Светислав и Милева/18

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
◄   5 6. 7   ►

6.

(Соба код Бајазита)

БАЈАЗИТ, ЕМИР


БАЈАЗИТ: (у доласку). Емире!
ЕМИР: (ступи). Заповедај, честити царе!
БАЈАЗИТ: Како стоји војска?
ЕМИР: Ја сам налог издао, да се за пут спреми. Све ће бити до зоре готово.
БАЈАЗИТ: Тамерлан напредује. Ја нећу да будем побеђен. Разумеш ли? Ја нећу да будем побеђен!
ЕМИР: Од тога да нас сам Бог сачува!
БАЈАЗИТ: Ја сам Илдирим! Чујеш ли? Илдирим, гром мојим душманима! Гром ћу свима вама бити, ако ми ово име изгубите! И онда ћу сам предводити војску. Муса је баба.
ЕМИР: О, царе господине, он је увек храбар био.
БАЈАЗИТ: Он је баба, па крај! Тамерлан напредује. Овој ноћи нема спавања, јер кад цар не спава, цео свет да је на ногама! Нека се војска креће.
ЕМИР: (се поклони и отиде).
БАЈАЗИТ: Толико масла, колико две хиљаде камила понети могу, и наименованије краља у мојим земљама! Ха, Тимуре! Ти си морао памет изгубити, кад си дошао на то, да ће Бајазит и зажелети мира, камо л' пристати на овакове услове. Себи припиши што ти се год пригоди.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.