Sedamdeset anegdota/13

←12

Sedamdeset Anegdota  (1911)  Pisac: Andra Gavrilović Branko Radičević

14→

Gavrilović, Andra (1911). Sedamdeset Anegdota iz života srpskih književnika. Beograd: Izdanje knjižare S. B. Cvijanovića

BRANKO RADIČEVIĆ

1.

O liku Brankovu imamo vrlo malo podataka. Zato se saopštavaju i ovi po kazivanju G. Đ. Popovića — Daničara.

G. Popović je bio u Karlovcima đak 1840–1841 godine, kada je njegov stariji brat Steva učio šesti razred sa Brankom. On se od tadašnjega odela Brankova dobro seća dugačkoga kaputa i kape šajkače, kakvu su karlovački đaci, za direktorovanja Jakova Geršića, većinom nosili.

Za sam lik Brankov G. Popović veli: bejaše lep, smeđ, mlad čovek, jedno od onih lica, za koje se odmah kaže da su lepa ali koja se još brže zaboravljaju, jer nemaju nikakve karakterne crte ni ma kakvog izrazitog obeležja. I u Karlovcima i docnije u Beču, za sve vreme dokle ga je g. Popović viđao, Branko bejaše ošišane, kratke kose. G. Popović veli da je Mina sa svim idealisala lik Brankov.

strana 16

2.

Nije dokumentovano gde je Branko proveo 1841–1842 školsku godinu. Stoga se i ovo saopštava.

G. Popović je 1850 godine otišao u Beč, i tu je obnovio poznanstvo sa Brankom. Zborno mesto bejaše obično u „Slovenskoj Kavani“ Grlovića. Tu Branko jednom govoraše oduševljeno o koristi od gimnastike, pa reče, od prilike, i ovo:

— Sećam se Steve Popovića u Požunu:

velik, razvijen mlad čovek, ogrne svoje japundže pa ide kao delija; ali nije

gimnastizirao, pa zlo prođe!

Iz tih reči, kojih se dobro seća, G. Popović izvodi da je i Branko bio u Požunu kada i Steva, t.j. 1841–1842 godine, jer su u leto 1841 i Branko i Steva bili svršili gimnaziju — šesti razred — u Karlovcima.