Смрт Уроша Петога/13

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ЧИН ДРУГИ
◄   ПОЈАВА III ПОЈАВА IV ПОЈАВА V   ►

ПОЈАВА IV
Вукашин, Видоје, Влатко и грађани.

 
ВИДОЈЕ:
У двор дош'о Влатко с грађанима.
ВУКАШИН:
Уведи их. — Шта хоћете, људи?
ПРВИ ГРАЂАН:
Краљевску ти ми просимо милост
За родбину заведеног племства
Што одбјеже од заставе твоје.
Удри кривце каквом хоћеш казном,
Ал' невину женскад им поштеди,
А за љубав твојим Приштинцима.
ВУКАШИН:
Кад год су ме модили Приштинци
Мирно, смјерно, молбу им уважих;
Али данас удрише у немир,
Па им молбу одбијам, и пр'јетим
Да ако се одмах не разиђу
Датићу их силом растјерати.
ВЛАТКО:
Св'јетла круно, у немир се дала
Хитрим људ'ма заведена момчад,
А не св'јестан и ув'јек ти вјеран
Већи дио приштинског грађанства.
Поред њега за повратак реда
Оружја ти не би ни требало;
Сами оци казнили би дјецу.
Ал' да не би ћа до тога дошло
Услиши нам препонизну молбу.
ВУКАШИН:
Зар?
ГРАЂАНИ:
Молимо иилост, милост, краљу.
ВУКАШИН:
Бих слаб ув'јек с вама, пак сам и сад.
Устаните. Милост нек вам буде;
Једну кућу само изузимам,
А то кућу Арса војеводе.
Он ми тамо одметнуо племетво,
А син овдје одмеће грађанство.
Тај род сав је заражен издајством;
Не може га мој гњев мимоићи.
ПРВИ ГРАЂАН:
Немој, краљу, немој изузетка.
ВУКАШИН:
Одлазите. — Видоје, из замка
Сву таочад, ван Арсину, пусти;
Њу ми јаком дај чувати стражом.
А ако би луди Арсојевић
Покушао да настави немир,
Ухвати га, и доведи ми га.
(Одлази Вукашин, па Видоје.)
ПРВИ ГРАЂАН:
Израдисмо половичан пос'о,
Којим пук се задовољит' неће.
ДРУГИ ГРАЂАН:
Идем да му јавим. (Одлази)
ТРЕЋИ ГРАЂАН:
Зло ће бити.
ПРВИ ГРАЂАН:
Хајд'мо цару.
ВЛАТКО:
То ни по што, браћо.
Краљ би тада натраг р'јеч узео.
Шта је нама најпослије стало
До чељади тог јединог Арса,
Кад свим другим испросисмо милост?
ТРЕЋИ ГРАЂАН:
Ми не дамо ни Арсиног рода.
ПРВИ ГРАЂАН:
Сва властела за њ је заузета.
ДРУГИ ГРАЂАН:
Сви на поље, грађани вас зову;
(вратив се) Арсојевић води их на замак.
(Одлазе сви ван Влатка.)
ВЛАТКО:
Ето борбе... Шта ћу сад? Од исте
Одвратићу мирољубне људе,
Да побједу тим олакшам краљу. (Одлази)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.