, 740.
ako Bog dȃ, 822.
ako budem mogao, 692.
ako budem poslan, 692.
ákȏv, 22.
akȏvȃ, 72.
ako znadbudemo, 692.
ako i, 740.
ako mu, 75.
ako-nastavak pri zameničkim osnovama, 271.
ako uzmogbudem, 692.
akcenat, 56, 69, 70; — u razlici srpskih govora, 77; — u razlikovanju padeža, 356, 375; — promenljiv pri sastavljanju akcenatne reči, 76; — u razlikovanju određenog i neodređenog prideva, 415, 422; — u pravopisu, 805, 810, 818.
akcenat logički, 818; — na podmetu, 560.
akcenatne reči, 75, 806.
al, postalo snaženjem iz l, 149.
alatast, 245.
alva, 31.
aleksinački, 257.
ali, 730.
Ali-agi, 353.
ali — ali, 729.
alineja u pisanju, 808.
alka, 31.
alj-nastavak pri imeničkim osnovama, 170.
aljkav, 250.
-am, stari nastavak za 3-ći padež množine, 361.
ama, sveza, 730.
ami, stari nastavak za 7-mi padež množine, 361.
ȃmo, 272.
amo-nastavak pri priloškim osnovama, 272.
amina(ti), 133.
an-nastavak pri imeničkim osnovama, 173; — pri pridevskim osnovama, 236, 237, 241; — nastavak — ѣnъ — pri pridevskim osnovama, 239; — pri pridevskim osnovama, izvedenim od priloga vremena sadašnjeg, 260; — pri osnovama, izvedenim od zameničkih oblika, 261; — pri brojnim osnovama, 262.
ana-nastavak pri imeničkim osnovama, 173; — nastavak — ѣna — pri pridevskim osnovama, 239.
Andra, 152.
Andrȋca, 64.
Andrijica, 64.
Anđelija, 158.
anđelka, 91.
Anđuša, 224.
a nekmo li, 744.
an-in-nastavci pri imeničkim osnovama, 174.
Anka, 206.
ano-nastavak, ѣno, pri pridevskim osnovama, 239.
anski-nastavak pri pridevskim osnovama, 257.
anj-nastavak pri imeničkim osnovama, 180.
ao 22; — postaje aa — ȃ, 66; — postaje oo — ȏ ili ó, 66; — izjednačeno u ȃ, 807.
aorist, 685.
apozicija, 567, 568; — pridev, 569; — uza svaku imenicu, strana 409 571; — i njeno slaganje s glavnom rečju 595; — traži samo neodređeni vid prideva, 599; — i prvi padež, 615; — uz predmet, 642; — i peti padež, 646; — i šesti padež, 653; — i zapeta, 769.
apostrof, 805, 812-813; — obustavlja menjanje suglasnika, 812; — obeležava jednačenje, 813.
ar, postalo snaženjem od r, 149.
ar-nastavak i diminutivna glagolska radnja, 136; — uz imeničke osnove, 162-163; — i peti i šesti padež, 327; — pri imeničkim osnovama, 206.
ara-nastavak uz imeničke osnove, 162, 163.
arapče, 192.
Arbanija, 158.
Arnauti, 126, 174.
Arnautka, 206.
aspara, 358.
aspre, 358.
aspri, 358.
ast-nastavak pri pridevskim osnovama, 244-6.
asta-nastavak pri pridevskim osnovama, 244-6.
asto-nastavak pri pridevskim osnovama, 244-6.
at-nastavak pri imeničkim osnovama, 187; — pri pridevskim osnovama, 243.
ata-nastavak pri imeničkim osnovama, 190; — pri pridevskim osnovama, 243.
ato-nastavak pri pridevskim osnovama, 243.
atribut, ponajviše pridev, 567; — od 2-og padeža, 570; — uza svaku imenicu, 571; — i slaganje sa glavnom mu reči, 595; — i prvi padež, 615; — raširen u celu dodanu rečenicu, 732.
au, 22.
ah, usklik, 22.
ah-nastavak za 7 pad. množine, 361; — za pređ. nesvršeno, 441, 447, 506.
ac-nastavak pri imeničkim osnovama, 213, 214, 215; — pri imeničkim osnovama izvedenim od prošloga prideva, 227; — pri imen. osn. izvedenim od zameničkih oblika, 229.
ač-nastavak pri imeničkim osnovama, 218, 219.
ača-nastavak pri imeničkim osnovama, 218, 219.
aš-nastavak pri imeničkim osnovama, 221, 222.
B usneni suglasnik, 79; — jasan suglasnik, 80; — ispada pred n, 497; — ne trpi pred sobom zd, st ili št, 102; — traži j između sebe i l, 86.
ba-nastavak pri imeničkim osnovama, 186, 195.
bába, 342.
babetina, 178.
babin, 240.
bábo, 342.
baboličan, 279.
bàbura, 167.
baburina, 175.
bavljenje, kazano predlogom, 674.
badava, 37.
badar, 234.
bademov, 252.
badnjak, 202.
badnji, 241.
baja, 128.
bajalo, 167.
Bajčeta, 132.
báka, 200, 353.
bákin, 240.
bakrač, 219.
bakràčić, 133.
bakren, 238.
balavac, 215.

strana 410

Balkansko Poluostrvo, 809.
balčak, 91.
banica, 214, 354.
banovica, 215.
banstvo, 188.
banjica, 212.
bardačina, 175.
baretina, 175.
barica, 212.
barovit, 247.
bahat, 187.
bacakati, 136.
bačva, 83.
Báčvȃnȃ, 72.
Bačvanin, 83, 174.
Bačvanka, 206.
Báčvȃnče, 72.
baš i da, 740.
bv daje b, pošto v otpada zbog jednakosti govornih oruđa, 100.
be, 487.
beg, 124, 466, 508.
begac, 216.
bȇdnȋk, 72.
bedra, 159.
bedro, 159.
beža, 124, 508.
bežati, 508.
bȅžȃh, 508.
bežie, 141.
bez, 39; — u složenim osnovama, 281; — s drugim padežem, 663.
bezazlen, 104, 281.
bezazlenost, 191.
bezbožan, 281.
bezbožnost, 191.
bezbratnica, 281.
bezrotkinja, 281.
bezglavan, 281.
bezgrešnost, 191.
bezdanica, 215.
bezimen, 281.
bezočan, 52, 281.
bezočьnъ, 52.
bezočanstvo, 189.
bezumlje, 72, 86, 111.
bejah, 690.
bejah zapevao, 428.
bejah tresao, 547.
bejah čuo, 547.
bejah hvaljen, 550.
— bȅl, 91.
bel, 230.
Bela Reka, 809.
belac, 215.
bele, 125.
beleti, 33, 35.
bѐlilo, 167.
Beli Potok, 599.
bѐlica, 77, 215.
belovljev, 253.
belògrab, 277.
belodani, 126.
belolik, 230, 279.
bȇlȋ, 415.
belca (od belac), 91.
belj, 155.
belji, 85, 103.
benetalo, 167.
beo, 26, 92, 230, 259, 415, 419.
beogradski, 257.
beo potok, 597.
berah, 541.
beračica, 214.
berba, 195.
berberka, 206.
berberin, 174.
bere, 519, 534.
berijah, 541.
besan, 259, 419.
besmrtnost, 191.
besn, 419.
besolica, 281.
besposlen, 273, 281.
besposlica, 281.
bespuće, 82.
bescen, 281.
bescenje, 82.
beh, 690.
beh hvaljen, 550.
bi (biti), 57, 106, 116, 479, 487, 549, 708,
biblioteka, 63.

strana 411

biva, 130, 822.
bivanje i rečenice za mesto, 746; — iskazano glagolima, 609, 614; — i vreme sadašnje, 681.
bívati, 58.
biven, 479.
bivȏ, 64.
bivol, 64.
bivolski, 91.
bívȏlče, 72, 91.
bivši hvaljen, 550.
bijah, 90.
bije, 474.
bijel, 92.
bijen, 479.
bȉlo, 165.
bilo (od biti), 821.
bimber-grožđe, 296.
bio, 92, 807.
biograf, 63.
biografija, 63.
bio sam, 690.
bio sam tresao, 547.
bio sam hvaljen, 550.
bio svi čuo, 547.
birati, 130.
Bȉrač, 322.
birovljev, 253.
bistar, 26, 234.
biser, 70, 160.
biskati, 531.
bismo, 549.
biste, 549.
bistrina, 177.
bit, 479.
biti, 58, 116, 225, 473, 474, 487, 557, 684, 689, 690, 694, 708, 710, 810; — i vreme buduće, 691; — izostavljeno kao poznato, i kao spona u priroku, 557, 558, 559, 749.
biti hvaljen, 550.
bitka, 116, 228.
bitki, 353.
biće poginuo, 694.
biću hvaljen, 550.
bih, 549.
bih hvaljen, 550.
biše, 708.
bištem, 531.
bjelica, 77.
blag, 259.
blȁgo (usklik), 22.
Blagovesti, 809.
blagosiljanje, iskazano prošastim pridevom, 699.
blagoslov, 111.
blagost, 191.
blaženstvo, 188, 228.
blato, 183.
Bláško, 207.
blebetaš, 221.
blebetuša, 223.
blebeće, 143.
bled, 26, 230, 259.
blede, 125.
bledeti, 125.
blѣdѣ, 125.
blȇj, 148.
bleja, 124, 508.
blejati, 35, 508.
blizu, 37, 39; — i drugi padež, 664.
bliže, 37.
bližnjajiv, 251.
blistati, 33.
bȏ, 91.
bobac, 216.
bobov, 252.
Bog, 73, 809.
bog Jupiter, 809.
bóga, 152, 353.
Boga (za prȃ, za prava), 64.
bogatstvo, 23, 188.
bogaljast, 245.
bogac, 216.
Bogdan, 156.
bogdice, 822.
bog-zna, 811, 822.
Bog me, 811, 822.
bogme, 811, 822.
Bogov, 252, 809.
bogovetni, 809.
bogovski, 809.

strana 412

bogomilski, 809.
bogomolja, 151.
Bogorodica, 111, 213, 273, 278.
Bogorodice, 354.
Bogorodičin, 240.
boginja, 53.
Bogić, 156.
Bog-pomoć, 811.
Bog te vesi, 823.
bod, 130, 147.
bodac, 213.
bodlja, 169.
bodljika, 203.
bodljikav, 250.
bodcati, 136.
bȍžȃ, 101.
božanstvo, 189.
božanski, 257, 809.
božastvo, 189.
Bože, 88.
bȍžȇ, 101.
bȍžȋ, 101.
Božidar, 156.
Božij, 231, 809.
Božiji, 231.
Božić, 809.
božićnji, 241.
božjak, 201.
Božji, 26, 101, 231, 423, 599.
božògrobac, 277.
božur, 164.
božьstvo, 189.
bo-zna, 822.
boj, 57, 116, 149.
boja, 124.
bojažljiv, 251.
bojazan i znak uzvika, 800; — u odricanju, 722.
bojazi, 251.
bojak, 116.
bojati se, 124, 509; — traži 2-gi padež kao dopunu, 629.
bojac, 116, 213.
Bójo, 156.
boj se, 509, 811, 822.
bol, 91, 147, 154.
bolesnik, 102.
bolest, 72, 73, 251.
bolestan, 237.
bolest-ljiv, 102.
bolest-nik, 102.
boleć, 443.
bolećica, 226.
bolešljiv, 102, 251.
bolna, 91.
bolnik, 72.
bolta, 91.
boltadžija, 91.
bolja, 154.
boljarka, 206.
boljma, 272.
bome, 811, 822.
bora, 149.
boravi, 126.
borba, 195.
borik, 203.
borje, 157.
boróvnica, 71.
Bosanka, 206.
Bosna, 54.
bosonog, 230, 279.
bosotinja, 182.
bosti, 130, 451.
bocati, 136.
bockati, 136.
bočina, 175.
Bošnjak, 85.
Bošnjakinja, 182.
Bošnjakuša, 224.
bošnjački, 257.
bošnjo, 342.
Boško, 82,
br, 130, 149, 534.
bra, 128, 519, 534.
brza, 133.
bravče, 192.
bradat, 243.
bradvurina, 175.
bradetina, 175.
brazdaš, 222.
brale, 343.
braniti (kratiti) traži 3-ći padež, 636.
Branko, 207.

strana 413

brao sam, 546.
brat, 183, 339, 597.
bratac, 216.
bratov, 252.
bratovi, 597.
bratom, 89.
brati, 35, 130, 534, 541, 597; — kao obrazac menjanja 535.
bratija, 158.
bratim, 126.
bratimiti, 126.
bratimstvo, 188.
bratiti, s dodatkom šestog padeža, 655.
bráto, 152.
bratstvenik, 204.
bratski, 257, 807.
bratstvo, 82.
bratučed, 278.
braća, 86, 158, 339, 597; — i slaganje s prirokom, 588.
brácin, 240.
bračan, 52.
bračьnъ, 52.
brašance, 216.
brašnar, 163.
brašnara, 163.
brašnarka, 206.
brašnen, 238.
brvnara, 163.
bȑda, 810.
br̀da, 810,
bŕdȃ, 810.
brdeljak, 206.
brdijeh, 350.
brdina, 175.
brdina(h), 361.
brdo, 70.
breg, 74.
brȇga, 74.
Bregava, 196.
bregovi, 74, 103.
bregòvima, 74.
brȇgu, 74.
bred, 149, 232.
bređ, 232.
brežina, 175.
brezik, 203.
brezovača, 219.
brekinja, 182.
breme, 199.
bremena, 103.
bremeno-noša, 278.
bremenoša, 278.
bremenit, 247.
brȅsȃkȃ, 357.
breska, 357.
breskva, 115, 357.
breščić, 193.
brz, 230, 259.
brzak, 201.
brzac, 215.
brzina, 177.
brzo, 37.
brzolov, 277,
brzoplet, 20, 273, 277.
brzorek, 230, 277.
brzo-te, 811.
briga, i četvrti padež, 643.
bri-ica, 213.
brija, 128.
brѝjaćȋ, 248.
britva, 186.
brica, 213.
brjegovi, 103.
brjemena, 103.
brkat, 243.
brod, 149.
broj i imenica sastavljeni u jednu reč 815; — i njemu dodane reči, 596; — kao obeležje određenog načina, 702; — kako se slaže kad je prirok, 583; — u podmetu, 555; — u priroku, 557; — u starini obična imenica, 596.
brojač, 110, 218.
brojevi, 21, 28, 310, 311, 316; — i počivka, 795; — i imenički oblici, 411-412; — kako se pišu, 805; — u podmetu, 554, 591-4; — prosti, 262; — prosti i redni, veći i manji u pisanju, 824; — redni, strana 414 slaženi, 811; — sastavljeni u pisanju, 815; — u složenim osnovama, 298.
brojena stvar uz broj, 593, 594; — u 2-om padežu, 621.
brojne osnove, 262.
broćast, 245.
broćem, 39.
brži, 86.
brsnat, 243.
brst, 183.
bubnja, 133.
bubrežak, 206.
bubrezi, 87.
bubulj, 171.
Bugarin, 46, 126, 174.
Bugarka, 206.
bugar-kabanica, 296, 811.
bugarski jezik, 42.
bud 740, 822.
bude — budo, 487.
budem, 692; — i ostali oblici toga glagola, 487; — i vreme buduće, 691.
budi 740, 822.
Budimac, 214.
Budimka, 206.
budizam, 809.
budi hvaljen, 550.
buduće vreme, 34, 545, 548, 691; — za prošlost, 693; — kazano pređašnjim svršenim, 688; — kazano vremenom sadašnjim svršenim, 145, 612, 680.
buduće istoričko, 693, 707.
buduće sa značenjem neizvesnosti, 694.
buduće pogodbeno, 695.
budući, 747.
budući hvaljen, 550.
búkalȋšte, 227.
bukač, 218.
bukva, 83.
bukvik, 203.
Bukovik, 204.
Bukovica, 215.
Bukulja, 171.
buljook, 278.
bunika, 203.
burad 194.
bȗrnjȃk, 72, 202.
busenit, 247.
busenje, 157.
buć, 22.
bućkalo, 167.
buča, 508.
bučati, 508.
bučje, 157.
bušak, 205.
buši, 205.
budžulja, 171.
bъd, 234.
bы, 487.
bыti 487.
bѣ, 487.
bѣlѣ, 125.
bѫde, 487.
V ispada posle b, 100; — popunja zev, 61, 128, 131, 132, 148, 479, 532, 534, 540, — pri jednačenju i sažimanju samoglasnika, 64, 65; — ne jednači se samo po zvučnosti, niti pred sobom traži jednačenja, 83; — traži da se umetne l između njega i j, 86; — usneni suglasnik, 79; — jasan suglasnik, 80.
va, zamenički koren, 114.
va-nastavak pri pridevskim osnovama, 249.
vabac, 213.
vavek, 816.
vadivek, 299.
vazda, 272.
val, 91, 119.
valja da, 822.
Valjevac, 214.
valjevski, 26.
vam, 390.
vami 391.
van, 816; — i drugi padež, 663.

strana 415

vàpiti, 473.
varalica, 227.
varenik, 228.
varićak, 202.
varošanin, 174.
varošanka, 206.
varošanče, 192.
vas, sva, sve, 32, 96, 269, 397, 815.
vȃs, 2. pad. mn. 261.
Vasa, 162.
Vàsȋlj, 72.
vaskolik, -a, -o, 32, 427, 816.
vaskoliki, 427.
vatralj, 170.
vatrište, 209.
vatromet, 20.
vaš, 32, 261, 366.
vàšȋ 2. pad. mn. 366.
vašiju, 366.
ve, 4. pad. mn. 389.
ved, (dovesti), 57, 116, 149.
vedar, 116, 234.
vedrina, 116.
vedro, 159.
veže, 142.
vez (izvesti), 57, 213, 456.
vézak, 206.
vezanija, 228.
vezač, 218.
vezivavši, 429.
vezivali, 429.
vezivat, 429.
vezivati, 429.
vezivahu, 429.
vezivaše, 429.
vezir, 72.
vezica, 805, 811.
vezu međusobnu u jeziku koji koreni pokazuju, 114.
vezuju, 429.
vezujući, 429.
vek, 77, 78.
vekòvati, 78.
vele, 440.
velie, 440.
velika i mala slova, 808.
Velika Škola, 809.
velikac, 216.
velikačak, 255.
Veliki Petak, 809.
veliko selo, 599.
Velikȏ Selo, 599, 809.
veličanstvo, 189.
veličina, 71.
velju, 51, 440.
venu, 122.
venče, 88.
venčić, 87.
veoma, 37, 38, 272.
vetar, 321.
vȇrȃ raznih imena pisati malim slovom, 809.
verbalni koreni, 113.
verenik, 228.
veridba, 195.
vȅriti, 611.
vernost, 191.
verova, 449.
verovati, 57.
veru (veru-jem), 57.
veru-ati, 57.
vesaoce, 216.
vesalce, 216.
veselije, 157.
veseliti se, 33.
veseljak, 202.
veselje, 86, 157.
veseo, 807.
ves’o, 807, 812.
vesi, 823.
veslo, 346.
vésti, 456.
vȅt, 96.
vetric, 212.
vetrogonja, 278.
vetromet, 147, 278.
vetъhъ, 96.
već, 730.
veće, 154.
većma, 272.
večan, 52, 78.
veče, 338, 370.
večer, 160, 338, 370.

strana 416

večera, 155.
večeras, 114.
večernjača, 219.
večernji, 241.
vȅčeri, 376.
večerica, 212.
večьnъ, 52.
vešala, 167.
veštak, 202.
veštastvene imenice, 24.
veštac, 215.
veštica, 215.
vȅštičina, 175.
véšću, 548.
vi (zamenica), 29, 31, 268.
vi, 3-ći pad. mn. 390.
vi (viti), 57, 64, 116, 479.
vid, 184.
vid u prideva, određeni i neodređeni, 414 itd.; — u glagolskih prideva, 447, 448.
vidan, 236, 237.
vidar, 110, 162.
vide, 343, 432, 449.
videvši, 34, 513.
videla, 166.
video, 34, 63, 166.
videlo, 166.
videti, 33, 432; — kao obrazac menjanja, 504, 505.
videti se, u priroku, 558.
videći, 34.
vidi, 432, 434.
vidi-vidjo, 141, 432, 434, 501, 504.
vidik, 203.
vidim, 432, 440.
vidje, 449.
vidjevši, 513.
Vidov, 252.
vidra, 159.
vidѣ, 106, 124, 432, 501.
viđati, 71.
viđah, 428, 506.
viđen, 34, 36, 507.
viđen sam, 428.
viđenje, 754.
viđi, 505.
viđu, 440.
vij, 64.
vijalište, 227.
vijati, 116.
vijah, 477.
vije, 477.
vijek, 77, 78.
vijoglava, 116.
vik, 236, 466.
vikati, 33.
vikač, 218.
vikni-de, 811.
viknu, 122.
vílȃ, 74; — víla, 74, 165; — vȋle, 74; — vȋlo, 74.
vȉle, 165; — vȉlama, 71.
vilenik, 204.
vilin, 240.
vilovnjak, 202.
vime, 50, 199.
vina, 24.
vinarina, 176.
vinober, 20, 278.
vinogradski, 257.
vinopija, 148, 278.
vir, 149.
vis, 198.
visibaba, 299.
visina, 23.
visok, 256, 259.
visoko-dug akcenat, 70, 73; — u položaju sporednoga nešto različit, 72.
visočiji, 259.
vȋt, 73, 242, 479.
vitak, 116, 419.
vȉtao, 116, 325.
viteže, 328.
vitez, 328.
viti, 116, 473.
vitk, 419.
vitla, 133.
vѝtlić, 193.
vitorog, 230, 279.
vičan, 236, 237.
više, 37, 39; — drugi padež, 665.
višnji, 423, 809.

strana 417

višnjica, 212.
vjekovati, 78.
vječan, 78.
vk- grupa ne menja se po zvučnosti, 83.
vl, 149.
vlȃ, 64.
vlaga, 149.
vlad, 184, 185.
vladalac, 227.
vladaoca, 91.
vladaocem, 89.
Vladeta, 192.
vladika, 352.
vladičanski, 257.
vladičanstvo, 189.
vladičin, 240.
vlažiti, 149.
vlak, 116, 149.
vlaka, 116.
vlakno, 116, 172.
vlasat, 243.
vlasi, 87, 340.
vlast, 93, 184.
vlastela, 339; — i slaganje priroka s podmetom, 588.
vlastelaka, 357.
vlastelin, 174, 339.
vlastelka, 206, 357.
vlastelj, 185.
vlasteoka, 206, 357.
vlástȋ imena pišu se velikim slovima, 809.
vlasulja, 171.
vlat, 597.
vlatak, 206.
vlaće, 157, 597.
vlaha, 64.
vlahinja, 182.
vlačiti, 116.
vlašad, 194.
vlaše 88, 192.
vlašik, 203.
vlъg, 149.
vlъk, 149, 172.
vlъna, 172.
vo, 64, 91.
vo- nastavak pri pridevskim osnovama, 249.
vod, 57.
voda, 23.
vodati, 611.
vodac, 116.
vode, 1. pad. mn., 24, 597.
vode (ovde), 96.
voden, 238.
vodenbika, 296.
vodeničar, 163.
vodeničarka, 206.
vodeničište, 72.
vodenjaka, 202.
vodio, 807.
voditi, 57, 116, 516.
vodica, 354.
vododerina, 278.
vodolija, 148.
vodojaža, 278.
vodoplavan, 278.
vodotok, 111.
vođ, 116.
vođa, 86, 151.
vođah, 516.
vođev, 252.
vođem, 89.
vođen, 62, 516.
vojevoda, 149.
vožnja, 179.
voz, 57.
vozak, 254.
vozakati, 136.
vozaljka, 206.
vozar, 162.
vozati, 57.
vozac, 213.
vozidba, 186, 195.
voziti, 57.
voj, 149.
vojak, 202.
vojvoda, 116, 278, 352.
vojvodin, 240.
vojvodić, 193.
vojvodstvo, 188.
vojsaka, 358.
vojska, 358.

strana 418

vojski, 358.
vojeva, 135, 449.
vojevati, 36, 610.
vojevoda, 278.
vojuje, 144.
vojue, 543.
vóko, 207.
vol, 64.
volak, 206.
volar, 163.
volovom, 340.
volovije(h), 340, 425.
vol-ьko, 207.
volikac, 216.
volim, 440.
volujak, 202.
volju, 440.
volja, — i četvrti padež, 643.
volja — volja, 729.
vosak, 322.
vosk, 239.
voskovarina, 278.
votnjak, 94.
vȍćkanje, 82.
vȍćkati, 82.
vȍćkoša, 82.
voćnjak, 94.
vočić, 193.
vóša, 220.
voštan, 26, 239.
voštara, 163.
voštah, 516.
vošten, 516.
voštiti, 516.
vr, 130, 149, 165, 180.
vrabac, 14.
vrabaca, 74.
vragolstvo, 91.
vražij, 231.
vran, 235.
vrančev, 253.
vrančina, 175.
vrančić, 193.
vranji, 233.
vrapče, 74.
vrapčev, 253.
vrapci, 82.
vrat, 149.
vrati, 107, 109, 433, 611.
vratilo, 167.
vratina, 175.
vraća, 107, 109, 131.
vraćati, 107, 109, 433, 611.
vraćen, 62.
vrača, 133.
vračara, 162.
vračev, 252.
vradžbina, 82.
vŕba, 70.
vrbica, 212.
vrbovina, 178.
vrgnem, 466.
vrgnut, 466.
vrgnuti, 466.
vrednost, 191; — iskazana 2-im padežem, 627.
vrelo, 165.
vreme, 74, 78, 199.
vreme buduće, 548, 691; — za prošlost, 693; — kazano vremenom sadašnjim svršenim, 680.
vreme davnoprošlo, 547, 698.
vreme i glagol u rečenici, 552.
vreme i predlog u sintaksi, 661.
vreme kazano 2-gim padežem 626; — 4-im padežem, 645; — predlogom, 37, 39, 656, 658; — predlogom po, 817; — kazano raznim načinom, i pravila o zapeti, 780; — kazano podređenom rečenicom, 745; — kazano umetkom u rečenicu, i zapeta, 783; — kazano 6-im padežem, 651; — kao obeležje određenog načina, 702; — označeno predlozima, 668.
vreme pređašnje nesvršeno, 429.
vreme pređašnje svršeno, 429.
vreme prošlo, 546, 698, 689.
vreme radnje glagolske u rečenicama, 22, 34, 430, 572, 576, 679, i d.

strana 419

vreme sadašnje, 429, 679; — i neodređeni podmet, 682; — i istorički i pripovedački slog, 683.
vreme u podređenoj rečenici, 732, 754.
vreme u pitanju, 716.
vrȅmena, vremѐna, 74, 78, 103; — vreménȃ, 74.
vremena prošasta, 684.
vremenske rečenice, 774,
vremena složena: prošlo davnoprošlo i buduće, 545.
vremenit, 247.
vreo, 698. .
vreteno, 71.
vretence, 216.
vreti, 512.
vréći, 95, 467.
vrȅćina, 175.
vrže, 88.
vrz, 456.
vrzi, 87, 466.
vri, 512.
vrijeme, 78.
vrim, 512.
vrimo, 512.
vrisk, 124, 508.
vrite, 512.
vriš, 512.
vrišti, 124.
vrišta, 508.
vrjemena, 103.
vrlet, 72.
vrletan, 237.
vrlo, 37, 38, 165.
vrsta, 183, 358.
vrsta prva imeničke promene, 318 i d.; — druga, 344 i d.; — treća, 351 i d.; — četvrta, 362 i d.; — peta, 378 i d. vrsta prva promene glagolske, 450; — druga, 494; — treća, 501; — četvrta, 514; — peta, 519; — šesta, 543.
vrstan, 237.
vrsta se, 133.
vrste glagolskih oblika, 449.
vrste imeničke promene, 317.
vrste reči u rečenicama, 21, 597 i d.
vŕstȋ, 358.
vrt, 149, 180.
vrteti, 610.
vrtoglav, 278.
vrtoglavac, 215.
vŕći, 463.
vrći, 466.
vru, 512.
vruć, 259, 343.
vrućica, 226.
vrh, 39, 206, 656; 665; — i drugi padež, 665.
vrh, 450, 463.
vrckati, 136.
vršaj, 150.
vršak, 206.
vŕšȃh, 467.
vrše, 88.
vršidba, 195.
vršika, 203.
vršilac radnje glagolske kazan nastavkom, 167, 185. Vidi i Izvršilac.
vsa, 96.
vsaki, 271.
vt- grupa ne menja se, 83.
Vugdrag, 82.
Vúja, 342.
Vujak, 202.
Vujo, 156, 342.
Vujčeta, 192.
Vuk, 116, 156.
Vukalj, 170.
Vukac, 216.
Vukić, 193.
Vukmilj, 155.
vukodlak, 116.
Vule, 343.
Vuleta, 192.
vuna 172.
vunara, 163.
vunat, 243.
vunen, 238.

strana 420

vući, 116, 149, 462.
vuci, 87.
Vučeta, 192.
vučina, 175.
Vučić, 193.
vučica, 53, 214.
vučjak, 202.
vučca, 99.
vc- grupa ne menja se, 83.
vč- grupa ne menja se, 83.
vši- nastavak va prilog vremena prošlog 446.
vъ- nastavak pri pridevskim osnovama, 249; — pri rednim brojevima, 265; — pri zamenicama, 269.
vъ- nastavak za prilog vremena prošlog, 446.
vъe- nastavak za prilog vremena prošlog, 446.
vьsь, 269, 397.
vьsaki, 271.
vьsda, 272.
vьsma, 272.
vьsѫda, 272.
vѣd, 183, 184.
vѣt, 154.
G grleni suglasnik, 79; — jasan suglasnik, 80; — ide u ž u 5-om padežu, 328; — ide u z pred nastavcima koji počinju sa i, 87, 331, 353; — ide u ž pred i 87; — ide u ž pred e, 88, 537; — promenjeno u z bez dovoljno jasnog uzroka, 130; — nepretvoreno, 353.
ga- nastavak pri imeničkim osnovama, 210.
ga, zamenički oblik, 402.
gavran, 96.
gavrani, 332.
gavranovi, 532.
gadljiv, 251.
gađa, 131.
Gavrilo, 96, 156.
gaziblato, 299.
Gájo, 156.
galo-bela, 276.
galijaš, 222.
ganja, 131.
garav, 250.
garvan, 96.
Garvilo, 96.
gari, 126.
gat, 183.
gatara, 162.
gvožđara, 163.
gvožđe, 85, 597.
gvozdenzuba, 296.
gvozdenjak, 202.
gde, 37, 272, 733, 737, 740, 746, 747, 774, 775, 776, 816, 817, 821; — u pitanju 716.
gde bilo, 817.
gdegde, 816.
gdѐgod, 816, 817.
gde gȍd, 817.
gdekoji, 816.
gdekad, 816.
gde mu drago, 817.
gdešto, 816.
geografija, 63.
geometrija, 63.
gib, 122, 168.
gibak, 420.
gibka, 109.
ginu, 122, 449.
ginuti, 497.
gipka, 82.
gipka(ti), 109, 136.
gj ide u ž, 86.
glavan, 237.
glavit, 247.
glavna osnova u složenim osnovama, 275, 277.
glavna reč, 725; — prema svojim dodatcima i zapeta, 368; — i podređena joj rečenica 772.
glavna rečenica, 9, 10, 12, 725, 726, 727, 734; — i glagolski prilozi, 696; — i prilog vremena prošlog, 697; — u redu strana 421 reči, 757; — posle podređene rečenice i zapeta, 778; — i podređena, 731.
glavni član u osnovama, 280.
glavni akcenat, 72; — i sporedni, 71.
glavni deo rečenice trpni ili radni, 709.
glavničar, 163.
glavobolja, 20, 111, 273.
glavoboljan, 278.
glavura, 164.
glagol i vreme u rečenici, 552.
glagol u priroku, 556.
glagoli, 21, 22, 33, 310, 311; — sastavljeni s drugim rečima, 814; — bez podmeta i 2-gi padež, 633; — i koreni njihovi, 113; — i oblici njihovi, 428; — neprelazni i 3-ći padež, 636; — povratni, prosto-povratni i uzajmičnopovratni, 35; — povratni složeni s na traže kao dopunu 2-gi padež, 628; — povratni i 3-ći padež, 637; — pomoćni u pitanjima, 715; — u odricanju, 718; — po trajanju radnje, 36, 610; — prelazni i neprelazni, 35, 609, 701; — svršeni i vreme buduće, 691; — svršeni i vreme sadašnje, 681, 683; — svršeni i vreme pređašnje nesvršeno, 686.
glagolska imenica, 632, 754; — u složenim osnovama, 297.
glagolska radnja, kazana imenicom, 632, 754.
glagolske osnove, 118, 119; — i nu-nastavak neodređenoga načina, 122, 123; — i predlozi, 302; — od oblika, 137.
glagolski koreni 112, 113; — u obrazovanju diminutivnih glagola, 136.
glagolski nastavci, 436; — za oblike, 437,
glagolski oblici, 430, 679 i d.; — i jednina i množina, 431; — i njihovi nastavci, 439; — i njihove vrste, 449; — složeni, 545; — i ne, 818.
glagolski prirok, 556; — i slaganje s podmetom, 582.
glagolsko-imenski oblici, 430; — i jednina i množina, 431; — i ne, 818.
gladak, 254, 259, 420.
gladan, 237; — i 2-gi padež kao dopuna, 627.
gladibrk, 299.
gladne, 125.
gladneti, 125.
gladova, 135.
gladovati, 57.
gladu (gladu-jem), 57.
gladu-ati, 57.
glađen, 62.
glas, 19; — kad se izbaci, obeležava se katkad apostrofom, 813.
glasak, 19.
glasan, 19.
glasat, 19.
glasina, 175.
glasit, 247.
glasnik, 19.
glasnica, 44, 45.
glasovi i nauka o njima, 43; — i slova srpskoga jezika, 46; — pri sastavljanju osnova i nastavaka prilikom obrazovanja novih osnova, 109; — u pravopisu, 805, 806.
glasovne promene i akcenatne reči, 806.
glacnuti se, 136.
gledanje, 23.
gledati, 58; — se, 35.
Glíšo, 220.
glogov, 252.
gloginja, 53, 182.
gloda, 128, 449.
glodjem, 103.

