Свет (комад у четири чина)/10
X
НАДА, ЈЕЛКИЦА, КАЈА, пређашњи.
НАДА (смеју се најпре с поља, па онда утрче, Нада напред, носећи мачку којој је око врата везана црвена пантљика, за њом трчи Јелкица и, најзад, Каја): Ево га Марко.
ЈЕЛКИЦА: Како нас је лепо дочекао! Седи на тетка-Кајину кревету, па све овако (жмирка очима), а ми њему: „Честитамо, теча-Марко, дан“, а он овако (опет жмирка), па врр....рр....врр....рр.... а ја га онда узмем за шапу, па га продрмусам и викнем: „Честитам ти, теча-Марко, дан“, а он ми онда рече: „Фала“.
СТАНА (милује Јелку): А баш ти рекао: „Фала?“
ЈЕЛКИЦА: Па да... онако мачјим језиком рекао је: „Мијау!“
ТОМА: А јесте ли га почастили?
НАДА: Дали смо му колача.
ЈЕЛКИЦА: И још како је слатко појео! Па се после лепо убрисао.
ТОМА: Е, баш се убрисао?
ЈЕЛКИЦА: Па да, овако. (Лиже језиком уснице).
НАДА: Довели смо га, да му и ви честитате.
СТАНА (Озбиљним тоном): Знаш шта је, Надо? Остави ти тога теча-Марка Јелки, за њу је то, нека се она игра, а с тобом има мајка да проговори реч две.
НАДА: Ево. (Даје Јелки мачка).
ЈЕЛКИЦА: Врр...врр... теча-Марко, сад ћемо ми играти светковине. Хајде кажи: „Мијау!“. Кажи....
СТАНА: Однеси га у кујну, па нек ти тамо каже све што хоћеш. Хајде, пођи и ти, Кајо.
КАЈА (Јелки): Хајде, душо.
ЈЕЛКИЦА: Е, нећу сама; чекај да понесем и моју Нину, и она да честита теча-Марку дан. (Додаје Марка Каји). Придржи ти, дадо, Марка. (Отрчи до ормана и узме своју лутку). Хајдемо сад. (Отрчи и Каја за њом).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|