Смрт Уроша Петога/3

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧИН ПРВИ
◄   ПОЈАВА II ПОЈАВА III ПОЈАВА IV   ►

ПОЈАВА III
Цар у ловачком одијелу. Царица.

 
ЦАРИЦА:
Шта, Урошу, зар у лов и данас?
УРОШ:
Још и данас, мајко. Збогом остај.
ЦАРИЦА:
А ја хоћах да се с тобом мало
Разговорим.
УРОШ:
Остави за сутра;
Краљевић ме у дворишту чека.
ЦАРИЦА:
Али могу стигнути још јутрос
Са бојишта важне нам вијести.
УРОШ:
А такове шта се мене тичу?
¬Рат је с кнезом чисто краљев пос'о;
Краљ њему нек и води бригу.
ЦАРИЦА:
Цар је само ни о чем не води!
Урошу, то је доста јадно.
УРОШ:
Ни чему?.. Ко зна.
ЦАРИЦА:
Ах, ах! видим.
УРОШ:
Тако ув'јек не тугуј ми, мајко;
Видиш много, али све не видиш.
(Сагиње јој се к уху)
Мачак када жмури зар он спава?...
И ја чекам једну в'јест, ну кашње;
А знаш какву?.. да су с' обојица
Овим ратом сатрли. Сад збогом. (одлази)
ЦАРИЦА:
Стани... Чух ли добро? Мало рече,
Ал' из оних р'јечи од једанпут
Синула ми пред очима муња.
Би ли било у његовом духу
Какве моћи што потајно тиња?
Благо мени ако ту откријем! (одлази)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 116 година.