strana 422

glođem, 103.
gložje, 157.
gloca, 122.
glocnu, 122.
gluh, 230, 259.
gluhac, 216.
gluhnu, 123.
gmeždenik, 94.
gmežditi, 94.
gmežđen, 94.
gna, 128.
gnati, 537.
gnežđah se, 516.
gnezditi se, 516.
gnoj, 149.
gnojavica, 215.
gnusan, 237.
gnjevétalo, 167.
gnjѐsti, 451.
gnji, 473.
gnjȉla, 165.
gnjio, 415, 419.
gnjȋlȋ, 415.
gnjurac, 213.
gȏ, 415.
govedar, 163.
govedarka, 206.
govedarina, 71.
goveđi, 233.
goveti, 502.
govѣ, 124.
govor, 34, 126, 161; — nečij i počivka, 796; — nedorečen, 802; — prekinut, 802.
govori srpski, 54; — i menjanje akcenta, 78.
govorne, 141.
govoriti, 34, 126.
govorkati, 136.
govorna oruđa, 44, 45; izjednačivanje po njima, pa po tom izbacivanje, 100; — izbacivanje radi nesklada u njima, 102.
govoruša, 223.
god, 147, 817, 821.
godišnji, 102, 241.
gozba, 102.
golet, 72.
gȍlȋ, 415.
Golija, 158.
golobrad, 20, 111, 273, 279.
golobradast, 246, 279.
golovrat, 279.
golomrazica, 277.
golub, 25.
golubak, 322.
golubast, 245.
golubački, 257.
golubinjak, 202.
golubići, 193.
golubica, 25.
golublje, 157.
golupče, 192.
golcat, 91.
góljo, 162, 342.
gomila, 133.
gon, 126.
gonenu, 122.
goneta, 122.
goniti, 126.
gonjenje, 228.
gor, 130.
Goražde, 94, 345.
gorak, 254, 259.
gore, 37.
gorejah, 506.
goreti, 36, 610.
gorie, 141, 501.
gorijah, 506.
gorica, 212.
gornjak, 202.
gornjozemac, 111.
gorovit, 247.
goropad, 163.
gorčina, 177.
gočobija, 116.
gorѣ, 124.
Gospod, 809.
gospoda, 339; — i prirok, 588.
gospodarev, 26.
gospodarem, 327.
gospodaru, 327.

strana 423

gospodin, 339; — kako se piše skraćeno, 823.
gospodinov, 252.
gospođa, 155; — kako se piše skraćeno, 823.
gospođica, kako se piše skraćeno, 823.
gospićki, 257.
gost, 334.
gost-ba, 102.
gòstȋ, 334.
gostiju, 334.
gotovost, 191.
gošća, 86.
grab, 17.
grabac, 17, 213.
grabež, 17, 217.
grabikapa, 299.
grabić, 193.
grabljiv, 17, 251.
grad, 17, 19, 23, 25, 74.
grȃda, 74.
gradac, 17, 216.
grȃdȋm, 72.
gradina, 17, 19, 25.
gradić, 19, 193.
gradište, 17, 19, 25.
gradljika, 203.
gradobitina, 278.
gradovi, 74, 332.
gradovijeh, 340, 425.
gradovima, 74.
gradojevićki 257.
gradski, 19, 807.
grádu, 74, 810; — grȃdu, 810.
građa, 86, 151.
građa glagolskih reči, 119.
građan, 105, 106, 107.
građani, 106, 333.
građanin, 107, 333.
građanka, 206.
građanska azbuka, 46.
građanstvo, 107.
graja, 148.
grakće, 143.
gramatika šta je, 41; — uporedna, istorijska, opisna, 42; — kako se deli, 43; — i pravopis, 814.
gramatičke reči, 806, 807, 814.
grana, 172.
graničar, 163.
grah, 206.
gráša, 220.
grašak, 206.
grašara, 163.
grašac, 216.
graška, 206.
grbav, 250.
grd, 230.
grduljina, 175.
grđi, 230.
greb, 149, 460.
grebača, 218.
grebe, 218, 141.
grebenalja, 169.
gredurina, 175.
greja, 128.
gresti, 451.
grepsti, 460; — kao obrazac menjanja, 460.
grehota, 190.
grešan, 103.
grivast, 245.
griža, 86.
griz, 450.
grizica, 213.
griskati, 136.
gristi, 456.
grješan, 103.
gȓk, 259.
Grkinja, 182.
grkljan, 44.
grkne, 145.
grknu, 123.
grlat, 243.
grleni suglasnik i ѣ za njim, 124; — prešao u nepčanik, 259.
grleni suglasnici, 79; — pred samoglasnikom i, 87; — pred samoglasnikom e, 88; — pred i-nastavkom načina neodređenog, 126, 213; — pred ъ, 153; strana 424 188, 189, 205, 213, 257; — pretvorena u nepčane, 180, 254-5, 508; — nepretvoreni 193; — nepretvoreni u nepčane, 216, 240.
grm, 149, 198.
grmalj, 170.
grmljava, 196.
grmovina, 178.
grob, 149.
grožđe, 85.
grožnja, 179.
grozdić, 193.
grom, 149.
gromi, 332.
grontulja, 171.
grohot, 187.
gr̈oce, 346.
grošić, 193.
grst, 184.
grt, 184.
grub, 230.
Grubeta, 192.
grublji, 86, 259.
Grúja, 342.
Grujica, 352.
Grújo, 342.
grumenje, 152.
grunuti, 610.
grupši, 259.
grušalina, 227.
Gȑče, 192.
grčki, 257; — jezik 42.
gŕša, 220.
gt postaje ć, 95, 444.
guba, 147.
gubav, 250.
gubavac, 215.
gubalj, 170.
gubac, 213.
guber, 160.
gužvara, 162.
gunjić, 193.
gurkati, 136.
gusla, 133.
gust, 242, 259.
gustnu, 123.
gutlja, 150.
gutljaj, 150.
gušter, 160.
guščad, 597.
gušče, 597.
guščići, 597.
gъ-nastavak, 210, 265.
D, zubni suglasnik, 79; — jasan suglasnik, 80; — gde se izbacuje radi nesklada govornih oruđa, 102; — izbačeno pred m, 440, 452; — ispada pred l, 447; — ispada pred n, 497; — ostaje bez promene pred s i š, 807; — ispada pred ličnim nastavcima, 480; — ispada pred c, č, dž, 98; — može ostati neizbačeno pred c, č, dž, 98; — pred c i č koji put se i ne menja, 807; — za jačanje ili snaženje značenja osnove glagolske, 511, 481, 488, 500, 503, 517, 525; — d i s, 82; — menja se u s, 183, 184, 185.
da, 13, 116, 480, 706, 714, 715; — u pitanju, 715, 733, 737, 738, 739, 740, 747, 775, 776, 810.
dȃ, 480, 810.
da-nastavak pri priloškim osnovama, 272.
da-a, 109.
da Bog da, 822.
da, Bog me, 822.
da bome, 811, 822.
dava, 109, 130, 532.
dávalo, 167.
davati, 109, 480, 532, 611.
davnašnja prošlost, 684; — u glagolskoj radnji, 690.
davnoprošlo vreme, 545, 547, 690, 698.
da vidiš, 822.
da vi’š 822.
Davidovci, 83.

strana 425

davor-te, 811.
dad, 139, 435, 440, 480.
dade, 480.
dadem, 480.
dadeš, 480.
dadi, 480.
dadijah, 480.
dadijaše, 480.
dadne, 500, 612.
dadoh, 480.
dadu, 480.
daždic, 212.
daj, 64.
daj budi, 822.
daje, 532.
daj-der, 811.
da kamo li, 744.
dakle, 13.
dajući, 480.
daleko, 37.
dalka (od dalak), 91.
dalmatinsko-dubrovački, 811.
Dalmacija, 54.
dalje, 37.
dam, 139, 435, 440, 480.
damo, 480.
dan, 52, 336.
dȃn, (od dati) 475.
danak, 116, 206, 228.
danas, 37, 114.
danaske, 815.
današnji, 423.
danguba, 151, 297.
dangubi, 126.
dan-danas, 811.
Daničić Đ. 47.
dan po dan, 817.
dance, 216.
danju, 336.
dao sam, 546.
dar, 19, 116, 159.
darak, 333.
dask, 239.
dat, 475.
dáte, 480.
dati, 19, 36, 116, 475, 478, 480, 610.
dah, 147, 480.
dahtati, 531.
dȃš, 480.
dašćem 531.
daščan, 239.
daščara, 163.
dba-nastavak pri imenskim osnovama, 195.
dva, 262, 267, 313, 316, 405, 407, 411, 607; — i prirok, 593; — dva, dve, dva u menjanju, 407.
dvá-dnȋ, 336.
dvadeset, 28.
dvadesetak, 266.
dvadeset-prvi, 811.
dva j ostaju, 807.
dvanaest, 66, 298.
dvanȇst, 66,
dvaput, 815.
dva puta, 815.
dvared, 815.
dve, 815.
dve osnove u jednu složene, 111.
dve radnje u budućnosti, 692.
dve rečenice u odricanju, 720.
dvesta, 407, 815.
dvesta-sedamdeset-sedmi, 811.
dve tačke gde se pišu, 788.
dve tačke i veliko slovo, 808.
dvije, 407.
dvȏga, 66, 410.
dvogodišnji, 277.
dvogrošac, 277.
dvoje, 267, 316, 405, 410, 412, 413, 607; — obrazac menjanja, 410; — u podmetu, 594.
dvojega, 66, 410.
dvoji, -e, -a, 28, 267, 405, 413, 607.
dvojina, 145, 312; — u ostatcima, 366, 368, 373, 397, 410, 411, 593; — u rečima oko i uho, 348; — u reči pleće, 349.
dvojiti, 59.
dvojica, 316.
dvoma, 410.
dvonožac, 52.

strana 426

dvonožьcь, 52.
dvorani, 333.
dvoranin, 333.
dvorski, 257.
de, 488, 811.
debelji, 259.
debeljko, 207.
debeo, 259.
deblji, 86, 259.
devedeset, 97, 298.
dever, 160.
deverstvo, 188.
deveruša, 224.
devet, 263, 374.
deveti, 28, 263.
devetori, -e, -a, 607.
devova, 335.
devojaštvo, 71, 188.
devojčica, 87.
devojčura, 164.
devѧtь, 263.
ded, 200, 482.
dede, 488.
dedem, 482.
deder-te, 811.
dele te, 811.
dedovina, 178.
dedoh, 482.
déka, 353.
déko, 200.
dȅla, 810; — dȇla, 810.
dela-te, 811.
delijin, 240.
deliti i dva četvrta padeža, 642.
dȅlo, 70, 77, 347.
deljkati, 136.
denak, vidi denjak, 228.
dene, 478.
denem, 478.
deni, 478.
denjak, 228.
deo, 92, 165.
der, 488, 811.
dere, 141, 492.
derem, 103.
deriguša, 299.
derjem, 103.
dernjava, 196.
deset, 28, 263, 316, 374.
desetak, 202, 208.
deseti, 28, 263, 316.
desetina, 266.
desetica, 266.
desetori, 28.
desetoro u podmetu, 594.
desečar, 163.
desno 37.
despotstvo, 188.
desti, 482.
desѧtъ, 263.
dete, 25, 54, 78, 597.
de-te, 811.
deteta, 78, 597.
deti, 473, 481, 482, 488.
detinjstvo, 188.
deca, 77, 597; — u podmetu i prirok, 588.
dečiji, 26.
dž je dž 79, 98.
dz, jasni suglasnici, 80.
dȋvan, 71, 257.
divit, 24.
divji, 423.
divljaka, 202.
dȉvljȃč, 153.
divljačan, 237.
divljenje i znak uzvika, 800; — kazano pređašnjim vremenom, 687; — kazano upitnom rečenicom, 717.
divlji, 26, 423.
divokoza, 20, 277.
divor, 161.
divòta, 190.
digne, 145.
dignem, 466; — dignu, 122.
dija, stegnuto u đa, 455.
dijalekat, 63.
dijalekti, vidi Govori.
dijalektičke pojave, obeležene apostrofom, 813.
dijalog, 63.
dijel, 92.

strana 427

dijete, 54, 78.
díka, 70, 353.
dim, 198,
diminutiv, iskazan nastavkom, 153, 156, 193, 200, 203, 206, 207, 212, 216, 220; — u prideva, 240, 255; — ić, 193.
diminutivno kazana radnja, 136.
dinara, kako se piše skraćeno 223.
dio, 90, 92,
dirkati, 136.
disati, 130.
dite, 54.
dići, 466.
dihaj, 150.
dihati, 130.
dici, 353.
dičan, 52, 257.
dičьnъ, 52.
dj prelazi u đ, 86, 486.
djȇlȃ, 347.
djelo, 77.
djeteta, 78.
djeca, 77.
dlaka po dlaka, 817.
dlakav, 250.
dlakavica, 215.
dleto, 183.
dlъb, 183.
dne, 336, 811, 815.
dnevi, 336.
dnevlju, 336.
dni 336.
dniti, 131.
do, 39, 486, 795; — i drugi padež, 664; — pri glagolskim osnovama, 307; — u složenim osnovama, 282.
dȏb, 360.
doba, 360.
dobar, 234, 415, 419.
dobi, 479.
dobiven, 479.
dobijen, 479.
dobit, 184, 479.
dobitak, 228.
dobiti 488.
dobr, 419.
Dobrana, 173.
dȍbrȋ, 415.
dobrina, 174.
dobrosretnjik, 94.
dobrosrećnjik, 94.
dobrota, 190.
dobroćud, 279.
dobročinstvo, 188.
dovde, 37, 815.
dovesti, 116, 451.
doveče, 815.
dovečer, 815.
dovika, 134.
dovikiva, 134.
dovikuje, 144.
dovod, 116.
dovoljan, 282.
dovoljan i 6-ti pad. dodatak, 655.
dovoljno, 38.
dovoljnost i 2-gi padež, 627.
dovrh, 816.
dovršetak rednih brojeva zašto se piše, 825.
dovršiva, 134.
dovršuje, 144.
događaj 150.
doglavni, 282.
dodavati, 116.
dodane rečenice, 9; — jedna drugoj, 566; vidi Podređene i sporedne rečenice.
dodatak, 228; — jedna rečenica drugoj, 726; — podmetov i prirokov i podređena rečenica, 731; — pridevni, 732; — prirokov za mesto i podređena rečenica, 746; — samostalan, 642, 732, 735; — uz drugi padež pripadanja i svojine, 618, 619.
dodataka više u odricanju, 720; — i zapeta, 764.
dodatci zamenički no, zi, ke, 815.

strana 428

dodatci jednaki u složenim rečenicama izostavljaju se, 751; — jedne vrste i zapeta, 768; — nepoznati ili u pitanju, 713; — padežni u pitanju, 716; podmetovi ili prirokovi nepoznati ili neizvesni, 714; — podmetu 567; — podmetu i priroku, 6, 8, 564; — podmetu, priroku i predmetu kao način skraćivanja rečenica, 753; — poređenu pridevu, 600, 601; — prema svojoj glavnoj reči i zapeta, 768; — prirokovi i podređene rečenice, 737; — priroku, 572; — rečenični, 758; — u redu reči, 755; — u rečenicama, 727; — samostalni, 732, 735; — samostalni uz predmet, 641; — dodati rečima koje su i same dodatci 566.
dodno, 816.
dođem, 486.
do-idem, 486.
doj, 515.
dojah, 516.
dojdem, 486.
dojen, 516.
dojilja, 163.
dojiti, 515, 516.
dojkinja, 53.
dojti, 486.
dok, 654, 739, 745, 817.
dokle, 739, 745, 746, 815, 817; — u pitanju, 716.
dokle — dotle, 745.
dokolan, 282.
dokolenice, 282.
dokolica, 282.
doktor kako se piše skraćeno, 823.
dole, 37.
dolevak, 205.
dolete, 122.
doletnu, 122.
dolikova, 135.
dolikuje, 144.
dolina(h), 361,
domazet, 277.
domak, 147.
domaće reči, 115.
domisli, 243.
dometak, 205.
domišljat, 243.
donde (do onde), 37, 815.
doneo, 458.
donesao, 458.
dones’-der, 488.
donese, 458.
donesen, 458.
donesoh, 458.
donet, 458.
doneti, 116, 458.
doneh, 458.
donijet, 458.
donijeti, 458.
donijeh, 458.
donio, 458.
donjoselac, 277.
dopirati, 130.
dopisati, 307.
do pred, 816.
dopreti, 130.
dopune u rečenici, 725; — jedne rečenice drugoj, 726; — prirokove i podređene rečenice, 737.
dopunja, 131.
dopuštanje, kazano zapovednim načinom, 706; — pogodbenim rečenicama, 740; — prošastim pridevom, 700; — u opšte o rečenicama dopuštanja, 732.
dosada, 151.
dosadan, 236, 237.
dosaditi i Z-ći padež, 636.
doseljava, 132.
dosetiti se i 3-ći padež, 637.
doséći, 466.
dosle, 815.
dospeti, 473.
doslućiva, 134.
dosta, 37.

strana 429

dostižan, 236, 237.
dostojanstvo, 188.
dotle, 87, 104, 745, 752.
dotrajati, 611.
doći, 71, 486,
doći ćemo, 548.
doći ću, 548, 691.
dockan, 53.
docne, 37.
docno-legalac, 297.
dočuti, 307.
došȃ, 66, 807.
došao, 66, 807.
došljak, 227.
došȏ, 66, 807.
dr, 121, 130, 149.
drag, 230, 259.
dragac, 216.
Draginja, 182.
Dragić, 193.
Dragojlo, 72.
Dragoljub, 111, 276.
drago-milje, 276.
draža, 155.
draži, 86.
draživaška, 299.
Drakša, 82.
dramuša, 224.
drapav, 250.
Draško, 82.
drv, 381.
drvar, 163.
drvara, 163.
drven, 26.
drvenarija, 158.
drvenast, 246.
drvet, 381.
drveće, 157.
drvlje, 24, 86, 597.
drvo, 23, 148, 381, 597.
drvodelja, 169, 278.
dre, 121, 492.
drezga, 210.
drekavac, 215.
dremež, 217.
drenovača, 219.
dréti, 490, 492; — se 490.
drѣ, 492.
država, 196.
državni, 26.
Državni Savet, 809.
drž’-de, 488.
držak, 205, 322.
držalica, 227.
dȑžȃn, 508.
dȑžȃt, 508.
držeć, 443.
drktati, 533.
drljača, 218.
Dȑmȃlj, 170.
drndalo, 167.
droban, 237.
droždina, 84, 94.
drozag, 84, 326.
drozak, 84, 326.
drozg, 326.
drozgovlji, 233.
dronjak, 206.
drtina, 228.
drug, 210.
druga vrsta glagolske promene, 494; — promene imeničke, 344.
drugar, 18, 163.
drugarica, 18.
drugda, 272.
drugde, 272.
drugi, 265.
drugi padež kako se traži, 314; — jednak s četvrtim, 380; — u sintaksi, 617-633; — za svojstvo i kakvoću, 620; — za meru, 621; — za količinu, 622; — za neodređeni deo, 623–625; — za predmet, 625; za vreme, 626; — posle prideva, 627; — u dopuni glagola složenih s predlogom na, 628; — u dopuni uz druge neke glagole, 629; — za čuđenje, 630; — za zaklinjanje, 631; — uz imenice glagolske radnje, 632; — u rečenicama bez podmeta, 633; — s predlogom s, 675; — s predlogom strana 430 protiv, suprot (proću), 676; — s predlogom od uz trpno glagolsko stanje, 710; — i trpno stanje, 712; — množine i akcenat, 810.
drugi razdeo prve glagolske promene, 450, 456; — treće vrste glagolske promene, 504; — pete vrste glagolske promene, 526.
drugo lice mesto 3-eg u zapovednom načinu, 705.
drugovȃ, 135.
družba, 195.
druže, 88.
družina, 176.
drukuda, 272.
drukčije, 82.
društvo, 188.
društvo, kazano predlogom, 39, 675.
drhat, 187.
drhtati, 531, 533.
drhteći, 533.
drhti, 533.
drhtim, 533.
drhćem, 531.
ds ne jednači se, 82.
dt, kako se razjednačuje, 93, 183, 184, 185, 444.
dub, 147.
dubak, 205.
dubok, 256, 259.
dublje, 157.
dublji, 259.
dubodolina, 277.
Dubrava, 196.
duvan-kesa, 296.
dȕg, 230, 259.
dug akcenat, 70, 73.
duga, 147.
dugačak, 255.
dugovrat, 230, 279.
dugonja, 181.
dug-lj-i, 259.
dugulj, 171.
dudara, 163.
dudinja, 182.
dudovina, 178.
duž, 39, 153; — i drugi padež, 667.
duži, 259.
dužnost, 191.
duje, 474.
dújo, 156.
dȕlac, 324.
dulca, 91.
duljenje samoglasnika, 56, 58 130, 149; — vidi širenje.
dulji, 259.
dúpsti, 460.
duti, 473, 474.
duh, 154, 211.
duhovnik, 156.
dúša, 74, 86, 154.
dȗšȃ, 74.
Dušanov, 809.
dušanovski, 809.
dȗše, 74.
dušnik, 44, 45.
dȗšo, 74.
dhor, 83.
dš ne jednači se, 82; — i tš, 82.
dъm, 130, 469.
dъh, 177.
dъhъ, 147.
dьnь, 52.
dѣ-nastavak pri priloškim osnovama, 272.
dѣlъ, 165.
Ђ ko je uveo u srpsku azbuku, 46; — Đ ko je uveo u latinicu, 47; — nepčani suglasnik, 79; — jasan suglasnik, 80; — postaje od dj, 86, 486; — i pretvaranje u ć, 82.
đa postalo od dija, 455.
đavolast, 245.
đavolica, 214.
đavolka (đavolak), 91.
đavolski, 91.
đavolstvo, 91, 188.
đavolče, 91.

strana 431

đavolji, 233.
đakov, 252.
Đakovica, 215.
đáče, 192.
đačina, 175.
đačić, 193.
đevojka, 86.
đogin, 240.
Đoko, 152, 200.
Đuka, 193.
Đukić, 199.
Đuko, 200.
Đurđeva-dne, 811.
Đurđevu-dne, 336.
Đuro, 152.
Đurđic, 212.
E savez, 737, 776.
e promenjeno u i, 130; — snaženjem postalo o, 149;- pretvoreno u o, 378, 381; — postalo od o zbog nepčanog suglasnika, 252-3, 392, 417; — postalo od o posle c, 354; — produljeno u ѣ, 130, 458; — postalo od ѧ, 378, 468; — u srpskim govorima, 54; — u istočnome srpskom govoru 77.
ȇ ili é postalo sažimanjem, 64; — postalo od eje, 476; — postalo od ѣe ili ee, 502.
e-nastavak za značenje od milosti, 343; — za osnovu vremena sadašnjeg, 140, 141, 434, 440, 450, 452, 474, 501, 502, 504, 514, 534.
e-nastavak osnove vremena sadašnjeg produljen u ѣ za osnovu pređ. nesvršenog vremena, 441, 477.
ee sažeto, 64.
ev-nastavkom obrazovani pridevi pišu se velikim slovom, 809.
ev- umetak među osnovom i nastavkom u množini, 332.
eva-nastavak za 6-tu vrstu glagolske promene, 135, 449, 543.
evo, 630.
eda, 715, 738.
ež-nastavak za imeničke osnove, 217, 227.
ei postaje ee — ȇ ili ѐ, 66.
ej, 22.
eje se sažima u ȇ, 476.
el postalo snaženjem iz l, 149.
em m. om u 6-om padežu, 319, 327.
em, stari nastavak za 3-ći padež, 340, 350.
en pretvoreno u ѧ, 378.
en-pastavak pri pridevskim osnovama, 238, 239; — za trpni pridev, 448, 475, 479, 507, 508.
ena-nastavak pri pridevskim osnovama, 238, 239.
eno, 630.
eno-nastavak pri pridevskim osnovama, 238, 239.
eno ga, 75.
eo postaje oo — ȏ, 66.
er snaženjem postalo od r, 149.
er-nastavak za imeničke osnove, 160.
ero-nastavak za imeničke osnove, 160; — za brojeve, 267.
Esnaf Trgovački, 809.
et-nastavak za imeničke osnove, 187, 192, 194.
eta-nastavak pri imeničkim osnovama, 175, 192.
eto, 630.
Ž nepčani suglasnik, 79; — jasan suglasnik, 80; — postaje od zj, 86; — postaje od gj, 86; — postalo od g pred i, 87; — od g pred e, 88, 328, 537.
žalostiv, 251.
žȁlac, 324.
žalfija, 91.
žalca (žalac), 91.

strana 432

žamor, 161.
žȁnjah, 470.
žanjem, 470.
žanji, 470.
žanjući, 470.
žarač, 218.
žarkast, 246.
žbanjic, 212.
žvakutati, 136.
žvalav, 250.
žd na kraju reči, 322, 346, 357, 419; — postalo ravjednačavanjem od žž, 94; — postalo razjednačavanjem od žđ, 94, 516; — u razdvajanju slogova, 67.
ždéra, 152.
žderem, 103.
žderjem, 103.
ždr, 130.
ždrebe, 192.
žđ razjednačeni u žd, 94, 516.
žđacima, 806.
žđurom, 806.
že, 470.
ževši, 470.
žeg, 130, 450.
žed, 154.
žedan, 237.
žeđ, dopuna 2-im pad., 627.
žeđa, 154.
žeđca, 82.
žѐžȃh, 467.
žel, 154.
želevši, 513.
želja, 109.
želѣ, 124.
želja, 109, 154.
želja i 3-ći padež, 639.
željevši, 513.
željenje i način zapovedni, 705; — i dopuštanje načinom zapovednim, 706; — i znak uzvika, 800; — kazano pređašnjim vremenom, 687; — kazano prošastim pridevom, 699.
žena, 23, 25, 810; — kao obrazac promene, 351.
ženam, 361.
ženami, 361.
ženah, 361.
žene, 537.
ženidba, 82, 195.
ženka, 206.
ženski rod, 25.
žeo, 470.
žѐrava, 196.
žestika, 203.
žestok, 259.
žestočiji, 259.
žetva, 186.
žetelac, 324.
žeteoci, 91.
žeti, 35, 469, 470.
žeći, 462.
žeh, 470.
žž razjednačeno u žd, 94.
živ, 220, 259.
Živan, 173.
Živana, 173.
Živančić, 193.
živariti, 136.
živac, 215.
življi, 259.
živoderac, 213.
život, 187.
živina, 24.
živkariti, 136.
življi, 86.
žig, 206.
židak, 254, 259.
žižak, 205.
Žiko, 200.
žila, 165.
žir, 159.
žirka, 206.
žiropađa, 154, 273.
žitak, 259.
žito, 24, 183.
žiška, 206.
žlъna, 172.
žlъtъ, 242.
žnje, 142, 470.

strana 433

žnjeven, 470.
žnjevši, 470.
žnjeo, 470.
žnjeti, 470.
žnjeh, 470.
žrvanj, 70.
žrvnja, 133.
žuber, 160.
žubor, 161.
žudnja, 179.
žudnja, kazana 2-im padežem, 627.
žuđeti, 86.
žujo, 342.
žuljajiv, 251.
žuna, 172.
žura, 159.
žut, 242, 259; — -a, -o, kao obrazac menjanja, 417.
žȗtȋ, -ȃ, -ȏ, kao obrazac menjanja, 421, 432.
žutnu, 123.
žućeti, 86.
žьn, 130, 186.
žьm, 469.
Z zubni suglasnik, 79; — jasan suglasnik, 80; — ide u ž pred nepčanim suglasnicima, 85; — i s pred lj ponekad izbegavaju jednačenje po govornim oruđima, 85; — od g pred i, 87, 331, 353; — postalo od g, 130.
za, 39, 486; — u složenim osnovama, 294; — pri glagolskim osnovama, 303, 306; — i drugi padež, 668; — sa 4-im i 6-im padežem, 677.
zabava, 151.
zabeleti se, 610.
zabiti, 488.
za-Boga, 76.
zaboleti, 610.
zaboravak, 205.
Zabrežje, 273, 294.
zabrđe, 72, 294.
zabudem, 488.
zabudi, 488.
zavaljenik, 228.
zavaljiva, 134.
zavežljaj, 150.
zavesti, 451.
zavet, 77.
zavijača, 116.
zavisna osnova u složenim osnovama, 275, 277.
zavisne rečenice, 726.
zavist, 184.
zavitak, 228.
zavjet, 77.
zavod, 57.
zavoj, 57, 72.
závȏjȃ, 72.
zavojit, 57, 247.
zavoranj, 180.
zavreti, 490.
zaglavlja, 134.
zaglavljiva, 134.
zagorel, 91.
zagorijel, 92.
Zagorje, 111, 157, 294.
Zagorka, 206.
za-goste, 76.
zagrada, 151.
zagrade znak, 803.
zagrizak, 205.
zagrnuo, 497.
zagrnuti, 497.
za-groš, 76.
zagrtoh, 497.
zadavača, 218.
zadirem, 103.
zadirkivalo, 167.
zadirkivati, 136.
zadniven, 518.
zadniti, 518.
zadnivati, 131.
zadobiti, 488.
zadovoljan, 282; — i dodatak 6-og pad., 655.
zadovoljstvo, 23, 188.
zadremati, 306.
zadržava, 132.

strana 434

zadrmati, 610.
zadruga, 294.
zadužbina, 82, 294.
zažutnu, 123.
zazreti, 512.
zazubica, 294.
zaigrava, 132.
zaigrati, 306.
zaista, 815.
zajednica, kazana predlogom, 39, 675; — pokazana svezom, 40.
zajedničie imenice, 24; — slične s pridevima neodređenim, 414; — kad znače ljude neke vere pišu se malim slovom, 809.
zajedno, 37, 816.
základ, 147.
zaklada, 147.
zakletva i 2-gi padež, 631; — i 3-ći padež, 631.
zakleti i dodatak u 6-om pad., 655.
zaklinjem, 103.
zaklinjanje, kazano prošastim pridevom, 699.
zaklinjem, 103.
zaključava, 132.
zakon, 147.
zakraćivanje u odricanju, 722.
zal, 230.
zalagiva, 134.
zalaz, 149.
zalamati, 59.
zalac, 324.
zalet, 147.
zaliva, 130.
zalca (zalac), 91.
zaljuštak, 205.
zamaziva, 134.
zamaći, 303.
zamahiva, 134.
zamahuje, 144.
zamena kazana predlogom, 39, 669.
zamenice, 21, 29, 310, 311; — lične, imeničke i pridevne, 30, 31; — i njihova promena, 316; — i dva vida, 426; — i pridevske promene, 421; — glavna reč, 734, 736; — glavna reč za podređenu rečenicu, 773; — lične u starijoj i poznijoj promeni, 400, 401; — i imenica u jednoj reči, 815; — i predlog u jednoj reči, 815; — i prilozi u jednoj reči, 816; — i redni broj u jednoj reči, 816; — u priroku, 557; — kako se slaže kad je prirok, 583; — savezne, 752, 772; — u pitanju, 716; — brojne, 316; — i imenička rečenica, 735, 736; — i samostalni dodatci rečenični, 769-771; — jednosložne, 75; — i pridevne rečenice, 733; — i prisvajanje, kazano Z-im padežem, 638; — najobičniji podmet, 553; — neodređene srednjega roda za količinu, 632; — neodređene u odrečenoj rečenici, 721; — nepoznate 3-eg lica, 740; — nepoznatog lica i sveze i i ni, 821; — od kojih su korenȃ, 114; — pridevne, 32; — poznatog i nepoznatog lica, 745, 746; — sastavljene s drugim rečima, 814; — upitne u pitanju, 713; — u rečeničnoj službi, 732; — u rečenicama poređenja ili načina, 741.
zamenička formacija padeža u prideva, 422.
zameničke osnove, 118, 268 i d.
zamenički dodatci no, zi, ke, 815.
zamenički koreni, 112, 114.
zamenički oblici, gradivo za osnove, 229, 261; — pomešani s oblicima pridevskim, 426.
zamenjivanje način skraćivanja, 753, 748.

