Svet (komad u četiri čina)/10
X
NADA, JELKICA, KAJA, pređašnji.
NADA (smeju se najpre s polja, pa onda utrče, Nada napred, noseći mačku kojoj je oko vrata vezana crvena pantljika, za njom trči Jelkica i, najzad, Kaja): Evo ga Marko.
JELKICA: Kako nas je lepo dočekao! Sedi na tetka-Kajinu krevetu, pa sve ovako (žmirka očima), a mi njemu: „Čestitamo, teča-Marko, dan“, a on ovako (opet žmirka), pa vrr....rr....vrr....rr.... a ja ga onda uzmem za šapu, pa ga prodrmusam i viknem: „Čestitam ti, teča-Marko, dan“, a on mi onda reče: „Fala“.
STANA (miluje Jelku): A baš ti rekao: „Fala?“
JELKICA: Pa da... onako mačjim jezikom rekao je: „Mijau!“
TOMA: A jeste li ga počastili?
NADA: Dali smo mu kolača.
JELKICA: I još kako je slatko pojeo! Pa se posle lepo ubrisao.
TOMA: E, baš se ubrisao?
JELKICA: Pa da, ovako. (Liže jezikom usnice).
NADA: Doveli smo ga, da mu i vi čestitate.
STANA (Ozbiljnim tonom): Znaš šta je, Nado? Ostavi ti toga teča-Marka Jelki, za nju je to, neka se ona igra, a s tobom ima majka da progovori reč dve.
NADA: Evo. (Daje Jelki mačka).
JELKICA: Vrr...vrr... teča-Marko, sad ćemo mi igrati svetkovine. Hajde kaži: „Mijau!“. Kaži....
STANA: Odnesi ga u kujnu, pa nek ti tamo kaže sve što hoćeš. Hajde, pođi i ti, Kajo.
KAJA (Jelki): Hajde, dušo.
JELKICA: E, neću sama; čekaj da ponesem i moju Ninu, i ona da čestita teča-Marku dan. (Dodaje Marka Kaji). Pridrži ti, dado, Marka. (Otrči do ormana i uzme svoju lutku). Hajdemo sad. (Otrči i Kaja za njom).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|