Седамдесет анегдота/13

←12

Седамдесет Анегдота  (1911)  Писац: Андра Гавриловић Бранко Радичевић

14→

Гавриловић, Андра (1911). Седамдесет Анегдота из живота српских књижевника. Београд: Издање књижаре С. Б. Цвијановића

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

1.

О лику Бранкову имамо врло мало података. Зато се саопштавају и ови по казивању Г. Ђ. Поповића — Даничара.

Г. Поповић је био у Карловцима ђак 1840–1841 године, када је његов старији брат Стева учио шести разред са Бранком. Он се од тадашњега одела Бранкова добро сећа дугачкога капута и капе шајкаче, какву су карловачки ђаци, за директоровања Јакова Гершића, већином носили.

За сам лик Бранков Г. Поповић вели: бејаше леп, смеђ, млад човек, једно од оних лица, за које се одмах каже да су лепа али која се још брже заборављају, јер немају никакве карактерне црте ни ма каквог изразитог обележја. И у Карловцима и доцније у Бечу, за све време докле га је г. Поповић виђао, Бранко бејаше ошишане, кратке косе. Г. Поповић вели да је Мина са свим идеалисала лик Бранков.

страна 16

2.

Није документовано где је Бранко провео 1841–1842 школску годину. Стога се и ово саопштава.

Г. Поповић је 1850 године отишао у Беч, и ту је обновио познанство са Бранком. Зборно место бејаше обично у „Словенској Кавани“ Грловића. Ту Бранко једном говораше одушевљено о користи од гимнастике, па рече, од прилике, и ово:

— Сећам се Стеве Поповића у Пожуну:

велик, развијен млад човек, огрне своје јапунџе па иде као делија; али није

гимнастизирао, па зло прође!

Из тих речи, којих се добро сећа, Г. Поповић изводи да је и Бранко био у Пожуну када и Стева, т.ј. 1841–1842 године, јер су у лето 1841 и Бранко и Стева били свршили гимназију — шести разред — у Карловцима.