strana 435

zametljiv, 251.
zamka, 147.
zàmrći, 466.
zàmući se, 466.
zamčica, 87.
Zanatlijsko Udruženje, 809.
zanemognem, 466.
zanemoći, 466, 819.
zaneti, 303.
zanovetaš, 221.
za njega, 404.
za-njga, 404.
zao, 230.
zapadno-hrišćansni, 811.
zapadni, 241.
zapadni govor, 54; — i akcenat, 77.
zapadnji, 241.
zapevatn, 36, 58, 306, 610.
zapevka, 83.
zapeta, 762 i d.; — i znak uzvika, 801; — pri skraćenim rečima, 823.
zapećak, 294.
zapinati, 130.
zapinjati, 130.
zapis, 20.
zapisati, 36.
zapitkivati, 136.
zaplakati, 610.
zaplitati, 130.
zapnem, 471.
zapovedati, 703.
zapovedni način, 34, 429, 430, 702, 705, 706, 811; — kako postaje, 442; — u složenim imeničnim osnovama, 299; — u odricanju 719.
zapovest, 33, 77, 93, 184.
zapovijest, 77.
zapoj, 57.
zapreti, 490.
zapréći, 466.
zar, 714, 715.
zarad i drugi padež, 670.
zaradi, 816.
zarašta, 815.
zar̈đali, 698.
zarubast, 244 zaseban, 261.
zaseda, 147.
zaseka, 147.
záselak, 324.
záselȃkȃ, 72.
zasena, 172.
zasipati, 130.
zaslada, 151.
za-srce, 76.
zastava, 148.
zastajkivatn, 136.
zastarele reči kako se pišu, 814.
zastareli oblici, 815.
zastirak, 205.
zastirati, 130.
zastor, 149.
zastreti, 130, 490.
zastrt, 429.
zástrug, 147.
zasuti, 303.
zatvor’-de, 488.
zatvoreni slogovi, 67.
zateg, 147.
zato, 747, 817.
za to, 817.
zatrka, 71.
zatrčava, 132.
zatubast, 244.
zaústiti 306.
zaučati, 306.
zahvalan, 236, 237.
zahvalnost, 91.
zahteti, 511.
zacrveniti se, 306.
začedci, 98.
začeti, 469.
začetci, 98.
zašiva, 130.
zašivae, 141.
zašto, u pitanju, 716, 817.
za što, 817.
za što ćeš, 75.
zbabast, 244.
zbeg, 82.

strana 436

zbilja, 169.
zbirna imenica, 24, 153, 157, 194, 203; — i veliko slovo, 809; — na ad u promeni, 372; — i prirok, 587; — ne upotrebljuju se u množini, 597.
zbirni brojevi, 28, 607; — u podmetu 594.
zbiti se, 488.
zbog, 39; — i drugi padež, 670.
zbogom, 806.
zbornik, 82.
zbratiti, 82, 305.
zbratom, 806.
zbudem se, 488.
zv, 534.
zva, 128, 449.
zvȃnȋk, 72.
zvanje, kazano 5-im padežem, 646.
zvat, 448.
zvati, 35, 534, 541; — se, spona u priroku, 558; — u svojim oblicima nedovoljan prirok, 703.
zvezdar, 163.
zveka, 147.
zveket, 187.
zver, 371.
zvere, 192.
zverje, 24.
zvecka, 122.
zvecnu, 122.
zviždukati, 136.
zvonarka, 206.
zvonce, 216.
zvrk, 147.
zvrka, 147.
zvučnost u podeli suglasnika, 80; — kao mera za jednačenje suglasnika, 81, 420; — vodi k jednačenju, pa po tom k izbacivanju suglasnika, 97.
zg u dvojenju slogova, 67.
zgarati, 130.
zgoreti, 130.
zgrada, 82.
zgraditi, 82.
zgusne, 145.
zgusnu(ti), 109, 123.
zd u dvojenju slogova, 67; — pred nekim suglasnicima ne ostaje, 102; — na kraju osnova, 322, 346, 357, 419.
zdela, 165.
zdepast, 244.
zdrav, 73.
zdraviji, 259.
zdravica, 110, 213.
zdravlja, 86, 157.
zdravljice, 212.
zdravši, 259.
združiti, 305.
zđacima, 806.
zđurom, 806.
zeb, 163, 450, 460.
zev, 56, 148; — kako se izbegava, 60; — kako se popunja, 61, 130, 131; — kako se ukida, 62, 128; — ostaje nepopunjen, 63.
zekalj, 170.
zekast, 245.
zelen, 26, 238.
zelenak, 341.
zelenac, 341.
zeleneti, 35.
zelѐnȋ (zeleniji), 64.
zelenko, 72, 207, 341.
zelenci, 341.
zelje, 86.
zéljo, 342.
zemlja, 597.
zemljan, 239.
zemlje, 24, 597.
zemljurina, 175.
zepsti, 82, 460.
zetov, 252.
zec, 327, 332.
zecovi, 332.
zecom, 327.
zečevi, 332.
zečevina, 178.
zečij, 231.
zečić, 193.

strana 437

zi, 261, 815.
zid, 24.
zidina, 175.
zima, 198,
zimi, 656,
zimova, 135.
zimski, 26.
zimus, 37.
ziparati, 136,
zj ide u ž, 86.
zlatar, 163,
zlatarka, 206,
zlatarski, 257.
zlatija, 355.
zlatnorog, 279.
zlato, 24, 183, 597.
zlatokril, 230, 279.
zlehudan, 276.
zlopamtilo, 167.
zmaj, 148.
zmijoglav, 279.
znad, 481.
znadbude, 692.
znadbudemo, 692.
znade, 481.
znadem, 481.
znadi, 481.
znadijah, 481.
znadne, 145, 500, 612.
znadoh, 481,
znaj, 64, 442,
znaje, 475.
znajem, 475.
znaješ, 475.
znam, 475.
znȃn, 448, 475.
znao, 63, 91, 428.
znao bih, 428,
znati, 442, 473, 475, 481.
znaćeš, 34.
znȃh, 475.
znaci rečenični, 759; — korist od njih, 760; — koji su, 760; — pri skraćenim rečima, 823.
značenje glavno u osnovi, 15; — opšte u korenu, 17; — glagolskih osnova, neposredno od korena obrazovanih, 121; — zasebno u sastavku, 816; — prvobitno i promenjeno u složenim rečima, 814; — reči i pravopis, 814; — sastavnih delova gdekojih složenih reči, 817.
znaš, 475.
znȃše, 475.
znaš li, 75.
zob, 147, 153, 365.
zoba, 128.
zoblju, 365.
zove, 534.
zovijah, 541.
zovni-de, 487.
zoologija, 63.
zopca, 216.
zorica, 212.
zr, 149.
zrakav, 250.
zreo, 698.
zreti, 512.
zri, 512.
zrim, zriš, 512.
zrimo, 512; — zrite, 512.
zrno, 172.
zrno po zrno, 817.
zru, 512.
zrući, 512.
zub, 17, 19, 335.
zubat, 17, 19, 243.
zubac, 17, 19.
zubača, 219.
zubi, 44, 45.
zubima, 335.
zubić, 17, 19.
zublja, 169.
zubma, 335.
zubni suglasnici, 79.
zubno-nosni suglasnici, 79.
zubonja, 19.
zukvara, 162.
zč ide u sč, 85.
zъ-nastavak u zamenica, 268.

strana 438

I, imenica, 114, 269, 400, 401, 416, 421, 426, 427.
i, glagol, 61, 121.
i, sveza ili usklik, 13, 22, 40, 728, 740, 777, 821; — i zapeta, 763, 765; — pri nabrajanju ili ređanju, 766; — u pravopisu, 805.
i — i, sveza, 720.
i kratko snaženjem postaje ѣ, 149; — pspada ispred j, 151; — ide u j u načinu zapovednom, 442; — iščezava, 479, 509, 515, — na kraju postaje j., 522; — osnaženo u oj, 149; — menja se u j, 131, 486, 506, 516; — postaje j radi ukidanja zeva, 62; — postaje ȋ snaženjem ili sažimanjem, 64, 130, 149; — postalo iz ы, 130, 182; — postalo iz ъ, 130; — postalo iz ѣ, 90, 92; — u srpskim govorima, 54, 77; — pred je ispada, 157.
i — ja — je, i određeni pridevi, 416, 421, 426, 427; — obrazac menjanja, 402.
i-nastavak, 105; — u načinu neodređenom i značenje koje pridaje, osnovi, 126, 134, 449; — u 2-om padežu množine u reči na a, 358; — za način zapovedni, 442; — za četvrtu vrstu, 449, 514; — uz osnove kojima se pridaje još i a za učestalu radnju, 131; — uz glagolske osnove i osnova vremena sadašnjeg, 141; — uz glagolske osnove koje se uzimlju kao gradivo imeničkih osnova, 151; — stari nastavak za 3-ći pad. mn., 380; — stari nastavak za 6-ti pad. mn. 350, 384.
ia stranih reči u srpskom pisanju, 63.
iv postalo iz u, 144.
iv-nastavak pri pridevskim osnovama, 251, 260.
iva-nastavak za glagol. osnove, 134, 449, 543; — i osnova vremena sad., 144.
iva-nastavak pri pridevskim osnovama, 251, 260.
Ivanj, 233, 418, 809.
ivanjski, 809.
ivati-nastavak glagolskih osnova i njegovo značenje 611.
iver, 160.
iverje, 72.
Ivo, 152.
ivo-nastavak pri imeničkim osnovama, 197; — pri pridevskim osnovama, 251, 260.
igla, 165.
Ignjo, 152.
igo, 147.
igra, 159.
igraj, 34.
igralište, 227.
igranje, 228.
igrati, 33, 34.
igračica, 214.
igrište, 209.
id 485.
idi, 34.
idolopoklonik, 809.
iže, 104, 269, 400.
ižljubiti, 85.
ižljutiti se, 85.
iz, 13, 39, 486, — s drugim padežem, 666, 670; — pri glagolskim osnovama, 304, 307; — u složenim osnovama, 283.
iza, 39; — s drugim padežem, 666.
izabrati, 104, 304,
izagnati, 104.
izadreti, 104.
izazvati, 104.
izaprati, 104.
izbacivanje pojedinih suglasnika, 81, 97; — izbegava se umetanjem samoglasnika a, 104.

strana 439

izbaviti traži 2-gi pad. kao dopunu, 629.
izbirak, 205.
izbljuvak, 205.
izbor, 149.
izvaditi, 304.
izvan, 39, 816; — s drugim padežem, 663.
izvetšati, 96.
izveštati, 96.
izvirati, 130.
izviše, 816.
izvod, 57.
izvodnja, 179.
izvor, 130, 149, 283.
izvor radnje glagolske, 609, 709.
izvorac, 216.
izvršena radnja u budućnosti, 692.
izvršilac radnje glagolske, označen nastavkom, 169, 201, 213, 218, 221, 223.
izvući, 304.
izgovor srpskih reči, 807.
izgoreo, 447.
izgorelȋ, 447.
izgorelina, 227.
izdavati, 611.
izdaja, 116, 148.
izdajica, 213.
izdanak, 283.
izdati, 304,
izdvajanje između nečeg, obeleženo predlogom, 671.
izder, 149.
izdiralo, 167.
izelica, 227.
izidem, 486.
iziđem, 486.
iziti, 486.
izići, 486.
izjednačenjem dva suglasnika jedan ispada, 97, 100, 101.
izjednačivanje suglasnika po zvučnosti, 82; — po govornim oruđima, 100.
izliti, 304.
izljutiti se, 85.
izmaglica, 283.
izmahnuti, 304.
između, 39, 601, 816; — s drugim padežem, 671.
izmena, 151.
izmet, 283.
izmišljava, 132.
izmoliti, 304.
iznad, 39, 816; — s drugim padežem, 665.
iznemogao, 690.
iznemogloga, 690.
iznemognem, 466.
iznemoći, 466.
iznenada, 815.
iznenađenje i znak uzvika, 800.
izneti, 458.
ȉznȋkao, 168.
iznutra, 37, 815.
iznutrica, 283.
izobila, 815.
ȉz-oka, 76.
izostavljanje u skraćivanju reči, 748, 749.
izostavljen prilog ili zamenica glavne rečenice, 752; — neki deo rečenice i počivka, 795.
izrasla, 102.
ȉzrȃstao, 168, 364.
izrastl, 364.
izrast-la, 102.
izručke, 815.
izubaha, 815.
izuzimanje, kazano predlogom, 39; — označeno 2-im padežem, 663.
izumrli oblici, 814, 815.
izuti, 473.
ii sažeto, 64.
ij- glasovi i njihove promene, 64, 231; — u pravopisu, 807.
ij- nastavak u pridevskim i zameničkim osnovama, 231, 271; — za poređenje, 259.
ija- nastavak, 158, 228, 231, 259.

strana 440

ija- glasovi stežu se u ja, ili a, 151, 455, 457, 472, 467.
ije (od jesti), 452.
ije južnoga govora, 54, 77, 347.
ije- nastavak, 108, 157, 228, 231. 259, 286, 754; — postalo je, 157.
ijem, 452, — iješ, 452, — ijemo, 452, — ijete, 452, — iju, 452.
ijem- nastavak u pridevskih zamenica, 293.
ijeh- nastavak u pridevskih zamenica, 393.
ijeh- nastavak 7-oga padeža, 340, 350, 425.
iji- glasovi u pravopisu, 807.
ik- nastavak, 108, 203, 228.
ika- nastavak, 203.
ikad, 37, 821.
ikoji, 821.
Ikonija, 158.
ikono-nos, 278.
ikonos, 278.
Ile, 343.
ili, 13, 40; — među više rečeničnih delova, 765; — i zapeta, 763; — pri nabrajanju ili ređanju, 766.
ili — ili, 720, 729.
Ilija, 352, 355.
Ilijin, 240.
ilijinski, 809.
Ilijić, 64, 193.
ѝlȋnski, 809.
Ilȋć, 64, 193.
im, 402.
im- nastavak u pridevskih zamenica, 393; — stari nastavak za 3-ći pad. mn. 376, 399, 424.
ima, 525.
imad, 525.
imadem, 525.
imadijah, 525.
imadne, 500, 612.
imadnem, 525.
imadoh, 525.
imađah, 525.
imam, 440.
imati, 440, 525.
ime, 50, 199.
ime i predlog u jednoj reči, 815, 816.
imena, 22; — i njihova promena, 316; — osobna i veliko slovo, 809; — u slaganju osnova, 274, 275; — šta su i koje su, 311.
imenica glagolska, 754.
imenica i broj sastavljeni u jednu reč, 815.
imenica i zamenica u jednoj reči, 815.
imenica i pridevna rečenica, 733; — kako se slaže kad je prirok, 584, 557.
imenice, 21, 310, 311; — brojne, 316; — i imeničke rečenice, 735; — i njihova promena, 316, 317; — i njihovi koreni, 113; — i njima pridate pridevske rečenice, 775; — i njihov samostalan dodatak, 769–771; — najobičniji podmet, 553; — od gotovih oblika sastavljene, 811; — od prošastih prideva obrazovane, 807; — osobne, zajedničke, zbirne, veštastvene, 24; — sastavljene u jednu reč s drugim rečima, 814, 815; — svekolike mogu imati atribut i apoziciju, 571; — stvarne i mislene, 23; — u petom padežu i zapeta, 70; — u redu reči, 756; — u rečeničnoj službi, 732.
imenička rečenica, 732, 736; — kako se skraćuje, 755.
imeničke zamenice, 30, 31, 385; — njihova promena, 386.
imeničke osnove, 118.

strana 441

imeničke podređene rečenice i zapeta, 771, 773.
imeničke podređene rečenice uz imenice i zamenice, 735.
imeničke osnove, 433; — i ne, 818.
imeničke osnove i osnova vrem. sadašnjeg, 143; — i ѣ- nastavak načina načina neodređenog, 125; — i nu- nastavak načina neodređenog, 122, 123; — i ne- nastavak osnove vremena sadašnjeg, 145; — i i- nastavak načina neodređenog, 126; — i a- nastavak načina neodređenog, 133.
imenski dodatak glagolski, kazan načinom neodređenim, 703.
imenski oblici, 615 i d.; — u glagola, 430; — prirok, 556, 557.
imenski priroki način neodređeni, 703; — i slaganje, 582, 583; — i 6-ti padež, 652; — u kom je padežu, 616; — u trpnim rečenicama, 710.
imi, stari nastavak 6-og padeža, 399, 425.
imperfekat, 686.
imuć, 440, 443.
imućan, 440.
in -a -o, 269.
in- nastavak, 107, 174, 206, 240, 333, 418.
ina- nastavak, 175, 176, 177, 178, 227, 228, 229, 240.
ima, zamenica, 269.
ȉnȃko, 271.
indojevropsko stablo jezika, 42.
indijski jezik, 42.
ino- nastavak, 240.
ino, zamenica, 269.
inja- nastavak, 182, 228.
ir namesto r, 130, 149.
iseći, 97.
isečak, 109, 205.
isisati, 97.
iskaz, 283.
iskati 531.
isklučivanje u pobrajanju, 817.
iskon, 283.
iskraj, 816.
iskrasti, 304.
iskupiti, 304.
iskušenik, 228.
ishodati, 611.
ispašta, 131.
ispek, 147.
ispirati, 130.
ispirača, 218.
ispis, 20.
ispita, 307.
ispi-čutura, 299, 811.
ispovest, 93.
ispogibati, 611.
ispod, 39; — i drugi padež 665, 816.
ispod-leda, 76.
ispolca (ispolac), 91.
isporazbolevati se, 611.
isprva, 816.
ispred, 39, 816; — i drugi padež, 666.
ispreko, 816.
isprovlačiti, 611.
ispust, 283.
isred, 816.
isterati, 304.
isteći, 36, 304, 307.
isti, -a, -o, 32, 427, 485.
istinit, 247.
istina, 816.
isticati, 130.
istjecati, 130.
istok, 57, 82, 149.
istom, 37.
istorijska gramatika, 42.
istorijski, 64, 807.
istorȋski, 807.
istorički slog i vreme sadašnje, 683.
istoričko buduće, 693.
istočni govor, 54; — i akcenat, 77.

strana 442

istočno-slovenski, 811.
istrunuti, 499.
istruo, 499.
it- nastavak, 247, 261.
ita- nastavak, 247.
Italija, 63.
i tako dalje, kako se piše skraćeno, 823.
iti, 121, 473, 485, 486.
ito- nastavak, 247.
ić- nastavak, 107, 193, 261.
ići, 34, 35, 61, 121, 473, 485, 486.
ih, usklik, 22, 402.
ih- nastavak za 7-mi padež u staro vreme, 340, 350, 376, 384, 393, 399, 425; — pri osnovama, 212.
ica- nastavak, 18, 107, 212, 213, 214, 215, 226, 227, 229.
ica- nastavkom izvedene brojne imenice u podmetu, 594.
ice- nastavak, 212.
iš, usklik, 22.
išavši, 485.
išibati, 97.
išlo, 165.
ište- nastavak, 209, 227, 345.
ištem, 531.
iščačkati, 85.
iščašiti, 85.
iščeznuti, 819.
J, nepčani suglaspik, 79; — ko je uveo u srpsku azbuku, 46; — i i pretvaraju se jedno u drugo, 64; — iza i ne izostavlja se, 64; — postalo od i, 131, 442, 486, 506, 516, 522; — i spajanje s raznim suglasnicima, 86, 526; — ispada posle r, 103; — ispada posle nepčanih suglasnika, 101, 365; — u popunjanju ili ukidanju zeva, 61, 128, 148, 150, 151, 474, 479, 502, 534, 540; — pisano sledstvenosti radi, 807; — predmetnuto nastavku, 245, 250; — pri jednačenju samoglasnika, 65; — u sažimanju samoglasnika, 64; — prionulo na kraju reči, 395; — ne beleži se u pisanju, 63.
j, lična zamenica, 300, 402.
j- nastanak, 108, 418, 809.
ja, 29, 31, 268, 269, 416; — kako se menja, 387.
ja, lična zamenica ženskog roda 401; — u složenoj pridevskoj promeni, 421.
ja, sveza, 40, 730; — i zapeta, 763, — među više rečeničnih delova, 765, — pri nabrajanju ili ređanju, 766.
ja- nastavak, 107, 154, 155, 156, 232, 252, 259, 261.
jȃ postalo od ija, 455.
ja sam hvalio, 546.
ja sam hvaljen, 550.
jȁ, Bog me, 822.
ja-bome, 811.
jabome, 822.
jabuko, 207.
jabukov, 252.
jabučar, 163.
jav- nastavak pri pridevskim osnovama, 250.
javi, 122, 656,
javiti se, spona u priroku, 558.
javkati se, 83.
javkati, 136.
javnu, 122.
jaganjac, 382.
jaganjci, 382, 597.
jagnjad, 382, 597.
jagnje, 25, 382, 597.
jagnjѐta, 382.
jagnješce, 216.
jagodnjača, 219.
jadikovac, 215.
jadova, 135.
jadolik, 279.
Jadransko More, 809.
jaže, 114, 269, 400.

strana 443

jazъ, 268.
ja — ja, 729.
jajača, 219.
jaje, 380.
jak, 73.
jak- nastavak pri imeničkim osnovama, 201, 207, 228.
jaka- nastavak, 201.
Jakovljev, 253.
jali, i zapeta, 763; — među više rečeničnih delova, 765; — pri nabrajanju ili ređanju, 766.
jali — jali, 729.
jamica, 212.
jan- nastavak, 106, 107.
jan-in- nastavak, 174, 206; — i množina 333.
Jána, 355.
Jȃno, 355.
januar, 809.
jao, 22.
jar- nastavak, 162, 163.
jara- nastavak, 162, 163.
jarad, 194.
jaram, 198, 322.
jare, 382.
jarebica, 214.
jareta, 382.
jarić, 382.
jarići, 382.
jaružica, 87.
jarčev, 253.
ja sam, 75.
jasan suglasnik na kraju, 84, 326.
jasenovina, 178.
jasni suglasnici, 80.
jàsnȋ (jasniji), 64, 807.
jasniji 807.
jasnik na kraju 326.
jast- nastavak, 245.
jastrebovi, 332.
jato, 183.
jaha, 128.
jàhaćȋ, 248.
jači, 86.
jašem, 440.
jȁšu, 440.
jd premeću se mestima, 486.
je, lična zamenica, 269, 400, 401, 416; — u složenoj glagolskoj promeni, 421.
je u južnom srpskom govoru, 54, 77, 347, 513; — pred samoglasnicima, pred j ili đ, 90, 92.
je- nastavak za osnovu vremena sadašnjeg, 130, 140, 142, 144, 434, 470, 510, 519, 526.
je- nastavak za razne imenske osnove, 154, 253, 259, 261, 267.
je, jest, 459, 546.
Jevrejin, 174.
Jevrejka, 206.
jego, 402.
jegulja, 171.
jed, 139, 184, 435, 440, 452.
jeda, 738.
jedak, 254.
jedan, -na, -no, 262, 316, 405, 406, 607, 608, 721, 817.
jedanaest, 298.
jedanput, 815.
jedared, 815.
jedȃh, 455.
jedva, 37, 38.
jede, 455.
jedem, 452, — jedeš 452, — jede, 452.
jedivo, 197.
jedínak, 208.
jedinac, 215.
jedar, 234.
jedlo, 165,
jednak, 745.
jednaka dva suglasnika — jedan ispada, 97.
jednaki se suglasnici rastavljaju samoglasnikom a, 104.
jednaki podmeti i priroci, i izostavljanje, 750.
jednaki dodatci i izostavljanje, 751.

strana 444

jednačenja nedopuštena u književnom jeziku, 807.
jednačenje i izbacivanje, 97 do 101.
jednačenje samoglasnika, 56, 65, — obeleženo apostrofom, 813.
jednačenje suglasnika po zvučnosti, 81, 82, 420; — po govornim oruđima, 81; — izbegava se umetanjem a- samoglasnika, 104.
jednačiji, 259.
jednina, 5, 312; — u glagola, 431; — vezana za značenje réčȋ, 597.
jednogodišnji, 277.
jednomesečići, 277.
jednosložne reči kakav akcenat ne mogu imati, 73.
jedrina, 177.
jedro, 159.
jédu, 452.
jȅdȗ, 452.
jeđȃh, 455.
jež, 154, 327.
ježe, 114, 269, 400.
ježom, 327.
jez, 154.
jezero, 160.
jezik, 44, 45, 206; — i gramatika, 41; — narodni, 42; — srpski i slovenski, 42; — šta je, 1; — kako postaje, 2.
jezičak, 206.
jezičić, 87.
jezični suglasnici, 79.
Jéla, 355.
Jelena, 355.
jelenom, 89.
jelenrog, 296.
jelenče, 192.
jelenji, 233.
jelika, 203.
jelinsko-srpski, 811.
Jelice, 354.
jelo, 165.
Jȇlo, 355.
jelov, 252.
jȇm, 139, 435, 440, 452.
jȇmo, 452.
jemu, 402.
jer, 747.
jerbo, 747.
Jermenin, 174.
Jermenka, 206.
jes, 106, 139, 435, 438, 440, 459.
jesam, 139, 435, 436, 440, 459.
jesenas, 37.
jesi, 459.
jesmo, 436, 459.
jes-o-nt, 436, 438.
jes-si, 436.
jest, 436, 440, 459.
jeste, 436, 459.
jesti, 451, 452.
jesu, 436, 438, 459.
jesući, 459.
jetkati, 136.
ječam, 322.
ječie, 141.
ječmača, 219.
ječmen, 238.
Jéšo, 220.
ji- nastavak, 423, 446.
jj u poređenih prideva ostaje, 97, 807.
jo-nastavak, 154, 156, 232.
jo- nastavak za osnovu vremena sadašnjeg — vidi je- nastavak.
Jovo, 152.
Jovan, 233; — kako se piše skraćeno, 823.
Jovanj, 809.
jovanjski, 809.
Jovin, 809.
joj, 402.
Joka, 193, 353.
Jokić, 193.
Jole, 343.
jotovanje, 81, 86, 259, 365.
jt premeću se mestima, 486.
ju, 402.
ju- nastavak, i glasovne promene njega radi, 365.
juvka, 83.
južni govor, 54; — i l 92; — i zamena mu ѣ pred samoglasnicima i j i đ, 90, 92; — i izbacivanje j 103; — ima rije mesto re, 463; — i ѣ- nastavak osnove načina neodređenog, 501; — i njegova pravila 347, 513; — u promeni zamenica i prideva, 417; — i veza njegova s akcentom, 77.
junak, 331.
junaci, 87, 331.
junacima, 331.
junače, 88.
junački, 87.
junačniji, 259.
junačtvo, 99.
junaštvo, 99, 188.
jur- nastavak, 164.
jura- nastavak, 164.
juri, 122.
jurne, 145.
jurnu, 122.
jutarnji, 241.
jutros, 37.
jufka, 83.
juče, 37.
jъ- nastavak, 154, 155, 232, 253, 259, 261, 270, 443, 446.
jъšъ- nastavak za poređenje, 259.
K, grleni suglasnik, 79; — mukao suglasnik, 80; — ide u c pred nastavcima koji počinju s i, 87, 259, 331, 353; — ide u č pred e 88, 328, 539; — postaje č pred i, 87; — promenjeno u c, 130; — ispada pred l, 498; — ispada pred n, 497; — ne trpi pred sobom zd, st, ili št, 102; — ostaje bez pretvaranja, 353; — kj ide u č, 259.
k- nastavak za glagolsku diminutivnu radnju, 136, 137.
k, predlog, 39; — i treći padež, 672.
kȃ, 66, 807.
ka’, 812.
ka- nastavak imenski, 107, 193, 200, 205, 206, 208, 228, 254–5, 257.
kablar, 163.
kad, 13, 37, 272, 733, 739, 745, 774, 775, 817, 821; — u pitanju, 716.
káda, 116.
kada, 272, 745.
kada — tada, 745.
kad bilo, 817, 821.
kadgod, 817.
kad god, 817, 821.
kade, 272.
kad-i-kad, 811.
kàdȋnica, 215.
kad mu drago, 817, 821.
kad će, 806.
kadca, 98.
kadšto, 37, 816.
kaži-de-te, 488.
kažiput, 299.
kaza, 128.
kaziva, 449.
kazivati, 611.
kazuje—kazujo, 543.
kakav, -kva, -kvo, 29, 32, 261, 271, 426, 604, 606, 714, 817, 821.
kakav — takav, 741.
kakvoća i pridevne zamenice, 32; — kazana složenim osnovama, 275, 279; — kazana 2-im padežem, 620.
kaka, -a, -o, 32, 271, 427.
kako, 37, 714, 733, 737, 738, 742, 745, 747, 774, 776, 817, 821; — u pitanju, 716.
kakov, 271.
kakovi, 426.
kako — onako, 741.
kako ste, 75.
kako — taki, 745.
kako — tako, 741.
kaldrma, 91.
kale, 343.
kalpak, 91.
kaluđer, 115.
kaluđeri, 126.
kaluđerica, 214.
kaluđerstvo, 188.
kalfa, 91.
kalca (kalac), 91.
kaljav, 250.
kaljogaža, 111, 155, 278.
kamen, 23, 72, 327.
kamenit, 247.
Kameničanin, 86.
kamenje, 157.
kami, 337.
kamičak, 206.
kamo, 37, 272; — u pitanju, 716.
kamo li, 723, 744.
kan’-da, 742.
kȃ-no, 811.
ka’-no, 742, 812.
kao, 37, 66, 654, 742, 807, 812.
kao god, 742.
kao god što — tako, 741.
kao da, 742.
kao-no, 811.
kao ono — tako, 741.
kao što, 742.
kao što — tako, 741.
kap, 153, 154, 365.
kapa, 115.
kapavica, 215.
kaplja, 154.
kaplja po kaplja, 817.
kapljica, 212.
kaplju, 365.
kapura, 164.
kapca, 216.
Karadžić St. Vuk, 46.
Karlovci, 72.
kasapin, 174.
Kasacion Sud, 809.
kaskati, 136.
katkad, 816.
katolicizam, 809.
kȁće, 806.
kaca, 98.
kačar, 163.
kačara, 163.
kašalj, 322.
kašičara, 163.
kašljiv, 251.
kv suglasnici, 83.
kvasac, 213.
kvasilica, 227.
kvočka, 206.
kvrga, 210.
ke, dometak, 815.
kestenje, 157.
kidati, 58.
kidljiv, 251.
kijavica, 215.
kijak, 202.
kiselina, 177.
kiselica, 215.
kiseo, 698.
kitast, 245.
kićen, 86.
kićenka, 228.
kiša, 86.
kj postaje č, 86.
kl, 154.
klada, 147.
kladurina, 175.
klanjati, 611.
klasa, 133.
klasak, 206.
klasober, 278.
klȁsti, 451.
klatariti se, 136.
klati, 529.
klatno, 172.
klek, 466.
klekne, 145.
klenovac, 215.
klep, 149.
klepa, 147.
klepet, 187.
klepalo, 167.
klet, 184, 448.
kletva, 83, 186.
kletven, 238.
kleti, 611; — kao obrazac menjanja, 469.
kleti se, — i 6-ti padež, 655.
kleći, 466.
kli, 213.
klizak, 254.
klik, 149, 153, 466.
kliknu, 122.
klinj-čorba, 273, 296, 811.
klići, 466.
klica, 213.

strana 447

Kličevac, 215.
klokot, 187.
klokoće, 143.
kloca, 122.
klupko, 207, 346.
klupče, 192.
klьn, 130, 186.
klѣ, 184.
klju, 534.
kljuvati, 172, 534, 540.
kljuje, 534.
kljujem, 540.
kljun, 172.
kljucalo, 167.
kljucati, 136.
klocnu, 122.
ključa, 133.
kmedgajo, 806.
kmet-Gajo, 806.
kmet-Janko, 811.
kmetova, 135.
kmetovati, 36, 610; — i 3-ći padež, 636.
kmetuje, 144.
kneginjin, 240.
kneže, 328.
kneževi, 332.
kneževina, 178.
knežina, 176.
knez, 328, 332.
knezovi, 332.
knjiga, 24.
knjigonoša, 151.
književnik, 204.
knjižurina, 175.
ko, 31, 268, 392, 396, 604, 714, 807, 821; — u promeni, 396.
kȏ, 66, 807.
k’o, 812.
ko- nastavak, 200, 205, 207, 254–5, 257.
ko bilo, 817.
kov, 149.
kova(ti), 57, 109, 126, 540.
kovačina, 176.
kovem, 57.
kovrljak, 201.
koga, 261.
kogov, 261.
kogović, 261.
kogod, 817.
ko gȍd, 817.
kod, 39; — i drugi padež, 664.
kožan, 239.
kožurina, 175.
kozalca (kozalac), 91.
kozara, 163.
kozjak, 202.
koi, 807.
koje-, 816.
kojegde, 816.
kojego, 270.
kojekad, 816.
kojekakav, -a, -o, 32, 426, 816.
kojekaki, 32.
kojekako, 816.
kojeko, 31, 392, 816.
koje — koje, 729.
kojekoji, -a, -e, 32, 816.
kojekuda, 816.
koječij, -a, -e, 32, 427, 816.
koješta, 31, 392, 816.
koji, -a, -e, 32, 400, 427, 604, 605, 606, 714, 807, 817, 821.
koji bilo, 821.
koji god, 821.
koji mu drago, 821.
kojino, 815.
Kojo, 155.
koka, 152, 353.
kokin, 240.
kokoš, 25, 366.
kokoška, 206.
kokòšȋ, 366.
kokošiju, 366.
kolast, 245.
kolač, 219.
kolevka, 83.
koleđanka, 206.
koleno, 71.
kòlȇnce, 346.
kolefka, 83.
koli, 340, 350.

strana 448

koliki, -a, -o, 32, 427, 604, 741, 817.
koliki — toliki, 741.
koliko, 29, 776, 817, 821.
koli(h), 340.
kolica, 212.
količina i mera, kazana zamenicama, 32; — kazana 2-im padežem, 622.
kolje, 529.
kolo, 70.
kolovođa, 278.
kolovoz, 111, 278.
koluta, 133.
kȍljȃh, 529.
kolje, 70, 86, 142.
koljem, 529.
komađe, 157.
komilac, 227, 324.
komidba, 195.
ko mu drago, 817.
komšo, 152.
kȏna, 152.
konac, 74, 322, 323.
kȍnȃcȃ, 74.
kȏnȋk, 72.
konc, 231.
konca, 74.
koncesional, 706.
končan, 239.
konj, 335.
konjem, 89.
konjic, 212, 328.
konjicu, 328.
konjma, 335.
konjokradica, 335, 213, 278.
konjuh, 163.
konjušar, 163.
kȍpȃ, 66.
kopao, 66.
kopar, 159.
kopati, 35.
kopač, 218.
kopačem, 89.
koplje, 346.
kopneti, 35.
kopno, 172.
kopnja, 179.
kȍpȏ, 66.
kopča među podređenom i glavnom rečenicom, 752.
korakljaj, 150.
korba, 195.
koren, 17; — i opšte mu značenje, 19; — i rodnost ili izdanci mu, 19, 116; — glagolski, 113, 433, 434; — glagolski i zamenički, 112, 114; — prema osnovi, 106, 113, 120; — kao osnova vremena sadašnjeg, 139; — nije jedina podloga za obrazovanje osnova, 107; — raširen, 534; — u obrazovanju diminutivnih glagola, 136; — i nu- nastavak za osnove načina neodređenog, 122, 123; — i ѣ- nastavak načina neodređenog, 124.
korenov samoglasnik i snaženje, 106, 121, 146, 205, 213, 217, 229, 230, 261.
kore se, 125.
kori, 126.
korist, 72.
koritance, 72.
koritast, 245.
koritašce, 216.
korporacijȃ imena kako se pišu, 809.
kosa, 209.
kosac, 213.
kosač, 110, 218.
kosidba, 195.
kositi, 35.
kosnat, 243.
Kosovka, 206.
kosovlji, 233.
kost, 366.
Kosta, 156; — kako se piše skraćeno, 823.
kòstȋ, 366.
kostiju, 366.
kostljiv, 102.

strana 449

kostobolja, 111.
kostur, 164.
kotal, 165, 325.
kotao, 165, 325.
kotl, 325.
kotlina, 175.
kotlovi, 332.
kotur, 164.
košava, 196.
košara, 163.
košen, 62, 86, 430.
košeni, 431.
košljiv, 102.
košić, 193.
koštak, 94.
kravlji, 233.
Kragujevac, 215.
krad, 147, 154, 447, 449, 450, 455.
krade, 480.
kradikoza, 299.
kradl, 447.
kradljiv, 251.
kradljivac, 215.
kradom, 147.
krađa, 154.
kraj, imenica, 148.
kraj, predlog, 39; — i drugi padež, 664.
kraj glagolskoj radnji, 610, 613, — vremena kazan predlogom, 658.
krajevi, 332.
krajika, 203.
krajnji, 241, 423.
kraljeva, 135.
kraljevi, 89, 332.
kraljem, 89.
kraljica, 214.
kraljuje, 144.
kranjski (slovenski), 42.
krao, 447.
kraosica, 213.
krasota, 190.
krastav, 250.
krasti, 451, 480, 485.
kratak, 254, 259.
kratak akcenat, 70, 73.
kratki slogovi i razlike srpskih govora, 77.
krv, 365.
krvlju, 365.
krvolok, 147.
krvopija, 148.
krvopilac, 324.
krvoprolitnik, 278.
krvoproliće, 278.
krvca, 83, 216.
kreka, 147.
kreketuše, 223.
krelja, 169.
kremen, 597.
kremenje, 597.
krenu, 122.
krenuo, 497.
krenuti, 497.
kresivo, 72.
kret, 122.
kretanje i pravac, 657; — i rečenice za mesto, 746; — i treći padež, 634; — i predlog k, 672; — i 6-ti padež, 650.
kretoh, 497.
kri, 479.
kriv, 73, 249, 259.
krivak, 202.
krivac, 215.
krivda, 70.
krivonog, 279.
krilat, 243.
krilatica, 215.
krilača, 219.
krilaš, 222.
krilo, 165.
krioce, 346.
krit, 479.
kriti, 473.
krma, 198.
krmelj, 365.
krmeljiv, 251.
krmelju, 101, 365.
krnji, 126.
krnjo, 342.

strana 450

krov, 149.
krovnat, 243.
krovuljina, 175.
kroz, 39; — i četvrti padež, 673.
krozanj, 104.
kroz sred, 816.
kroz što, 815.
kroj, 515.
krojač, 110, 218.
krojiti, 515.
krok, 433.
krotak, 254.
kročiti, 433, 610.
krošto, 815.
krstat, 243.
krstača, 219.
krstina, 175.
krstiti, 516.
krst-njak, 102.
Krunija, 158.
krut, 230, 259.
krȕšȃkȃ, 73.
kruškov, 252.
krh, 154, 180, 254.
krš, 154.
kršak, 254.
kršnjak, 102.
krštava, 132.
krštavati, 94.
krštah, 516.
kršten, 516.
krы, 149.
kt postaje ć, 95.
kto, 96, 396.
kćer, 377.
kći, 377.
ku, 57, 128, 149, 180, 540.
ku-a, 109.
ku-ati, 57.
kuvar, 162.
kud, u pitanju, 716, 774.
kud ćeš, 806.
kuda, 37, 272, 746, 821.
kùdȃ ćeš, 75.
kude, 272.
kudeljica, 212.
kudije, 272.
ku-em, 57.
kuje, 540.
kuka, 147.
kukavica, 215.
kúkac, 216.
kuknjava, 196.
kukonosast, 279.
kuku, 22.
kukureka, 122.
kukurekne, 145.
kukureknu, 122.
kukuruznica, 215.
kumiti, sa 6-im pad 655.
kune, 141.
kunem, 50.
kunijah, 472.
kunjah, 472.
kupa, 128.
kupac, 213.
kupež, 217.
kupova, 105, 135.
kupovavši, 429.
kupovala, 105.
kupovali, 429.
kupovaste, 429.
kupovat, 429.
kupovati, 429; — kao obrazac menjanja, 544.
kupovahu, 429.
kupue, 434, 440, 543.
kupujte, 429.
kupuju, 429, 440.
kupujući, 429.
kupusište, 209.
kusalj, 170.
kusast, 246.
kusovljev, 253.
kusulja, 171.
kutijica, 64.
kutȋca, 64.
kutlača, 219.
kȗtnjȃk, 72.
kutnji, 94, 241.
kuća, 23, 24, 70, 361.
kućérak, 333.
kȕćeš, 806.

strana 451

kućnji, 94, 241.
kućurina, 175.
kuca, 122.
kucati, 136.
kuckati, 136.
kucnu, 122.
kušljo, 152, 342.
kъ, 272, 396.
kъ- nastavak, 257.
kъdѣ, 272.
kъjъ, 270.
kъto, 396.
kыs, 213.
kьde, 746.
kѫdѣ, 272.
L- suglasnik, 79, 81, 91; — izaziva ispadanje d i t, 447; — ne trpi pred sobom zd, st i št, 102; — snaženjem postaje al, ol, el, 149; — snaženjem postaje la, 149; — rašireno u lѣ, 489; — pretvoreno u o, 65, 168, 324, 325, 346, 357, 364, 419; — pretvoreno u u, 469; — i preda nj umetnuto a, 325; — na kraju sloga ostalo bez pretvaranja, 324; — umetnuto među b, p, v, m i među j, 86; — u južnom govoru, 92.
lo- nastavak, 165, 166.
la- nastavak, 105.
lav, 25.
lavež, 217.
lavica, 25.
laga, 128.
lagano, 816.
lagačak, 255.
lagati, 130; — se, 35.
lađa, 358; — lȃđȃ, 358.
lȃđȋ, 358.
laž, 153.
laža, 86.
lažljiv, 251.
Lazar, 200.
lak, 254, 259.
laka, 193.
lakat, 321, 322.
lakac, 216.
Lakić, 193.
Láko, 200.
lakomstvo, 188.
lane, 656.
landarati, 136.
lani, 656.
lapavica, 215.
lȁsan, 259.
Latinija, 158.
Latinin, 174.
latinica i pisanje, srpskoga jezika, 47.
Latinka, 206.
latinski jezik, 42.
Latinčad, 194.
laća, 131.
lev, 249.
lѐvȃk, 72, 202.
levak, 110, 205.
lȇvȋ, 249.
levke, 815.
levo, 37.
levča, 83.
levčić, 83.
leg, 130, 149, 154, 466, 611.
légati, 58, 130, 611.
legne, 145.
legnem, 466.
legnuti, 145.
leža, 508.
ležati, 508.
ležem, 466.
lez, 456.
lezi, 87.
lek, 466.
lele, 22.
lenger, 160.
lep, 26, 78, 149, 230, 259, 415.
lépa, 77, 78.
Lѐpava, 196.
lȇpaja, 416.
lepi, 126.
lȇpȋ, 415.
lȇpim, 416.

strana 452

lepo, 54, 77, 78.
lȇpoje, 416.
lepota, 23, 78.
leskovina, 178.
let, 130.
létati, 36, 58, 130, 610.
leteti, 36, 58, 130, 213, 610.
leti, 656.
letnu, 122.
lѐto, 147.
lȅto, 183, 347.
letova, 135.
letos, 37.
letuje, 144.
lećajiv, 251.
lѐći, 58, 130, 462, 466, 611.
léći, 462.
leha, 211.
leškariti, 136.
leškati, 136.
leštak, 202.
li(ti), 57, 61, 64, 105, 106, 121, 429, 449, 450, 479, 807.
li, 714, 715, 728, 737.
livada(h), 361.
liven, 61, 429, 479.
livši, 429.
lie, 141.
liza, 128.
liz-ka, 109.
lij, 64, 429, 807.
líja, 156.
lijah, 429.
lijevke, 815.
lijegati, 130.
lijem, 429.
lijep, 78.
lijѐpa, 77, 78.
lijepo, 54, 77.
lijetati, 130.
lijući, 429.
lik, 149, 154.
liko, 147.
lȋmo, 64.
lio, 63, 429.
lipama, 71.
lipik, 203.
lipo, 54.
lipovača, 219.
lipovina, 178.
Lipovica, 215.
liska(ti), 109, 136.
lisnat, 243.
lisica, 156.
lisičina, 87.
lisičica, 87.
lista, 133.
listić, 193.
lit, 479.
liti, 105, 121, 429, 442, 444, 473.
lȋh, 230.
lih, 429.
lica glagolska, 22, 34, 430, 431, 810; — i njihovi nastavci, 436.
lice, 154.
lice gramatičko koji koreni pokazuju, 114; — kao obeležje načina određenog, 702; — prvo starije od drugog, a drugo starije od trećeg, 590.
lične ili imenične zamenice, 30, 31, 385; — njihova promena, 386; — izostavljene kao podmet, 560.
ličce, 99.
lišajiv, 251.
lišće, 85, 157.
lišce, 99.
lj postaje lj, 86.
lo- nastavak, 165, 166, 167.
lovac, 213.
lovište, 209.
lovački, 257.
lovica, 213.
logva, 83.
logičke reči, 814.
logični akcenat na podmetu, 560, 818.
loj, 57, 106, 149, 597.
lojiti, 57.
lokva, 83.
lomigora, 299.

strana 453

lomiti, 59; — se, 35.
lomljava, 196.
lonac, 74.
lȍnȃcȃ, 74.
lónca, 74.
lončić, 87.
lopov, 72.
lópȏvȃ, 72.
loh-jъ, 232.
loš, 232.
lubeničište, 72.
lubnjača, 219.
lubura, 164.
lug, 147.
lud, 230, 259.
lužina, 175.
lužičko-srpski jezik, 42.
lužnjaka, 202.
luk, 154.
Luka, 352, 355.
lukav, 250.
lukavstvo, 188.
lukac, 216.
luletina, 175.
luparati, 136.
lupija, 151.
lupnuti, 36, 610.
luč, 154.
luča, 154.
lučca, 99.
lúša, 220.
lъ- nastavak, 165, 166.
lь- pastavak, 168.
lьgъk, 254.
lѣz, 149.
lѣpъ, 149.
lюdnѥ, 597.
Lj nepčani suglasnik, 79; — ne trpi pred sobom zd, st ili št, 102; — postalo od lj, 86; — lj slovo ko je uveo u srpsku azbuku, 46; — ļ slovo ko je uveo u latinicu, 47.
lja- nastavak, 169.
ljѐljȇnko, 72, 207.
ljepota, 78, 86.
ljȇtȃ, 347.
ljiv- nastavak, 251.
ljiva- nastavak, 251.
ljivo- nastavak, 251.
ljiljan-gora, 273.
ljubak, 254.
ljubičast, 245.
ljubiti, 516; — se, 35.
ljubljaj, 150.
ljubljah, 516.
ljubljen, 516.
ljuboviđski, 82.
ljubovca, 83.
ljúdȋ, 334, 810.
ljudi, 334, 335, 339, 597.
ljȗdi, 810.
ljudima, 335.
ljudma, 335.
ljudski, 599.
ljudskota, 190.
ljupka, 82.
ljut, 242, 259.
ljući, 86.
ljuštika, 203.
ljuštiti, 94.
M, usneno-nosni suglasnik, 79; — ne trpi pred sobom zd, st, ili št, 102; — traži l kad dođe pred j, 86.
m- nastavak za prvo lice, 436; — podmlađeno u prvom licu vremena sadašnjeg, 440.
ma, 740.
ma- nastavak, 198, 263, 272.
magarči, 126.
magla, 52, 70, 165.
maglovit, 247.
ma da, 740.
mažen, 86.
mažnja, 85.
maz, 184.
maz, 147.
maza, 128.
mazalica, 227.
mazlo, 165.
maja, 107, 156.

strana 454

majka, 18, 107.
majkin, 240.
majčin, 418.
majčica, 18, 107.
mak, 73, 130, 466.
ma kad, 817.
makao, 496.
makar, 740.
makar kad, 817, 821.
makar koji, 821.
maklja, 169.
makni, 466.
maknut, 466.
maknuti, 466, 496.
makoh, 496.
Maksa, 152.
mȃl, 91.
mala i velika slova u pisanju, 808.
Maleta, 192.
mȃlȋ, 424.
malko, 91.
malo nešto ili malo nečega, označeno nastavkom, 136, 192, 193, 200, 203, 206, 207, 212, 216.
malčice, 91.
maljevi, 89.
maljem, 89.
mamak, 205.
mamac, 213.
manihejski, 809.
Manojlo, 72.
manjma, 272.
Mȁra, 355; — Mára, 355.
marva, 70.
marenje, kazano predlogom, 670.
Marija, 355.
Marijin, 809.
Marinko, 207.
Marić, 193.
Marko kako se piše skraćeno; 823.
Markov, 26, 252.
marljiv, 251.
Mȃro, 355.
maslinka, 206.
maslo, 165.
masna, 102.
mast, 184, 365.
mastilac, 324.
mastna, 102.
mater, 377.
mati, 107, 156, 377.
Máto, 152.
maći, 130, 466, 610.
maukava, 196.
mah, 147.
maha, 128.
mač, 154.
mačak, 328.
Mačva, 83.
Mačvanin, 174.
Mačvanka, 206.
mače, 192.
mačevi, 332.
mačem, 89.
mačku, 328.
Madžarija, 158.
Madžarina, 175.
Mášo, 220.
mašću, 365.
me, 402, 602.
medveđi, 233.
meden, 26.
među, 39; — s 4-im i 6-im padežem, 677.
mek, 26, 259.
mekača, 219.
mekinje, 53, 182.
mekne, 145.
meknu, 123.
melje, 142, 491.
meljivo, 197.
men- nastavak, 106, 199.
mena, 172.
mene, 402, 388, 602.
meni, 388, 602.
menjanje akcenta, 74; — i srpski govori, 78.
mera, 159.
mera i količina, kazana zamenicama, 32; — prilogom 38; — 2-im padežem 621; — 4-im strana 455 padežem, 645; — predlogom po, 817; — u poređenju među rečenicama, 744; — obeležena nastavkom, 136.
merač, 218.
merena stvar u 2-om pad., 621.
mermer-avlija, 296, 811.
mesec, 25, 334.
mesecem, 327.
mesécȋ, 334.
mesecȋ imena pisati malim slovom, 809.
mesecom, 327.
mésnȋ, 810.
mȅsnȋ, 810.
meso, 24, 147.
mesta srpskih akcenata, 73.
mesti, 93, 451.
mestičav, 250.
mesto, 183, 347.
mesto, predlog, 39; — i drugi padež, 669.
mesto i predlog u sintaksi, 39, 650, 657, 661, 664, 671, 675, 677, 678; — i predlog izvan, 663; — i predlog s 3-im pad., 665, 666; — kazano dodatkom i pisanje zapete, 779; — kazano nastavkom, 209; — kazano podređenom rečenicom, 732, 746, 774; — kazano prilogom, 37; — umetnuto u rečenicu i odvojeno zapetama, 783; — kazano prilogom ili imenima u nekom padežu s predlogom, 575; — u mislenom smislu, 660; — u obrnutom redu rečȋ i zapeta, 779; — u pitanju, 716.
met, 183.
metanj, 180.
metež, 217.
metla, 165.
metnuti i dva četvrta padeža, 642.
mećava, 196.
mehur, 164.
mešanija, 228.
mešte, 656.
mi, 29, 31, 268.
mi, 61, 479.
mi, stari nastavak za 3-ći i 6-ti padež, 376, 687.
miven, 61, 479.
mil, 230.
Milak, 202.
Milan, 173; — skraćeno kako se piše, 823.
Milanov, 809.
Mileta, 192.
mѝlȋ, 64.
Milija, 355.
milina, 23, 71.
milion, 28; — u priroku 592.
Milić, 193.
Milićev, 809.
Milice, 354.
Mȋlka, 355.
milova, 135.
Miloje, kao obrazac menjanja, 318.
milokrvan, 279.
Milosavljev, 253.
milosrđe, 157.
milostiv, 251.
Milota, 190.
Milošem, 89.
milošta, 155.
Mȉlȗš, 224.
Milja, 155.
milje, 157.
mimo, 39, 486; — i četvrti padež, 673.
mimohodac, 213.
Ministarstvo Narodne Privrede, 809.
min’o, 807.
minuo, 807.
mio, 230.
mir, 159.
Mirko, kao obrazac menjanja, 318.
mironosan, 278.
Mȋrčeta, 192.

strana 456

misao, 63, 168, 364, 365; — šta je 552.
misl, 364.
mislene imenice, 23; — i nastavak ije, 157; — obrazovane izvesnim nastavkom, 177; — obeležene nastavkom, 188, 190, 191, 195, 196, 228; — vezane značenjem za jedninu, 597; — znače veru, i pišu se malim slovom 809; — uzete u smislu neodređenog dela, 694.
mȉslȋ, 810.
mȋsli, 810.
míslȋ, 810.
mislim, 440.
mislio, 63.
misliti, 516.
miti, 473.
Mitrova-dne, 336, 811.
Miholj, 233.
Miholju-dne, 811.
micati, 36, 130, 610.
miši, 332.
mišić, 193.
mišljah, 516.
mišljen, 516.
mišljenje, 228.
mišlju, 365, 440.
mišolovka, 278.
mjȇstȃ, 347.
ml, 121, 450.
mlad, 230, 259.
mlȃda, 358.
mlȁde, 192.
mladi, 126.
mlȃdȋ, 358.
mladѝna, 177.
mladica, 215.
mlado što, označeno nastavkom, 192.
mladoženja, 277.
mladolik, 279.
mladost, 23.
mlađ, 155.
mlađi, 86, 103.
mlak, 73, 230, 259.
mlat, 183.
mlati-šuma, 273.
mle, 121, 491.
mlekar, 78.
mleko, 24, 77, 78, 597.
mleti, 491.
Mletkinja, 182.
mlȇč, 153.
mlečan, 78.
mlečac, 52.
mlečьcь, 52.
mlivo, 197.
mlijeko, 77, 78.
mliječan, 78.
mlѣčь, 153.
mljѐkȃr, 78.
mnidijah, 517.
mnogi, -a, -o, 423.
mnogoznalac, 297.
množina, 5, 312; — zbirnih imenica ima osobito značenje, 597; — i dvojina u reči oko, 348; — u glagola, 431.
mnoštvo, 188.
mnѣti, 517.
mniti 517.
mnjȃh, 517.
mo- nastavak, 198, 263; — za prvo lice množine, 436.
mog, 130, 184, 692.
moga, 66, 398.
mogao, 447.
mogah, 467.
mogaše, 467.
mogbude, 692.
moge, 440.
moga, 447.
mogne, 145, 500, 612.
mogu, 51, 440, 465.
moguć, 443.
mogućnost, 191.
mogućstvo, 188, 226.
modrokos, 277.
možda, 817, 822.
moždani, 84.
moždina, 84, 94.

strana 457

mòže, 810.
mȍže, 810.
može biti, 817.
može biti da, 822.
može da, 822.
mozag, 84, 326.
mozak, 84, 326.
mozg, 326.
moj, -a, -e, 32, 270, 398.
mojega, 66, 398.
mojem, 398.
mojemu, 398.
Mojsijevac, 809.
mokar, 26, 234.
molitva, 83, 186, 195.
moliti, 516; — s dodatkom u 6-om padežu, 655.
moljakati, 136.
moljah, 516.
moljen, 62, 516.
moljenje i način zapovedni, 705.
mȏm, 398.
momački, 37.
momačtvo, 99.
momaštvo, 99.
mȏme, 398.
mȏmu, 398.
momčad, 24, 194, 372.
momčadija, 158.
momčádma, 372.
momče, 25, 192.
momčić, 87.
mor, 149.
Morava, 196.
Moravin, 809.
moravski, 809.
morast, 246.
more, 345.
mori, 126.
morje, 345.
most, 183.
Mostarac, 214.
motovilo, 116.
moć, 95, 184.
moći, 95, 462, 465, 467, 819; — spona u priroku, 558.
mr, 106, 121, 130, 149, 450.
mrav, 334.
mrávȋ, 334.
mravić, 193.
mraz, 149.
mrazovnik, 204.
mrak, 149.
mrvica, 212.
mre, 121, 141.
mreža, 103.
mreti, kao obrazac menjanja, 490, 611.
mrz, 149.
mrzak, 254, 259, 420.
mrziti se, 35.
mrzne, 145.
mrznu, 122.
mrježa, 103.
mrs, 124, 149, 230, 259, 466.
mrkalj, 170.
mrkli, 698.
mrkne, 145.
mrknu, 122.
mrča, 124.
mrsak, 205.
mrsipetka, 299.
mrska, 82.
mrtvik, 204.
mu, 402.
mudar, 234.
mu drago, 821.
muža, 86, 154.
muževlji, 233.
muz, 154.
muzara, 162.
muzga, 210.
muzlica, 227.
muk, 466.
muka, 51.
mukli suglasnici, 80; — na kraju od jasnih, 326.
musi, 353.
muslomanin, 809.
musti, 456.
mutež, 217.
mutnja, 179.
muha, 353.
muča, 508.

strana 458

mučati, 508.
muški rod, 25; — stariji od ženskog i srednjeg, 590.
mъ- nastavak, 198, 263, 269.
mъk, 130, 147.
mъč, 154.
mьgla, 52, 165.
mьn, 130, 184.
mѣna, 172.
mѧ- nastavak, 199.
mѧt, 217.
N, zubno-nosni suglasnik, 79; — ne trpi pred sobom zd, st ili št, 102; — izaziva pred sobom ispadanje suglasnika, 497; — u popunjanju zeva, 61; — prionulo uz a u nastavku, 189, 257; — predmetnuto ili umetnuto, 400, 401, 402.
n- nastavak za trpan pridev, 448.
na, 39, 284, 486, 301, 303, 307, 309, 628; — s 4-tim i 7-im pad. 678.
na-nastavak, 172, 235, 236, 237, 241, 260, 261.
nabavlja, 131.
nabijač, 116.
nabodica, 213.
nabrajanje i zapeta, 766, 781, 785.
navesti, 456.
navići, 466.
navlaš, 37, 815.
navođenje, znak, 804.
navođenje tuđih reči i dve tačke, 788.
navreti, 490.
navrsti se, 456.
navrh, 665, 816.
nag, 230.
nagao, 415, 419.
nagl, 419.
naglaviti, 309.
naglašavanje, vidi Akcenat.
nagluh, 301.
nȃglȋ, 415.
nagnati, 303.
nagorak, 273, 301.
nagorkinja, 284.
nagrabiti se, 309.
nad, 13, 39, 303, 307; — s 4-im i 6-im padežem, 677.
nada, 116.
nadanj, 104.
nada-se, 104.
nada-te, 104.
nadati se i 3-ći padež, 637.
nadbaciti, 303.
nadvorni, 284.
nadigrati, 307.
nadimati, 130.
nadmen, 51.
nadmetnuti, 303, 307.
nadnica, 284.
nadničarka, 206.
nadno, 816.
nadomak, 816.
nadri-knjiga, 299, 811.
nadskakivati, 82.
nadstreliti, 82.
nadstrešnica, 82.
naduven, 479.
naduti, 51, 130; — se, 469.
nadčovečni, 98, 807.
nađen, 62, 96, 486.
nađi-de, 488.
nažut, 301.
nȁzȇbao, 168.
nazimad, 194.
nazovi-rod, 299, 811.
nazreti, 512.
nazuvica, 213.
nazuti, 473.
na-idem, 486.
naizmak, 816.
naizmence, 815.
naizust, 815.
naj, 258.
najamnik, 204.
najviše, 38.
najden, 62, 96, 486.
nȁjȇst, 184.

strana 459

najesti se, 309.
najjasniji, 97, 807.
najjači, 97, 807.
najjunačniji, 97.
najti, 62, 96, 486.
naka, 353.
nakaza, 147.
nakalamak, 205.
nakan, 230.
naknada, 151.
nakovanj, 180, 322.
nakon, 816.
nakonjče, 284.
nakraj, 816.
nakriv, 301.
nakupiti, 307.
nalet, 147.
nalik, 816.
naliti, 307.
naličje, 157, 284.
nalog, 149.
naloga, 149.
naljuljati se, 309.
nam, 390.
nama, 602.
namazati, 303.
namastirište, 72.
namera iskazana rečenicom, 732; — u podređenoj rečenici, 738; — u rečenicama i vreme buduće, 691;- kako se skraćenim načinom iskazuje, 755.
namesto, 816.
nametkinja, 182.
nameštaj, 150.
nameštanje reči, 756 i d.
nami, 391.
namigivalo, 167.
namiguša, 223.
na niz brdo, 816.
nanjga, 404.
na njega, 404.
naokolo, 816.
naokriške, 815.
naopako, 816.
naopačke, 815.
naoposlen, 815.
naoči, 816.
naočigled, 815.
naočit, 63, 284.
naoštriti, 63.
napajati, 59.
napisatn, 303.
napitak, 238.
napiti se, 309.
na pod nogu, 816.
napoj, 57, 106, 149.
napokon, 816.
napolica, 284.
napolje, 816.
nȁ-polje, 76.
napolju, 816.
napomol, 815.
napored, 816.
na po se, 816.
napred, 37, 816.
napredak, 322.
na prema se, 816.
na primer, kako se piše skraćeno, 823.
naprska, 102.
naprst-ka, 102.
naramak, 284.
naranča, 115.
narandža, 115.
naricati, 130.
národa, 810.
nárȏdȃ, 810.
narodna imena, zbirna i veliko slovo, 809.
narodni, 241.
narodni jezik, 42.
narodnji, 241.
na rúci, 75.
naručь, 153.
naručan, 284.
naruče, 101,
naručje, 101, 284.
narudžbina, 82.
nas, 261.
nasap, 147, 322.
nasecati, 130.
naspavao se, 34.
naspavati se, 309.

strana 460

naspram, 816.
nasred, 39, 816; — i drugi padež, 666.
nastavci za priloge, 272, 815.
nastavci šta su, 105, 315; — obeležavaju složenost osnove 273, i d.; — za oblik, 16; — za osnovu, 17, 18, 107; — za padež, 230; — glagolski, 436; — za rod, 230; — za trajanje radnje, 611; — za uveličavanje, pogrdu ili preziranje, 164, 175; — za umanjavanje, 136 i d.
nastati, 35; — spona u priroku, 558.
nasuprot, 816.
nasuti, 461.
natápati, 71.
natàći, 466.
na-te, 811.
natega, 147.
naticati, 130.
natpevati, 610.
natrag, 816.
natraške, 37, 815.
naći, 62, 96, 486.
nauka, 63, 147.
naumiti, 63.
nausnica, 284.
nahero, 815.
nahodati se, 309.
nacrven, 301.
načekati se, 309.
načelnik, 91.
načeti, 469.
način zapovedni, 34, 429, 430, 705, 706, 811; — kako postaje, 442; — i dve prošaste radnje, 707; — složen, radi odricanja, 719.
način, kazan prilogom, 37; — kazan 6-im padežem, 649, 654; — kazan podređenom rečenicom, 741; — kazan od razne ruke, i zapeta, 780; — kazan umetkom i zapeta, 783; — i vreme u sintaksi, 661.
način neodređeni, 34, 429, 444; — predstavlja skraćenu dodanu rečenicu, 704, 775; — ulazi u složen način zapovedni, 719; — rasklopljen u podređenu rečenicu, 776.
način određeni, 34; — i njegova obeležja, 702.
način pogodbeni, 545, 549; — u rečenici za nameru, 738.
način radnje prirokove u rečenicama, 34, 572, 577, 742, 774; — u pitanju, 716.
načina neodređenog osnova, 119, 120. Vidi Neodređeni način.
načini glagolske radnje, 22, 702 i d.
naš, -a, -e, 32, 108, 261; — kao obrazac menjanja, 392, 397.
našarati, 303.
našim, 399.
našimi, 399.
naših, 399.
na šte-srca, 811.
na šte srce, 811.
nadžak-baba, 296.
ndu- nastavak pri priloškim osnovama, 272.
ndѣ- nastavak pri priloškim osnovama, 272.
ne, 4. pad. lične zamenice, 389.
ne, prilog za odricanje, 718; — u složenim osnovama, 300; — u pravopisu 805; — pred raznim glagolskim oblicima, 818; — jedna reč s glagolom, 819; — pred raznim rečima pred kojima je, 818; — bez odvojenog značenja, 819; — s prilozima, 820; — s pridevima, 820.
nȇ, glagol, 459.
ne-nastavak za osnovu vremena sadašnjeg, 140, 145, 434, 454, 466, 478, 481, 494, 525; — obeležava da je radnja svršena, 500.

strana 461

nebes, 378.
nȅ-bismo, 76.
nebo, 25, 383; — kao obrazac menjanja, 378.
nebrat, 300, 818.
nebraća, 158.
nebriga, 273.
nevaljalstvo, 227.
neven, 172.
nevera, 300.
nevernik, 111, 204.
neveseo, 818.
neveselo, 820.
nevesta, 183.
nevešt, 817.
nevešto, 820.
nevidio, 690.
nevičan, 300.
nevolja, 273, 300.
nevratio, 818.
negde, 817.
negled, 147.
nego, 66, 600, 730, 743, 744.
negova, 135.
nego i, 743, 744.
Negotinac, 214.
nego što, 743.
nedavno, 820.
nedaleko, 820.
nedelja, 169.
nedeljnih dana imena kako se pišu, 809.
nȇdem, 64, 806.
nedorečen govor, 802.
nedrag, 300.
nedri(h), 350; — svileni(h), 425.
nezvan, 300.
neznabožac, 809.
neznabožački, 809.
ne znavši, 818.
ne znadoh, 818.
ne znađah, 818.
ne znajući 818.
neznalica, 818.
ne znam, 818.
neznan, 818,
neznao, 300.
ne znao, 818.
nezreo, 818.
neizvesnost, kazana vremenom budućim, 694.
ne-imalac, 66.
ne-imam, 66, 819.
ne-imanje, 66.
ne-nmati, 66.
neispisane reči, 823.
nȅjȃč, 153.
nejačak, 255.
nejasnost i akcenat, 810.
nejdem, 62.
nejdeš, 62.
neje, 459.
ne jedem, 64, 806.
nejednakost u poređenju, 743.
ne-jesam 459, 819.
nejmam, 62.
nek, 740.
neka, 706, 738, 822.
nekad, 13, 817.
nekakav, -a, -o, 32, 300, 426, 818.
nekaki, -a, -o, 32.
nekako, 300.
ne kamo li, 744.
neki, -a, -o, 32, 606, 608.
nekmo li, 744.
nek ne čini, 719.
neko, 31, 300, 392, 817, 818.
nekoji, -a, -e, 32, 300, 818.
nekolika, -e, 32.
nekoliko, 32; — i prirok, 592.
nekolicina i prirok, 592.
nȅkȓst, 153.
nekuda, 272.
nemadne, 612.
némalac, 66.
nȇmam, 66.
ne malo, 820.
nemam, 819.
némanje, 66.
nemaran, 300.
nemarno, 37.
nemarnost, 191.
nemati, 66.

strana 462

Nemac, 74.
Némȃcȃ, 74.
nemački, 809; — jezik, 42.
nemačko-srpski, 811.
Nȇmče, 74.
nemilice, 820.
nemir, 818.
nemiran, 818.
nemirno, 820.
ne mnogo, 820.
ne mogavši, 818.
ne mogao, 818.
ne mogah, 8|8.
ne mogoh, 818.
ne mogu, 818.
ne mogući, 818.
ne mozi, 819.
nemoj, 719, 819.
ne moći, 818.
nenepčani samoglasnici, 55.
ne nositi, 818.
neobično, 820.
neodređen podmet i vreme sadašnje, 682. Vidi: rečenice bez podmeta.
neodređene zamenice i prilozi u odrečenoj rečenici, 721.
neodređeni vid pridevski, 414, 415, 417, 599.
neodređeni deo za mislene stvari, 624; — iskazan 2-im padežem, 623, 625.
neodređeni način, 34, 119, 120, 429, 432, 433, 434, 439, 444, 449, 702, 703; — i buduće vreme, 692; — sredstvo skraćivanja rečenica, 703, 755; — rastvoren, 703, 776; — u odrečenom načinu zapovednom, 719.
neodređeno značenje zamenicama kako se daje, 300; — za količinu, 622.
neopera, 149.
neopran, 818.
ne ’oću, 819.
neočekivano i znak počivke, 793.
nepoznat, 300.
nepoznatog lica zamenica, 604, 734, 740, 741, 745, 772; — i sveze i i ni, 821.
neposredno pitanje, 799.
neposredni način obrazovanja osnova, 112.
nepostojano a, 322, 324.
neprelazni glagoli, 35, 125, 609, 636, 698.
nepromenljive reči, 13.
nepce, 44, 45.
nepčani suglasnik i ѣ za njim, 124; — postao od grlenoga, 180, Srpska gramatika (1894)/Deo 2#254–5, 259, 205, 213, 257, 508; — i razlike u promeni prideva, 422; — traže da se j posle njih izbaci, 101, 365; — pred i- nastavkom načina neodređenog i njihov postanak, 126; — postali pred ъ, 153, 188, 189; — pretvaraju o u e, 319, 345; — izazivlju da se ѣ promeni u a, 508.
nepčani samoglasnici, 55, 79.
nered, 818.
nerođen, 800, 818.
nerotkinja, 53.
nes, 116, 456, 458.
nesavitljiv, 818.
nésam, 64, 459, 819.
ne samo, 744, 820.
nesvršena radnja u glagolskih osnova, 121; — u prošlosti, 684, 686.
nesvršeni glagoli, 610, 611, 612.
nese, 141.
nési, 459.
nesklad govornih oruđa i izbacivanje suglasnika, 102.
neslan, 300.
nesrpski, 820.
ne stati, 819.
nestati, 819.
nesti, 116.
nesuđѐnȋk, 72.

strana 463

ne tako, 820.
ne tamo, 820.
netko, 31, 396.
nećakin, 240.
nećati, 137; — se, 137.
neće, 137.
nećkati, 137.
néćo, 225.
neću, 225, 819.
neuk, 63.
nehati, 822.
nehotice, 37, 820.
nehrišćanski, 820.
nečastiv, 251.
nečesov, 261.
nečij, -a, -e, 32, 300, 427.
ne čini, 719.
nȅčȋst, 153.
nečist, 817.
nečovek, 300.
nečuo, 690.
Nešo, 220.
nešto, 31, 392, 622, 817.
ni, 390, 721, 723, 777, 817, 821; — daje odrečeno značenje zamenicama, s kojima se slaže, 300; — i zapeta, 763; — među više rečeničnih delova, 765; — pri nabrajanju ili ređanju, 766; — pri predlogu sa složenom zamenicom, 721, 817, 821; — u pravopisu 805.
ni za što m. za ništa, 817.
ni — ni, 720, 729.
ni po čem, 817.
ni po što, 721, 821.
nigda, 37.
nigde, 721.
niže, 39; — i drugi padež, 665.
niz, 39; — i četvrti padež, 673.
nȋz, 149.
niz rečenični, 11, 724, 728, 759, 762, 785, 786, 787, 811.
nizak, 254, 259, 420.
niza-te, 104.
nizina, 177.
nizok, 256.
nije, 225, 459.
nijedan, 817.
nijesam, 64, 459, 819.
nijesi, 459.
nik, 466.
nikad, 37, 721.
nikakav, -a, -o, 32, 300, 426.
nikaki, -a, -o, 32.
nikako, 300.
nikao, 496.
nikne, 145.
niknuti, 496.
niko, 31, 300, 392, 721, 817, 821.
nikogović, 261.
nikoji, 300, 817.
Nikola, 355.
nikoliko, 32.
Nikolj, 233, 418.
nikoh, 496.
Nikolić, 193.
ni na koga, 721.
ni na čijem, 821.
nisam, 64, 459, 819.
nisi, 459.
nit, 369; — niti, 369.
niti (nit’, ni), 40, 777; — i zapeta, 763; — među više rečeničnih delova, 765, — pri nabrajanju ili ređanju, 766.
niti — niti, 720, 729.
nitko, 31, 229.
nitkov, 229.
nići, 466.
ni u koga, 721, 821.
nicati, 130.
ničesov, 261.
nȉčȋ, 64.
ničij, -a, -e, 32, 64, 300, 427, 821.
ničice, 37.
Nišava, 196.
niški, 257.
ništa, 31, 261, 392, 721, 821.
ništav, 261.
ništarija, 158.
ništa-čovek, 273.
nj postaje nj, 86.

strana 464

nȏ, 66, 600, 730, 743, 744.
no, zamenički dometak 815.
no- nastavak, 172, 235, 236, 237, 241, 260, 261.
nov, 230.
Novak, 72.
novac, 74.
nȍvȃcȃ, 74.
Novi Sad, 809.
Novo Brdo, 809.
nȍvo sѐlo, 599.
Nȍvȏ Sѐlo, 599.
nóvca, 74.
novci, 83.
novčić, 193.
noga, 353, 359.
nȍgȗ, 359.
node, 96.
nožak, 206.
noževi, 332.
nožem, 89.
noži, 332.
nožica, 87.
nozi, 353.
nokat, 322, 334.
nòktȋ, 334.
noktiju, 334.
norac, 213.
nos, 44, 45.
nosati, 611.
nosac, 213.
nosi, 514.
nosie, 141.
nosilac, 227, 324.
nosilja, 169.
nosioci, 807.
nositi, 35, 116, 514.
notnji, 94.
noćiva, 134.
noćivati, 36, 610, 611.
noćiti, 610, 611.
noćište, 209.
noćnji, 94, 241.
nošaj, 150.
nošen, 86.
nȍšȋvo, 72.
nošnja, 85, 179.
nt- nastavak za Z-će lice množine, 440, 436, 438, 443, 452, 480, 520.
nu, 730.
nu- nastavak glagolskih osnova, 122, 145, 449, 494, 496, 497,
nurijaš, 222.
nъ- nastavak, 172, 235, 261, 269.
nѣstь, 459.
Nj nepčani suglasnik, 79; — postalo od nj, 86; — ne trpi pred sobom zd, st ili št, 102; — ko je uveo u srpsku azbuku, 46; — ń ko je uveo u latinicu, 47.
nja- nastavak, 179, 241.
njga m. njega, 402.
nje, zamenički 2. pad. ž. r. 261.
nje- nastavak pri pridevskim osnovama, 241.
njega, 86, 261, 402, 404.
njego, 402.
njegov, -a, -o, 32, 261, 426.
Njeguš, 224.
njezi, 261.
njezin, -a, -o, 32, 261, 426.
njemu, 402.
njen, -a, -o, 32, 261, 426.
nji- nastavak pri pridevskim osnovama i vidovi, 423.
njim, 402.
njin, 261.
njih, 108, 261, 402.
njihan, -a, -o, 32, 261, 426.
njihov, -a, -o, 32, 108, 261, 426.
njoj, 402.
njojzi, 815.
nju, 402.
njъ- nastavak pri pridevskim osnovama, 241.
O samoglasnik, 39; — posle nepčanih suglasnika, 89, 135, 345, 392, 417; — ide u e posle c, 89, 354; — postalo od e, 378, 379, 381; — snaženjem postalo od e, 149; — nepostojano strana 465 63; — postalo od l, 91, 165, 168, 324, 325, 346, 357, 364, 419; — se menja u a, 58, 130, 131, 153; — širi koren, 534; — vezuje dve na jednako složene osnove, 276.
o- nastavak imenski, 146, 147, 148, 152, 230, 279, 342, 345.
o- umetak u glagolskim oblicima, 438, 452, 459, 480.
ȏ ili ó postalo sažimanjem, 64.
o, usklik, 22.
o, predlog pri složenim osnovama, 285, 301, 303, 308; — sa 4-im i 7-im padežem, 678.
ob, pri složenim osnovama, 285, 303, 308, 486.
oba, 313, 316, 405, 407, 408, 411; — i prirok, 593.
obavestiti, 104.
obaviti, 104.
obagnjiti, 473.
obadva, 405, 407, 408, 411, 815.
obadve, 815.
obadveručke, 815.
obadvoje, 815.
obadvojica, 815.
obazreti se, 512.
obala, 100.
obaliti, 100.
obamreti, 104.
obamrle reči kako se pišu, 814.
obapeti, 104.
obarača, 218.
obariti, 100.
obasipati, 104.
obasuti, 303.
obdan, 815.
obdanica, 285.
obeležje, 285.
obeseliti, 100.
obesiti, 100.
obešenjak, 228.
obigrati, 308.
obidem, 486.
obiđem, 486.
obiknuti se, 100.
obilat, 243.
obilova, 135.
obiluje, 144.
obilje, 23, 157.
obisnuti, 100.
obiti, 486.
obići, 466, 486.
običaj, 100.
običan, i 6-ti padež, 655.
obladati, 100.
oblak, 100, 116, 149.
obláku, 810.
oblȃku, 810.
oblačiti se, 35.
obližnji, 301.
oblik i nastavci mu, 34, 105, 310, 311, 428, 432, 437, 439, 679. Vidi: oblici.
oblina, 177.
obliti, 303.
oblici podloga za obrazovanje osnova, 108, 118, 137, 225, 226, 227, 228, 260; — zastareli, 815; — izumrli, 815; — imenski u rečenicama, 615 i d.; — padežni i akcenat, 810; — u sklapanju složenih osnova, 273, 295; — glagolski i ne, 818.
obnavlja, 131.
obnevideti, 819.
obnemoći, 819.
obneti, 308.
obnoć, 815.
obod, 116, 149.
òbodȃcȃ, 72.
obodci, 98.
oboje, 405, 410.
oboji, -e, -a, 405.
obor, 149.
oboci, 98.
obrana, 151.
Obradović Dositije, 46.
obraz, 149.
obrazovanje slogova, 67.
obramica, 285.
obrati, 308.

strana 466

obresti, 451.
obrnut red reči, 756, 757.
obrtanj, 180.
obruč, 155.
obuvaći, 248.
obuven, 479.
obuti, 473.
obući, 100.
ov postalo od u, 128, 144, 149, 534, 540, 543; — od ы, 149.
ov- umetak među osnovom i nastavkom u množini nekih imenica, 332.
ov- nastavak, 108, 178, 233, 252, 253, 261, 271, 418, 809.
ov, zamenička osnova, 114, 395.
ova- nastavak, 134, 135, 252, 253, 271, 449, 543; — i osnova vremena sadašnjeg, 143.
ovaj, -a, -o, 32, 114, 269, 395, 427.
ovakav, -a, -o, 29, 32, 271.
ovakvica, 215.
ovaki, -a, -o, 32, 271, 427.
ovako, 37.
ovakov, 271.
ovakovi, 426.
ovamo, 37, 272.
ovamo-te, 811.
ovan, 322.
ovácȃ, 357.
ovas, 322.
ovda, 37, 272.
ovde, 37, 96, 272.
ovđe, 86.
ove godine, kako se piše skraćeno, 823.
ovetšati, 96.
ovi, 32, 427.
ov-it, -a o- nastavak, 247.
ovnić, 193.
ovnovina, 178.
ovo- nastavak, 252, 253, 271.
ovo, 622.
ovoliki, -a, -o, 32, 427.
ovoliko, 29.
ovsenica, 215.
ovsik, 203.
ovsište, 209.
ovuda, 37, 272.
ovudije, 272.
ovca, 83, 357.
ovčara, 163.
ovčarica, 214.
ovčarski, 257.
ovčica, 83.
ovъ, 269, 427.
ovѫdѣ, 272.
oganj, 322.
ogledalo, 71.
ognjan, 239.
ognjište, 345.
ognjišče, 345.
ogorelište, 72.
ograničavanje značenja i predlog po, 817; — trajanja radnje glagolske, 610.
ogrebak, 205.
ogrev, 148.
ogrlica, 285.
ogrljak, 202.
od, 39, 600, 601; — i drugi padež, 664, 670; — i drugi padež u trpnim rečenicama, 710, 712.
odabrati, 104.
odavde, 37.
odagnati, 104.
odadniti, 104.
odadreti, 104.
odakle, 37; — u pitanju, 716, 815.
odande, 37.
odapeti, 104.
odapreti, 104, 490.
odasvud, 104.
odaslati, 104.
odasuti, 104.
odati, 97.
odatle, 37, 104.
odašiljati, 104.
odvajati, 59.
odveć, 38, 815.
odveće, 815.

strana 467

odviše, 816.
odvrh, 816.
odvugnuti, 149.
odgonetljaj, 150.
odeva, 130.
odeven, 479.
odeliti, 97.
odeljenje, 228.
odojče, 192.
odzada, 815.
odista, 815.
odići, 97.
od jedanput, 815.
od jedared, 815.
od jednog puta, 815.
od jednog reda, 815.
odležava, 132.
odlomak, 110, 205.
odlučivanje ili izuzimanje, kazano predlogom, 39, 663.
odmah, 37, 815, 816.
odoleva, 132.
odrednica u složenim osnovama, 277.
određeni način, 34, 702.
određeni vid pridevski, 414, 599, 414, i d., 415; — i promena, 421; — dovoljan za 2-gi padež pripadanja, 619; — u glagolskih prideva, 447, 448.
određenog lica zamenica glavna reč, 734.
odrečena rečenica, neodređene zamenice i prilozi, 721.
odrečeno značenje kako se daje rečima, 300.
odrečeno pobrajanje, 817.
odrečni oblik pri bojazni i zakraćivanju, 722.
održati, 97.
odrednice u dvema složenim osnovama, 275.
odricanje 718 i d.; — rašireno na više rečenica ili dodataka, 720; — opšte u rečenici, 721; — osnaženo 723.
odrtina, 228.
odreći se, s 2-im pad. kao dopunom, 629.
odsedlati, 82.
odsek, 82, 147; — u pisanju, 808.
odsele, 815.
odseliti, 82.
odsesti, 82.
odseći, 82.
odsjaivati, 82.
odskočiti, 82.
odstajati, 82.
od tòlȋč, 815.
odud, 815.
òd-cara, 76.
odcepiti, 98.
od čas, 815.
odčenuti, 98.
odšaliti, 82, 98.
odšalica, 98, 213.
odšetati, 82, 98, 807.
odšiti, 82, 98.
odškrinuti, 82.
ȍzád, 815.
ozádi, 815.
ozgo, 37.
ozdo, 37.
ozepšćeš, 548.
ȍzȋm, 153.
oi- samoglasnici, 63, 807.
oj, usklik, 22.
oj, postalo snaženjem iz i, 149.
oja se jednači u aa, i sažima u ȃ, 66.
oje se jednači u oo, i sažima u ȏ, ili ó, 66.
ok- nastavak za prideve 256, 259.
oka- nastavak za prideve, 256.
okle, 815.
oklen, 815.
oklop, 149.
okniven, 518.
okniti, 518.
okno, 172.
oko, 39, 348, 373.
oko, predlog, i drugi padež, 666.

strana 468

oko- nastavak za prideve, 256.
okolnijeh, 425.
okolnosti u rečenici i zapeta, 783.
objašnjavanje i dve tačke, 790,
okomak, 205.
okopati, 303, 308.
okratak, 301.
okrnjene reči kako se pišu, 814.
okrom, 39, 816.
Okrug Podrinski 809.
okrugao, 26.
okršanj, 180.
ol postalo snaženjem iz l, 149.
om i em u 6-om pad. imeničke promene, 319, 327.
om stari nastavak za 3-ći pad. množine u imenica, 340, 350, 384.
omalen, 301.
omanuti, 303.
ometa, 147.
omrcati, 130.
on, -a, -o, 29, 31, 114, 269, 392, 395, 400; — obrazac promene, 402.
onaj, -a, -o, 32, 395, 427, 752.
onakav, -a, -o, 29, 32, 271, 426.
onaki, -a, -o, 32, 271, 427.
onako, 37, 741.
onakovac, 215.
onakov, 271.
onakovi, 426.
onako — kako, 774.
onamo, 37, 272, 746, 752.
onamo — kud, 774.
onda, 37, 272, 745.
onda — kad, 774.
onde, 37, 96, 272.
onde — gde, 774.
ono, 622.
onovečeri, 815.
onoliki, -a, -o, 32, 427.
onoliki — koliki, 741.
onoliko, 29.
onomad, 37.
onomadne, 656, 815.
onomlani, 815.
onuda, 37, 272.
onuda — kud, 774.
onudije, 272.
onudѣ, 272.
onъ, 427.
onja- nastavak, 181.
oo sažeto, 64.
opaliti, 302.
opanak, 205.
opet, 37.
opisati, 308.
opisna gramatika, 42.
opkoliti, 303, 308.
opkoljava, 132.
opkop, 20, 147.
opsesti, 303.
opravka, 83.
oprostiti, i 2-gi padež kao dopuna, 629.
oproštaj, 150.
oprošten, 94.
Opština Beogradska, 809.
opštinski, 26.
or- nastavak za diminut. glag. radnju, 136; — za imeničke osnove, 161.
or snaženjem postalo iz r, 149.
ȍrȃ, 66.
orao, 66.
orasi, 331.
òrasima, 331.
oraći, 248.
orah, 107, 331.
orahov, 252.
orač, 72; — kao obrazac, 318.
oračem, 89.
orašak, 107.
orašac, 52.
orašьcь, 52.
Orašje, 24, 157.
oraščić, 107.
orjatkinja, 182.
orlić, 193.
ȍrȏ, 66.
oro-nastavak, 267.
ortačina, 87.

strana 469

oruđa govorna, 2, 44; — njihov nesklad šta izaziva, 102.
oruđe, kazano nastavkom, 167, 169, 218; — 6-im padežem, 648.
oruže, 101.
oružje, 101.
osam, 263, 266, 374.
osvajati, 59.
osvetiti se, i 3-ći pad, 637.
osvitak, 295.
osvitati, 130.
osvojiti, 59, 308.
osele, 815.
osem, i 2-gi pad., 663.
osécati, 71.
osim (sem, osem), 39; — i 2-gi padež, 663, 816.
osirote, 125.
oskudica, 23.
osloboditi, i 2-gi pad. kao dopuna, 629.
osluškivati, 136.
osmak, 202 osmi, 263.
osmъ, 263.
osmь, 374.
osnaženo odricanje, 723.
osnivae, 141,
osnove, 15, 57, 109, 149, 315; — nauka o njima, 43, 105; — proste ili složene, 117; — složene, 111, 273 i d.; — složene na jednako; 276; — složene od brojeva, 298; — složene od gotovih oblika, 295, 298; — glagolske, imeničke, pridevske, zameničke, priloške, 118; — nove i samoglasnik upotrebljene osnove 110; — neposredno od korena izvedene, 118; — od osnova, 107, 118; — od oblika izvedene, 108, 118; — u glagola 432; — vremen sadašnjeg, 119, 434; — glavna i odrednica, 277; — zavisna i glavna u složenim osnovama, 277; — načina neodređenog, 119, 120, 432, 433.
osnu-a, 57, 109.
osnutak, 228.
osobina, 229.
osobit, 261.
osobito, 38.
osobna imena 24; — i veliko slovo, 809; — i jednina, 597; — slične s određenim pridevima, 414.
osoj, 149.
ost- nastavak, 191.
ostava, 151.
ostaviti se, i 2-gi pad. kao dopune, 629.
ostali, 698.
ostanak, 228.
ostareli, -a, -o, 431, 447, 690.
ostareo, 430, 447.
ostareti, 611.
ostatak, 228.
ostati, 35, 558.
ostrag, 37, 816.
ostrice, 212.
ostrovo, 149.
ot, predlog, 486.
ot- nastavak, 187.
otac, 52, 322.
otačanstvo, 189.
otadžbina, 82.
otvoreni slogovi, 67.
otezati, 130.
oteo, 63, 91.
oteti, 469.
otidem, 486.
otiđem, 486.
otiti, 486.
otići, 486.
otići ćemo, 548.
otkati, 97.
otkidoh, 497.
otkinuo, 497.
otkinuti, 497.
otkle, 815; — u pitanju, 716.
otklen, 815.
otkraj, 816.

strana 470

otkud, 815; — u pitanju, 716.
otkuda, 746.
otmica, 213.
otoič, 815.
otok, 57.
otoka, 149.
otòlȋč, 815.
otpasti, 82.
otpor, 149.
otput, 815.
otrov, 149.
otud, 815.
otca, 98.
otce, 98.
otci, 98.
otče, 98.
otьcь, 52.
oh, 22.
ohronu, 123.
oca, 98.
oce, 98.
ocevi, 332.
ocem, 89.
ocepiti, 98.
oci, 98.
ocin, 240.
očas, 815.
oče, 98.
očev, 253.
očevina, 178.
očenuti, 98.
oči, 313, 348, 373.
ošvanjiti se, 83.
ošve, 83.
oštar, 234.
oštar akcenat, 70.
odžačar, 163.
P usneni suglasnik, 79; — mukao suglasnik, 80; — traži l kad dođe pred j, 86.
pa, pri složenim imeničkim osnovama, 301.
pa, sveza, 40, 728.
pabirak, 205, 301.
pabirči, 126.
Pavao, 156, 325.
pavedrina, 301.
pavečera, 301.
pavlaka, 301.
pavit, 116.
Pavle, 343.
Pavlović, 193.
pavta, 83.
pamet, 184.
pad, 17, 147, 154.
padalište, 227.
padež, 217.
padež prvi i nastavci mu, 230; — kako se poznaje, 314; — u sintaksi, 615; — drugi, 314, 617–633; — s predlogom s, 675; — s predlogom protiv (proću), suprot, 676; — 2-gi i trpno stanje, 712; — treći, 314, 634, 640; — s predlogom protiv, suprot (proću), 676; — četvrti, 314, 641–645, 753; — s predlozima za, među, itd. 677; — s predlozima na, u, itd. 678; — peti, 314; — i zapeta, 718; — i znak uzvika, 800; — s predlogom zastupljen podređenom rečenicom, 775; — šesti, 314, 648–655, 753; — s predlogom s, 675; — s predlozima za, među, 677; — i trpno stanje, 712; — sedmi, 314, 656; — s predlogom pri, 674; — sedmi s predlozima na, u, itd. 678.
padeži bez predloga u rečenicama, 615, i d.; — i reči koje se po njima menjaju, 22; — s predlogom, 657 i d., — u glagolsko-imenskih oblika, 447, 448; — i akcenat, 810.
padežni dodatci u pitanju, 716.
padem, 454.
padne, 454.
padnem, 454.
padnuvši, 454.
Pajo, 156.

strana 471

pak, 728.
pakal, 165.
pakao, 165.
paklen, 238.
palac, 324.
palež, 217.
palikuća, 299.
palošem, 89.
pamet, 72, 73.
pamtivek, 273.
pano, 815.
Panta, 152.
Pantelijić, 64.
Pantelȋć, 64.
panj, 154.
panjevi, 89.
panjem, 89.
pao, 63.
paoci, 324.
pápak, 322.
pàpar, 322.
paperje, 301.
papren, 26.
papri, 126.
pȁra, 810.
parakati, 136.
párati, 59.
parac, 213.
parba, 195.
parožak, 301, 322.
pȁrom, 810.
pȃrom, 810.
pàrom, 810.
pas, 52, 322, 323, 332.
pȃs, 66.
pas, 154.
pase, 141.
pasij, 231.
pasiji, 231.
pasji, 231.
pasma, 198.
pasmo, 198, 346.
pasti, 451, 454, 456.
pasti ću, 691.
pastorče, 192.
pastrmka, 206.
patak, 328.
patki, 353.
patku, 328.
patosa, 133.
patrijaršijski, 64.
patče, 98.
paužina, 301.
paun-pero, 296.
paučljiv, 251.
pafta, 83.
paha, 128.
pahulj, 171.
pače, 98.
paša, 86, 154.
pašinica, 215.
pašću, 691.
pe, 468.
pȅvȃ, 434.
pevae, 434, 440.
pevaj, 34.
pevaju, 440.
pevajući, 34, 37.
pevali bi, 549.
pevali bismo, 549.
pevalište, 227.
pevam, 34.
pevanija, 228.
pevanije, 228.
pѐvȃnka, 228.
pevanje, 23, 228.
pevao, 34, 91.
pevao bih, 549.
pevao je, 34.
pevao sam, 546.
pevati, 33, 34, 36, 58, 213, 442 444.
pevaćeš, 34.
pevac, 213.
pѐvȃč, 72.
Pejak, 202.
pek, 106, 438, 450.
peka, 147.
pekav, 429.
pekao, 447.
pekivo, 109.
pekl, 447.
peklo, 429.

strana 472

pekoh, 438.
pekući, 429.
penjati, 471.
pȅnjȃh, 471.
penje, 471.
penjem, 471.
penji, 471.
pȅnjući, 471.
pepel, 149, 325.
pepeljav, 250.
pepeljast, 245.
pepeo, 149, 325.
perina, 19.
perje, 19.
permisiv, 706.
permisivne rečenice, 732, 740.
pernat, 19.
perni, 19.
pero, 19, 24, 149.
persijski jezik, 42.
perfekat, 689.
perce, 19.
pesak, 24, 321, 322, 597.
peskaonica, 66.
peskovi, 24, 597.
peskovit, 247.
peskonica, 66.
peskulja, 171.
pet, 28, 263, 266, 316, 374; — i prirok, 592.
peta, 183.
peta vrsta imeničke promene, 378; — glagolske promene, 519.
pȅtȃk, 202.
pétak, 208.
petao, 25.
Petar Veliki, 46.
peti, redni broj, 263, 316.
péti, 469, 471.
petina, 266.
peti padež u sintaksi, 646, 647; — i zapeta, 781; — i znak uzvika, 800; — kako se poznaje, 314; — jednak s prvim, 355.
peti razdeo prve vrste promene glagolske, 468.
petica, 266.
petlja, 133.
petljanija, 228.
petnaest, 66.
petnȇst, 66.
petori, -e, -a, 28, 267.
petoro i prirok, 594.
petoro, 267.
Petrovu-dne, 811.
peći, 429, 462, 548; kao obrazac menjanja, 462.
peci, 87, 429.
pecivo, 87, 109, 197.
pecijaše, 429.
peckalo, 167.
peče, 429.
pečen, 429, 448.
pѐčȇnka, 228.
pečenjak, 228.
pi (piti), 57, 105, 106, 429, 121, 433, 449, 479.
pȋ, 64.
piven, 479.
pivo, 148.
pivši, 429.
pie, 141.
pij, 64, 429.
pijaše, 429.
pijȃh, 477.
pije, 474, 477.
pijen, 479.
piješ, 429.
pijmo, 807.
pijući, 429.
pila, 429.
pilad, 597.
pile, 25, 597.
pileta, 597.
pileći, 233.
pilić, 597.
pilići, 597.
pȋmo, 64, 807.
pio, 63.
pir, 159.
pirkati, 136.

strana 473

pisa, 128, 519.
pisak ili glavnica, 44, 149.
pisaljka, 206.
pisana beseda, 806, 807.
pisao, 91.
pisao sam, 428.
pisar, 162.
pisare, 327.
pisarem, 327.
pisarina, 176.
pisarom, 327.
pisaru, 327.
pisati, 35, 36, 610; — kao obrazac menjanja, 526.
pis-je, 434.
pisk, 122.
piskarati, 136.
pismo, 198.
pisnu, 122.
pit, 479.
pita, 449.
pitanje u rečenicama, 713; — čega se tiče, 714; — kako se počinje, 716; — posredno i neposredno, 799; — znak, 792, 797; — znak, i veliko slovo, 808.
piti, 35, 105, 121, 429, 433, 442, 473, 474.
pitomi, 126.
piše, 142, 434, 519, 526.
pišem, 34, 428.
piši, 527.
pištalina, 227.
pl, 149, 154.
plavook, 63.
plavulja, 171.
pladnovati, 96.
plak, 154.
plakati, 36, 610.
plandovati, 96.
planuti, 611.
plati, 107, 433.
platnen, 26.
plaća, 107, 131.
plaćati, 107, 433.
plah, 230.
plač, 154.
plačljiv, 251.
plašen, 101.
plašjen, 101.
ple, 462.
pleva, 148.
plev, 450.
pleve, 462.
pleven, 462.
pleviti, 462.
pleme, 50, 74, 199; — kao obrazac menjanja, 378.
plemen, 378.
pleménȃ, 74.
plemѐna, 74.
plȅmena, 74.
plen, 172.
pleo, 447.
plesan, 363, 365.
plesmo, 198.
plesn, 363.
plesniv, 251.
plesti, 93; — kao obrazac menjanja, 451.
plet, 57, 130, 149, 154, 447, 449, 450.
pletavši, 446.
plѐtȃh, 455.
pletva, 186.
plete, 141.
pleti, 248, 462.
pletivo, 197.
pletijah, 455.
pletikosa, 299.
plétićȋ, 248.
pletl, 447.
plećaš, 222.
pleće, 154, 349, 368.
pleći, 349, 368.
plešnju, 365.
plѐšću, 548.
pliva, 130.
plivati, 473.
plijeve, 462.
Plusquamperfectum, 691.
pliti, 473.
plitak, 259.

strana 474

plѣv, 172.
plovac, 213.
plovka, 83.
plodan, i 2-gi padež kao dodatak, 655.
plot, 57, 149.
plu, 149, 213.
plug, 210.
pluta, 183.
pluto, 183.
pluća, 44, 45.
plъnъ, 235.
plje, 462.
pljeti, 462.
pljosnat, 243.
pljùvȃnka, 228.
pljuvati, 540.
pljujem, 540.
pljus, 22.
pljuska, 147.
pljuca, 122.
pljucati, 136.
pljucka, 122.
pljuckati, 136.
pljucnu, 122.
pne, 468, 471.
po, 39, 126, 468, 815; — pri imenskim složenim osnovama, 286, 301; — pri glagolskim osnovama, 307; — s 4-im i 7-im padežem, 678; — i ograničavanje značenja, 817.
pobeda, 151.
pobezi, 466.
pobeći, 466.
pobiti, 307.
poblizu, 817.
pobožićnji, 286.
poboleva, 132.
pobolji, 817.
pobra, 342.
pobrajanje i dve tačke, 789, 790; — odrečeno, 817.
pobrati, 307.
pobratim, 18, 111, 126.
pobratimstvo, 18.
Pobrđe, 273, 286.
póbro, 152, 342.
po vas dan, 817.
povelik, 273.
poveliki, 301.
pòvesȃmce, 72.
povesmo, 198.
povijuša, 116.
povile, 125.
poviše, 816.
povod, 57.
povodanj, 180.
povodljiv, 251.
povoj, 57.
povojnica, 57.
povratak, 205.
pòvratȃkȃ, 72.
povratni glagoli, 35, 609; — i 2. pad. kao dopuna, 628; — i 3-ći pad., 637.
povratuša, 223.
povraćaj, 150.
povrh, 665, 816.
pogađačica, 214.
pogibao, 168, 364.
pogibl, 364.
pogibla, 497.
pogiboh, 497.
poglavar, 163.
pogled, 147.
poglédati, 58.
pogodba u rečenici, 732; — u podređenoj rečenici, 739; — ustupna, 740; — i dva buduća vremena, 692; — i prošasti pridev, 700.
pogodbene sveze, 739.
pogodbeni način, 545, 549, 702, 708, 738.
pogodbeno buduće, 695.
pogorelac, 227.
pogreb, 147.
pogreva, 130.
pogrda kazana nastavkom, 164, 175.
pod, 13, 39; — u složenim osnovama, 287; — pri glagolskim strana 475 osnovama, 303, 307; — s 4-im i 6-im padežem, 677.
podaviti, 104.
podaleko, 817.
podanik, 97.
po dánu, 75.
poda-nj, 104.
poda-se, 104.
podasuti, 104.
poda-te, 104.
podbradak, 287.
podbradnik, 204.
podbunuti, 499.
podbuo, 499.
podveza, 147.
podvodan, 287.
podvoz, 57.
po dvoje, 817.
podglavak, 287.
Podgorac, 287.
Podgoričanin, 86.
podgraditi, 303.
podgrejati, 307.
podgrljača, 287.
po desetoro, 817.
podešavanje glasova pri obrazovanju osnova, 109.
podzimak, 287.
pȍd-jesȇn, 76.
podmet, 709.
podmet u rečenici, 4, 8, 35, 162, 609, 709, 758; — koje reči bivaju, 22, 552, 553, 554; — kako se traži, 553; — više podmeta u rečenici, 563, — više podmeta i prirok, 585, 586; — više podmeta i slaganje po rodu i po. licu, 590; — više podmeta uz jedan glagol, 611; — neoznačen u rečenicama, 562; — neodređen i vreme sadašnje, 682; — u trpnim rečenicama, 710, 711, 712; — nepoznat ili u pitanju, 713, 714; — nema u rečenici, 643, 644; — izostavljen, 560, 614, 750; — imenovanje podmeta izbegnuti, 589; — i 2-gi padež, 633; — i 3-ći padež, 640; — i 4-ti padež, 643, 644; — i 5-ti padež, 646, 647; — veza za pređašnju misao i srednji rod, 598; — u redu reči, 796; — u srednjem rodu, znači nešto neodređeno, 598; — pri glagolskim oblicima, upotrebljenim u složenim imenicama, 299; — u kom je padežu, 615; — više podmeta i zapeta, 764, 767; — opšti i zapeta, 767.
podmetnuti, 303.
podmetov dodatak podređena rečenica, 731; — način skraćivanja rečenica, 753.
podmetovi dodatci, 564, 567; — samostalni, 568, 769, 770.
podmetu dodane rečenice, 565, 732, 747.
podne, 815.
podno, 816.
podnožje, 287.
podnožnik, 204.
podobar, 301.
podosta, 817.
podrast, 153.
podređena glagolska radnja, 696.
podređene rečenice, 724; — pridevne, i podmetne 771; — imeničke, 773; — skraćene, 753; — prema glavnoj rečenici, 731; — pred svojom glavnom i zapeta, 778; — i glavna reč kojoj se dodaju, 772; — i kazivanje budućeg vremena u njima, 145; — za predmet, 737; — namere i predmeta kako se skraćuju, 755; — za nameru, 738; — za pogodbu, 739; — pogodbene i dva buduća vremena, 692; — za vreme, 680; 745; — za poređenje ili način, 741; — za mesto, 746; strana 476 za posledicu ili uzrok, 747; — za vreme, posledicu ili uzrok kako se skraćuju, 754; — s pokaznom zamenicon, 752; — imeničke i zapeta, 771; — pridevske i zapeta; 772, 773; — u redu reči, 757.
podređivanje, 724, 726, 727, 731.
Podrinje, 111, 157, 286.
podrobac, 213.
područje, 157.
podsesti, 82.
podseći, 82.
podsiriti, 82.
podsmeh, 82.
podstrešje, 287.
poduvreti, 490.
podužica, 301.
podupirač, 218.
podušje, 157.
podčiniti, 98, 807.
pȏđe, 810.
póđe, 810.
pođem, 62, 486.
požnjaka, 202.
požeškinja, 182.
požuteti, 610.
po za dugo, 817.
po za jedan kolac, 816.
pozajmljene reči, 115.
pozdravlje, 72.
pozlata, 151.
poznava, 130, 532.
poznavati, 532.
poznaje, 532.
poznanik, 228.
poznanstvo, 228.
poznat, 475.
poznati, 475.
poznatog lica zamenica, 745, 746.
poznija promeni lične zamenice, 400, 401.
poznjaka, 202.
pozor, 149.
pozorišni, 102.
po-idem, 486.
poizodnositi, 611.
poimence, 815.
poj, 515.
pojak, 817.
pojas, 66.
pojac, 213.
pojačavanje smisla prilogom, 822.
pojdem, 62, 486.
po jedan, 817.
pojedince, 37.
poji, 105.
pojiste, 105.
pojiti, 57, 59, 515.
pojti, 62, 96, 486.
pojutarje, 286.
pokazne zamenice, 32, 605, 606; — kao sveza među rečenicama, 747; — kao kopča među glavnom i podređenom rečenicom 752.
pokornik, 204.
po katkad, 817.
póke, 64.
poklanja, 131.
poklič, 153.
pokoj, 149.
pokolj, 154.
pokraj, 96, 816.
pokrajina, 286.
pokratak, 273, 301.
pokriva, 130.
pokrivati, 58.
pokriti, 58.
pokrut, 301.
pokrštenjak, 228.
polagano, 37.
pol-dve, 815.
poleđina, 286.
poletar, 110, 162.
poletarac, 71.
poletnu, 122.
polete, 122.
poleteti, 610.
poli(ti), 61, — polivati, 61.
političko-satirički, 811.
pol-noći, 815.
polog, 149.
položaj, 150.

strana 477

položaj spram kakve stvari ili lica, kazan predlogom, 39; — više kakve stvari ili lica, 39; — u unutrašnjosti kakve stvari, 39; — prema nečem, i predlog k, 672; — kazan predlogom, 676.
polojit, 57.
pološke, 815.
polubrat, 277.
polužje, 286.
polukav, 301.
polupati, 307.
poljarina, 176.
polje, 154; — kao obrazac, 344.
poljevit, 247.
poljice, 212.
Poljkinja, 182.
poljski, 26; — jezik, 42.
pomagati, 130.
pomagač, 218.
pomajka, 301.
po malo, 817.
pomekan, 817.
pomekše, 817.
pȍmȇn, 72.
pomenuti, i 2-gi pad. kao dopuna, 629.
pominati, 130.
pominjati, 130, 184.
pomiriti se, 35.
pomišljai, 807.
pomišljaj, 150.
pomišljaji, 807.
pomnjiv, 251.
pomognem, 466.
pomožem, 465, 466.
pomožeš, 465.
pomolca (pomolac), 91.
Pomoravlje, 157.
pomotnjik, 94.
pomoć, 365.
pomoći, 95, 130, 466; — i 3-ći pad. 636.
pomoćni glagol u pitanju, 715; — u odricanju, 718.
pomoćnjik, 94.
pomoću, 101, 365.
ponavljanje i zapeta, 770; — označeno predlogom po, 817; u radnji glagolskoj, 610; — i tačka i zapeta, 785; — i dve tačke, 790.
ponajbolji, 301.
ponajveći, 301.
ponajpre, 817.
ponapred, 816.
ponaticati, 611.
ponedeljak, 809.
ponedeljnik, 72.
po neki put, 817.
po nešto, 817.
po niže, 816.
ponirem, 103.
ponirjem, 103.
ponos, 116.
ponoći, 815.
ponuda, 151.
ponjavetina, 175.
poodavno, 817.
poodmaći, 63.
po oke, 64.
poočim, 63.
pooštar, 63.
popeti, 50.
popijen, 429.
poplavetne, 125.
popletica, 213.
pop-Marko, 811.
popnem, 50, 471.
popov, 26, 599.
po, predlog za ponavljanje, red, meru, 817.
popreko, 816.
poprijed, 816.
popuzljiv, 85.
poradi, 816.
porašta, 815.
porebarke, 815.
pored, 39, 673; — i 2-gi padež, 664.
poređen pridev u rečenicama, 600, 601, 743.
poređenja drugi red, 601.

strana 478

poređenje prideva, 258; — kazano 6-im pad. 654; — prikriveno, pri osnaženom odricanju, 723; — u rečenici, 578, 732; — kao podređena rečenica, 741, 742; — po nejednakosti, 743; — po meri u rečenicama, 744.
porez, 147.
poreza, 147.
poreklo, 165.
Poreč, 155.
poriti, 59.
porodilja, 169.
porodice réčȋ, 116.
posȃ, 66.
Posavlje, 72, 273.
posal, 325.
posao, 66, 91, 325.
posve, 815.
posveta, 151.
po s dva, 816.
poseban, 261.
posebice, 37.
pò-selima, 76.
posilati, 130.
poskočica, 213.
posl, 325.
posle, 13, 37, 39; — i drugi padež, 668.
posledica u rečenici, 732; — — i podređena rečenica, 747; 754.
poslednji, 423.
posmicati, 611.
posmrče, 286.
pòsȏ, 66.
posobak, 229.
posobac, 229.
posobica, 229.
posred, 39, 816.
posredno obrazovane osnove, 112; — pitanje, 798.
pòstalȋ, 447.
postanak, 228.
postánje, 71.
postao, 447.
postati, 35; — spona u priroku, 558.
postigavši, 37.
po sto dukata, 817.
postola, 149.
po s tri koplja, 816, 817.
postupača, 218.
postupno, 37.
postupnost u pobrajanju i zapeta, 766.
potanje, 817.
potvárati, 59.
potvrđi, 817.
potvrđivanje i dve tačke, 790.
poteg, 147.
potiskao, 498.
potiskoh, 498.
potisla, 498.
potisnuti, 497, 498.
potište, 498.
potkivač, 218.
potkova, 57, 149.
potku-a, 57.
po tom, 229, 261.
potomak, 229; — i nastavak ić, 193.
potomstvo, 229.
potonja radnja u budućnosti, 692; — prošasta i način zapovedni, 707.
potonji, 261.
potonji i prednji čin u prošlosti, 693.
potok, 57, 70.
potočar, 163.
potočara, 163.
potpaliti, 303, 307.
potpirača, 218.
potpomognem, 466.
potpomoći, 466.
potpora, 149.
potrbuške, 37, 815.
potrebit, 247.
potres, 147.
potrkalište, 72.
po troje, 817.

strana 479

poturiti, 303.
poturčenjak, 228.
poći, 33, 62, 71, 96, 486.
po u godinama, 817.
poustajati, 611.
pohvala, 151.
pocrneti, 610.
počelak, 324.
počem, 817.
po čem, 817.
po čemu, 817.
početak, 228.
početak nečega, kazan predlogom, 658, 664, 610, 613.
početi, 469.
početci, 98, 807.
počivalište, 227.
počivka i nečij govor, 796; — među brojevima, 795; — i umetnuta rečenica, 794; — znak, 793.
počiniti, 98.
počinjati, 130.
počn, 450.
počten, 99.
póša, 220.
pošiljati, 130.
pošten, 99.
pošto, 745, 817.
po što, 817.
po što je, 75.
pr, 130, 149, 213, 265.
pra, 128.
pra, pri složenim imenskim osnovama, 301.
prav, 26, 73, 249.
pravac, kazan predlogom, 39, 575, 657, 658, 661, 667, 673; — i kretanje u sintaksi, 657; — u mislenom smislu, 660.
pravopis, 805 i d.; — i gramatika, 814.
praded, 301.
praznik, 72, 809.
praznoruk, 279.
pralja, 169.
pramajka, 301.
pramičak, 206.
praotac, 301.
prapraded, 301.
pras, usklik, 22.
prasad, 597.
prȁsȃkȃ, 357.
prase, 192, 597.
praseći, 233.
praska, 115, 357.
praskva, 357.
prastari, 301.
prasci, 597.
prati, 130.
pratilac, 324.
pratioci, 807.
praćakati, 136.
praunuk, 301.
prah, 149.
prašak, 149, 206.
prva vrsta imenske promene, 318 i d.; — glagolske promene, 450.
prvi, 28, 249, 265.
prvi padež, 615, 647; — i nastavci koji ga obeležavaju, 146.
prvi razdeo treće vrste glag. promene, 502; — pete vrste glag. promene, 520.
pre, 13, 37, 39; — pri složenim osnovama, 301, 307, 309; — i drugi padež, 668.
pre, od preti, 512.
prebogat, 301.
prebol, 147.
prevalca (prevalac), 91.
prevarljiv, 251.
prevelik, 301.
prevesti, 309.
previti, 309.
prevratiti, 309.
preg, 466.
pregibak, 205.
pregibao, 168.
pregne, 145.
pregnutina, 228.
pregristi, 309.

strana 480

pred, predlog, 13, 39; — pri složenim osnovama, 288, 303; — s 4-im i 6-im pad. 677.
pred, 121, 169.
predaja, 148.
predaniti, 307, 309.
predati, 307.
prede, 141.
predi, 64.
predivo, 197.
predlo, 165.
predlog pri odrečenim zamenicama, 721; — i zamenica u jednoj reči, 815; — i ime u jednoj reči, 815, 816; — i prilog u jednoj reči, 815; — i ni složeno sa zamenicom, 821.
predlozi, 21, 39; — jednosložni, 75; — u složenim osnovama, 111; — i njihovi koreni, 114; — u slaganju osnova, 274, 280; — i imenske osnove, 301; — i glagolske osnove, 302; — za trajanje radnje, 611; — s padežima u sintaksi, 657; — i vreme, 658; — i misleni smisao za mesto i vreme 660; — jedni isti i razna značenja, 661; — s dva ili tri padeža, 662; — sastavljeni s drugim rečima, 814; — u priložnom značenju, 816; — složeni, 816.
predmet radnje glagolske, 35, 162, 205, 709; — u složenim osnovama, 297, 299; — u rečenici, 572, 573, 609; — u 2-gom padežu, 625; — uz glagolske imenice, 632; — u četvrtom padežu, 641; — nepoznat ili u pitanju, 713, 714; — kazan rečenicom i zapeta, 776; — više njih uz jedan glagol, 611.
predmetna rečenica, 732, 737, 771; — kako se skraćuje, 755; — i zapeta, 776.
predmetni glagoli, 609.
predmetov samostalni dodatak i 6-ti padež, 653; — pri skraćivanju rečenica, 753.
prednja i potonja radnja u budućnosti, 692.
prednji i potonji čin u prošlosti, 693, 707.
predručak, 288.
predsednik, 82, 807.
predstava i reč, 3, 552.
predstavka, 82.
predci, 98.
pređašnje vreme, 34.
pređašnje svršeno vreme, 429, 430, 445, 685; — za radnju buduću, 688; — glagola biti i način pogodbeni, 708; — kazano vremenom sadašnjim, 683; — za željenje i divljenje, 687.
pređašnje nesvršeno vreme, 429, 430, 690; — kako postade 441, — i svršeni glagoli, 441; 477, 482, 495, 686; — za željenje i divljenje, 687.
pređe, 37.
preživa, 128.
prezati, 130.
prezime u 2-om pad. pripadanja 619.
preziranje, kazano nastavkom, 164, 175.
prekida znak, 802; — i veliko slovo, 808.
prekinut govor, 802.
preko, 39, 66, 810; — i drugi pad., 667.
prȇko, 810.
prekò-kućȇ, 76.
prekopati, 309.
preko sred Kosova, 816.
preko sred srijede, 816.
prekrvnik, 301.
prekret, 147.
prekupac, 213.

strana 481

prelazna radnja glagolska, 126, 732.
prelazni glagoli, 35, 609, 698; — i Z-ći pad. 655; — i predmet, 641; — i trpno stanje, 701; — i predmetna rečenica, 737.
prélac, 227.
preliti, 309.
prelo, 165.
prelom rečenica, 787, 791.
prelja, 169.
prȇm, 512.
premalen, 301.
premda, 740.
premeštanje suglasnika, 81, 96.
prémo, 512.
prenemagati se, 819.
preobuka, 116.
prepek, 147.
prepeka, 147.
preplatiti, 309.
prepreka, 151.
preprijatelj, 301.
preseka, 147.
presoliti, 309.
prestajati, 307.
presti, 93, 121, 451.
presuti, 309.
pretvaranje suglasnika, staro, 81, 93.
préte, 512.
preteka, 147.
preti, 512.
pretiti i 3-ći pad., 636.
pretkutnjica, 288.
pretovariti, 309.
preučen, 273.
prȇš, 512.
prži-baba, 273.
pri, 39; — u složenim osnovama, 289, 301, 307; — i 7-mi padež, 674.
pribegava, 132.
pribegor, 161.
pribedrica, 289.
pribrati, 307.
pribrojiti, 307.
prigorkinja, 289.
pridevi, 21, 26, 310, 311; — i rod, 27; — i njihovi koreni, 113; — brojni, 316; — i njihova promena, 316, 414 i d.; — određenog i neodređenog vida u rečenici, 599; — u redu reči, 756; — u podmetu 554; — u priroku, 557; — kako se slažu kad su u priroku, 583; — poređeni u rečenici, 600, 601, 743; — prisvojni 618; — traže 2-gi pad. kao dopunu, 627; — kao samostalni dodatak i zapeta, 769; — na ski pišu se malim slovom i kad su od narodnih imena, 809; — od osobnih imena kako se pišu, 809; — složeni, 811.
pridev prošasti u glagola, 429; 684, 689, 690, 698; — kako postaje, 447; — iskazuje željenje i blagosiljanje, 699; — i pogodbena rečenica, 700; — i način pogodbeni, 708; — za buduće neizvesno, 694; — za ustupanje ili dopuštanje, 740; — zastupljen podređenom rečenicom, 775.
pridev trpni, 429, 701; — kako postaje, 448.
pridevne zamenice, 30, 32, 385, 426, 734; — za prisvajanje, 32; — za pokazivanje, 32; — za kakvoću, 32; — za meru i količinu, 32; — promena, 392.
pridevni podmetov dodatak, 567, 732; — od 2-og padeža, 570; — kako se slažu sa svojom glavnom rečju, 59; — u kom su padežu, 615; — u vidu rečenice, 732, 733, 735, 771, 775.
pridevska podređena rečenica i zapeta, 772, 773, 775.
pridevske osnove, 118; — gradivo za mislene imenice, 190, strana 482 191; — kako se izvode, 230; — za poređenje, 258.
pridevski i imenski oblici u složenim osnovama, 296.
prizemljast, 289.
príja, 156.
prijatelj, 18, 185.
prijateljev, 252.
prijateljem, 340.
prijatelji, 340.
prijateljica, 156, 214.
prijateljski, 257.
prikaz, 147.
priklápalo, 167.
priklinjanja, 611.
prikrajak, 289.
prikumak, 289.
prilično, 817.
prilog, 21, 37, 740; — za mesto, vreme, način, meru, 37, 38, — jednosložni, 75; — uz prideve, 38; — uz druge priloge, 38; — u složenim osnovama, 111; — i koreni u gdekojih priloga, 114; — i naročit priloški nastavak, 815; — uz glagolske imenice u složenim osnovama, 297; — u imenskom priroku, 357; — složen, 811, 815, 816; — u poređenju što i pridevi, 600; — neodređeni u odrečenoj rečenici, 721; — sveza među rečenicama, 745, 774; — izostavljen, 774; — za pojačavanje smisla, 822; — za umeravanje značenja, 822; — za vreme u dodatku prirokovu, 745; — za mesto u rečenici, 746; — u rečenicama, 733; — u pogodbenoj rečenici, 739; — u rečenicama poređenja ili načina, 741; — poređen u rečenici, 743; — glavna rečenica uz način neodređeni kao dodatak, 704; — u pitanju, 716; — kopča među rečenicama, glavnom i podređenom, 702, 752; — i zamenica u jednoj reči, 816; — i predlog u jednoj reči, 815; — od rečenice, 805, 822; — i zapeta, 780.
prilog vrem. sadašnjega, 429, 430, 696, 733, 747; — kako postaje, 443; — nemaju svršeni glagoli, 443, 478; — gradivo za nove imenske osnove, 226; — gradivo za nove pridevske osnove, 260; — pačin skraćivanja rečenica, 754;
prilog vrem. prošlog, 429, 430, 696, 697, 733; — kako postaje, 446; — način skraćivanja rečenica, 754; — zastupljen podrećenom rečenicom, 775.
priloške osnove, 118, 272.
priložna rečenica, 811.
priložna uzrečica načina i vremena i zapeta, 780.
priložno značenje u predlogu, 816.
prilud, 301.
primer, 159.
Primorac, 289.
primorskijeh, 425.
prionuti, 63.
pripadanje, kazano 2-im pad., 617, 618, 619; — kazano 3-im pad. 638.
pripovedanje i način zapovedni, 707; — i pogodbeni način, 708; — i vreme sadašnje, 683.
pripovest, 77.
pripovijest, 77.
pripojava, 132.
priprema, 151.
priređene rečenice, 724, 725, 727, 728, 777; — odvajaju se zapetom, 762; — i tačka i zapeta, 785.
prirez, 147.
prirok u rečenici, 4, 8; — ne može biti bez glagola, 22; — šta je, 552; — glagolski, 556; strana 483 — imenski, 556, 557; — izostavljen, 561, 749, 750; — u množini pri brojevima, 591–594; — u slaganju, 583, 584; — pri dva ili više podmeta, 585, 586; — i zbirne imenice, 587; — u jednini i u srednjem rodu pri brojevivima, 592; — pri zbirnim brojevima u podmetu, 594; — traži pridev u neodređenom vidu, 599; — imenski u kom je padežu, 616; — imenski i 6-ti padež, 652, — imenski i način neodređeni, 703; — imenski i trpne rečenice, 710; — uz nedovoljne glagole, 703; — nepoznat ili u pitanju, 713; — u pitanju, 715; — u redu reči, 756; — pri umetnutim rečenicama, 758; — prirokȃ više u rečenici, 563; — prirokȃ više, i zapeta, 764, 767; — i dodane mu rečenice, 565, 731, 746; — i obični dodatci, 564, 572, 753; — i glagolski prilozi, 696.
prisvajanje, kazano 3-im pad., 638.
prisvojne zamenice, 32, 603.
prisvojni pridevi, 231, 233, 252, 253, 618.
prislѐći, 466.
prisoj, 149.
prisoje, 289.
prispeti, 473.
pristao, 148.
príčalo, 167.
pričekati, 307.
príšo, 220.
prȏ, 66.
pro, u složenim osnovama, 290, 303, 306.
probadati, 130.
probiti, 488.
probudem, 488.
probudu, 488.
provalija, 151.
provaljivati, 71.
provaljivač, 218.
provlačiti se, 35.
provodati, 611.
provođati, 218.
provođač, 218.
provoz, 57.
provrteti, 610.
progledati, 306.
progovoriti, 306.
progorevati, 36, 610.
prodaja, 148.
prodol, 290.
proždirati, 130.
proždreti, 130, 490.
proždrljiv, 251.
prozor, 24.
prozukao, 499.
prozukla, 499.
prozuknuti, 499.
prokaj, 96.
prokisao, 273.
proklet, 108.
prokleta, 130, 611.
prokletija, 228.
prokletinja, 228.
prokletstvo, 82, 108, 228.
proklinjanje, kazano prošastim pridevom, 699.
proklinjati, 130.
proklinje, 130.
prokola, 149.
prolamati, 71.
proletnji, 241.
proletos, 37.
proleće, 290.
promaći, 303.
promena imena, 316.
promena ličnih ili imeničkih zamenica, 386.
promena prideva, 414 i d; — neodređenih prideva, 417; — određenih prideva, 421.
promenljive reči, 14.
promicati, 306.
pronominalni koreni, 114.

strana 484

pronosati, 611.
propalica, 227.
propevati, 306.
propis, 20.
proplanak, 290.
proricati, 130.
prorok, 57.
prorokov, 252.
proročica, 53, 214.
prosveta, 149.
proseka, 147.
prosenica, 215.
prosi, 449.
prosidba, 186, 195.
prosilac, 324.
prosjak, 201.
prosjači, 126.
prosjačina, 176.
prostak, 202.
proste rečenice, 580.
prosti brojevi, 28, 607; — kako sa pišu, 824.
prosti glagolski oblici, 428, 429, 432.
prostor, kazan 4-im pad., 645; — 6-im pad., 650; — radnji glagolskoj u rečenici, 572, 575.
prostran, 26, 235.
prostrȁnȋ (prostraniji), 64.
prostrel, 165.
prostreo, 165.
prostreti, 490.
prostrt, 448.
prosto-povratni glagoli, 35.
protegljast, 244.
protiv, 39; — sa 2-im i 3-im pad., 676.
protinica, 215.
protisli, 168.
proticati, 306.
proći, 302.
proću, sa 2-im i 3-im padežem, 676.
profesor, kako se piše skraćeno, 823.
prohodati, 306, 611.
prohteti, 511.
procvileti, 36.
procena, 151.
pročitao sam bio, 428.
prošasta vremena, 684.
prošaste radnje, prednja i potonja, 707.
prošasti pridev, 429, 430, 431; 684, 689, 690, 698, 753; — kako postaje u glagola, 447, — u kazivanju izvršenog budućeg vremena, 692; — za buduće neizvesno, 694; — i želenje, blagosiljanje, zaklinjanje i proklinjanje, 699; — i pogodbene rečenice, 700, 708; — za ustupanje ili dopuštanje, 740; — gradivo za nove osnove, 227.
prošen, 86.
prošivaljka, 206.
prošlo vreme, 545, 546, 689, 690, 698.
prošlo pogodbeno zastupljeno budućim, 695.
prošloga vremena pridev kako postaje, 446.
prošnja, 85.
proštac, 98, 322.
prošca, 98.
pȓsȃ, 367.
prsak, 147.
prsat, 243.
pr̀sȋ, 366; — prsi, 366, 367.
prsk, 122, 124, 147.
prskъ, 147.
prskao, 498.
prskoh, 498.
prsla, 498.
prsnu, 122.
prsnuti, 497, 498.
prst, 344.
prsten, 597.
prstenje, 597.
pr̀stȋ, 334.
prstiju, 334.
prtljaš, 221.

strana 485

pru, 512.
pruglo, 165.
prut, 597.
prutast, 245.
prutulja, 171.
pruće, 597.
prući, od preti, 512.
prućice, 212.
prh, 149.
pršta, 124.
pršte, 498.
pršuta, 115.
prѣ, vidi pre, 301.
psi, 332.
psima, 332.
ptica, 23, 213.
pudàrina, 176.
pudarica, 214.
puž, 154.
puz, 154.
puklina, 227.
pukne, 145.
pun, 235.
punačak, 255.
puničin, 240.
pupčast, 245.
purénak, 228.
purenjak, 228.
pustinja, 182.
pustiti, 516.
pustòđȃk, 277.
pustosvat, 111, 277.
put, 39, 327, 334; — i 2-gi padež, 667.
pȕtȃcȃ, 346.
putem, 327.
pùtȋ, 334.
puto, 183.
putom, 327.
putonog, 279.
puhor, 161.
pucati, 130.
puce, 346.
puckarati, 136.
puckati, 136.
pucnjava, 196.
pȕšȃkȃ, 73.
pušta, 131.
puštah, 516.
pušten, 516.
pьn, 130, 154, 468.
pьne, 468.
pьsъ, 52.
pьt, 213.
pѣ, 213.
pѫtь, 263.
R, jezični suglasnik, 79; — i samoglasnik i suglasnik, 49; — r̈ gde se piše, 49; — katkad ne trpi za sobom j, 103; — rašireno u ar, or, er, ir, 130, 149; — u ra, rѣ, ro, 149, 463, 489.
ra- nastavak, 159, 234.
ravan, 363.
ravn, 363.
rad, 73, 230.
rad’ i 2-gi padež, 670.
Radak, 202.
Radan, 173.
radanja, 358.
Radeta, 192.
radeći, 37.
radi (zarad’, rad’), 39; — i drugi padež, 670.
radim, 34, 72.
radih, 428.
radno stanje, 609, 709.
radnja, 358.
radnja glagolska, 179, 609; — prednja i potonja, 707; — i njen pravac, 673; — i njeno sredstvo, 648.
radnji, 358.
radovati se, 35.
Radović, 193.
Radonja, 181.
rad’ šta, 815.
Rađ, 155.
Rađev, 252.
Rađevina, 178.
ražanj, 322.
ražljutiti, 85; — se, 85.

strana 486

raz u složenim osnovama, 291, 303, 305, 307.
razabrati, 104, 307.
razaznati, 104.
razasuti, 104.
razbojac, 216.
razberi-de-te, 488.
razbiti, 305.
razboj, 57, 72.
rázbȏjȃ, 72.
razbojište, 116, 209.
razbratiti, 305.
razvŕsti, 456.
razgledati, 307.
razgoreva, 132.
razdvojenost u priređenim rečenicama, 728, 729.
razdeo prvi u prvoj glagolskoj vrsti, 450, 451; — prvi u trećoj vrsti, 502; — prvi u petoj vrsti, 520; — drugi u prvoj vrsti, 450, 456; — drugi u trećoj vrsti, 504; — drugi u petoj vrsti, 526; — treći u prvoj vrsti, 450, 460; — treći u petoj vrsti, 534; — četvrti u prvoj vrsti, 450, 462; — peti u prvoj vrsti, 450, 468; — šesti u prvoj vrsti 450, 473; — sedmi u prvoj vrsti, 450, 489.
razdirati, 130.
razdolje, 291.
razdreti, 130.
razigrati, 303.
razjednačivanje dt i tt, 93.
razlik, 208.
različan, 52.
različak, 208.
različьnъ, 52.
razložit, 247.
razljutiti se, 85.
razma, 272.
razmirica, 291.
razneti, 305.
razrez, 147.
razumevati, 611.
Rajčeta, 192.
rak, 73.
raklje, 169.
Ráko, 200.
rame, 199, 379.
ran, 235.
rana, 172.
rano, 13, 37.
rano-ranilac, 297.
ranjava, 132.
rȁnjen, 108.
rȁnjenik, 108.
rasad, 97.
rasadnik, 204.
rasap, 97, 147.
rasipati, 97.
rasipač, 218.
raskida, 147.
rasklopiti, 305.
raskorak, 291.
raskršće, 291.
rasla, 453.
raspeti, 82.
raspinjati, 130.
raspitivati, 611.
raspojas, 291.
raspop, 291.
rasputica, 291.
rast, 147.
rast, 168, 453.
rastaviti, 305.
rastavljanje suglasnika, 81, 104; — reči, 805, 814.
rastanak, 228.
rastao, 453.
rastvara, 131.
rasti, 451, 453.
rastočiti, 82.
rasturiti, 303, 305, 307.
rasudak, 552.
rasuditi, 97.
rasudci, 98.
rascepiti, 82.
rat, 73.
ratovati, 36.
ratovi, 89.
račun, 115.

strana 487

raširiti, 97.
rašta, 815; — u pitanju, 716.
rašćeretati, 85.
raščiniti, 85.
raščovek, 85, 291.
raščupati, 85.
rva, 128.
rvalište, 227.
rd, 154.
rđa, 154.
rđavši, 259.
re, postalo iz r, 463.
rebro 159, 346.
reva, 128.
red reči, 756; — obrnut, 756; — redovan, 756, 757; — kazan predlogom po, 817.
redovan red reči, 756, 757; — rečenica, 757.
reda, 147.
redak, 259.
redara, 162.
redni broj, 28, 607, 811; — i zamenica u jednoj reči, 816; — u pisanju, 824, 825; — meseca kako se piše, 825.
rednji, 241.
ređanje i zapeta, 766; — i tačka i zapeta, 785.
režanj, 180.
rez, 180.
rek, 57, 106, 121, 130, 149.
reka, 70, 77.
reka’, 812.
rekao, 447.
rekl, 447.
rekne, 145.
reknem, 466.
reknuti, 145.
rek’o, 812.
repat, 243.
repač, 219.
Resava, 196.
reci, 87.
reci-de-te, 488.
reći, 95, 121, 462, 464, 466.
reći ću, 75, 428; — ćeš 548.
reha, 211.
reč, 77, 78, 153; — i predstava, Z; — pojedina, granica za beleženje fonetičnih promena, 81.
reče, 34, 88.
rečenica, 2, 4; — šta je, 552; — prosta i složena, 580, 724, 750; — složene priređivanjem i podređivanjem 727, 731; — i nauka o njoj, 43; — bez podmeta, 562; — bez podmeta i rod, 589, 598, 614; — bez podmeta i 6-ti padež, 640; — bez podmeta i 4-ti padež, 643, 644; — bez podmeta i trpno stanje, 711; — bez određepog podmeta i trpno stanje, 711; — priređene, 724; — priređene razdvojno, 729; — priređene suprotno, 729; — glavne i sporedne, 9, 10, 725, 726, 727; — zavisne jedna od druge, 726; — ne može biti bez glagola, 552; — dodane, 565; — dodatak ili dopuna, 726; — podređene, 724; — pridevske, 732, 733, 735; — imeničke, 732, 735; — predmetne, 732, 737; — za pogodbu, 732; — ustupne, 740; — za dopuštanje ili permisivne, 732, 740; — za poređenje ili način, 741; — za vreme, 732, 745; — za mesto, 732, 746; — za nameru, 732; — za posledicu ili uzrok, 732, 747; — za poređenje, 732; — pitne ili za pitanje, 713 i d.; — upitne i rečenični znaci, 792, 797, 798; — dodane i njihove glavne reči u redu reči, 756; — i redovan ili obrnut njihov red, 757; — umetnute, 758, 784, 803; — priložne, 811; — kao prilozi, 822; — skraćivanje, 748; — skraćivanje putem neodređenog načina, 703; strana 488 — skraćivanje putem glag. priloga, 696; — putem trpnog prideva, 701; — glavna i prilog vremena prošlog, 697; — namere i vreme buduće, 691; — dve ili više u odricanju, 720.
rečem, 466.
rečenični delovi i slaganje, 582; — više njih i zapeta, 765.
rečenični znaci, 759; — korist od njih, 760; — koje su, 761; — pri skraćivanju, 823.
rečenični niz, 724, 728, 759, 762, 785, 786, 787, 801.
rȇči, 810; — réči, 810; — réčȋ, 810.
reči akcenatne, 75; — nepromenljive, 13; — promenljive, 13; — domaće ili pozajmljene, 115; — jednake u rečenicama, izostavljaju se, 751; — umetnute, 803; — sastavljene, 805, 814; — rastavljene, 805; — skraćene u pravopisu 805; — gramatičke, 806, 814; — logičke, 806, 814.
rečit, 78, 247.
rečju, 101.
rečca, 99.
rečce, 22.
ri, 479.
riblji, 233, 423.
ribji, 423.
riburina, 175.
riven, 479.
riđ, 232, 259.
riđan, 173.
riđast, 246.
rijѐka, 77.
rijeti, 464.
riječ, 77, 78.
rikati, 35.
Rimljanka, 206.
rit, 73.
rȉti, 473.
rječit, 78, 103.
rječica, 103.
ro od r-samoglasnika, 149.
ro- nastavak, 159, 234.
rov, 149.
rogač, 219.
rogat, 243.
rogulja, 171.
roguša, 224.
rod, 107.
rod u imenica, 25; — u prideva, 27; — i nastavci mu, 146, 230 — i padeža, 314; — mešovit, 352, 369, 371; — u glagolskih oblika, 431, 447, 448; — u rečenicama bez podmeta, 589.
róda, 70.
rodan, i dodatak 6-og pad., 655.
rodi, 107.
rodilja, 169.
roditelj, 18, 107, 185.
roditeljka, 107.
roditi, 18.
rodnost korena, 116.
rođen, 108.
rođenje, 108, 228.
rožac, 52.
rožina, 87.
rožьcь, 52.
rozi, 331.
rok, 57, 106, 149.
ronac, 213.
rosnat, 243.
rosulja, 171.
ročiti, 57, 611.
rud, 230, 232.
Rȗdnȋk, 72.
rudnički, 257.
Ruža, 355.
ružan, 26.
Ružice, 354.
ružičast, 245.
Ružo, 355.
ruk, 155.
ruka, 51, 70, 353, 359.
rukodavac, 213.
rukòdȃvnik, 72.
rukopis, 20.
rùkȗ, 359.

strana 489

rȕmȇn, 153.
Rumljanin, 174.
Rumljanka, 206.
runo, 172.
Rusi, 46.
Rusija, 168.
ruski jezik, 42.
rusko-slovenski, 811.
ruho, 147.
ruci, 353.
ručak, 205.
rъ- nastavak, 159, 234.
rꙑ, 149.
rѣ, od r- samoglasnika, 149.
rѣz, 149.
rѣčь, 153.
S, 114; — zubni suglasnik, 79; — mukao suglasnik, 80; — postalo od h pred i, 87, 331, 353; — postalo od h, 130, 441, 445; — menja se u š pred nepčanim suglasnicima, 85; — ispada rad’ nepčanih suglasnika, 188; — postaje od d i t, 183, 184, 185, 444; — umetnuto među suglasnike, 444, 460; — ne menja pred sobom d i t, 807.
s, predlog, u složenim osnovama, 292; — s 2-im i 6-im padežem, 675.
sa, 39; — u složenim osnovama, 292, 305, 307; — i drugi padež, 670; — s 2-im i 6-im pad, 675.
sabi(ti), 61.
sabijati, 61.
sabor, 70.
sabrati, 305.
sav, sva, sve, 32, 96, 269, 397.
Sáva, 152; — Sȁva, 355.
savezne zamenice, 604, 733, 734, 752, 772.
sávet, 77.
savijen, 479.
Savić, 193.
sávjet, 77.
savkolik, 32, 816.
Savljanin, 174.
savrh, 665, 816,
savski, 26, 809, 816.
sagniti, 473.
sad, 37, 149.
sada, 272.
sadašnja prošlost, 684, 689.
sadašnje vreme, 34, 429, 430, 679 i d.; — kako postaje, 440; — i neodređeni način, 682; — i pripovedački slog, 683; — istoričko, 683, 707; — u svršenih glagola i vreme buduće, 691; — pogodbeno, zastupljeno budućim, 695.
sadašnjeg vremena osnova, 119, 139, 432, 434, 435, 439, 468, 519, 520.
sadašnjeg vremena prilog, 429; — kako postaje, 443.
saditi, 35.
sadljika, 203.
sadno, 816.
sažizati, 130.
sažimanje samoglasnika, 56, 64, 807.
sažimati, 130.
sazad, 815.
saznati, 307.
sakri(ti), 61.
sakrivati, 61.
sakriven, 479.
sakupiti, 305.
sam, -a, -o, 32, 269, 496, 459, 546, 810; — obrazac menjanja, 392.
sam (jesam), 459, 540, 689.
sȃmȃ, 426.
samac, 215.
sam-drugi, 811.
sȃmȋ, 426.
samim, 399.
samimi, 399.
samih, 399.
samica, 215.
sȃmȏ, 426.

strana 490

sámo, 810.
sȁmo, 810.
samoglasnik, 48; — u obrazovanju slogova, 67; — korenov i snaženje, 106; — krajnji u osnovi otpada pri obrazovanju nove osnove, 110; — korenov u osnovama neodređenog načina, 121; — dulji se ili širi, 136; — zamenjen apostrofom, 812.
samoglasnici srpski koje su, 49; — nepčani i nenepčani, 55; — i podešavanje suglasnika s njima, 81; — i njihove osobine, 56.
samodeveti, 277.
samodošlica, 277.
samokres, 277 samopiklica, 277.
samorast, 277.
samosedmi, 277.
samostalni podmetovi dodatci, 567, 568, 569, 642, 646, 653, 732, 735; — javljaju se samo u neodređenom pridevskom vidu, 599; — u kom su padežu, 615, 646, 653; — i zapeta, 769, 770; — uz imenice i zamenice, 771; — i slaganje, 595.
samostalnih rečenica nizanje, 11.
samostalno značenje reči, 814.
samotvor, 230.
samoteg, 147.
samotinja, 182.
samotok, 277.
samouk, 277.
samur-kalpak, 296.
san, 23, 52, 172, 322.
sandal-gaće, 296.
sandučina, 87.
saonice, 66.
sapeti, 50.
sapinjača, 218.
sapnem, 50.
Sarajevka, 206.
sasma, 272.
sasred, 816.
sástavak, 205.
sástavȃkȃ, 72.
sastavljanje reči u pisanju i značenje, 805, 814, 816.
sastaviti, 305.
sastrag, 816.
sat, 52, 183.
sátȋ, 334, 538.
satrica, 213.
satdžija, 98.
sahat, 334.
sàhatȋ, 334.
sačekati, 36, 307.
sadžija, 98.
s Bogom, 806.
s bratom, 806.
sva, 96, 816.
svagda, 13, 37, 272.
svagde, 816.
svadba, 82.
svađa, 131, 151.
svađati se, 35.
svája, 156.
svak, 427.
svakad, 13, 37, 816.
svakъda, 272.
svakakav, -va, -vo, 32, 426.
svakaki, -a, -o, 32.
svakȃko, 66, 816.
svaki, -a, -o, 32, 271, 427.
svako, 31, 392.
svakojak, -a -o, 32.
svakojaki, -a, -o, 32.
svakojako, 66.
svakoji, -a, -e, 32.
svakud, 816.
svastika, 156.
svat, 183.
svatko, 31.
svačesov, 261.
svȁčȋ, 64.
svačij, -a, -e, 32, 64, 427.
svašta, 31, 392.
svaštoznalac, 297.
sve, 815.

strana 491

Svevišnji, 809.
svȇdno, 64, 806.
svedočanstvo, 189.
sveza, 147.
sveze, 21, 40, 740; — jednosložne, 75; — i njihovi koreni, 114; — među rečenicama, 725; — pogodbene, 739; — sastavljene s drugim rečima, 814.
sveznali, 297.
sve-jedno, 64, 806.
svekrovȃ, 72.
svemogući, 297, 809.
svȇt, 73, 149, 242.
svetao, 63.
svetac, 322.
svetinja, 122.
svetitelj, 185.
svetova, 135.
svetogorac, 111, 214.
svetca, 98.
svetče, 98.
sveća, 86.
sveca, 98.
svečan, 239.
sveče, 98.
svijem, 397.
svijeh, 397.
sviju, 397.
svilara, 163.
svileni(h), 350.
svilokos, 279.
svinjarina, 176.
svira, 122.
sviraj, 34.
sviraljka, 206.
sviranje, 228.
svirati, 34.
svirac, 213.
svirne, 145.
svirnu, 122.
svirčev, 253.
svisk, 122.
sviskao, 498.
sviskoh, 498.
svisla, 498.
svisnu, 122.
svisnuti, 497, 498.
svište, 498.
svjema, 397.
svȏga, 66, 398.
svȏmu, 398.
svod, 57, 149.
svoim, 807.
svoj, -a, -e, 32, 270, 398, 603.
svojak, 202.
svojega, 66, 398.
svojem, 398.
svojemu, 398.
svojim, 807.
svojina, kazana 2-im pad., 617, 618.
svojski, 37.
svojstvo, kazano 2-im pad., 620; — kazano izvršenom glagolskom radnjom, 698; — trpnim pridevom, 701.
svojtljiv, 251.
svȏm, 398.
svȏme, 398.
svrab, 149.
svrb, 149.
svrbež, 217.
svrdal, 165.
svrdao, 66, 165, 325.
svrdȏ, 66.
svrzi-brada, 299.
svrh, 665, 816.
svršena radnja u prošlosti, 684, 690; — i ne- osnova vremena sadašnjeg, 145, 500; — i aorist ili pređašnje svršeno, 685.
svršeni glagoli, 610, 611; — samo u vremenu sadašnjem, 612; — i vreme sadašnje, 680, 681; — i sadašnje istoričko, 683; — nemaju pređašnjeg nesvršenog vremena, 441, 495, 686; — i vreme buduće, 691; — za kazivanje prednje radnje u budućnosti, 692; — nemaju priloga vremena sadašnjeg, 443.

strana 492

svud, 272.
svuda, 37, 272.
svukud, 37, 816.
svьt, 130.
svѣtъ, 149.
s-gust-ne, 145.
s-gust-nu, 109.
s đacima, 806.
s Đurom, 806.
se, zamenica, 268, 402, 602, 682; — u rečenicama bez podmeta, 614; — i trpno stanje, 712.
se, glagolski koren, 534; — osnova, 538.
sebe, 31, 229, 261, 388, 402, 602; — promena, 387.
sebeznao, 297.
sebi, 261, 388, 602.
sebica, 229.
sever, 160.
seg, 180.
sed, pridev, 259.
sedam, 263, 266, 374.
sȅdati, 36, 610.
sedba, 135.
sede, 454,
sedejah, 506.
sedelac, 227.
sedem, 454.
sedeti, 33.
sѐdlo, 346.
sedmi, 263.
sedmi padež kako se poznaje, 314; — različan po akcentu od trećega, 329, 356, 375; — u sintaksi, 656; — s predlogom pri, 674; — s predlozima na, u, itd., 678.
sedmi razdeo prve glagolske promene, 450, 489.
sedmina, 266.
sedmъ, 263.
sedmь, 374.
sedne, 145, 454.
sednem, 454.
sedѣ, 124.
se-e, 519.
sežanj, 180.
sej, 542.
seja, 128, 534.
séja, 156.
sejati, kao obrazac menjanja, 536.
seje, 534.
sekin, 240.
sekira, 209.
sekirište, 209.
Sekula, 355.
Selak, 202.
selba, 195.
selijeh, 350, 425.
selo, 70, 165; — kao obrazac promene, 344.
selom, 350.
selja(ti), 109, 131.
seljak, 202.
seljakuša, 224.
seljani, 333.
seljanin, 333.
sem i 2-gi padež, 663.
Semberija, 158.
seme, 50, 77, 105, 106, 199.
semen, 105, 106.
semena, 105.
semenka, 206.
sen, 172.
senara, 163.
seno, 23, 24, 54, 77, 172.
sence, 216.
seoba, 195.
seoskijeh, 425.
sesti, 93, 451, 454.
sestra, 156.
sestrin, 240.
setva, 186.
setiti se i 2-gi padež kao dopuna, 629.
setkariti 136.
seći, 95, 462.
secalica, 227.
secalo, 167.
seci, 87.
seckati, 136.
seča, 86, 154.
sečanj, 180.

strana 493

sečem, 34.
sečiva, 87.
sečivo, 197.
séša, 220.
si (jesi), 459, 546, 689.
si- nastavak za 2-go lice glag. jednine, 436.
siv, 249.
sivalj, 170.
sivast, 246.
sivonja, 181.
sivulja, 171.
siđeti, 90.
sijati, 33, 90.
sijeno, 54, 77.
síka, 200.
sila, 70.
silni, 91.
simitdžija, 98.
simidžija, 98.
simo, 272.
sin, 172.
sinak, 341.
sinko, 341.
sino, 54.
sinovlji, 233.
sinovčev, 253.
sinoć, 37.
sinci, 341.
sinčić, 109, 193.
sio, 90.
sipljajiv, 251.
sir, 24, 597.
sir-zbijalo, 297.
sirovi, 24, 597.
siromȃ, 64.
siromasi, 87.
siromaha, 64.
sȉromȃš, 153.
siromašan, i 6-ti pad. kao dodatak, 655.
siromaše, 88.
siromaštvo, 23, 188.
sirotova, 135.
siročad, 194.
sisaljka, 206.
sisati, 130.
sit, 73, 242.
sitnogorica, 277.
sito, 183.
sj ide u š, 86.
sjaj, 138.
sjaja, 508.
sjajan, 26.
sjajati, 138; — se, 508.
sjákati, 138.
sjáknuti, 138.
sjedijah, 506.
sjȅme, 77.
sjutra, 816.
sk u dvojenju slogova, 67.
ska- nastavak, 257.
skazaljka, 206.
skakavica, 215.
skakalište, 227.
skakuće, 143.
skakutati, 136.
skelarina, 176.
ski- nastavak, 423, 809.
skídati, 58, 71.
skin’o, 812.
skinuo, 812.
skitačina, 176.
sklad, 147.
sklop, 149.
sklopiti, 305.
sko- nastavak, 257.
skok, 433.
skoknu, 122.
skoro, 37.
skoči, 122.
skočiti, 36, 433, 610, 611.
skraćene reči, 805, 823.
skraćivanje rečenica, 748; — zamenjivanjem, 753; — glagolskim prilozima, 696; — složenih rečenica, 750; — trpnim pridevom, 701; — načinom neodređenim, 703.
skrklo se, 499.
skrknuti se, 499.
skroz, 816.
skrplja, 131.
skup, 259.

strana 494

skupa, 37.
skupac, 215.
skuplji, 86.
skupotinja, 182.
skúpsti, 460.
skupši, 259.
skup, 183.
skъ- nastavak, 257.
slab, 230.
slabačak, 255.
slava, 23, 70, 149.
slaviti, 516.
slavljah, 516.
slavljen, 516.
Slavonija, 54.
slavui, 807.
slavujev, 252.
slavuji, 807.
slaganje glavnih rečeničnih delova, 582; — pridevnih i samostalnih dodataka s glavnom rečju, 595; — dodataka s brojem kao s glavnom rečju, 596.
slad, 184.
sladak, 27, 259, 420.
slađi, 86.
slama, 198.
slamka, 206.
slamnjača, 219.
slȁpšȋ, 259.
slast, 93, 184.
slati, 530.
slatka, 82.
sleme, 199.
slep, 230.
slepački(h) torbetina(h), 361.
slepiti, 305.
slepica, 215.
slinav, 250.
sličnost u rečenici, 578.
slova i glasovi srp. jezika, 46.
slovenski stari jezik, 42.
slovenski, kranjski, jezik, 42.
slovensko stablo jezika, 42.
slovenstvo, 809.
slovo, 149.
slogovi i obrazovanje njihovo, 56; — otvoreni ili zatvoreni, 67; — i njihovo obrazovanje, 67; — u složenim rečima, 68; — i akcentovanje, 71; — kratki u razlici srpskih govora, 77.
složena rečenica, 11, 580, 724, 727, 728.
složene osnove, 111, 117, 273, i d.
složene reči, 20.
složeni glagolski oblici, 428, 545.
složeni predlozi, 816.
slu, 149.
sluga, 210, 352, 359.
slúgin, 240.
slùgȗ, 359.
služba, 195.
služiti i 3-ći padež, 636.
sluh, 211.
slučaj, 150.
sljubiti se, 85.
smȇ, 476.
smed, 483.
Smederevac, 214.
smedavši, 483.
smede, 483.
smedijah, 483.
smedne, 500, 612.
smedoh, 483.
smejati se, 33, 35.
smeje, 476.
smȅjȗ, 476.
smȇm, 476.
smémo, 476.
smeo, 63, 698.
smesta, 816.
sméte, 476.
smetenjak, 228.
smeti, 473, 476, 481, 483.
smet-je, 434.
smeće, 434.
smeh, 211.
smȇš, 476.
smije, 476.
smišlja, 131.

strana 495

Smiljana, 173.
smo, 459.
smožden, 516.
smožditi, 516.
smok, 147.
smokva, 83.
smrzlica, 227.
smrzlutak, 227.
smrt, 184.
smrtca, 216.
smrca, 216,
smuđem, 89.
smutljivac, 215.
smѣti, 476.
snȃ, 64.
snaga, 210.
snaženje samoglasnika, 56, 57, 106, 146, 149, 165, 205, 213, 217, 229, 230, 261, 611.
snažniji akcenat zbog snaženja u korenu, 611.
snasi, 353.
snaha, 64, 353.
snaša, 155, 220.
snebiti se, 488.
snȇg, 74.
snȇga, 74.
snȅgovi, 74.
snegòvima, 74.
snégu, 74.
sni, 332.
snivati, 131.
sniven, 518.
sniže, 816.
sniti, 131, 518.
snova, 128, 540.
snovati, 57, 540.
snop, 540, 597.
snoplje, 86, 157, 597.
snu, 57, 128, 149, 540.
snu-ati, 57.
snuje, 540.
s njim, 806.
sȏ, 23, 64, 91, 364, 365.
soba, 24.
sobetina, 175.
sok, 147.
Sóka, 200, 353.
sokȏ, 64, 91, 325.
sokol, 64, 325.
sokolovi, 332.
Sokoljanin, 86, 174.
Sokoljanka, 206.
sol, 64, 364.
sòlara, 163.
sòlilo, 167.
soliti, 126.
solju, 365.
somlji, 233.
sónice, 66.
Sofija, 200.
spa(ti), 61.
spavam, 34.
spavao, 91.
spavati, 34, 61.
spàvaćȋ, 248.
spajanje samoglasnika, 56, 64.
spariti, 305.
spasava, 132.
Spasenija, 158.
spasenije, 754.
spasitelj, 185.
spati, 61, 524.
spahijski, 63, 807.
spahȋski, 807.
spe, 461, 473.
speći, 524.
spi, 524.
spȋm, 524; — spȋš, 524.
splav, 149.
spletkaš, 222.
spoj, 515.
spojiti, 305, 515.
spolja, 816.
spona, 689; — u priroku, 557, 558; — izostavljena, 559, 689, 749; — u složenim vremenima, 690; — i trpne rečenice, 710; — u odricanju 718; — u redu reči, 756.
spor, 234.
spored, 816.
sporedna rečenica, 9, 10, 12, 726, 727.

strana 496

sporedni i glavni akcenat, 71, 72.
spram, 816.
sprega, 147.
spred, 816.
spreko, 816.
sprema, 198.
sprijateljiti, 305.
sproć, 816.
sproću, 816.
sram, i dodatak 4-oga padeža, 643.
sramota i dodatak 4-oga pad., 643.
srb, 154.
Srbadija, 158, 809.
Srbalj, 154.
Srbi, 46, 333.
srbi, 126.
Sr̀bȋ, 807.
Srbija, 158, 807.
Srbin, 46, 174, 333.
Srbinov, 809.
srbo-vlaš, 276.
srbulja, 171.
srdačce, 99.
srdašce, 99, 216.
srditi se, 35.
srebro, 24, 159, 597.
sred, 39; — i drugi padež, 666.
sréda, 77.
srednji, 241, 423.
srednji rod, 25; — pri neimenovanom podmetu, 589; — znači neodređenost, 598; — pri brojevima u podmetu, 591; — za neodređenu količinu, 622.
sredstvo, kazano 6-im pad., 648.
Sremac, 74, 214.
Srȇmȃcȃ, 74.
Srȇmče, 74, 88.
sresti, 451, 454.
srete, 454.
sretem, 454.
Sretenje, 809.
sretne, 454.
sretnem, 454.
sretnji, 241.
srećni, 241.
srijѐdi, 77.
srkutati, 136.
srma, 70.
srna, 172.
sročiti, 57.
Srpkinja, 53.
Srpska Kraljevska Akademija, 809.
Srpska Narodna Skupština, 809.
srpski, 82, 257, 423, 599, 809.
srpski jezik prema slovenskom, 42.
Srpstvo, 82, 809.
Srpčad, 194.
Srpče, 25.
srce, 346.
sŕčko, 207.
st u dvojenju slogova, 67; — postalo razjednačivanjem od dt ili tt, 93; — pred kojim suglasnicima ne ostaje, 102; — na kraju reči, 322; — na kraju osnove, 346, 357, 419.
sta(ti), 61, 121, 433.
sta, broj, 815.
stabar, 159.
stablo, 165, 346.
stava, 148.
staviti i dva 4-ta padeža, 642.
stad, 484.
stadoh, 484.
staza, 154.
staja, 61, 130, 148, 508.
stajavši, 429.
stajala, 429.
stajasmo, 429.
stajaste, 429.
stajati (stȁjati), 36, 61, 429, 508, 509, 610.
stàjaćȋ, 248.
Stáka, 200, 353.
stakalce, 216.
staklen, 238.
staklo, 96.
stálac, 227.
stálež, 227.
stalca (stalac), 91.

strana 497

Stamenka, 206.
Stamenko, 207.
stan, 172.
Stana, 96.
stanara, 162.
stane, 145, 434, 478.
stanem, 478.
stani, 478.
stani-de, 811.
Stanijić, 64, 193.
Stàniša, 355.
Stanȋć, 64, 193.
stanovati, 57.
stanu-ati, 57.
Stanisava, 200.
stanu, 57.
stanuti, 145.
stanje, 86.
stanje radnje glagolske, 709; — kako se glagolom iskazuje, 609; — trpno, 545, 550, 701; — i zamenica se, 712; — obeleženo imeničkim nastavkom, 88.
stao, 63, 91.
star, 234.
Stara Planina, 809.
stareti, 611.
starie, 141.
starinsko pretvaranje glasova, 93.
Starovlašanka, 206.
starojko, 207.
starokov, 230.
staroputina, 277.
starosedelac, 277.
statva, 186.
stati, 36, 121, 433, 473, 478, 481, 484, 610; — spona u priroku uz trajne glagole, 558, 703; — kao pomoćni glagol, 613.
stvar, kao obrazac menjanja, 362.
stvarim, 376.
stvarih, 376.
stvarju, 101.
stvarmi, 376.
stvarne imenice, 23.
stvarca, 216.
stvo- nastavak, 18, 107, 108, 226 227, 228, 229.
stvoriteljev, 252.
stvrdne, 145.
stvrdnu se, 123.
s-te- nastavci, 105.
ste, glagol, 459.
Stevan, skraćeno, 823.
Stévo, 152.
stega, 147.
stegno, 172.
stelja, 154.
steona, 292.
stigao, 496.
stigne, 145.
stignem, 466.
stigni, 466.
stignut, 466.
stignuti, 466, 496.
stid, s 4-im padežem, 643.
stide, 125.
stiže, 88.
stizati, 130.
stići, 466.
stihovi i velika slova, 808.
stl, 149, 154.
sto, 28, 91, 149, 264.
s toga, 264, 747.
stožer, 160.
stoj, 509.
Stoja, 96.
Stojan, 156; — skraćeno, 823.
Stojanov, 418.
stojećak, 226.
stojeći, 429.
stojite, 429.
Stójo, 156.
Stóko, 200.
stopalo, 167,
stoparac, 277.
sto-prvi, 811.
stotina, 266, 316; — u priroku, 592.
stotinak, 266.
str, 121, 130, 149, 172, 235.
strȃ, 64.
straga, 816.

strana 498

stradalac, 227.
straža, 154.
stražara, 163.
strana, 74, 172; — stránȃ, 74.
strane reči, 160.
strȃno, 74.
strȃnu, 74.
strah, i četvrti padež, 643; — i znak uzvika, 800.
straha, 64.
strahovit, 247.
strv, 149,
strg, 154.
stre, 121.
strela, 165.
streha, 211.
strižen, 448.
strići, 462.
stric, 319, 332.
stricevi, 332.
stricem, 89, 319.
stričev, 253.
stričevi, 332.
stričević, 193.
stȑmȇn, 72, 153.
strovo, 149.
stru, 149.
struga, 128.
strugar, 162.
struna, 172.
stude, 125.
stȕdȇn, 153.
studen, 238.
studenklep, 296.
Studeničanin, 86.
stupa, 147.
stьg, 154.
su, predlog, u složenim osnovama, 292, 301.
su, glagolski oblik, 459.
suverica, 301.
suviše, 816.
suglasnik u dvojenju slogova, 67.
suglasnici, 48; — koje su, 49; — kako se dele po govornim oruđima, 79; — po zvučnosti, 80; — i njihove osobine, 81; — i jednačenje njihovo po zvučnosti i po govornim oruđima, 81, 85; — jotovanje, 81; — i podešavanje sa samoglasnicima, 81; — i starinsko pretvaranje, 81; — premetanje, ispadanje i rastjavljanje, 81, 104; — grleni pred samoglasnikom i, 87; — pred samoglasnikom e, 88; — nepčani i samoglasnik o, 89; — ne menjaju se pred apostrofom, 812.
sugluh, 301.
sugreb, 147.
sudariti se, 35.
sudija, 151, 352.
sȗdȋm, 72.
sudio, 63.
suditi i 3-ći padež, 636.
sudište, 209.
sudnji, 241.
sudci, 98, 807.
suđen, 108.
suđenik, 108, 228.
suždrebna, 292.
suzetica, 301.
sukati, 172.
sukmetica, 301.
sukno, 172.
suknja, 155.
sukrvica, 292.
sulud, 301.
suludast, 246.
sunačce, 99.
sunašce, 99.
sunce, 25.
suncokret, 147.
sunčan, 239.
suprot, 39, 816; — s 2-im i 3-im padežem, 676.
suprotnost pokazana svezom, 40; — u priređenim rečenicama, 728, 730; — i znak počivke, 793.
suproć, 816.
sur, 234.

strana 499

suražica, 292.
surodica, 301.
susel, 147.
susresti, 451.
susret, 147.
suteska, 149.
sutra, 37, 816.
sutra-dan, 811.
sući, 459.
suh, 26, 73, 230, 259.
Suha Planina, 809.
suhomeđina, 277.
suhotinja, 182.
sušti, 459.
sъl, 130.
sъnъ, 52.
sъp, 130, 147, 172, 461.
sъpati, 172.
sъpe, 461.
sъs, 130, 213.
sъsati, 538.
sъse, 538.
sъtelьna, 292.
sъto, 264.
sъtъ, 52, 183.
sь, 272.
sѣ, 195.
sѣd, 149.
sѣk, 154, 180.
sѣmo, 272.
T zubni suglasnik, 79; — mukao suglasnik, 80; — pred c, č, š može ostati i neizbačeno, 98; — ispada pred c, č, dž, 98; — izbacuje se radi nesklada govornih oruđa, 102; — ide u s, 183, 184; — ispada pred l, 447; — ispada pred n, 497; — ostaje katkad bez promene pred s i š, c i č, 807.
t- nastavak za trpni pridev, 448, 475, 479, 508; — za 3-će lice jednine u glagola, 436.
ta, zamenica, 395.
ta- nastavak, 183, 242, 263.
tad, 37.
tada, 272, 745, 752.
Tade, 343.
Tadija, 355.
taj, -a, -o, 32, 395, 752.
'taja, 128.
tak, 130, 466.
takav, -a, -o, 29, 32, 271, 426, 741.
taki, -a, -o, 32, 271, 427, 745.
taklja, 169.
tako, 37, 741, 747, 752.
takov, 271.
takovi, 426.
tal, 91.
tȁlac, 324.
talpara, 163.
tamne, 125.
tamo, 37, 125, 272, 746, 752.
tamo — gde, 774.
tanak, 254, 259.
tane, kao obrazac menjanja, 378.
tanet, 378.
tanko-vita, 276.
tankovrh, 279.
tanji, 86, 126.
tanjirača, 219.
tap, 22.
tarem, 493.
tarući, 493.
táta, 152.
taći, 130.
tačka, 792; — i veliko slovo, 808; — znak skraćenja, 823; — uz rodni broj, 825.
tačka i zapeta, 785 i d.
tački, 353.
tašt, 232.
tašta, 155.
tv- suglasnici, 83.
tva- nastavak, 186, 195.
tvarь, 153.
tvȏga, 66, 398.
tvoj, -a, -e, 32, 83, 270, 398.
tvojega, 66, 398.
tvojemu, 398.
tvojem, 398.

strana 500

tvȏm, 398.
tvȏme, 398.
tvomu, 398.
tvor, 83.
tvorah, 516.
tvorac, 213.
tvoren, 516.
tvori, 105.
tvoriti, 59, 83, 516; — i dva četvrta padeža, 642; — tvorih, 105.
tvrd, 83, 259.
tvrdoglav, 279.
tvrdoust, 63, 273.
tvrđa, 155.
te, 40, 402, 602, 728, 811.
te- nastavak glagolski, 436.
tebe, 388, 402, 602.
tebi, 388, 602.
teg, 147, 254.
težak, 201, 254, 259.
težina, kazana 4-im padežem, 645.
tek, 37, 745.
tek, 57, 106, 130, 149.
tekuć, 443.
telad, 24, 194, 372, 597.
teládma, 372.
telàlina, 176.
telac, 382.
tele, 192, 382, 597.
telѐta, 382.
telećak, 202.
teleći, 233.
tȇlo, 70, 383.
telca (telac), 91.
telj- nastavak, 107, 185.
teme, 50, 74, 199.
temeljit, 247.
teménȃ, 74.
temѐna, 74.
tȅmena, 74.
teoci, 382, 597.
tepanje, i osnove da značenje u tom smislu obeleže, 152, 156, 207.
tepsti se, 460.
ter, 728.
tѐrȃnka, 228.
terba, 195.
tesa, 128.
tesan, 259.
teskòta, 190.
testamenat, 115,
tetin, 240.
tetki, 353.
teći, 35, 36, 95, 462.
tecivo, 87, 197,
tecijah, 467.
tѐčȃh, 467.
teško, usklik, 22, 82.
ti, 29, 31, 268; — kako se menja, 387.
ti, zamenički oblik, 387.
ti- nastavak, 105, 444; — i d i t pred njim, 93.
tii(ći)- nastavak, 265.
tikva, 83.
tikvić, 193.
tim, 743.
tisk, 168, 179, 743.
tisuća, 264, 316.
tȉti, 473.
tih, 230, 259.
ticati, 130.
tiši, 86.
tišina, 53, 177.
tišma, 102.
tišnja, 179.
tišta, 508.
tištati, 508.
tišt-ma, 102.
tj postaje ć, 86, 486.
tka, 128.
tkalca (tkalac) 91.
tkalja, 169.
tkati, 539.
tko, 96, 396.
tku, 539.
tláka, 149.
tlačiti, 149.
tlъk, 149.
tlъstъ, 242.

strana 501

tnj postalo razjednačenjem od ćnj, 94.
to, zamenica, 622, 743.
to, zamenički dometak, 396.
to- nastavak, 183, 242, 263, 264, 269.
tobolca (tobolac), 91.
tobdžija, 82.
tov, 149.
Todice, 354.
to jest, kako se skraćuje u pisanju, 823.
tok, 57.
to li, 744.
toliki, -a, -o, 32, 427.
toliki — koliki, 741.
toliko, 29, 747.
tone, 494.
tonu, 449, 494.
tonuti, 495.
tonjah, 495.
top, 130.
topal, 26, 91.
toplik, 204.
toplica, 215.
topot, 187.
toprv, 816.
torbak, 202.
torokuša, 223.
točak, 205.
točasmo, 429.
točen, 429.
točeći, 429.
toči, 429.
točiv, 429.
točili, 429..
točimo, 429.
točiti, 57, 429.
Tóšo, 220.
tràvara, 162.
travka, 83.
travuljina, 175.
travčica, 83.
traži(ti), 109.
traži, 126.
trajanje radnje u glagola, 36, 121, 133, 134, 141, 142, 610, 658; — u prošlosti, 684, 686; — i prilog vrem. sad. 696; — i vreme sadašnje, 679, 680.
trajati, 35, 611.
tr̈ah, 493.
trven, 493.
trvenik, 228.
trgne, 145.
trgovčić, 83.
tre, 141.
trem, 493.
tren, 172.
trenutni glagoli, 36, 610.
trepet, 187.
trepetuša, 223.
tres, 147, 432, 445, 450.
tresavica, 215.
tresavši, 446.
tresao bejah, 547.
tresao sam, 546.
tresao sam bio, 547.
trésȃh, 457.
trese, 141, 432, 434, 441, 443.
tresem, 432.
trȅsȇt, 187.
tresijah, 441, 457.
tresne, 434.
tresoh, 445.
tresti, 432; — kao obrazac menjanja, 456.
tresući, 443.
tresѣah, 441.
tretii, 265.
treća vrste promene imeničke, 351; — promene glagolske, 501.
trećak, 202.
treći, 265.
trećina, 266.
treći padež različan po akcentu od sedmog, 329, 356, 375; — u sintaksi, 634–640; — i prelazni glagoli, 635; — za prisvajanje, 638; — i zakletva, 639; — i želja, 639; — u rečenici bez podmeta, strana 502 640; — s predlogom k, 672; — s predlogom protiv, suprot (prođu), 676.
treći razdeo prve vrste glagolske promene, 450, 460, — pete vrste, 533.
trećeg poznatog i nepoznatog lica zamenica, 745.
trȅšȃnjȃ, 73, 357.
trešnja, 179, 357.
tri, 262, 267, 313, 316, 405, 407, 409, 411, 607; — i prirok, 593.
trideset, 28.
trideset-deveti, 811.
trí-dnȋ, 336.
trinaest, 66, 298.
trinȇst, 66.
triput, 815.
trista, 815.
trk, 17, 124, 147, 508.
trkalište, 227.
trklja, 169.
trlja, 169.
trn, 172, 597.
trnjak, 202.
trnje, 24, 86, 597.
tr̈o, 493.
trova, 109, 128, 534, 540.
trovati, 534, 540.
tróga, 66, 410.
troje, 267, 405, 410, 412, 413, 594, 607.
trojega, 66, 410.
troji, -e, -a, 28, 267, 405, 413.
trojice, 316.
troletni, 277.
troletnica, 277.
tromeđa, 277.
trosnopica, 277.
trostruk, 277.
trpež, 217.
trpen, 507.
trpeti, 507.
trpie, 141, 501.
trpljen, 507.
trpni pridev, 429, 431, 507, 698, 701, 753, 754; — kako postaje, 448; — u kazivanju izvršenog budućeg vremena, 692; — za buduće neizvesnosti, 694; — i trpno stanje, 710; — gradivo za nove imeničke osnove, 228.
trpno stanje, 545, 609, 701, 709; — obrazac, 550; — i zamenica se, 712; — kad je najčešće, 711.
trska, 102.
trstika, 203.
trst-ka, 102.
trti, 493.
tru, 128, 149, 534, 540.
tru-a, 109.
trud, 147.
trudbenik, 204.
truje, 534, 540.
truladak, 227.
trúlež, 227.
trun, 172.
truo, 698.
trh, 493.
trča, 124, 508.
trčati, 35, 508.
trčȃh, 508.
trčkarati, 136.
trčkati, 136.
ts i c 82, 98; — ne spaja se i ostavlja se tako kako je, 82.
tt kako se razjednačuje, 93, 183, 184.
tu, 37, 746.
tuga, 353; — i četvrti padež, 643.
tu gde, 774.
tuda, 37, 272.
tude, 272.
tudije, 272.
tuđe reči u jeziku, 115.
tužba, 195.
tužnjava, 196.
tuzi, 353.
Tuzlanin, 174.

strana 503

Tuzlanka, 206.
tukoluk, 278.
tulca (tulac), 91.
tup, 259.
Turad, 194.
Turak, 333.
Turk, 333.
Turk-i, 109.
Turkinja, 182.
Turkom, 340.
turski, 809.
Turci, 340.
turči(ti), 109, 126.
Turčin, 174, 333.
turčin-cvet, 296.
tust, 242.
tutnjava, 196.
tući, 149, 462; — se, 35.
tucanj, 180.
tučenjak, 228.
tušta, 155.
thor, 83.
tče, 539.
tš spaja se u č, 79, 98; — ostavlja se tako kako je, 82.
tšt ili čt daje št, 99.
tъ, zaienica, 269, 272, 395.
tъ- nastavak pri imen. osnovana, 183, 242, 263.
tъk, 130, 147.
tъsk-jъ, 232.
tꙑ, 149.
tь- nastavak, 93, 184.
tьšte srьdьce, 811.
Ć nepčani suglasnik, 79; — ko je uveo u srpsku azbuku, 46; — postalo od đ, 82; — postalo od tj, 86, 486; — postalo od gt, 95, 444; — postalo od kt, 95; — postalo od ht, 95, 463; — u starom slovenskom št, 459; — mesto t po naličnosti, 510.
ća- nastavak, 248.
će, 510, 548.
će dati, 548.
ćemo, 510, 548.
ćerati, 86.
ćerkin, 240.
ćete, 510, 548.
ćeš, 510, 548.
ćeš proći, 548.
ći- nastavak, 265.
Ćirilica, 47.
Ćíro, 152.
ćnj razjednačava se u tnj, 94.
ćóra, 152.
ćósa, 152.
ću, 510, 548; — i vreme buduće, 691.
ćure, 192.
ćurij, 231; — ćuriji, 231; — ćurji, 231.
ćurka, 70.
ćutalica, 227.
ćъ- nastavak, 248.
U, samoglasnik, 39, 114; — osnaženo u ov, 128, 149, 534, 540, 543; — postalo od l, 469; — mesto ѫ, 468.
U, predlog, 39, 293, 303, 307; — i drugi padež, 669; — i 2-gi i 7-mi padež, 678.
ubal, 165.
ubao, 165.
ubi(ti), 61.
ubivalac, 116.
ubi-ica, 213.
ubija(ti), 61, 109, 130.
ubilac, 324.
ubilca (ubilac), 91.
ubistvo, 116.
ubica, 213.
ubog, 230.
ubožak, 255.
ubožar, 163.
uboj, 57.
ubojit, 116.
ubojnik, 204.
uborak, 205.
ubradač, 218.
ù-Bugȃrȃ, 76.

strana 504

uvežba, 133.
uvek, 37, 816.
uvelak, 227.
uveličavanje, kazano nastavkom, 164, 175.
uvenuti, 499.
uveo, 499.
uvesti, 307, 456, 610.
uveštba, 133.
ùvrȇti se, 490.
uvŕsti, 456.
uvrh, 665, 816.
ugal, 165.
ugalj, 322.
ugao, 165, 325.
ugled, 147.
ugljara, 163.
ugljevlje, 157.
ugnati, 307.
ugòvȇvši, 513.
ugoveti, 502.
ugovjevši, 513.
ugrizak, 205.
ugursuze, 328.
uda- nastavak pri priloškim osnovama, 272.
udavača, 218.
udadba, 195.
udaja, 148.
udar, 149.
udešava, 132.
udno, 816.
udovički, 423.
uže, 154, 380.
užina, 133.
užitak, 133, 228.
Užice, 212.
Užičanin, 86.
uz, 39, 154, 465, 511; — i četvrti padež, 673; — i vreme buduće, 691; — pri glagolskim osnovama, 303, 307; — i svršenost radnje glagolske, 612; — i iskazivanje prednje radnje u budućnosti, 692.
uzavreti, 104, 307.
uzajmično-povratni glagoli, 35, 609.
uzajmljene reči, 160.
uzak, 254, 259.
uzal, 165.
uzalud, 37.
uza-me, 104.
uzao, 165.
uza-te, 104.
uzačak, 255.
uzbijati, 116.
uzbrdit, 247.
uzvika znak, 792, 800; — mesto zapege, 782, 801, — i veliko slovo, 808.
uzgred, 815.
uzdah, 147.
uzdisaj, 150.
uzdići, 302.
uzeo, 91, 807.
uzeti, 50, 130, 469.
uzetinja, 228.
uzimati, 130.
uzjahavši, 37.
uzm, 450.
uzmem, 50.
uzmogbudem, 692.
uzmogu, 465.
uzneti, 303.
uz’o, 807.
uz prkos, 815.
uzrok, kazan predlogom, 39; — pokazan svezom, 40; — kazan dodanom rečenicom, 572, 579, 732, 747, 754; — kazan predlogom, 658, 670; — i vreme u sintaksi, 661; — u pitanju, 716; — i reči zašto i zato, 817.
ui, 63, 807.
ujak, 202.
ujedno, 816.
újo, 342.
ujutru, 816.
uk- nastavak za glagolske diminutivne, 136.

strana 505

ukloniti, 303.
ȕ-kolo, 76.
ukop, 20.
ukosište, 209.
ukraj, 816.
ukućnica, 293.
ùlesti, 456.
ùleći, 466; — se, 466.
ulj- nastavak, 171.
ulja- nastavak, 171, 175.
uljudan, 293.
um, 198.
umanjavanje značenja i predlog, po, 817; — pri obrazovanju prideva, 240; — kazano osnovom, 203, 206, 207, 212, 216, 220, 255.
umah, 815.
ume, 449, 503.
ùmȇvši, 513.
umede, 503.
umedne, 145, 500, 503, 612.
umednuti, 145.
umedoh, 503.
umeo, 63.
umeravanje značenja prilogom, 822.
umesto, 816.
umetak, 205.
umetanje samoglasnika a među suglasnike, 104.
umeti kao obrazac menjanja, 501.
umetnuta rečenica, 758, 784, 803; — i počivka, 794; — i zapeta, 783.
umetnute reči, 803.
umetci u glagolskih oblika, 438.
umivae, 141.
umivati se, 35, 141.
umije, 502.
umili, 243.
umiljat, 243.
umirati, 130.
umirem, 103.
umirjem, 103.
umje, 449.
ùmjȇvši, 513.
umorio se, 34.
umreti, 130, 611.
umѣ, 124, 501, 611.
umѣe, 141, 501, 502, 611.
unapred, 816.
unići, 61.
unutra, 37, 815.
unučad, 372.
unučádma, 372.
unuče, 192.
uoči, 816.
uočiti, 63.
upadak, 205.
upis, 20.
upitaj-de, 488.
ùpiti, 473.
upitne rečenice, 713, i d.; — i reč. znaci, 792, 797, 798.
upitni prilozi, 716.
upitni oblik za divljenje, 717; — za nameru, 738; — za pogodbenu rečenicu, 739; — za poređenje, 744.
ù-plač, 76.
uporedna gramatika, 42.
upravitelj, 185.
upravo, 37, 816.
ùprȇti, 490.
uput, 815.
ur- nastavak, 164.
ura- nastavak, 164, 175.
uredba, 195.
urok, 57.
usahla, 499.
usahnuti, 499.
usev, 148.
usklici, 22; — i zapeta, 782.
uskos, 815.
uskrs, 70, 147, 809.
uskršnjača, 219.
uskršnji, 241.
usmena beseda, 806.
usne, 44, 45.
usneni suglasnici, 79.
usneno-nosni suglasnici, 79.
uspavan, 34.
uspored, 816.

strana 506

usred, 39, 816; — i 2-gi padež, 666.
ustalac, 324.
ustijeh, 350.
ustoka, 149.
ustrižak, 205.
u-stríca, 75.
ustupanje, kazano podređenom rečenicom, 740; — kazano budućim vremenom, 695.
ustupna rečenica, 740; — pogodba, 741.
usuti, 461.
ùshtȇ, 511.
ùshtejȗ, 511.
ùshtȇm, 511.
ushtémo, 511.
ushtéte, 511.
ùshtȇš, 511.
ùshtijem, 511.
ut- nastavak za glagolske diminutive, 136.
ut-ak- nastavci, 227.
utapati, 130.
uteći, 303.
uteče, 34.
utopiti, 130.
utopljenik, 228.
utorak, 208, 809.
utočište, 209.
uho, 211, 348, 373.
učah, 516.
učaše, 34.
učen, 101, 516.
učenik, 228.
učestana radnja glagolska 36, 610, 611; — i a- nastavak, 129; — i i- nastavak, 131; — i iva- ova- nastavci, 134; — i je- nastavak vremena sadašnjeg, 143.
učim, 34.
učitelj, 18.
učiteljevica, 215.
učiti, 516.
učjen, 101.
uš- nastavak, 223, 224.
uš, 366.
uša- nastavak, 223, 224.
uši, 313, 348, 373.
ùšȋ, 366; — ušiju, 366.
ùštipȃkȃ, 72.
F usneni suglasnik, 79; — mukao suglasnik, 80; — u izuzetku pri jednačenju po zvučnosti, 83.
februar, 809.
Francuz, 328.
Francuzu, 328.
francuski, 809.
Futurum exactum, 692.
H grleni suglasnik, 79; — nema parnjaka među jasnicima, 80; — u sažimanju samoglasnika, 64; — promenjeno u s u raznim prilikama, 87, 130, 331, 353, 441, 445; — menja se u š, pred e 88, 328, 441, 445; — pred i, 87; — pred nepčanikom, 531.
h- nastavak za vreme, 105, 438, 445.
ha- nastavak imenski, 211.
hajdemo-te, 811.
Hajduk-Veljko, — 811.
hajduci(h), 340.
hajkača, 218.
haljina, 24.
haljinac, 216.
hartija, 115.
hadži-nedomak, 296, 811.
hadžo, 152.
hvaliti, kao obrazac za trpno stanje, 550.
hvali, 445, 449.
hvalio sam, 546.
hvaliti, 444.
hváliće, 548.
hválićemo, 548.
hválićete, 548.
hválićeš, 548.
hvaliću, 548.

strana 507

hvalih, 445.
hvaldžija, 91.
hvȃljen, 448.
hvaljen bejah, 550.
hvaljen beh, 550.
hvaljen bivši, 550.
hvaljen bih, 550.
hvaljen budi, 550.
hvaljen budući, 550.
hvaljen sam, 550.
hvaljen sam bio, 550.
hvaljen ću biti, 550.
hvȃljenȋm 448.
hvat, 183, 334.
hvátȋ, 334.
hej, 22.
Hercegovac, 214.
hiljada, 28, 115, 264; — u podmetu, 592.
hitar, 415.
hitnja, 179.
hȉtrȋ, 415.
hitrѝna, 177.
hitro, 37.
hj postaje š, 86.
hladne, 125.
hladovit, 247.
hladolež, 154.
hlebac, 216.
ho- nastavak, 211.
hodati, 611.
hòdac, 213.
hoditi, 35.
hop, 22.
hote(ti), 510.
hotimice, 37.
hotje, 510.
hoćah, 510.
hoće, 510.
hoćemo, 510.
hoćete, 510.
hoćeš, 510.
hoćeš poći, 548.
hóćo, 225.
hoću, 225, 440, 510; — i vreme buduće, 691.
htedne, 612.
hrabar, 234.
hram, 198.
hrana, 24, 172.
hraneći, 429.
hrani, 429.
hraniv, 429.
hranile, 429.
hranimo, 429.
hranite, 429.
hranitelj, 185.
hraniti, 429.
hranjasmo, 429.
hranjen, 62.
Hráponja, 181.
Hrvati, 47; — i stari padežni — nastavci, 340, 350, 361, 376, 391, 399, 425.
hrvatski, 257.
hrišćanin, 174.
hrišćanka, 206.
hrišćanski, 809.
hrišćanstvo, 809.
hrom, 230.
hromnu, 123.
ht postaje ć, 95, 463.
hte, 510, 511.
hted, 511.
htedne, 145, 500, 511.
htednem, 511.
htednuti, 145.
htedoh, 511.
hteti, 137, 225, 510, 695; — i vreme buduće, 691.
htio, 90.
htjed, 692.
htjedbude, 692.
htѣ, 511.
hćah, 510.
hud, 230, 259.
hum (hlъmъ), 198.
hъ- nastavak, 211.
hꙑ, 183.
C zubni suglasnik, 79; — postalo iz ts, 79, 98; — mukao parnjak, 80; — u pretvaranju, 82; — pred samoglasnikom i, strana 508 82, 87, 126, 353; — postaje č pred e, 88, 328; — nepretvoreno pred i od nastavka, 240; — pretvara se u č, 255, 257; — postalo iz k, 87, 130, 331; — traži da se o promeni u e, 354; — katkad ne menja pred sobom d i t, 807.
c- nastavak za diminutivne glagole, 136.
ca- nastavak, 216.
cavtiti, 96.
caklo, 96.
Cana, 96.
car, 327.
care, 327.
carev, 418.
carevac, 215.
carevi, 332.
carem, 327.
carina, 176.
carić, 193.
carski, 257.
cvàsti, 451.
cvatiti, 96.
cvelja, 131.
cvet, 149.
Cveti, 153, 809.
cveće, 24.
cvećice, 212.
cvrka, 147.
cvrkutati, 136.
cvrkuće, 143.
cvѣtъ, 149.
ce- nastavak, 216.
cedilo, 167.
cel, 230.
celac, 215,
celѝvaćȋ, 248.
celokupan, 273.
celca (celac), 91.
celcat, 91.
cena, 172.
ceo, 92, 230, 419.
cerovik, 204.
Cetinjka, 206.
cigànija, 158.
ciganin, 174.
ciganka, 206.
cijel, 92.
cio, 92.
cifre kako se pišu, 824.
cičie, 141.
cj ide u č, 86.
cmok, 22.
Coja, 96.
crv, 334.
crven, 26, 238; — cȑvȇn, 153.
crvѐnilo, 167,
cŕvȋ, 334.
crep, 149.
crk, 466.
crkva, 83.
crkvena azbuka, 46.
crkvenjak, 202.
crkne, 145.
crn, 235, 259.
cŕna gòra, 599.
Cȓnȃ Gòra, 599, 809.
crneti, 33, 35, 610.
crnik, 204.
crnilo, 167.
crnina, 177.
crniti, 126.
crnògrab, 277.
crnomanjast, 246.
Crno More, 809.
crnook, 63.
crnotočina, 278.
crnj, 155.
crp, 155, 149, 450, 460.
crpsti, 460.
crtalo, 167.
cȑći, 466.
Č nepčani suglasnik, 79; — mukao suglasnik, 80; — sastavljeno od tš, 79, 98; — pred t, 99; — postalo od kj, 86; — od k, 87, 88, 259, 328, 539; — od c, 87, 88, 328; — postalo od cj, 86; — katkad ne menja pred sobom d i t, 807.

strana 509

čabrenjak, 202.
čabrić, 193.
čabronoša, 278.
čađ, 365.
čađu, 101, 365.
čazba, 102.
čak, 37.
čamov, 252.
čankoliz, 278.
čànčara, 163.
čȁpȗr, 164.
čarapast, 245.
čas-po, 811.
čast-ba, 102.
čatac, 213.
čatiti, 99.
čv- suglasnici, 83.
čvórak, 322, 323.
čvornat, 243.
čvrsne, 145.
čvrsnu, 123.
čvrst, 73, 259.
čvrstnu, 123.
če, 469, 539.
čega, 261.
čegov, 261.
čegović, 261.
čegrtaš, 221.
Čedomilj, 155.
čeka, 122.
čekinja, 182.
čekne, 145.
čeknu, 122.
čélac, 324.
čelnjak, 91.
čelca (čelac), 91.
čemer, 160.
čemerikast, 245.
čepukati, 136.
čergaš, 222.
česa, 261.
česov, 261.
čest, 242, 259.
čestit, 247.
čestitost, 191.
čestobrodica, 213.
četveri, -e, -a, 405.
četvero, 405.
četvori, -e, -a, 28, 267, 405, 413, 607.
četvórma, 410.
četvoro, 267, 405, 410, 412, 413, 607; — obrazac menjanja, 410; — u podmetu, 594.
čȅtvȓt, 266.
četvrta vrsta imeničke promene, 362; — glagolske promene, 514.
četvrtak, 208.
četvrti, 263.
četvrti padež kako se poznaje, 314; — jednak s drugim, 330; — u sintaksi, 641–645; — s predlozima za, među, itd. 677; — s predlozima na, u, itd. 678; — kao samostalni dodatak, 753.
četvrti razdeo prve vrste glagolske promene, 450, 462.
četiri, 262, 313, 316, 405, 407, 409, 411, 607, 621; — u podmetu, 593.
četirѝ-dnȋ, 336.
četꙑriѥ, 262.
četirma, 409.
četova, 135.
četrnaest, 66, 298.
četrnȇst, 66.
čeh, 180.
češanj, 180.
češem, 101.
češjem, 101.
češki jezik, 42.
češljati se, 35.
čѐšljȇvȃ, 72.
čȋ, 64, 807.
čizmarka, 206.
čij, -a, -e, 32, 64, 271, 427, 714, 807, 821.
čiji, 427, 817.
čika, 353.
čikin, 240.
číko, 200.
číkov, 72.

strana 510

číkȏvȃ, 72.
čim, 745.
čin, 172.
čineći, 34.
čini, imenica, 153.
činivši, 34.
činio, 34, 63, 91, 807.
činioci, 807.
činiti, i dva četvrta padeža, 642; — se, spona u priroku, 558.
činjen, 34.
čist, 242.
čisti-kuća, 299.
čistota, 190.
čitam, 428.
čitati, 34, 99.
čitaću, 428.
čl, 172.
član u složenoj rečenici, 727, 729.
čoban, 333.
čobani, 333.
čobanija, 158.
čobanin, 174, 333.
čobanka, 206.
čobančad, 194.
čovek, 23, 25, 339, 597.
čovekov, 26.
čoveci, 597.
čovečanski, 257.
čovečanstvo, 189.
čoveče, 88.
čovѐčȋ, 64.
čovečij, 64.
čovečuljak, 206.
čorbolok, 278.
čt prelazi u št, 99.
čtiti, 99.
čto, 99, 396.
ču(ti), 61, 106, 450, 539.
čuv, 446.
čuva, 130, 519.
čuvae, 141, 519.
čuvaj, 522.
čuvalac, 227.
čȗvȃn, 523.
čuvar, 162.
čuvati kao obrazac menjanja, 521; — se, 35.
čuven, 61, 428, 479.
čuven sam, 428.
čuvši, 446.
čudo, 383.
čudotvorac, 278.
čuđenje i 2-gi padež, 630.
čujȃh, 477.
čuje, 474, 477.
čukljajiv, 251.
čula, 3.
čun, 172.
čuo bejah, 547.
čuo sam bio, 547.
čupavac, 215.
čuti, 33, 473, 474; — kao obrazac, 473.
čuturetina, 175.
čc ostavljeno bez promene, 99.
čc promenjeno u šc, 99.
čь, 269, 396.
čьn, 130, 469.
čьt, 213.
čьte, 811.
čьto, 396.
Š nepčani suglasnik, 79; — mukao suglasnik, 80; — postaje od sj, 86; — postaje od hj, 86; — postaje od h pred i, 87; — postaje od h pred e, 88, 328, 441, 445; — postaje od h pred nepčanikom, 531; — ne menja pred sobom d i t 807.
š- nastavak za 2-go l. jedn., 436.
ša- nastavak, 220; — za poređenje, 259.
šav, 321, 322.
šad, 485.
šaljem, 530.
šaputati, 136.
šarak, 208.
šaren, 238.
šaren-trba, 296.

strana 511

Šar-Planina, 296, 811.
šarčev, 253.
šatorje, 157,
šv- suglasnici, 83.
šven, 479.
še- nastavak za poređenje, 259.
šeničica, 71.
šeper, 160.
šest, 263, 266, 374.
šestъ, 263.
šesta vrsta glagolske promene, 543.
šesti, 263.
šestina, 266.
šesti padež kako se poznaje, 314; — u sintaksi, 648–655; — s predlogom s, 675; — s predlozima za, među, itd. 677; — u trpnim rečenicama, 710, 712; — kao samostalni dodatak, 753.
šesti razdeo prve vrste glagolske promene, 450, 473.
šestica, 266.
šestoro, 28, 267.
šetalište, 227.
ši, 479.
šibika, 203.
šibljak, 202.
šѝvaćȋ, 248.
šiven, 479.
šij, 64.
šindrika, 203.
šipka, 82.
širenje korenovih samoglasnika, 121, 130, 146, Vidi: duljenje.
šȉrȋ, 103.
širji, 103.
širok, 256, 259.
šiti, 444, 473.
šišak, 201.
škola, 24.
šljem, 530.
šljivovik, 204.
šnjim, 806.
šo- nastavak, 220.
šobot, 187.
št- suglasnici u dvojenju slogova, 67; — razjednačeno od šć, 94, 516; — razjednačeno od šč, 94, 498, 508, 531; — pred nekim suglasnicima gubi t, 102; — na kraju reči, 322; — na kraju osnova, 346, 357, 419; — u starom slovenskom, a u srpskom ć, 459.
šta, 396, 714, 817, 821.
štѐne, 192.
štetočinac, 213.
štiti, 99.
što, 31, 99, 269, 392, 396, 605, 622, 743, 747, 775, 776, 816, 817, 821; — u promeni, 396; — u pitanju, 716.
što bilo, 817.
štogde, 816.
što god, 743, 817.
štogod, 622, 816, 817.
štokad, 816.
štoko, 816.
štokoji, 816.
što mu drago, 817.
štono, 815.
što — tim, 743.
štotko, 816.
što — to, 743.
štočij, 816.
štošta, 816.
šć se razjednačuje u št, 94, 516.
šćah, 510.
šćera, 152.
šugav, 250.
šuljajiv, 251.
šuma, 198.
Šumadija, 158.
šȕnjalo, 167.
šc postalo od čc, 99.
šč se razjednačuje u št, 94, 498, 508, 531.
šъ- nastavak za poređenje, 259.

strana 512

Ъ samoglasnik, 52, 416; — ide u ъg, po tom u i, 130; — dulji se u u ili ispada, 461.
ъ- nastavak, 146, 147, 148, 150, 230, 279, 318, 321, 395, 419.
ъk- nastavak, 226, 254, 255.
ъn ili ъm ide u ѫ, 468.
ъc- nastavak, 216.
Ꙑ- samoglasnik, 53, 416; — snaženjem ide u ov, 149; — postaje u srpskome i, 182.
Ь- samoglasnik, 52; — prešlo u a, 236, 254, 255, 257; — postalo i, 130; — kao stari nepčani suglasnik uzrok glasovnim promenama, 397.
ь- nastavak, 153, 266, 318, 321, 362, 363, 395, 419.
ьk- nastavak, 107, 205, 206, 208, 227, 228, 229, 254, 255, 259.
ьka- nastavak, 205, 206, 208.
ьko- nastavak, 205, 207.
ьi, 130, 213, 469.
ьn ili ьm ide u ѧ, 468.
ьn- nastavak, 236, 237, 260, 261, 262.
ьna- nastavak, 236, 237, 260.
ьno- nastavak, 236, 237, 260.
ьnj- nastavak, 180.
ьstvo- nastavak, 188, 227, 228.
ьsk- nastavak, 257.
ьska- nastavak, 257.
ьsko- nastavak, 257.
ьc- nastavak, 213, 214, 215, 216, 227.
ьca- nastavak, 216.
ьce- nastavak, 216.
Ѣ- samoglasnik, 54; — menjanjem ide u a, 149; — prelazi u a, 124, 239, 477, 508; — postalo od e, 130, 458, 477; — postalo od i, 149; — i njegove zamene u južnom govoru, 90; — u širenju osnove, 489; — obeležje pređašnjeg nesvršenog vremena, 441.
ѣ- nastavak, 105, 124, 132, 141, 449, 501.
ѣi- nastavak u zameničkih padeža, 393.
ѣn- nastavak, 239.
ѣna- nastavak. 239.
ѣno- nastavak, 239.
ѣh, stari nastavak za 7-mi padež, 340, 393, 425
Ѧ- samoglasnik 50, 440; — postalo od en, 378; — postalo od ьn ili ьm, 468.
ѧt- nastavak, 192.
ѧta- nastavak, 192.
Ѫ- samostalnik, 51; — kako postaje, 272; — iz on, 436; — iz om, 440; — iz ъn, ili aъm, 468.